Situacija na odbrani od poplava od reke Mlave u poslednjih šest sati se pogoršala. Mlava je probila nasipe kod Bratinca, Maruljevca i Bradarca. Preliva nasip kod sela Bradarac, gde su angažovani predstavnici vojske, meštani i zaposleni u PD “TE-KO Kostolac” i ostalim privrednim društvima u Kostolcu.
Električnu energiju u Srbiji sada nemaju samo domaćinstva koja su pogođena poplavama i ona koja se napajaju sa trafostanica koje su pod vodom. Električna energija je isključena u Obrenovcu, Bariču i svim ostalim mestima u kojima je sada najteže.
Dobra vest je da je normalizovano snabdevanje električnom energijom na području „Elektrosrbije“, koja je ovih dana imala najviše problema sa poplavama. Trenutno je na području ovog privrednog društva bez struje manje od jedan odsto kupaca. Nakon velikog truda i pokušaja da se sistem dovede u normalno stanje, 23.000 kupaca u Lazarevcu dobilo je električnu energiju i trafostanica 110/35 kV je u pogonu.
Specijalizovane ekipe su nakon detaljne provere, isušivanja i ispitivanja, uspele da puste u rad ovaj elektroenergetski objekat i time omoguće stanovnicima Lazarevca snabdevanje električnom energijom. I građani Svilajnca, Paraćina, Loznice i Čačka ponovo imaju struju, a distributivne ekipe se maksimalno angažuju da se napon obezbedi i u ostalim područjima, gde je iz bezbednosnih razloga zbog poplavljenih objekata morala biti isključena struja.
U svim privrednim društvima u okviru „Elektroprivrede Srbije“ i dalje su na snazi vanredne mere i danonoćna dežurstva kako bi se održao sistem i obezbedilo sigurno snabdevanje građana i privrede.
U svim privrednim društvima u okviru „Elektroprivrede Srbije“ i dalje su na snazi vanredne mere i danonoćna dežurstva kako bi se održao sistem i obezbedilo sigurno snabdevanje građana i privrede.
Ministar privrede Dušan Vujović apeluje na sva preduzeća i preduzetnike da pomognu ugroženom stanovništvu sa poplavljenih područja Srbije.
„Tokom dana i večeri već je mnogo urađeno na prikupljanju pomoći za ugroženo stanovništvo. Trenutak je da se mobilišemo i pomognemo na način na koji to svako od nas najbolje može, svako u svom domenu. Ministarstvo privrede i Privredna komora Srbije već su preduzeli korake u cilju mobilisanja privrede u domenu pružanja pomoći, ali i nastavka procesa proizvodnje i izvoza, što je važno za obnovu i saniranje posledica poplave“, rekao je ministar Vujović.
Ministar je rekao da postoje indikacije da će međunarodne finansijske organizacije podržati napore Vlade Srbije da se što pre otklone posledice katastrofalnih poplava.
Predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić rekao je da će svi resursi PKS i Ministarstva privrede biti na raspolaganju narednih dana 24 sata dnevno, a Komora će nastaviti sve aktivnosti vezane za privredu kako kao bi se obezbedili poslovi koji će doprineti obnovi.
Ministarstvo privrede ističe da je važno da pomoć bude upućena na organizovan način, pa je zbog toga potrebno se svi koji imaju odgovarajuće materijalne resurse i žele da pomognu obrate kol-centru Ministarstva unutrašnjih poslova preko koga se koordinira pomoć sa drugim državnim organima.
Potrebni su: flaširana voda, hrana, lekovi, sredstva za dezinfekciju, gumene čizme, ćebad, odeća, čamci za evakuaciju, ali i sva ostala oprema i mehanizacija koja bi sprečila dalje prodiranje vode.Telefoni kol-centra su:+ 381 11/ 312- 07-41
+ 381 11/ 312- 07-39
+ 381 11/ 312- 99-39
+ 381 11/ 312- 07-42
+ 381 11/ 312- 06-46
+ 381 11/ 312- 07-39
+ 381 11/ 312- 99-39
+ 381 11/ 312- 07-42
+ 381 11/ 312- 06-46
I u uslovima vanrednih vremenskih neprilika i do sada neviđenih poplava, “Elektroprivreda Srbije“ će stabilno snabdevati građane i privredu Srbije. EPS je obezbedio dovoljne količine električne energije i u ovom trenutku nema najave bilo kakvih restrikcija, ali je neophodna štednja električne energije kako bi se sačuvala stabilnost elektroenergetskog sistema.
Koncept socijalne države je u Evropi pod velikim pritiskom: s jedne strane, dolaze recesioni udari i nametnuti model štednje, a sa druge preti postepeno gubljenje globalne tržišne utakmice od Kine, Indije i drugih zemalja u usponu. Najveći gubitnik je srednja klasa, i to ne samo na području JIE već i u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Švedskoj i drugim razvijenim evropskim državama. Najbogatiji sloj je recimo, u poslednjih 40 godina povećao svoje bogatstvo za tri puta. Čak se i percepcepcija o bogatstvu promenila, „prevladao je etos koji drži da je bogatstvo jednako uspehu i da je dobro biti bogat“, kako ističe vodeći ekonomista Svetske banke Branko Milanović.
Da nije bilo spornog slučaja prodaje slika iz zbirke nekadašnjeg Geneksa, teško da bi smo se ikada zapitali šta se je sa ovom dimenzijom naše neuspešne tranzicije. I još više, gde je danas mesto umetnosti u društvenoj i korporativnoj hijerarhiji. Odgovor je kratak – nigde. “Danas, u vreme opšte apatije, siromaštva, krize u društvu, svi će se najlakše odreći – umetnosti. Ne prepoznaje se njen smisao, društvena uloga”, kaže za „Biznis & Finansije“ Žana Gvozdenović, muzejski savetnik, kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Domaća državna i društvena preduzeća najviše su kupovala slike pre tri ili četiri decenije. „Logično je da su sedamdesete i osamdesete bile zlatno doba za kupovinu umetničkih dela – država je tada imala sluha za umetnost iako se ni tada nije baš lagodno živelo“, kaže Žana Gvozdenović, kustos Muzeja savremene umetnosti (MSU) u Beogradu.
Kad ih je sustigla tranzicija, te umetničke kolekcije postale su imovina preduzeća kao i svaka stolica, mašina i luster, i kako tumače u Agenciji za privatizaciju, o njima su dužni da se staraju organi upravljanja u preduzećima u restrukturiranju. Kad dobiju neophodnu saglasnost državnih organa i skupštine preduzeća, mogu da organizuju aukcijsku prodaju, a u tome Agencija za privatizaciju nema nadležnosti.
Lavirint „Geneksove” zbirke
Ipak, konkretan slučaj umetničkih dela u vlasništvu preduzeća „Generaleksport”, odnosno bivšeg „Geneksa”, koji je nedavno privukao pažnju javnosti, nešto je komplikovaniji. U skladu sa Protokolom o saradnji, potpisanim između Ministarstva kulture i Agencije za privatizaciju, Agencija je početkom 2008. godine dostavila Ministarstvu spisak umetničkih dela ove kompanije, da bi se utvrdilo da li se među njima ima pokretnih stvari koje saglasno Zakonu o kulturnim dobrima imaju svojstvo pokretnog kulturnog dobra. Potom je, rešenjem Muzeja savremene umetnosti od 1.4.2008. godine, sastavljena lista umetničkih dela “Generaleksporta” koja imaju ovaj status.
Iako je izgledalo da je sudbina zbirke odlučena, ona nije rešena ni sedam godina kasnije: Agencija za privatizaciju je 2.9.2013. godine donela rešenje kojim je odbijeno davanje saglasnosti na odluku nadležnog organa upravljanja kompanije “Generaleksport” o prodaji 165 umetničkih slika. Na ovo rešenje, kompanija je uložila žalbu Ministarstvu privrede, koje je 9.12.2013. godine donelo odluku o davanju saglasnosti za njihovu prodaju. Početkom aprila ove godine, prodaja je ponovo bila otkazana i to na sam dan zakazane aukcije 116 dela u „Geneksovoj” zgradi na Novom Beogradu, zbog „neophodnosti sprovođenja dodatne ekspertize dela, a na zahtev Ministarstva kulture i Ministarstva privrede”, kako je tada istakla v.d. direktora preduzeća Ljiljana Stojiljković.
„Zbirka „Generaleksporta” je isuviše neujednačena. Ne može se reći da je nekvalitetna kao celina, jer ima odličnih dela, ali tu je mnogo i serijskih, komercijalnih radova, bez umetničke vrednosti”, kaže Žana Gvozdenović. „ To je tipična zbirka sa dobrom finansijskom osnovom, a bez koncepcije. „Dodatna ekspertiza“ te zbirke bila je samo zajednička komisija sa kolegama iz Narodnog muzeja, sa idejom da im kolegijalno izađemo u susret. Naš prethodni Spisak kulturnih dobara proširili smo za još dve slike, potrebne Narodnom muzeju za popunjavanje zbirki. S druge strane, Muzej savremene umetnosti bio je od ranije zainteresovan za dve slike velikog formata Miće Popovića, „Kritika u pejzažu” i „Izgradnja Novog Beograda” iz 1949. i 1950. Čujemo da su sredstva za njih ovih dana ipak, posle četvrtog zahteva, odobrena, ali ne zna se kada će zaista da stignu na naš račun”, objašnjava naša sagovornica.
Siromašni muzeji i (ne)ozbiljna država
Muzej savremene umetnosti je u više navrata bio uključen u procese evidentiranja i vrednovanja likovnih zbirki nekadašnjih državnih ustanova – počev od „Generaleksporta”, preko „Tarketa” („Sintelona”), kompanije „Progres“, banaka u stečaju, hotela u Aranđelovcu…
Evo kako izgleda taj proces: početak stručnog uvida predstavlja formiranje stručnog tima, odnosno komisije kustosa koji se bave odgovarajućim umetničkim periodom. Prema potrebi, uključuju se i konzervatori. Prave se popisi dela sa relevantnim muzejskim podacima, jer su popisi firmi nestručni za muzejske standarde. „Posebno se prave spiskovi dela sa svojstvima kulturnog dobra, dakle sa umetničkim vrednostima od značaja za razvoj naše umetnosti. Potom se piše Izveštaj i donose rešenja o utvrđenju kulturnog dobra, koja se dalje prosleđuju. Taj proces može da traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja, a zbog manjka(vosti) podataka ili problema sa utvrđivanjem vlasništva i do nekoliko meseci. MSU kao nadležna muzejska ustanova nema obavezu da vodi računa o zbirkama po preduzećima u Srbiji, već o srodnim muzejskim zbirkama. Tek prema konkretnom zahtevu vrše se poslovi uvida i vrednovanja drugih likovnih zbirki, državnih i privatnih.
Ističem da se pojam vrednovanja odnosi na umetničke vrednosti, tj. na utvrđivanje statusa kulturnog dobra, što je naš redovni posao. MSU se ne bavi finansijskom, tržišnom vrednošću, tj. cenom dela, pošto bi to bio klasični sukob interesa.
Zadatak svakog vlasnika jeste da vodi računa o svojoj zbirci i da poznaje zakon. Najveću evidenciju ima Narodni muzej, jer je on centralna muzejska ustanove Srbije sa Centralnim registrom spiskova umetničkih dela, ali u muzejima. Svi drugi spiskovi rađeni prema zahtevu vlasnika, čuvaju se u arhivi muzeja”, ističe Gvozdenovićeva.
Da li je država odložila prodaju umetničkih dela u vlasništvu bivšeg „Geneksa” zato što nije bilo zainteresovanih, ili regulativa nije bila uređena kako treba? „Ili je u pitanju nepoverenje u ispravnost procedure otkupa i formiranja cena? Besparica sigurno nije u pitanju. Kolekcionari uvek mogu da rotiraju svoja dela, a država već poslovično nema sluha”, napominje kustos MSU.
Nedavno je na temu umetničke „zaostavštine” nekadašnjih državnih firmi govorio i kustos Narodnog muzeja u penziji Nikola Kusovac. Prema njegovim rečima, najbogatije kolekcije su imale bivše državne banke (Beobanka, Investbanka, Slavija banka, Jugobanka i JIK banka), a skoro 500 njihovih umetničkih dela, od kojih su mnoga “bila umetničke vrednosti” rasprodato je na šest aukcija u periodu 2002-2006. godine. Pošto je tada bio konsultovan u vezi sa procenom njihove vrednosti, Kusovac je odredio koja su dela “kulturno dobro od posebnog značaja”, odnosno za koja može da se primeni pravo preče kupovine od strane muzeja.
„Praksa preče kupovine definisana je Zakonom o kulturnim dobrima iz 1994. i sprovodi se do danas – što ne znači da ne može da se zaobiđe, ali to je već kršenje zakona. Ovo pravo preneto je iz zakona o nekretninama, te je sigurno na neki način uvek postojalo, ali se sporadično primenjivalo i to češće kada se radilo o pojedinačnim delima”, kaže Žana Gvozdenović.
Međutim, da bi se primenilo pravo preče kupovine, odnosno prvenstvo otkupa po predloženoj ceni (bez eventualnog aukcijskog licitiranja i podizanja cene) neophodno je i da zainteresovani muzeji imaju dovoljno raspoloživih sredstava, što nažalost najčešće nije slučaj. Za ostvarivanje prava preče kupovine neophodna su posebna sredstva jer muzeji neredovno dobijaju čak i minimalne budžete za redovan, planirani godišnji otkup.
“Ta dela jesu javno dobro, pošto su ih otkupljivale državne firme državnim novcem. Zakonska regulativa bi to jednostavno mogla da dovede na svoje mesto – prema slovenačkom modelu ili srodnom Malroovom, francuskom modelu, sve je to nacionalna baština. Raspoređuje se po ustanovama zaštite prema hijerarhiji i prema potrebama zbirki. Ono što nije za zbirke muzeja Srbije, može i dalje biti zanimljivo na tržištu ili država može da ukrasi svoje prostorije. Plate radnika ne spadaju u ovu priču. Ozbiljna država naći će načina da proda bogatstva već sudski procesuiranih “velikih privrednika”i tako namiri radnicima zaostale plate. Slabo će ići ako se čeka na prodaju jedne po jedne slike”, zaključuje Gvozdenovićeva.
Tekst je objavljen u majskom broju #107 časopisa „Biznis & Finansije“
Privredno društvo HE Đerdap preduzima sve neophodne mere kako bi ispuštanjem vode na najvećoj dunavskoj elektrani smanjio nivo vodostaja nizvodno od Beograda. Sve ove, vanredne mere imaju za cilj da se što brže prihvate vode iz Save, Drine, Morave i drugih pritoka. U ovom trenutku dotok Dunava je 11.000 kubih metara u sekundi, a ispušta se 13.500 kubih metara. Razlika izmedju dva nivoa Dunava na HE Djerdap 1 – gornjeg i donjeg – je oko 21,5 metara ili šest metara manje od nominalnog, a 14 metara od maksimalnog. Kota gornjeg Dunava kod reke Nere održava se stabilno i prema Međudržavnom ugovoru, dok je na samoj elektrani blizu minimalno tehnički dozvoljenog navodi se u saopštenju EPS.
Zajedničkim poduhvatom kompanije Imlek, Knjaz Miloš i Bambi pomažu ugroženim građanima Srbije tako što obezbeđuju flaširanu vodu, mleko, mlečne proizvode i besplatne grickalice za sve one koji se nalaze u teškoj situaciji.
Imlek je uputio više od 20 tona mleka i mlečnih proizvoda, Knjaz Miloš potrebne količine “Aqua Viva” i “Knjaz Miloš” vode, dok je Bambi donirao svoje proizvode.
Donacije ovih kompanija upućene su gradskoj vladi i Kriznom štabu koji dalje distribuiraju vodu, hranu i mleko ljudima u opštinama koje su u kritičnom stanju.
Za sve kompanije i fizička lica koja žele da se pruže pomoć ugroženima Ministarstvo unutrašnjih poslova otvorilo je kol-centar preko koga se mogu informisati kako i gde da doniraju novac ili potrebnu robu.
Kol centar će biti dostupan 24 časa, a preko njega će se obavljati i koordinacija sa drugim državnim organima. Njegovi brojevi su:
+ 381 11 312 0741
+ 381 11 312 0739
+ 381 11 312 9939
+ 381 11 312 0742
+ 381 11 312 0646
Vanredno stanje prouzrokovano elementarnom nepogodom u celoj republici, u velikoj meri je uticalo da trgovanje berzanskim proizvodima ne bude na očekivanim nivoima sa aspekta ukupnog obima trgovanja. Neprohodnost brojnih putnih pravaca onemogućio je transportnu logistiku da normalno funkcioniše, pa su i trgovci bili pasivni na tržištu usled nemogućnosti preuzimanja robe. Sa druge strane, loši vremenski uslovi svakako će uticati na ukupan prinos poljoprivrednih kultura, što podstiče tržište na rast cena. Međutim, sa druge strane, povoljne vremenske okolnosti kod najvećih svetskih proizvođača žitarica i zbog toga vrlo izražen nedeljni pad cena na svetskom tržištu, kompenzovao je ovaj “domaći faktor”, pa je srpsko tržište primarnih poljoprivrednih kultura tokom protekle nedelje bilo izrazito stabilno. Ukupan obim prometa trgovanja u periodu 12.05.-16.05. iznosio je 707 tona što je za 7,82% manje nego prethodne nedelje, dok je finansijska vrednost trgovane robe iznosila 25.609.750 dinara i bila veća za 2,61% u odnosu na promet iz prethodne nedelje.
Prema ponašanju najvećih trgovaca na tržištu kukuruza u proteklom periodu, bilo je jasno da cena ove robe neće imati rast, već naprotiv, da bi se u većoj meri stimulisala izvozna tražnja očekivano je bilo da cena kukuruza na tržištu pada ili u najmanju ruku stagnira. Upravo tako se I ponašao kukruz u nedelji za nama. Prosečna cena trgovanja je iznosila 19,47 din/kg (17,70 bez PDV), što je za 0,56% cenovni pad u odnosu na prosečnu cenu trgovanja prethodne nedelje. Blago jačanje dinara, kao i pad cena na međunarodnim tržištima mogli bi da utiču da se ovaj trend stagnacije ili manjeg pada cene nastavi i u narednom periodu.
Pšenica se stabilizovala na svom ovosezonskom maksimumu od 24,20 din/kg (22,00 bez PDV). Svi kupoprodajni ugovori su realizovani po ovoj ceni koja je praktično na istom nivou kao i prethodne nedelje. Konstatacija od pre samo nedelju dana da na svetskim berzama ova roba dostiže godišnje maksimume, za ovaj nedljni period više ne stoji, s obzirom da je u nedelji za nama ova roba imala najveći nedeljni pad cene još od juna meseca prošle godine.
Trgovci na tržištu soje za oba kupoprodajna ugovora koji su zaključeni na berzi u Novom Sadu, usaglasili su se na ceni od 65,23 din/kg ( 59,30 bez PDV). U odnosu na prethodnu nedelju to je rast od 0,48%.
Od ostalih roba trgovalo se još i suncokretovom sačmom sa 33% proteina i to po ceni od 34,20 din/kg ( 28,50 bez PDV).
PRODEX
Trend skromnog obima robno-berzanskog trgovanja, nastavlja se i u drugoj nedelji maja. Trgovalo se pšenicom, kukuruzom, sojom i suncokretovom sačmom. Sva tržišta, osim tržišta kukuruza, bila su ekstremno cenovno stabilna, sa cenama identičnim onim s kraja prethodne nedelje.
Jedino su blaga cenovna pomeranja registrovana na tržištu kukuruza. U ponedeljak je njegova cena pala sa 17,80 din/kg, bez PDV-a, koliko je bilo prošlog petka, na 17,70 din/kg, bez PDV-a. Od te promene na ovamo, cene su ostale apsolutno nepromenjene.
Pad cene kukuruza, u odnosu na prethodnu nedelju za pomenutih 10 para po kilogramu, prouzrokovao je i minimalni pad indeksne vrednosti PRODEX-a. Ovaj index, na današnji dan beleži indeksnu vrednost od 224,75 poena, što je za 0,33 indeksnih poena niže, u odnosu na prošli petak.
SVET
Vrednosti pšenice na CBOT-u su tokom cele nedelje bile konstantno u padu, nakon objava američke vlade i svetskih agencija da će zalihe biti veće od planiranih, kao i da će suša umanjiti prinose. Shodno tome, vrednosti ove robe pale su na minimum u poslednje tri nedelje na osnovu poboljšanja vremenskih uslova. Pšenice je zabeležila i najveći nedeljni pad od juna prošle godine, na osnovu špekulacija da će očekivana kiša pomoći usevima koji su oštećeni tokom suše. Pšenica je najjeftinija od 23. aprila. Crop Progress izveštaj koji je objavljen u prvoj polovine nedelje, pokazao je da je 30% useva pšenice u dobrom/odličnom stanju, što predstavlja pad od 1% u odnosu na prošlu nedelju, a 42% useva loše/veoma loše, što predstavlja skok od 4% u odnosu na nedelju dana ranije.
Prema podacima USDA-a, do 11. maja +, 59% površine pod usevima kukuruza je bilo posejano. Setva je iznad petogodišnjeg proseka od 58%. Očekuje se rast proizvodnje na rekordnih 13,935 mld. bušela u 2014/15, u odnosu na 13,925 mld. bušela prethodne godine.
U odnosu na prethodnu nedelju u Budimpešti je došlo do pada cene pšenice sa avgustovskim fjučersom za 3,81%, dok je kukuruz sa julskim fjučersom jeftiniji za 4,14%. Cena pšenice sa novim novembraskim fjučersom u Parizu pala je za 3,98%, dok je junski fjučers na kukuruz u Parizu pao za 3,52%.
Posle vesti o neslavnoj praksi prodavnica koje u mestima ugroženim poplavama podižu cene osnovnih sirovina poput vode, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija skrenulo je pažnju trgovcima da će „svaki vid nepoštene, nedozvoljene špekulativne radnje (prikrivanje određene robe, podizanje cena, bilo koji vid uslovljavanja kupovine i sl.), biti sankcionisan u skladu sa Zakonom o trgovini, sa zaprećenom kaznom do 2 miliona dinara, kao i zaštitnom merom zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od 6 meseci do 2 godine i javnim objavljivanjem presude“.
Cena vode u pojedinim prodavnicama
Foto sa Tvitera: Vladimir Harkonen
Ministarstvo dalje savetuje trgovcima da:
– obezbede uslove za održavanje stabilnosti i snabdevenosti tržišta, naročito u pogledu robe od egzistencijalnog značaja za stanovništvo, što podrazumeva da radno vreme trgovinskih objekata prilagode potrebama stanovništva
– omoguće da što većem broju stanovnika budu dostupne osnovne životne namirnice
– ne izazivaju nestabilnost i poremećaj u snabdevanju stanovništva
– da i proizvode opšte namene koje imaju u svom asortimanu, a čija je potražnja povećana, učine dostupnim građanima
– doprinesu prevazilaženju vanredne situacije.