U sredu, 25. juna u Tehničkoj školi „Ivan Sarić“ u Subotici biće predstavljen novi obrazovni smer u okviru kojeg će se učenici školovati za zanimanje bravar-zavarivač. Novo zanimanje u ovoj školi uvedeno je na osnovu potreba tržišta rada, kao i kadrovskih potreba kompanije Siemens d.o.o. Beograd, u svojoj fabrici vetrogeneratora u Subotici koja će učenicima novog smera obezbediti stručnu praksu.
MMF-ova radna verzija mehanizma tretiranja suverenih dugova zemalja koje ne mogu da ih otplaćuju polazi od razumne pretpostavke da teret prilagođavanja treba da podele zemlja dužnik i kreditori, bilo privatni ili državni. Iako se bogate zemlje tome oštro protive, snažan rast svetskog suverenog duga koji je dostigao 100.000 milijardi dolara, i očekivani rast kamatnih stopa, čine ovo pitanje urgentnim. Eventualni otpis srpskog duga nije moguć po formuli iz 2000- tih.
Ekonomska kriza započeta 2007. godine pokazala je da svetski finansijski sistem nije adekvatno opremljen da odgovori izazovima koji ovoga puta u najvećoj meri dolaze iz najrazvijenijih zemalja sveta. Do sada je dosta urađeno na institucionalnim poboljšanjima, pre svega u domenu prevencije i upravljanja krizama. Ipak, pitanje adekvatnih podsticaja koji bi osigurali kvalitetno restrukturiranje suverenih dugova zemalja koje imaju problema u njihovoj otplati još uvek nema jasan odgovor. Parcijalna rešenja, koja su pre svega primenjivana kada je reč o Pariskom klubu poverilaca, ne odgovaraju novom tipu krize nastale u razvijenom svetu.
Međunarodni monetarni fond (MMF) kao vodeća institucija u međunarodnim finansijama pokušava da formuliše mehanizam koji bi, realističnije i ravnomernije nego do sada, ponudio rešenje moguće krize suverenih dugova. Iako se taj mehanizam još dogovara u samom MMF-u, neki osnovni obrisi rešenja su poznati javnosti. Najveća novost je mogućnost da svi držaoci državnih hartija od vrednosti zemlje koja ne može da servisira svoj dug, dakle i privatni i suvereni, budu primorani da prihvate otpis dela duga. Motivi MMF-a za rad na mehanizmu restrukturiranja suverenih dugova su jasni: svetski suvereni dug vrlo se brzo povećava od početka krize. Prema podacima Banke za međunarodna poravnanja (BIS) suvereni dug je dostigao 100.000 milijardi US$, što je više za nekih desetak procenata od svetskog GDP-a. Iako već sam nivo duga i njegov odnos prema GDP-u poziva na oprez, brz rast suverenih dugova u poslednjih 6 godina (30.000 milijardi US$) doprinosi budućem problemu. U uslovima očekivanog rasta kamatnih stopa, zemlje koje imaju visok javni dug mogu doći u velike probleme. Dodatni motiv MMF-a mogao bi biti njegov nedovoljno strukturiran odnos u okviru ”trojke“ (EU, Evropska centralna banka-ECB i MMF) koja je definisala pakete ekonomske pomoći nekim zemljama evrozone. Nije tajna da su neke vanevropske zemlje bile veoma nezadovoljne neodgovarajućom ulogom koju je MMF imao tokom krize u Grčkoj.
MMF-ova radna verzija mehanizma tretiranja suverenih dugova zemalja koje ne mogu da ih otplaćuju polazi od razumne pretpostavke da se teret prilagođavanja podeli između zemlje dužnika i kreditora, bilo privatnih bilo državnih. U prilog ovom pristupu idu dosadašnja iskustva dugotrajnih i politički izazovnih prilagođavanja kroz recesiju pre svega u zemljama evrozone, kao i potreba da se relativizuje postojeći moralni hazard, gde kreditori imaju uverenje da će suvereni dužnik morati da vrati njihove pozajmice bez obzira na uslove pod kojima su one date. Osnova predloga MMF-a je da teret prilagođavanja u nekoj srazmeri snosi zemlja dužnik, ali i da kreditori moraju nešto izgubiti.
Pokušaj MMF-a 2002. godine da uvede jasan mehanizam restrukturiranja suverenih dugova (Sovereign Debt Restructuring Mechanism – SDRM) zemalja koje imaju problem sa servisiranjem dugova nije bio uspešan. SDRM je omogućavao predvidiv i brz proces restrukturiranja neodrživog suverenog duga, uz zaštitu vrednosti imovine i prava kreditora. Bilo je zamišljeno da se SDRM aktivira na zahtev zemlje dužnika, a da MMF i ostale internacionalne finansijske organizacije obezbede prioritetno finansiranje. Njihova potraživanja nisu bila deo SDRM. U osnovi je SDRM bio kombinacija uređenog otpisa dugova i reformi u zemlji koja ima problem sa otplatom duga. Razvijene zemlje nisu podržale predlog MMF-a, a razlog može biti u tome što bi se ovim mehanizmom smanjio njihov neformalni uticaj u situacijama koje su veoma teške za zemlje koje imaju problem sa servisiranjem dugova. Sadašnja kriza u evrozoni je manifestovala neformalne uticaje pre svega u domenu monetarne politike (manipulacije kamatnim stopama centralne banke, kupovina državnih papira sa nejasnim rokovima dospeća) i uvlačenjem MMF-a kao junior partnera.
Najnoviji predlog MMF-a za sada ne uživa veliku podršku. I dok je bilo slučajeva da privatni kreditori budu primorani da otpišu deo potraživanja (Grčka), države poverioci ne žele da otpišu svoja potraživanja. U slučaju krize u evrozoni radi se o zemljama sa relativno visokim GDP per capita, pa države poverioci, pre svih Nemačka, smatraju da one poseduju potencijal da vrate dugove. Dodatni motiv mogućeg uskraćivanja podrške predlogu MMF-a od strane najbogatijih zemalja Evrope mogao bi biti u ulozi koju je ECB imala u krizama u evrozoni. U slučaju “trojke” neobično je da jedna monetarna institucija učestvuje u saniranju fiskalne krize. Za razliku od EU i MMF-a, uloga ECB u krizi evrozone nije dovoljno transparentna, što političari EU vešto koriste. Bez ECB u okviru “trojke”, teret EU u saniranju krize bio bi mnogo više usmeren na budžete unije i zemalja članica, što nije bilo popularno za političare. Najsnažnijim zemljama EU u ovom trenutku nije u interesu da se uspostave jasna pravila regulisanja krize suverenih dugova.
MMF za sada nije tretirao pitanje otpisa dugova međunarodnih finansijskih organizacija (MMF, WB, EIB, ADB, EBRD) u slučaju krize suverenog duga. Iako je tačno da u ovim okolnostima međunarodne finansijske institucije ne podležu otpisu njihovih potraživanja, bilo je primera da su one otpisale znatne dugove siromašnim zemljama. Najpoznatiji primer je otpis dugova najsiromašnijim zemljama od strane MMF-a u okviru “Millenium Development Goals” akcije. Dakle, presedani postoje. Pored toga, teza da se dugovi prema međunarodnim finansijskim institucijama ne mogu otpisivati ne počiva ni na jednom formalnom dokumentu ili međunarodnom sporazumu, već je rezultat prećutnog dogovora. Nije potpuno nemoguće zamisliti situaciju u kojoj bi i one bile povdgnute otpisu dela potraživanja.
O tome da li će ovaj eventualni mehanizam restrukturiranja suverenih dugova imati neke efekte na Srbiju rano je govoriti. Ono što se vidi iz podataka o javnom dugu Srbije je da po sadašnjim pravilima restrukturiranja (Pariski i Londonski klub) zemlja ne bi mogla računati na visok otpis duga, ukoliko do te situacije uopšte dođe, jer dug prema pomenutim klubovima nije velik.
Ponovno pokretanje pitanja tretmana suverenih dugova može biti deo uobičajenih procedura u samom MMF-u, gde svaki makroekonomski problem biva ponovo razmatran nakon protoka određenog vremena propisanog internim procedurama. Iako je ovo verovatno u pitanju, gomilanje suverenih dugova i izražena monetarna ekspanzija u uslovima produžene ekonomske krize u razvijenom svetu dovoljni su razlozi da MMF ponovo otvori pitanje mehanizma za restruktuiranje suverenih dugova. Ostaje da se vidi da li će MMF uspeti da ovaj mehanizam jasno formuliše i nametne kao okvir za rešavanje budućih problema. Međutim, gotovo sigurno da zemlje kreditori neće lako prepustiti prednosti koje sada imaju.
Dr Srboljub Antić, nekadašnji predstavnik Srbije u MMF
broj 106, april 2014.
EPS je objavio da odustaje od zahteva da građani Srbije uz račun za struju dostave i jedinstven matični broj. Na ovu odluku je, prema rečima Željka Markovića, direktora EPS Snadbevanja, uticala i preporuka poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića koji je upozorio da je zahtev EPS-a neosnovan.
Marković je takođe pozvao sve građane koji su do sada sa EPS-om podelili svoj matični broj da opozovu podatke koji su dali tako što će EPS Snabdevanju poslati pisani zahtev nakon čega bi njihovi podaci trebalo da budu izbrisani iz prikupljene baze podataka.
On je pojasnio da se u prikupljanje matičnih brojeva krenulo jer ima puno mernih mesta koja se vode na umrla lica, lica koja su se odselila. Takođe je obavestio javnost da građani u poplavljenim područjima nisu dobili majski račun za struju, a da neki neće dobiti ni junski. EPS Snabdevanje međutim neće i ostalima “gledati kroz prste”: u narednom periodu će biti pojačana isključenja struje neredovnim platišama, odnosno svima koji duguju više od 10.000 dinara za struju.
Otvaranjem izložbe stripa mađarskog umetnika Geze Rica Kuvarove kletve i druge gadosti koji je nastao prema motivima istoimenog romana Srđana V. Tešina sutra u 19 časova u Domu omladine Beograda počinje 3. Beogradski festival evropske književnosti koji od 24. do 27. juna organizuje Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa Domom omladine Beograda. Na otvaranju Festivala govoriće Gojko Božović, glavni urednik Arhipelaga, dok će strip-izložbu otvoriti mr Branko Đukić, urednik međunarodnog strip-festivala „Stripolis“ i istoimenog časopisa iz Zrenjanina, i pisac Srđan V. Tešin.
Prvog dana Beogradskog festivala evropske književnosti nastupa poznata slovenačka knjiženica Suzana Tratnik, dobitnica Prešernove nagrade za književnost i autorka romana Ime mi je Damjan koji je preveden na nekoliko evropskih jezika.
U programu književnost na filmu prvog dana Festivala biće prikazan film Danila Kiša i Aleksandra Mandića Goli život. Nastao pre više od četvrt veka, prema istoimenom scenariju Danila Kiša i Aleksandra Mandića, ovaj film je dramatično svedočenje o iskustvu života sa istorijom XX veka.
Zamišljen kao nedelja vrhunske književnosti, 3. Beogradski festival evropske književnosti odvija se pod motom: „Najbolje od svega. Najbolje za sve.“
Treći Beogradski festival evropske književnosti donosi četiri celovečernja multimedijalna književna programa: sedam čitanja, četiri projekcije filmova, jednu dramatizaciju po savremenoj književnosti i jednu izložbu stripa. Beogradski festival evropske književnosti je otvoreni i multimedijalni događaj u kome se književnost predstavlja kroz različite forme: od knjige i javnih čitanja, preko razgovora pisaca s publikom, do izložbi, retrospektiva savremenih igranih ili dokumentarnih filmova poteklih iz književnosti, kao i video prezentacija i drugih događaja.
Terezija Mora, Vida Ognjenović, Roman Simić Bodrožić, Uglješa Šajtinac, Suzana Tratnik, Mileta Prodanović, Ana Ristović i Đerđ Serbhorvat pisci su koji će obeležiti 3. Beogradski festival evropske književnosti. U čitanjima i razgovorima s poznatim domaćim i stranim piscima uinličiće se jedna moguća slika savremene književnosti. Pored ovih pisaca, u okviru programa Na sceni 3. Beogradskog festivala evropske književnosti učestvovaće i čitav niz kritičara, esejista i prevodilaca.
Sastavni deo 3. Beogradskog festivala evropske književnosti je retrospektiva filmova Književnost na filmu u okviru koje će biti prikazana tri domaća i jedan nemački film nastali po savremenoj književnosti. Od domaćih filmova, pored Golog života Danila Kiša i Aleksandra Mandića, biće prikazani Klopka Srdana Golubovića, koja je proistekla iz istoimenog romana Nenada Teofilovića, i Život u osam imena Miodraga Kolarića koji je nastao prema memoarima Đorđa Šagića i romanu Vladislava Bajca Bekstvo od biografije. Kolarićev film o čudesnoj sudbini Đorđa Šagića, prvog Srbina koji se zvanično uselio u SAD pre tačno dvesta godina, doživeće srpsku premijeru 27. juna na 3. Beogradskom festivalu evropske književnosti. Film Premeravanje sveta nemačkog reditelja Detlefa Buka snimljen je prema istoimenom romanu Danijela Kelmana.
Rediteljke Ivana Vujić i Ana Konstantinović pripremila je sa studentima Akademije dramskih umetnosti u Beogradu dramatizaciju po romanu Terezije Mora Jedini čovek na kontinentu. Publika će ovu dramatizaciju imati priliku da vidi u četvrtak 26. juna, kada je Terezija Mora ekskluzivni gost 3. Beogradskog festivala evropske književnosti.
Beogradski festival evropske književnosti održava se u Velikoj sali Doma omladine Beograda, gde su svakog festivalskog dana susreti sa domaćim i stranim piscima u 19 i u 20 časova, dok su u 21 čas besplatne projekcije filmova iz programa Književnost na filmu.
Pored partnerske podrške Doma omladine Beograda, organizaciju 3. Beogradskog festivala evropske književnosti podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu grada Beograda, mreža TRADUKI, Goethe-Institut Beograd, Srpski PEN centar i Billboard Print, kao i veliki broj medijskih partnera.
Osam srednjih škola u Srbiji otpočeće školsku 2014/15 godinu sa tri nova trogodišnja obrazovna profila koja je privreda označila kao deficitarne: bravar-zavarivač, električar i industrijski mehaničar. Domaća i strana preduzeća su iskazala potrebu za zapošljavanjem ovih kadrova i uključila se u njihovo obrazovanje, prihvatajući obavezu da simbolično finansiraju učenike koji se opredele za ove profile kao i da im obezbede mentorsku praktičnu nastavu u samim preduzećima.
Ako ovaj projekat zaživi, biće stvoreni uslovi za uvođenje kooperativnog sistema obrazovanja, koji zapravo podrazumeva kooperaciju (saradnju) privrede, obrazovnog sistema i lokalnih samouprava. U njemu se obrazovanju pristupa dvojako: đaci u školama uče teoriju a u preduzećima stiču praktična znanja i usvajaju radne navike. Ovakav pristup srednjem stručnom obrazovanju inače neguju Nemci, čija se privreda pokazala kao najjača u Evropi i najotpornija na krize.
Foto: GIZ
Njihova iskustva sada su preneta u Srbiju i biće primenjena kroz obrazovanje bravara-zavarivača, električara i industrijskih mehaničara. Naime, učenici koji se obučavaju za bravare-zavarivače i električare tokom prve godine praksu će obavljati u školskoj radionici, potom će, u drugoj godini školovanja, dva dana nedeljno provoditi u lokalnom preduzeću, a u trećoj godini tri dana.
Industrijski mehaničar, novi smer koji će prvo biti uveden u Tehničku školu „Milenko Verkić Neša“ u Pećincima, koncipiran je na osnovu potreba nekoliko kompanija, među kojima je najzvučnije ime Fabrika za proizvodnju sistema brisača Robert Bosch d.o.o. Učenici ovog smera takođe će od druge godine školovanja praktičnu nastavu obavljati u preduzećima i to prvo tri meseca u kontinuitetu, a potom, u završnoj godini dva puta po tri meseca.
Nemačko iskustvo je pokazalo da ovakav dualni sistem obrazovanja sa mentorima koji sprovode praktičnu nastavu u preduzećima doprinosi bržem zapošljavanju mladih i smanjenju ulaganja poslodavaca u kasnije dokvalifikacije i obuke.
To je jedan od razloga što su se već javila preduzeća zainteresovana da i novčano i logistički učestvuju u ovom projektu. Da bi uspostavila saradnju sa školama, ona su kroz pismo o namerama morala da se obavežu da će, shodno svojim mogućnostima i potrebama, preuzeti neke od obaveza koje su predviđene projektom, poput: pokrivanja troškova prevoza za učenike, troškova toplog obroka, stipendija učenika, obezbeđivanja poslova za učenike tokom letnjeg raspusta uz simboličnu materijalnu nadoknadu, doniranja dela opreme za školske radionice… Preduzeća koja su ispunila najviše ovih uslova izabrana su za partnere škola u obrazovanju bravara-zavarivača, električara i industrijskih mehaničara.
Pored škola i preduzeća, partneri u ovom projektu su i lokalne samouprave koje su se obavezale na određeni vid finansijske podrške. U okviru ovog projekta škole će se modernizovati i čvršće povezati sa privredom, preduzeća će dobiti kadrove kakvi su im potrebni a lokalne samouprave će obezbediti rast zapošljavanja i smanjiti odliv radne snage u gradove koji važe za „perspektivnije“. Što se tiče đaka, njima će svakako biti u interesu da se odškoluju za deficitarne struke koje, usled nedostatka ovih kadrova na tržištu, svoj rad mogu veoma dobro da naplate.
Pomenuti obrazovni profili biće uvedeni samo u škole u opštinama u kojima postoji realna potreba za ovim kadrovima.
Priliku da upišu buduće bravare-zavarivače dobile su sledeće škole:
1. Mašinska škola 14. oktobar, Kraljevo
2. Politehnička škola, Kragujevac
3. Tehnička škola, Mladenovac
4. Tehnička škola, Obrenovac
5. Tehnička škola „Ivan Sarić“, Subotica
Priliku da upišu đake u modernizovanom profilu električar dobile su:
1. Tehnička škola „Kolubara“, Lazarevac
2. ETŠ „Mihajlo Pupin“, Novi Sad
Novi profil industrijski mehaničar u školskoj 2014/15. godini dobiće za sada samo Tehnička škola „Milenko Verkić Neša“ iz Pećinaca.
Na ovom projektu rade Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, zajedno sa Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, Nacionalnim prosvetnim savetom, Savetom za srednje stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, Privrednom komorom Srbije, Nacionalnom službom za zapošljavanje, Zajednicom mašinskih škola i Zajednicom elektrotehničkih škola.
Distribucija stranih proizvoda na lokalnom tržištu može predstavljati odličnu šansu za pozicioniranje lokalnih proizvoda na stranim tržištima, „ako brzo učite i primenjujete globalna iskustva na širenje i distribuciju sopstvenog portfolija“, objašnjava Bojan Klarić, potpredsednik Atlantic Grupe za Strateško distributivno područje Srbija, i Distributivna područja Slovenija i Makedonija, koja danas u svom poslovanju objedinjuje ceo region i odatle izvozi širom sveta.
Za podmlađivanjem ne žude samo ljudi već i brendovi, kojima to bolje „polazi od ruke“ ako iza sebe imaju pametnu poslovnu recepturu. „Neki brendovi u našem portfoliju su stari 40, 70, 90 godina. Na primer, Cedevita, Cockta, Najlepše želje, Bananica… Ali svaki proizvod, pa i najpoznatiji brendovi, zahtevaju prilagođavanja novim potrošačima i okolnostima. Najbolji primer je Cedevita, koja je bila farmaceutski proizvod i prodavala se isključivo u apotekama. Osamdesetih godina je počela da se prodaje u trgovinama, da ulaže u marketing, mi smo kompaniju preuzeli 2001., a od 2004. je napravila neverovatan iskorak – Cedevita je, odmah iza Coca- Cole, do danas postala najprepoznatljiviji brend u kafićima u ovom regionu. Brendove koji su imali dugu istoriju na ovom području pretvorili smo u moderne proizvode i sada ih pozicioniramo i na drugim tržištima, kao što su se i mnogi proizvodi iz sveta prvi put pojavili u ovom regionu kroz naše distributivne kanale“, kaže Bojan Klarić, potpredsednik i jedan od najznačajnih ljudi za distribuciju u regionu Atlantic Grupe, koja je nedavno krenula sa distribucijom američkog energetskog napitka Monster na tržištima Srbije, BiH, Crne Gore i Makedonije.
Iako danas brendovi principala čine manje od četvrtine u ukupnom prihodu kompanije, ona je svoj razvojni put do globalnog tržita, kroz uspešne akvizicije, započela pre više od dve decenije, upravo kao distributer proizvoda multinacionalnih kompanija. Klarić je u to vreme radio u kompaniji Wrigley, i deset godina je sarađivao sa Atlantic Grupom kao partner. „Bio sam u prilici da prilično objektivno sagledam kako se taj razvoj odvijao. Atlantic je od multinacionalnih kompanija brzo usvajao nova znanja i efikasno ih primenjivao na sve brendove u svojoj distribuciji, a zatim i na širenje sopstvenog portfolija. S obzirom na to da je Atlantic svoje poslovanje započeo u Hrvatskoj, portfolio na tom tržištu je dugo bio najrazvijeniji, pa je generisao i najveći promet. Međutim, u poslednjih nekoliko godina srpsko tržište se po prometu značajno približilo hrvatskom, tako da je razlika iz kvartala u kvartal u jedan-dva posto, ove godine bi moglo da postane naše najveće tržište“.
Naime, Atlantic Grupa danas svoje proizvode plasira na više od 40 tržišta, a u 11 zemalja ima registrovana preduzeća i ostvaruje 670 miliona evra godišnjih prihoda. Najveću stopu rasta beleži u Rusiji, preko 20 posto godišnje, gde je prošle godine prihodovala oko 40 miliona evra, a u naredne tri godine planira da ih uveća na 100 miliona evra, najavljuje Klarić. „U Rusiji smo imali odličnu startnu poziciju zahvaljujući akviziciji Droge Kolinske, koja je bila zaista izvrsno organizovana kompanija i čiji su proizvodi Donat Mg, Argeta, kao i hrana za bebe pod brendom Bebi već bili etablirani na ruskom tržištu. Kada smo u portfolio uključili i druge proizvode iz našeg asortimana, Multipower, Cedevitu, Multivita Vitamic C koji je tamo tržišni lider i još neke proizvode iz domena sportske i funkcionalne hrane koji tamo imaju ogroman potencijal, otvorili smo mogućnosti za širenje na ruskom i na tržištima okolnih zemalja, što zahteva dodatna ulaganja u razvoj distribucije i zapošljavanje novih ljudi iz Rusije i iz našeg regiona. U Rusiji imamo svojevrsnu „multinacionalnu“ kompaniju, budući da od tog tržišta očekujemo da u narednim godinama bude jedno od glavnih generatora našeg rasta“.
Kompanija u svom sastavu ima 17 proizvodnih pogona u šest zemalja i 16 distributivnih centara u regionu. Prilikom odabira lokacija za distribuciju moraju da se uvaže lokalne specifičnosti, „pa zato koristimo mnoštvo matematičkih proračuna da bismo odredili količinu paletnih mesta, transportnih vozila, kada je isplativije da se roba vozi direktno iz fabrike do prodajnih mesta a kada da se vrši pretovar u našim skladištima… Kada su u pitanju logistički zahtevi, morate biti vrlo detaljni, precizni i matematički potkovani kako bi ste napravili model koji je optimalan i najjeftiniji“, objašnjava Klarić. Distribucija u Hrvatskoj je prošle godine donekle reorganizovana usled promene komercijalne politike, koja je morala da se uskladi sa zakonodovastvom EU i posledicama konsolidacije na hrvatskom tržištu. „Reorganizacija u Hrvatskoj je trajala nekoliko meseci, ali je izvedena veoma uspešno. Sličnu reorganizaciju smo radili pre tri godine, prilikom akvizicije Droge Kolinske, kada smo za dva i po meseca od dve firme napravili jednu, kompletno reorganizovali organizaciju kadrova i logistike. U distributerskom poslu je izuzetno bitna prilagodljivost i zato je najvažnije imati kvalitetne ljude, koji su navikli da sa svakim novim danom treba da se uradi nešto novo. Oni koji razmišljaju da će organizacija koju su napravili trajati narednih sto godina, ti sigurno nisu za naš tim. Iako sada zapošljavamo skoro 4.500 ljudi, uspeli smo da zadržimo prednosti brzog odlučivanja. U stanju smo da bilo koju važnu odluku donesemo u roku od 24 sata. Vrlo smo fleksibilni, mobilni i dostupni“.
Kompanija je veoma prilagodljiva i u pogledu asortimana proizvoda koje plasira na svakom pojedinačnom tržištu. Kada su u pitanju brendovi principala, plasman zavisi i od poslovne politike partnera, dok, u prodaji sopstvenih brendova koji obezbeđuju 85 posto prihoda, Atlantic osim regionalne razvija i nacionalne strategije, uvažavajući lokalne specifičnosti u navikama potrošača unutar jedne zemlje. „Strategije brendova razvijamo na tri platforme – nacionalnoj, regionalnoj i internacionalnoj. Smoki je jedan od brendova koji imaju izuzetan regionalni potencijal – on je sinonim za kategoriju, vodeći je po prepoznatljivosti i prometu. Prošle godine je u kategoriji flipsa postao vodeći brend i na hrvatskom tržištu, ali potrošnja Smokija po glavi stanovnika je još uvek značajno veća u Srbiji nego u Hrvatskoj ili Sloveniji, tako da još imamo značajnog prostora za rast“, naglašava Klarić. U Štark je do sada uloženo oko četiri miliona evra, a njegov proizvodni asortiman je ostvario prošle godine i najveći rast (8%), posebno čokoladni program Najlepše želje koji je rastao dvocifreno, najviše na tržištima Srbije, BiH i Crne Gore. Veliki potencijal ima i Bananica, za koju Klarić kaže da je u Srbiji daleko ispred stranih brendova iz iste kategorije, i da kontinuirano uvećava tržišno učešće u regionu. Sa druge strane, najpoznatija robna marka kafe u Sloveniji, Barcaffé, vraćena je na tržište Srbije kroz segment espreso kafe namenjene kafićima i restoranima – pod ovim brendom Atlantic Grupa sa kafom nastupa u HoReCa kanalu u celom regionu.
Kompanija planira novu, veliku investiciju u gradnju fabrike u Novoj Gradiški, u kojoj će se proizvoditi proteinski barovi. „Fabriku gradi naša kompanija Atlantic Multipower iz Hamburga, a ukupna vrednost projekta je oko 16 miliona evra. U toj fabrici ćemo proizvoditi Multipower barove za celu Evropu i SAD, a pošto je Hrvatska sada članica EU, to nam značajno olakšava distribuciju – nemamo problema sa granicama, carinama i sličnim administrativnim procedurama“. Sa druge strane, članstvo Hrvatske u EU za Atlantic Grupu nije proizvelo probleme u odnosu na CEFTA sporazum kao nekim drugim hrvatskim kompanijama. „Naša organizacija je i pre akvizicije Droge Kolinske, a posebno nakon te akvizicije, obezbedila proizvodne kapacitete na celom području bivše Jugoslavije, tako da u Srbiji, BiH i Makedoniji poslujemo pod istim uslovima kao i ranije. Sreća prati hrabre, pri čemu je sreći prethodila mudra razvojna odluka o akviziciji Droge Kolinske, kao i višegodišnje pripreme za ulazak u EU“.
Kada je u pitanju deljenje zajedničkih resursa, Klarić objašnjava da se odluke o ulaganjima donose na osnovu procena koji poslovni segmenti u tom trenutku mogu najviše doprineti rastu kompanije. „Ali kad sagledamo ukupno poslovanje, uočljivo je da ulažemo na svim tržištima i u svim segmentima poslovanja. Mnogo smo uložili u modernizaciju pogona u Srbiji, gradimo fabriku u Hrvatskoj, u Sloveniji smo kompletno modernizovali logistiku i proizvodnju… Praktično, većinu novca koji zaradimo reinvestiramo u razvoj i ide nam dobro“.
broj 107, maj 2014.
U 2013. godini ukupan svetski izvoz suvih šljiva vredeo je 438 miliona evra. U tome su tačno sa jednom trećinom učestvovale SAD (146 miliona), a nakon nje su najveću vrednost imali Čile (114 miliona), Argentina (62), Francuska (36 miliona) i Holandija (13). Srbija je (11,4 miliona evra) zauzela visoko šesto mesto ispred Nemačke na sedmom (11,2 miliona), a sudeći po zemljama izvoznicima reklo bi se da je u te šljivarske poslove umešala prste i naša emigracija, piše Makroekonomija.org.
Bojan Slat, 19-godišnji mladić iz Holandije, se posle jednog letovanja u Grčkoj, frustriran količinom plastičnog otpada na koji je nailazio prilikom ronjenja, zapitao kako on sam može da doprinese čišćenju mora i okeana. Tada je još bio u srednjoj školi i posvetio je svoje vreme istraživanju svojstava plastičnog otpada da bi konačno došao do rešenja za pasivno čišćenje mora i okeana koje je predstavio na TEDx-u 2012. održanom u njegovom rodnom gradu Delftu. U tako kratkoj karijeri već je stigao da predvodi tim od 100 ljudi koji su testirali njegov izum i da prikupi razne nagrade za svoj sistem čišćenja nazvan The Ocean Cleanup.
Da njegov sistem dobro radi imaće priliku da dokaže na “Velikoj pacifičkoj zakrpi” ili tzv “Pacifičkom vrtlogu smeća” kako se popularno zove ostrvo plastičnog otpada akumulirano u Tihom okeanu na čijem uklanjanju naučnici već godinama bezuspešno rade.
Naime, Slat tvrdi da se pomoću njegove mašine za pasivno uklanjanje otpada – koja je inače dobila nagradu za najbolji tehnički dizajn na Delft univerzitetu za tehnologiju – može izvući oko 20 milijardi tona plastičnog smeća. Mašina je sastavljena od niza plutajućih cevi i platformi za obradu koje postepeno usisavaju plutajuću plastiku a ugao pod kojim se ona nalazi usisanoj plastici pomaže da dođe do mesta na kojoj plutaju platforme za obradu gde se prirodnim putem plastika odvaja od planktona.
Cevi su postavljene tako da se za prikupljanje plastike koriste prirodne struje u okeanu, dakle da se ne troši velika količina energije, a što je najvažnije, misli Slat, čuva se živi svet u okeanima.
Posle godinu dana testiranja urađena je studija izvodljivosti prema kojoj bi ova mašina trebalo da je krajnje efikasna – simulacije su pokazale da bi u normalnim uslovima ona trebalo da “zarobi” 80% plastike sa kojom se susretne. Takođe je važno da njena upotreba stoji oko 4,5 evra po kilogramu izvađene plastike što je 33 puta jeftinije od dosadašnjih modela čišćenja okeana.
Izvor: themindunleashed.org
Fond koji je IFC stavio na raspolaganje APS Holdingu, specijalizovanoj instituciji za otkup teško naplativih kredita i upravljanje preduzećima u teškoćama trebalo bi da pomogne rešavanju NPL u regionu. Obim kredita u Srbiji koji bi mogao biti obuhvaćen ovom inicijativom delom zavisi i od uklanjanja barijera u kupovini teško naplativih kredita građana, koje je važećim propisima dozvoljeno samo bankama
Allied Telesis, globalni provajder sigurnih IP/Enthernet svičing rešenja i vodeća kompanija u pružanju usluga IP Triple Play mreža i mrežne infrastrukture, danas je otkrio vise detalja o svojoj viziji za evoluciju Software Defined Networking (SDN).
Manje od godinu dana od lansiranja Allied Telesis Management Framework™ (AMF) rešenja, Allied Telesis je izjavio da iako postoji mnogo aktivnosti oko SND-u data centrima, usvajanje SDN-baziranih rešenja u “data” centru, usvajanje SDN-a u mrežama preduzeća će dobiti zamah tek kada se stvore aplikacije koje će pružiti pravu vrednost poslovanju. Kompanija je odlučila da će stvaranje novih poslovnih vrednosti koje proizilaze iz SDN-a zahtevati nekoliko koraka.
Allied Telesis je priznao da je prethodna SDN inovacija prvenstveno bila usmerena ka nivou kontrole, ostavljajući nivo upravljanja nedovoljno razvijenim. Imajući to u vidu, prvi korak Allied Telesis-a je bio da razvije AMF, koji je doneo inovativno rešenje koje pojednostavljuje upravljanje mrežom i smanjio operativne troškove.
Sledeće, Allied Telesis je stvorio end-to-end sposobnu platformu za SDN koja je u skladu sa najnovijim ratifikovanim OpenFlow standardima. Ova platforma je dizajnirana da bude hibridna i da istovremeno omogućava i OpenFlow i tradicionalno inteligentno Layer 3 prespajanje i da se moze konfigurisati na per-port bazi. Ovom platformom može da se upravlja pomoću AMF-a, da bi pružila moćno i isplativo rešenje za upravljanje SDN mreže.
Konačno, Allied Telesis radi sa partnerima u kreiranju SDN aplikacije koje rešavaju poslovne probleme u “realnom“ svetu. Početni fokus je na kancelarijskim aplikacijama za poslovne korisnike.
„SDN stvara nove inovativne mogućnosti za pružanje fleksibilnih, bezbednih, pouzdanih komunikacionih mogućnosti koje se stvaraju otvaranjem prema mobilnim uređajima i sve većem usklađivanju sa mrežama velikih sistema. Allied Telesis ima višedecenijsko iskustvo u kreativnom rešavanju problema u mrežama velikih sistema, a sada je to iskustvo primenila na rešenja zasnovana na SDN-u“, rekao je Ivan Mladenović, regionalni menadžer za Balkan u Allied Telesis-u.
Moćna kombinacija AMF-a u upravljačkoj oblasti OpenFlow i u kontrolnoj oblasti pruža idealnu platformu za dalje inovacije za razvoj jedinstvenog i pametnog mrežnog rešenja. Dodatno, fleksibilna AMF platforma podržava prethodne Allied Telesis proizvode, uključujući i prekidače radne grupe i moguće je migrirati starije mrežne sisteme na AMF sistem, bez nastanka većih investicija.
U budućnosti, Allied Telesis-ov razvoj će još više poboljšati AMF/OpenFlow ponudu da podržava bežične uređaje, veće mreže i raznovrsnost poslovnih modela.