фебруар 2015

Bez obzira na okolnost da je radna nedelja trajala svega tri radna dana, konstataciju o padu prometa ipak, na bazi interesa za trgovanjem preko novosadske berze možemo smatrati tačnom. Trodnevno trgovanje na “Produktnoj berzi” donelo je skromni promet od svega 685 tona robe, što je rezultiralo finansijskim ukupnim prometom od 17.616.500 dinara. Imajući u vidu već pomenutu okolnost o kraćoj radnoj nedelji, statističko poređenje sa aspekta ukupnog prometa, protekle, sa prethodnom nedeljom nije realno, te se ovaj podatak neće iskazati u ovom izveštaju.

Cena pšenice je u padu. Posle naglog rasta krajem prošle godine, cena pšenice se početkom 2015. godine pozicionirala na nivou od oko 22,00 din/kg bez PDV. Prvi put u poslednjih mesec dana cena ove robe pokazuje znake pada. Uznemireno svetsko tržište zbog najave uvođenja izvoznih taksi od strane Rusije reagovalo je rastom cene i to je imalo uticaja i na naše tržište. Međutim, najnoviji podaci ukazuju da uvođenje ove mere od strane ruske vlade nije imalo veliki efekat na izvoz iz ove zemlje, što je ponovo vratilo cenu pšenice na niže pozicije. Da li je to bio najuticajniji faktor koji je pokrenuo i pad naše pšenice pokazaće naredni period. Inače prosečna cena trgovanja ove robe je iznosila 22,42 din/kg ( 22,20 bez PDV), što je za 0,45% pad u odnosu na prethodnu nedelju. Ono što daje z pravo početnoj konstataciji jeste okolnost da su ponude na samom kraju nedelje znatno niže od realizovane cene, ali čak ni takve ponude nemaju odgovarajuči odgovor na strani tražnje.

Cena kukuruza za razliku od pšenice je u porastu. Prosečna cena trgovanja od 17,04 din/kg ( 15,49 bez PDV) za 1,75% je veća od prosečne cene u prethodnoj nedelji. Ovaj cenovni rast potpuno je korelativan sa dešavanjima na referentnim svetskim i regionalnim tržištima.

Soje ima dovoljno u ponudi na srpskom tržištu. Prisutnost ove robe na novosadskoj berzi samo je joše jedan dokaz više u prilog toj konstataciji. Ono što je specifično za ponudu ove robe jeste okolnost da se sve više u ponudi javlja soja sa povećanim procentom vlage. Tako je bilo i protekle nedelje, kada su se sva tri kupoprodajna ugovora odnosila na soju sa vlagom iznad parametra SRPS kvaliteta i to po prosečnojceni od 44,67 din/kg ( 40,61 bez PDV).

PRODEX

PRODEX se tek neznatno pomerio u odnou na pršli petak i na dan 20.02.2015. godine on iznosi 211,26 indeksnih poena što je za 0,19 indeksnih poena manje nego pre nedelju dana.

SVET

Izvozna trgovina u Americi nastavlja sa razočaravajućim tempom. Nedeljna izvozna prodaja od samo 409.300 tona, bila je u proseku sa proteklim nedeljama, a dodaje se kumulativnom nivou izvoza od 20.7 miliona tona, ili -24% u odnosu na poršlu godinu. Jedinu svetlu tačku na američki izvoz pšenice, dao je egipatski GASC satenderom za američku SRW i/ili SW pšenicu. Uzlazni trend kretanja pšenice omogućen je na osnovu veoma hladnih uslova u SRW regionu, kao i sušnom vremenu u HRW regionu.

Sa druge strane, izvozna aktivnost američkog kukuruza je bila na zavidnom nivou od 1.0 milion tona, odnosno kumulativnih 33.2 miliona tona (34.5 miliona tona prošle godine). Zalihe etanola dostigle rekordan nivo u protekle dve godine.

Cena kukuruza je u proteklih nedelju dana skočila za 1,72%, dok je vrednost pšenice zabeležila skok, koji je iznosio 1,17%.

Skok cene cene najviše se pripisuje jakim SPOT tržištima, kao i obnovljenim kupovnim interesima od strane Kine, što je rezultiralo jakim nedeljnim izvozom.
Zrno soje je u odnosu na proteklu nedelju vrednosno jače za 2,40%, dok je sojina sačma zabeležila skok, koji je iznosio 5,14%.

Martovski fjučers na kukuruz u Budimpešti, pao je za 0,79%, dok je ista kultura na berzi u Parizu vrednosno ojačala za 0,49%. Martovski fjučers na pšenicu u Budimpešti je skočio za 0,19%i, dok je ista kultura u Parizu, ojačala za 1,49%.

Poslovna aktivnost u evrozoni je na sedmomesečnom maksimumu, pokazuje istraživanje analitičke kuće Markit.

Naime, kompozitno-kupovni menadžerski indeks (PMI) je u monetarnoj uniji u februaru dostigao 53,5 poena, što je primetan rast od januarskih 52,6 poena. Ovaj indeks se inače pažljivo prati kao pouzdan vodeći pokazatelj rasta: kada on pokazuje da „krizna krivulja“ raste iznad 50 bodova to znači da postoji ekonomski rast.

A sada je pokazao da kompanije zapošljavaju po najbržoj stopi još od avgusta 2011. godine, i to sve zbog povećanje potražnje za dobrima i uslugama. Smanjene cene nafte većini firmi u evrozoni su umanjile i troškove proizvodnje, pa je i to sigurno jedan od razloga za dobre rezultate.

Poslovna aktivnost raste u najvećim evropskim ekonomijama – u Nemačkoj njen rast predvodi sektor usluga, a u Francuskoj se vidi oporavak u ovoj oblasti prvi put od aprila prošle godine. Markit međutim upozorava da se Evropa previše oslanja na rast sektora usluga.
Izvor: BBC