Događaji u Iraku svuda su u udarnim vestima, ali opet se prećutkuje pitanje koje se krije iza nasilja: kontrola iračke nafte. Umesto toga, mediji su puni rasprava, užasavanja i detaljnog analiziranja ne tako nove terorističke pretnje, Islamske države Iraka i Sirije (ISIS). Pri tom, razgovara se i o mogućnosti građanskog rata koji preti da izazove novo etničko čišćenje i pad ugrožene vlade premijera Nurija al-Malikija.
„Mladi su danas manje dužni nego pre jednu deceniju, ali to nije dobra stvar. To samo ukazuje na stepen ekonomske krize, a ne ekonomskog uspeha.“ Najilustrativniji primer ove misli ekonomiste Ričarda Fraja može se uočiti u nivou stambenih kredita odobrenih mladim ljudima, kao i u posrtanju domaće građevinske industrije.
Jedno od najznačajnijih socijalno ekonomskih pitanja sa kojima se danas suočava veliki broj zemalja jeste visoka stopa nezaposlenosti. Ona utiče na sve segmente društva, a nakon izbijanja ekonomske krize najviše je pogodila mlade ljude. Bez posla i sigurnijih prihoda, mladi ljudu se ne pojavlju ni kao kupci dobara, a samim tim nema ni impulsa za povećanje proizvodnje velikog spektra dobara. Zbog nedostatka finansijskih sredstava, mladi se sve kasnije osamostaljuju i zasnivaju porodice, žive sa roditeljima i na njihovom budžetu. Tržište rada je oslabljeno, nema novih ulaganja a emigracija obrazovanog kadra iz zemlje postaje izraženija, čime se dugoročno smanjuje konkurentnost domaće privrede. Konačno, visoke stope nezaposlenosti predstavljaju teret za javne finansije u vidu većih socijalnih beneficija za nezaposlene, i mogu dodatno otežati socijalno uključivanje.
Pitanje nezaposlenosti mladih nije mimoišlo nijednu zemlju Evropske unije. Ako bi Srbija danas ušla u Evropsku uniju, bila bi na trećem mestu po broju nezaposlenih mladih sa 51 odsto. Udeo mladih do 30 godina starosti u ukupnoj nezaposlenosti je 26,5 odsto, a prema podacima Republičkog zavoda za statistiku stopa nezaposlenosti u Srbiji je u prvom tromesečju ove godine iznosila 20,8 odsto. Ovi alarmantni podaci ukazuju da programi reforme politike zapošljavanja i socijalne politike, koje Srbija uvodi uz podršku Evropske unije, treba da ostanu jedan od prioriteta Vlade i nadležnih ministarstava.
A kakva je veza između nezaposlenosti mladih i bankarstva? Koliko su danas mladi ljudi uopšte upućeni na banke i bankarske usluge? Da li su dovoljno edukovani u oblasti finansijskog upravljanja, kakvi su im zahtevi i potrebe, šta očekuju od banke?
U zemlji u kojoj trenutno svaka druga mlada osoba nema radnu knjižicu teško je govoriti o ozbiljnijoj štednji, ali i o kreditima za mlade. Zato danas u Srbiji govorimo o oko 300 hiljada mladih ljudi koji žive kao podstanari, jer nisu u mogućnosti da uzmu stambeni kredit – iako je cena nekretnina u Srbiji znatno pala, sa daljom tendencijom pada. Razloga je više. S jedne strane, mladi koji su zaposleni smatraju da zbog neizvesnosti posla, visine mesečnih prihoda ali i krize kojoj se ne vidi kraj, ne treba da se upuštaju u avanturu uzimanja stambenog kredita, jer ne mogu da garantuju redovnu otplatu tako velike investicije. Nezaposleni, s druge strane, ne mogu ni da razmišljaju o tome jer na samom početku ne ispunjavaju osnovne uslove za uzimanje kredita – nemaju redovne mesečne prihode. Smanjenje tražnje za stambenim kreditima dalje se preliva na građevinsku industriju, koja je od početka krize jedna od najteže pogođenih privrednih grana. U Srbiji se trenutno koristi najviše 15 odsto kapaciteta građevinske industrije, a taj trend je iz godine u godinu sve nepovoljniji.
I u slučaju uzimanja kredita za kupovinu automobila situacija nije sjajna. Iako se tržište automobila oporavlja sa krajem recesije u Evropskoj uniji, kako zbog potrebe da se zamene stara vozila, podsticajnih inicijativa u nekim zemljama tako i smanjenja finansijskih troškova, mladi ljudi do 35 godina starosti u Srbiji i dalje spadaju u grupu onih koji ređe mogu da priušte kredit za auto. Visoka stopa nezaposlenosti samo dodatno pogoršava ovaj trend. Prema istraživanjima portala Kamatica, prosečni korisnik kredita za kupovinu automobila u Srbiji ima 38 godina, uglavnom kupuje polovni automobil i spreman je da otplaćuje kredit tri do pet godina. Takođe, vodi se strogo ekonomskim pokazateljima i bira banku koja mu ponudi najbolje uslove.
Nemogućnost pronalaženja posla nakon studija dovodi u pitanje i studentske kredite. S jedne strane, neizvesnost zapošljavanja dovodi do sumnje mladih u opravdanost ulaganja u visoko školstvo, dok s druge strane, nemogućnost vraćanja dugova stavlja banke u rizičnu poziciju pri odobravanju istih. Dolazimo do situacije u kojoj niko ne dobija, a najmanje privreda.
Ipak, u jednom je segmentu tražnja mlađih klijenata imala veoma pozitivan uticaj na banke. Mladi ljudi su veliki korisnici debitnih i kreditnih kartica, kao i onlajn bankarskih usluga, što je banke nagnalo da usavrše svoje poslovanje u ovom domenu na obostranu korist.
Slavica Pavlović, članica Izvršnog odbora Eurobank
Finansije top 2013/14
Jeleni Rafailović uručena je je prva godišnja Nagrada za rad iz ekonomske istorije Balkana. Nagradu za rad iz ekonomske istorije Balkana Jeleni Rafailović uručio je naš poznati ekonomista dr Branko Milanović na svečanosti koja je održana u Centru za liberalno-demokratske studije. Nagrada se sastoji od povelje i novčanog iznosa. O nagrađenom radu i o ciljevima Nagrade za rad iz ekonomske istorije Balkana govorili su i dr Boško Mijatović, dr Mihail Arandarenko i Gojko Božović, koji sa Brankom Milanovićem sačinjavaju žiri ove nagrade.
Gradovi i opštine u Srbiji nastavljaju da snažnim intenzitetom grade povoljno poslovno okruženje, a nove lokalne samouprave koje su zaslužile pečat kvaliteta u vidu certifikata Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) su Leskovac, Stara Pazova, Negotin, Boljevac, Knjaževac i Trstenik.
Simens pomaže žrtvama katastrofalnih poplava u Jugoistočnoj Evropi donacijom u visini od 150 000 evra. Početkom maja je ovaj veliki koncern među svim zaposlenima u regionu pokrenuo veliku donatorsku akciju. Preduzeće je na svaki evro donacije zaposlenih do 30. juna 2014. godine doniralo još jedan evro, tako da je iznos donacije zaokružen na 150 000 evra. Ova humanitarna akcija je koordinirana u svih 19 zemalja centralne i jugoistočne Evrope u kojoj posluje Siemens Austrija, zbog čega je ovo do sada najveća međunarodna humanitarna akcija Simensa u ovom regionu.
„Od izuzetnog je značaja što su se naše kolege iz zemalja regiona priključile inicijativi pružanja pomoći stanovništvu koje je ugroženo poplavama na ovom području. Veoma smo zadovoljni rezultatima ove akcije i odzivom naših zaposlenih, kako u Srbiji gde je prikupljeno oko 3.700.000 rsd, tako i u celom regionu“, dodao je Tihomir Rajlić, generalni direktor kompanije Siemens d.o.o. Beograd.
U periodu najintenzivnijih aktivnosti žetve pšenice, kukuruz je protekle nedelje bio ta roba koja je generisala jedan od većih nedeljnih prometa preko Produktne berze u Novom Sadu. Ukupan obim prometa od 1.725 tona robe čak 3,5 puta je veći u odnosu na promet u prethodnoj nedelji. Finanisjka vrednost prometa je iznosila 33.996.750 dinara i 3,7 puta je veća u odnosu na vrednost prometa iz prethodne nedelje.
Bez obzira na okolnost o manjoj zastupljenosti pšenice u trgovanju u odnosu na kukuruz, ova roba u ovom trenutku svakako zaokuplja najveću pažnju tržišne javnosti u Srbiji. Ono što se u prethodnoj nedelji osećalo u vazduhu, kada je trgovanje pšenicom novog roda počelo, ostvarilo se u nedelji za nama. Naime, nagoveštaji da bi cena sa početnih 17,00 din/kg bez PDV mogla da bude I nešto veća, dobili su svoju potvrdu u protekloj nedelji. Cena nove pšenice kretala se u rasponu od 17,20 din/kg bez PDV pa do 17,50 din/kg. Prosečna nedeljna cena trgovanja je iznosila 18,98 din/kg ( 17,25 bez PDV), što je u odnosu na prethodnu nedelju rast od 1,47%. Žetva još traje, rezultati žetve su i dalje u magli kako u pogledu prinosa, tako i u pogledu kvaliteta, što samo još više podgreva tržišnu neizvesnost. Zbog svega toga rano je za donošenje konačnih zaključaka, pa se shodno tome i tržište ponaša. Pšenica roda 2013. godine je u očekivanom padu. Cena od 21,67 din/kg ( 19,70 bez PDV) je za 5,59% niža od cene u prethodnoj nedelji.
Izvoz kukuruza je u poslednja tri meseca intenziviran i to se oseća na tržištu. Na našem tržištu, uprkos podataka o padu cena na svetskim terminskim tržištima, što je posledica velikih očekivanja u pogledu prinosa novog roda kukuruza, cena je u blagom porastu. Na bazi 1.250 tona prometa u trgovanju ovom robom, realizovana je prosečna cena na nivou od 19,24 din/kg (17,49 bez PDV). U odnosu na cenu u prethodnoj nedelji to je rast od 2,29%.
Stočni ječam je od početka žetve konstantno prisutan na berzanskom tržištu, a cena već treću nedelju za redom ima blago cenovno pomeranje ka višim vrednostima. Protekle nedelje ta cena je iznosila 18,37 din/kg (16,70 bez PDV), što je u odnosu na prethodni nedeljni period više za 0,16%. Od ostalih roba tržišni učesnici na berzi su usaglasili svoje interese u trgovanju suncokretovom sačmom sa 33% proteina I to po ceni od 33,60 din/kg ( 28,00 bez PDV). PRODEX je u porastu u odnosu na poslednji dan trgovanja prethodne nedelje za 1,71 indeksni poen, a iznosio je 215,77 indeksnih poena.
Stanje u svetu
Na osnovu procene USDA-a, da će američke zalihe kukuruza skočiti za čak 35%, a što predstavlja najveći rast zaliha od 2005. godine i što će najverovatnije predstavljati istorijski rekord, kao i rekordne proizvodnje, vrednosti fjučersa ove žitarice pali su na minimum u poslednjih pet meseci. Setva je uradjena na površini od 37.1 m/ha, sa ocenom useva od 75% dobar/odličan, mada rizik vezan za vremenske uslove i dalje ostaje. Faza oprašivanja u julu je najranjiviji period u ciklusu razvoja, a previše toplote ili suše bi moglo da dovede do pada prinosa.
Setva pšenice je uradjena na površini od 22.9 miliona tona, a trenutno je uradjeno 43% (48% petogodišnji prosek), dok je 30% useva dobilo ocenu dobar/odličan (34% pre godinu dana), a 44% ocenjeno sa loše/veoma loše (42% prošle godine). U odnosu na kraj prošle nedelje cena julskog fjučersa na kukuruz u Čikagu pala je za 5.47%, dok je cena fjučersa na pšenicu pala za 3.54%.
Vrednosti soje su u protekloj nedelji nastavili sa padom i tako doprineli najvećem padu u poslednjih pet godina, ka najnižen nivou od decembra 2011. godine, nakon što je američka vlada objavila izveštaj u kome se kaže da će farmeri posejati rekordne površine. Setva soje je za 11% veća od prošlogodišnje, dok je oko 72% useva ocenjeno kao dobar/odličan, u odnosu na 67% koliko je iznosio procenat godinu dana ranije. Vrednost fjučersa na soju u Čikagu je u odnosu na kraj prošle nedelje u porastu za 3.10%, dok je cena fjučersa na sojinu sačmu manja za 2.84%.
U odnosu na prethodnu nedelju u Budimpešti je došlo do pada cene pšenice sa avgustovskim fjučersom za 0.62%, dok je kukuruz sa novim novembarskim fjučersom jeftiniji za 1,94%. Cena pšenice sa novembarskom isporukom je u Parizu pala je za 1.34%, dok je avgustovski fjučers na kukuruz u Parizu pao za 1.30%.
U Srbiji je počela hitna revizija Stategije upravljanja otpadom, koja će biti završena do kraja ove godine i koja treba da pokaže da li nam je potrebno prethodno planiranih 26 regionalnih deponija ili manje, izjavila je juče Radmila Šerović, načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Šerović je naglasila da je uređenje otpada proces koji mora da potraje, jer Srbija nema ekonomsku moć da te probleme odmah reši. Naša zemlja nema dovoljno novca da tu oblast brzo uredi, kao što nisu imale ni druge države koje su se pridruživale EU i kod kojih je uređenje te oblasti trajalo godinama, rekla je Šerović i ukazala da nemamo ni dovoljno opreme za sakupljanje, kao ni za transport otpada.
Ona je podsetila da Srbija, od planiranih 26 regionalnih deponija koje treba da izgradi do 2020, sada ima šest, i sedmu u pripremi za početak rada. Takođe, tu su i dve sanitarne deponije koje nisu regionalnog tipa. „Otpad treba posmatrati i kao resurs i sirovinu za dobijanje drugog proizvoda. Vizija države je izgradnja postrojenja za reciklažu i koriščenje otpada za dobijanje energije“, istakla je Šerović.
Srbija, kako je istakla, zbog nepostojanja Fonda za zaštitu životne sredine, treba da aplicira za sredstva iz evropskih fondova za unapređenje upravljanja komunalnim otpadom i za posebne tokove otpada. Ona je navela da je poslednje dve godine opao procenat reciklaže, zbog ukidanja Fonda za zaštitu životne sredine i da je sada na Vladi da odluči da li će i kakav će biti formiran novi fond za tu oblast. Kako je dodala, naplata ekoloških taksi sada je, posle ukidanja Fonda, u podeljenoj nadležnosti ministarstava finansija i poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Izvor: Tanjug, eKapija
Pekinška kompanija Koryo Tours, koja organizuje turističke posete Severnoj Koreji, ponudila je jednom neimenovanom severnokorejskom arhitekti da načini viziju Severne Koreje u bliskoj budućnosti, bez ikakvih ograničenja u vidu budžeta, fizičko-geografskih ili političkih prepreka. Rezultat je prevazišao sva očekivanja i zamisli anonimnog arhitekte iz Paektusan arhitektonskog instituta iz Pjongjanga preko noći su obišle svet. Neki od nacrta ovih grandioznih projakata su izloženi na Bijenalu Veneciji.
Mediji iz Evrope i SAD složni su u oceni da ove slike predstavljaju mešavinu sovjetske masovne arhitekture i vizija iz naučno-fantastičnih filmova i literature, a posebno naglašavaju da je autor vodio računa o ekološkoj održivosti. Galeriju slika možete da pogledate ovde.
U godini obeležavanja 40 godina rada, francuska kompanija Lesaffre otvara prvi pekarski centar ove vrste u Srbiji. Zahvaljujući jedinstvenom edukativnom konceptu, znanje i novi trendovi u proizvodnji biće dostupni pekarskim profesionalcima u našoj zemlji što će im omogućiti da ponude što kvalitetnije pekarske proizvode na tržištu. Kroz saradnju sa tehnolozima i ekspertima Lesaffre Grupe, pekarima će u svakom trenutku biti na raspolaganju inovativna rešenja koja će doprineti razvoju pekarske industrije u zemlji.
„Tržište Srbije za nas je izuzetno važno i otvarajući ovaj jedinstveni centar imamo nameru da kroz personalizovane obuke pružimo priliku svojim poslovnim partnerima da prate sve inovacije u ovoj oblasti što će im pomoći da unaprede svoje poslovanje shodno karakteristikama lokalnog tržišta i potrebama potrošača, kvalitet svojih proizvoda ali i celokupnu domaću pekarsku industriju“, izjavio je Miodrag Jelić, izvršni direktor Lesaffre u Srbiji. Kao jedna od vodećih svetskih kompanija u proizvodnji kvasca sa tradicijom dugom više od jednog i po veka, Lesaffre je prepoznatljiv kao pouzdan i siguran partner koji svojim kupcima pruža jedinstvene i kvalitetne proizvode i usluge. Sami Lesaffre pekarski centri, predstavljaju jedinstven pionirski koncept u pekarskoj industriji, započet u Francuskoj sedamdesetih godina prošlog veka, a mreža danas broji 30 pekarskih centara širom planete koji su središte stručnosti, tehnologije i inovativnosti u svetu pekarstva.
Na tržištu Srbije, kompanija Lesaffre prisutna je od 2007. godine i od tada nudi bogat asortiman pekarskih proizovda. Neke od najpoznatijih robnih marki u našoj zemlji su Vrenje, Alpha, Fermin, Magimix, Inventis. Pored svoje posvećenosti proizvodnji pekarskog kvasca, kompanija će svoje dalje poslovne planove usmeriti na dodatni razvoj i proizvodnju poboljšivača i koncentrovanih smeša i punjenja za potrebe pekarske industrije. Lesaffre je francuska kompanija osnovana 1853. i jedna je od vodećih svetskih kompanija u proizvodnji i prometu svežeg pekarskog kvasca. Kompanija broji više od sedam hiljada zaposlenih, prisutna je na pet kontinenata sa više od 45 fabrika i 60 komercijalnih filijala, osam proizvodnih jedinica i velikim brojem distributivnih predstavništava kako bi u svakom trenutku odgovorila na potrebe svojih poslovnih partnera.
Industrijski indeks Njujorške berze Dow Jones je prvi put u četvrtak dostigao 17.068 poena.
Na veliki rast indeksa njujorškle berze je uticala vest vlade Sjedinjenih Država da je u junu zabeležen porast zaposlenosti za novih 288.000 radnih mesta. Trgovina na Volstritu je jaka već mesec ipo, što je pokazatelj povećanog poverenja investitora.
Indeks Dow Jones je ojačao za više od 10.500 poena od 9. marta 2009. kada je pao na minimum od 6.547,05 poena. Svi američki indeksi su zabeležili maksimum, pa je i S&P 500 dostigao rekord 24. put od početka godine.
Izvor: Beta, BBC