април 2015

I pored prošlonedeljnih indicija o intenziviranju robno-berzanskog trgovanja, ovonedeljni promet na “Produktnoj berzi” se vratio na svoje veoma skromne vrednosti koje beleži u proteklih mesec dana. Tokom nedelje prometovano je tačno 500 tona robe i to samo kukuruz i pšenica. Time je količinski obim prometa u padu za 42,53%, dok je registrovani vrednosni obim prometa od 10.263.000,00 dinara, za 43,83% manji nego prethodne nedelje.

Ovonedeljna cena kukuruza od 17,49 din/kg (15,90 din/kg, bez PDV-a), registrovana je na osnovu samo jednog berzanskog ugovora, zaključenog u količini od 100 tona. Malo je bilo interesenata na strani tražnje, čime je cena žutog zrna, ponovo pala na martovski nivo, ispod granice od 16,00 din/kg, bez PDV-a.  U odnosu na prethodnu nedelju registrovana cena kukuruza je u padu za 1,52%.

Na tržištu pšenice ništa novo. Registrovan je promet od 400 tona, po prosečnoj nedeljnoj ceni od 21,29 din/kg (19,35 din/kg, bez PDV-a), što znači da, statistički posmtarano, na ovom tržištu nema bitnijih cenovnih promena u odnosu na prethodni period. Pomenuta cena predstavlja ponder cenovnog raspona po pojedinačnim berzanskim ugovorima od 19,20 – 19,50 din/kg, bez PDV-a i odnosi se na hlebno zrno dobrih mlinskih i pekarskih osobina. Istovremeno nuđena je i pšenica slabijih kvalitativnih karakteristika i to po ceni znatno nižoj od 19,00 din/kg, bez PDV-a, ali zainteresovanih kupaca nije bilo.

PRODEX

Trend veoma skromnog robno-berzanskog prometa, nastavlja se i u nedelji za nama. Razlozi se mogu tražiti i u sferi subjektivnih faktora, ali jedino profesionalni aspekt, koji tretira isključivo tržišne faktore tehničke analize, može dati objektivan odgovor, po pitanju aktuelnog stanja na robno-berzanskom tržištu. Cene i njihov trend su dominantan faktor koji najneposrednije utiče na obim prometa i aktivnost tržišnih učesnika.

Ako se zna da je cena kukuruza u 2015., oscilirala u relativno uskom rasponu od 15,00-16,20 din/kg, bez PDV-a, da je cena pšenice nakon februarskog skoka, pala i da je, usled skromne tražnje, postala neinteresentna sa stanovišta tržišnih cenovnih senzacija, te da je cena soje veoma stabilna tokom čitavog posmatranog perioda, onda se može doneti zaključak da poslujemo na cenovno relativno stabilnom tržištu primarnih poljoprivrednih proizvoda, sa blagom tendencijom pada cena tokom četvoromesečnog perioda.

Ovakvu konstataciju potvrđuje i linija trenda indeksne vrednosti PRODEX-a, na donjem grafikonu. Kada se u analizu uključi i ostvareni obim prometa, sa odgovarajućom linijom trenda, onda se jasno vidi apsolutna korelacija ova dva parametra (linije trenda PRODEX-a i obima prometa), što nesumnjivo potvrđuje uvodnu hipotezu da su upravo cene i njihov trend te koje u najvećoj meri determinišu obim prometa i angažovanje tržišnih učesnika na domaćem robno-berzanskom tržištu.

SVET

Ubrzanje prolećne setve i povoljni vremenski uslovi su uticali na pad cena na čikaškoj berzi. Međutim, juče je usled malog rasta BDP-a u SAD-u od svega 0,2% došlo do pada vrednosti dolara, što je podstaklo rast cena fjučersa na žiratice.
Pšenica je u odnosu na kraj prošle nedelje pojeftinila za 4,10%, dok je cena kukuruza pala za 1,89%.

Fjučers na soju, sa isporukom u maju je za razliku od žitarica, poskupeo u odnosu na kraj prošle nedelje i to za 1,04%. Fjučers na sojinu sačmu je skuplji za 2,40%.

Majski fjučers na soju je skočio za 1,26% u odnosu na prošli petak, dok je fjučers na sojinu sačmu na CME u padu za 1,49%.

U Budimpešti je cena fjučersa na pšenicu pala za 2,58%, dok je fjučers na kukuruz skuplji za 0,92% u odnosu na kraj prethodne nedelje. Fjučers na pšenicu u Parizu je u posledjnih nedelju dana pojeftinio za 3,65%, dok je junski fjulers kukuruza jeftiniji za 2,62%.

Isplata ovogodišnje dospele rate stare devizne štednje počeće 1. juna na šalterima Evrobanke koja je zvanični agent Vlade Srbije u isplati tog dela javnog duga, saopštili su u ovoj banci.

Evrobanka je omogućila vlasnicima računa hartija od vrednosti da već od srede u filijalama te banke mogu dati nalog za prenos dospele rate stare devizne štednje serije A2015 na štedni račun.

Davanjem naloga za prenos, sredstva će već nakon 31. maja biti automatski preneta na štedni račun i po želji klijenta slobodna za raspolaganje ili dalju štednju.

Pri podizanju rate stare devizne štednje potrebno je da klijent (vlasnik ili ovlašćeno lice) priloži potvrdu o stanju na računu u Centralnom registru hartija od vrednosti (CRHoV) i važeću ličnu ispravu.

Izvor: Beta

Beograd je po prvi put bio domaćin Evropskog internacionalnog foruma UNIQA osiguranja, tokom kojeg je našu zemlju posetilo preko 100 predstavnika top menadžmenta ove kompanije iz cele Evrope. U Srbiji su prošle godine osiguravajuća društva ukupno isplatila oko 70 miliona evra štete, što ukazuje na veoma mali procenat osigurane imovine građana i firmi. U ukupnoj premiji vodeće je osiguranje od autoodgovornosti sa 33%, dok životno osiguranje zauzima 8% ali i rast u poređenju sa ranijim godinama.  

UNIQA je druga najveća osiguravajuća kompanija u Austriji, sa 21% tržišnog učešća. Na perspektivnom tržištu Centralne i Istočne Evrope, od 15 tržišta, na njih devet UNIQA se nalazi među pet vodećih osiguravajućih kompanija. UNIQA osiguravajuća grupacija posluje i u Italiji, Švajcarskoj i Lihtenštajnu. UNIQA ima 22.000 zaposlenih i ekskluzivnih partnera za prodaju.

Uprkos globalnoj stagnaciji na tržištu osiguranja u Evropi, UNIQA osiguravajuća grupacija beleži konstantan rast, a broj klijenata je prvi put premašio 10 miliona na ukupno 19 različitih tržišta. Dobit pre oporezivanja (EBT) je povećan za 22,9% – na 377,9 miliona evra. Premija je porasla za 7,6% – na 5,31 milijardu evra. Troškovi su smanjeni za dodatnih 79 miliona evra.

„UNIQA je razvila dugoročnu strategiju svog razvoja do 2020. godine, nazvanu UNIQA 2.0. Postavili smo viziju kompanije koja poručuje da nastojimo da postanemo jedni od tri najbolja učesnika na svakom tržištu na kom poslujemo, udvostručimo broj klijenata i postanemo tržišni lider u Austriji, našem domaćem tržištu. Za dostizanje ovih ciljeva uspostavili smo profitabilnu strategiju rasta za sve naše kompanije, dizajniranjem posvećenog poslovnog modela, nazvanog Target Operating Model – TOM. To nam donosi modernu organizaciju i profitabilan i efikasan biznis, ali najvažnije od svega, omogućava nam da budemo posvećeniji i bliži potrebama naših klijenata. Nastojimo da budemo tamo gde smo potrebni našim klijentima, stoga distribuiramo naše proizvode na različite kanale prodaje, od prodajnih objekata, do bankarskih sistema, a naši predani specijalisti stvaraju osiguravajuće pakete po želji i potrebama naših ključnih klijenata. Naše opredeljenje za partnerstvo sa Raiffesen bankom na svim tržištima gde smo prisutni je jak poslovni temelj koji nam omogućava da budemo blizu naših klijenata i kroz bankarske kanale“, izjavio je Volfgang Kindl, CEO UNIQA International.

UNIQA Srbija: Tržište, trendovi, predviđanja

UNIQA Srbija je u prethodnoj godini ostvarila rast premije u iznosu od 16,14%. U 2014. godini uspešno je i završen proces akvizicije Basler osiguranja u vrednosti od oko 9 miliona evra. Po završetku ovog procesa, UNIQA Srbija ima 730 zaposlenih i 33 prodajna mesta.

“Rast životnog osiguranja iznosio je 25,81%, dok je rast neživotnog osiguranja iznosio 12.88%. Najdinamičniji rast je postignut u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju (52%), a zatim slede osiguranje domaćinstva (35%) i putna asistencija (14%)“, istakla je Gordana Bukumirić, CEO UNIQA Srbija.

Prema izveštaju Narodne banke Srbije, UNIQA Srbija je već sedmu godinu za redom lider u brzini isplate šteta kod osiguranja od autotogovornosti, a od dolaska kompanije 2006. godine, u Srbiju je investirano preko 60 miliona evra.

“Postojeći trendovi osiguranja u Srbiji prikazuju određen rast, a koji je, pre svega, posledica podizanja cene obaveznog osiguranja od autoodgovornosti za 45%, kao i intenzivnijeg ugovaranja jednokratnih premija u životnom osiguranju. Ukoliko bismo izuzeli ova dva efekta, tržište osiguranja prati kretanje ekonomije Republike Srbije i generalno je u stagnaciji tokom poslednjih pet godina, usled posledica ekonomske krize, što je slučaj i u drugim evropskim zemljama“, naglasila je Bukumirić.

“Prethodnu godinu obeležile su nezapamćene poplave, a po tom osnovu je kod UNIQA osiguranja prijavljeno oko 600 šteta u vrednosti od 5 miliona evra”, istakla je Bukumirić. Podatak koji zabrinjava jeste da ni nakon ogromne štete procenje na 1,5 milijardi evra, broj osiruranika koji su osigurali svoju imovinu od poplava nije porastao. Drugim rečima, tema osiguranja i zaštite od poplava u budućnosti, bila je aktuelna samo kratak vremenski period, dok nikakve konkretne mere nisu preduzete, ukoliko se nešto slično ponovi.”

U Srbiji su osiguravajuća društva ukupno isplatila oko 70 miliona evra štete, što ukazuje na veoma mali procenat osigurane imovine građana i firmi.

Najpopularnije vrste osiguranja u Srbiji i trendovi rasta

Najpopularnije osiguranje u Srbiji je obavezno osiguranje od autoodgovornosti. U ovom momentu u Srbiji postoji oko 2,2 miliona osiguranih vozila sa premijom koja čini 33% od ukupne vrednosti premije na tržištu osiguranja. Pored autoodgovornosti, veliku zastupljenost ima osiguranje nezgode pri obavljanju redovnog zanimanja i van njega (32%), pošto predstvalja još jedno obavezno osiguranje.

Nažalost, ostale vrste osiguranja su jako malo zastupljene – dobrovoljno zdravstveno sa 13% i životno sa 8%, kao i osiguranje imovine koje je ispod 7%.

Kada je UNIQA Srbija u pitanju, životno osiguranje pokazuje trend rasta u prethodnoj godini, dok je izrazit rast ostvaren u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, čija se vrednost svakim danom sve više prepoznaje, kako od strane fizičkih lica tako i od korporativnih klijenata.

UNIQA osiguranje u regionu

Zoran Višnjić, član borda UNIQA International-a zadužen za region Jugoistočne Evrope osvrnuo se na situaciju u našem regionu: “UNIQA na osam tržišta jugoistočne Evrope ima snažnu poziciju, sa premijom od preko 250 miliona evra u 2014. godini. UNIQA u ovoj regiji ima oko 2 300 zaposlenih i oko 1,7 miliona klijenata. Kompanija nastupa sa jednim brendom, što je jako bitno, posebno na relativno malim tržištima, kao i sa jednim modelom poslovanja, sa manjim priagođavanjima lokalnim uslovima. Dokaz uspešne strategije UNIQA grupacije na ovom tržištu je proslogodišnja akvizicija Basler osiguranja u Hrvatskoj i Srbiji. UNIQA je time još jednom pokazala posvećenost razvoju ovih tržišta i planove da tu ostane i razvija se zajedno sa tržištem koje ima ogromni potencijal,“ istakao je Višnjić.

Zanimljivo je da je iznos koji se odvaja za osiguranje na godišnjem nivou u Srbiji iznosi 78 evra po glavi stanovnika, što je jednako iznosu koji je Austrija imala između 1955. i 1970. godine, dok taj iznos danas u Austriji iznosi 1.975 evra na godišnjem nivou. U ostalim zemljama gde UNIQA posluje ona je značajno niža i iznosi: Češka 503 evra, Slovačka 402 evra, Hrvatska 272 evra, Mađarska 270 evra, Bugarska 122 evra, Crna Gora 117 evra, Rumunija 88 evra, Bosna 82 evra, Srbija 78 evra, Makedonija 56 evra, Ukrajina 53 evra i Albanija 19 evra.

Zaključci i projekcije

Zanimljiv je podatak istraživanja da su, uprkos ekonomskoj krizi, srpske kompanije najveći optimisti na Balkanu i da čak 41% njih procenjuje ekonomsku situaciju u zemlji kao povoljnu za njihov razvoj. Očekivani rast privredne aktivnosti u naredne 2-3 godine sigurno će doprineti i rastu tržišta osiguranja pa se u naknadnom periodu očekuje stabilizacija i određeni vid oporavka.

Prema mišljenju UNIQA Internacionalnih eksperata, na osnovu iskustva iz drugih zemalja, očekuje se da će rast ulaganja u usluge osiguranja teći sledećim koracima i razvojnim fazama. Na prvom mestu su obavezna osiguranja poput osiguranja automobila, zatim je na redu osiguranje imovine, osiguranje imovine kompanija, osiguranje od nezaposlenosti i nesrećnog slučaja (PPI – payment protection insurance), “term fix” životna osiguranja, potom sledi rast ulaganja u životno i privatno zdravstveno osiguranje.

Mali procenat osiguranih građana i njihove imovine u Jugoistočnoj Evropi ukazuje da uz edukaciju i ulaganje u razvoj tržišta može da dovede do povećanja broja osiguranika. Uz to, s obzirom na prošlogodišnje poplave treba razmišljati i na koji način omogućiti građanima da se zaštite od elementarnih nepogoda i obezbede zašitu svoje imovine i života.

Srpski biznismen Petar Matijević kupio je od hrvatskog kolege Ivice Todorića kompaniju „Dijamant agrar“, koja ima 4.500 hektara.

Dok se priča o tome da će najveći hrvatski biznismen Todorić i njegov „Agrokor“ kupovati srpske uljare, to jest „Victoria oil“ u Šidu, i tako značajno ojačati pozicije u prerađivačkoj industriji Srbije, ovdašnji „kralj mesa“ mu uzima primarnu poljoprivrednu proizvodnju – njive, farme i sve ono što uz njih ide.

Pretežna delatnost „Dijamant agrara“ sa sedištem u Zrenjaninu je ratarska proizvodnja, i to u proizvodnim centrima „Bratstvo“, „Stajićevo“, „Rasadnik“ i „Planta“. Ima oko 160 zaposlenih. Uz ratarstvo, „Dijamant agrar“ bavi se i uzgojem stoke, to jest junadi. Podsetimo, 2010. godine Ivica Todorić je otvorio farmu za tov junadi „Planta“ u Futogu (u sastavu „Dijamant agrara“), a u nju je, uz otkupni centar voća i povrća u Begeču, investirao oko 12 mil EUR. Na „Plantinim“ njivama u futoškom ataru, inače, proizvode se ratarske kulture i postižu dobri rezultati.

Todorić je već desetak godina prisutan na vojvođanskim njivama, a gazduje i velikim kompanijama u Srbiji. U njegovom vlasništvu su „Frikom“ „Mivela“, zrenjaninska fabrika „Dijamant“, koja je svojevremeno i osnovala „Dijamant agrar“. Jedan od prvih poslovnih poteza hrvatskog biznismena u Srbiji bio je upravo kupovina uljare „Dijamant“. Ta fabrike je 2004. godine, kada ju je Todorić kupio, držala više od trećine tržišta ulja. U slučaju da preuzme i uljaru u Šidu, poznatu po brendu „Iskon“ i najsavremenijem pogonu za proizvodnju suncokretovog ulja na Balkanu, imao bi najveći deo tog kolača. Međutim, spekuliše se i o tome da mu je u planu da proda uljaru „Dijamant“, a kao mogući kupci pominju se i srpske i evropske kompanije, tako da je, kada je o tržištu ulja reč, još uvek sve neizvesno.

Takođe, u Todorićevim rukama u Srbiji su i trgovačke kuća „Idea“, odnosno „Merkator-S“, kao i „Superkartica“. U našoj zemlji „Agrokor“ zapošljava 7.000 radnika.

Matijević u Srbiji ima dvadesetak preduzeća i 128 maloprodajnih objekata. Ima oko 2.000 radnika, a obrađuje 27.000 hektara zemlje. I sada je najveći vlasnik poljoprivrednog zemljišta u Srbiji, a kupovinom 4.500 hektara od Todorića te pozicije će još više ojačati. Industrija mesa „Matijević“ godišnje preradi četiri miliona pilića, 300.000 svinja i 13.000 junadi.

Ivica Todorić nije jedini stranac koji gazduje srpskim oranicama i kojih se domogao kupovinom ovdašnjih preduzeća koja su u svom sastavu imala i poljoprivredno zemljište. Po raspoloživim podacima, inostrane kompanije poseduju 22.000 hektara u Srbiji. Među njima je najveći irski „Baltic Property Investments“, koji ima oko 10.000 hektara, a iza njega je bio Todorić. Međutim, sada gotovo da ostaje bez oranica u našoj zemlji, a najveći hrvatski gazda naših njiva sada je Marko Pipunić, vlasnik „Žito grupe“ iz Osijeka, koji nadomak Odžaka poseduje više od 2.000 hektara.

Sledeći je PKB

Miodrag Kostić i Petar Matijević udružili su se u konzorcijum da bi kupili „PKB korporaciju“ a. d. u Padinskoj Skeli. Kako „Dnevnik“ saznaje, za taj pazar pripremili su 100 mil EUR. PKB je poslednji od nekadašnjih giganata ne samo srpske već i SFRJ poljoprivrede, a njime upravlja Grad Beograd koji je u decembru prošle godine doneo odluku o privatizaciji tog kombinata. Prodaje se očekuje na leto. Petar Matijević je, kada je najavljeno da se osniva konzorcijum koji namerava da kupi PKB, prokomentarisao da je bolje da se takav kombinat i poljoprivredno zemljište nađu u domaćim rukama, a ne u rukama stranaca.
Izvor: eKapija

Narodna banka Srbije (NBS) priprema strategiju za rešavanje problematičnih kredita kojom će biti ponuđeno rešenje za proglašenje ličnog bankrota građana, a rok za njeno donošenje je 30. jun 2015. godine. Dakle od jula će građani Srbije, kao i preduzeća koja su u finansijskim problemima, dobijati stečajnog upravnika.

Bankrot će moći da proglase oni građani koji nisu u stanju da ispunjavaju obaveze prema bankama, poreskoj upravi, javnim preduzećima i ostalim poveriocima. Kada bankrotiraju, oni bi trebalo da dobijaju staratelja koji upravlja njihovom imovinom i prihodima, ostavljajući im novac za životne potrebe ili zakonski minimum, koji iznosi jednu trećinu plate. Sve što nije neophodno, prodaje se radi namirenja duga poveriocima.

Stečajni upravnik će voditi računa i o njihovoj potrošnji, te će osobama koje proglase lični bankrot moći, kao što je već slučaj u Hrvatskoj, da zabrani kupovinu ulaznice za bioskop, cigareta, pa čak i garderobe. Kompletne finansije i imovina dužnika će biti pod njegovom kontrolom. Posao stečajnog upravnika je ne samo da pomogne građanima da otplate svoje dugove, već i da ih nauči da ne zapadnu u nove.

U zemljama u kojima se ova praksa primenjuje najveći problem je bio određivanje granice za proglašavanje bankrota i iznosa koji treba ostaviti dužniku za život. U Hrvatskoj se na primer bankrot proglašava sa dugom od 3.932 evra a dužnicima se za život ostavlja 100 evra po članu porodice.

U Sloveniji se proglašava lični bankrot ako ne plaćate rate 60 dana, ili tri meseca ne primate platu. Zatim sledi tužba sudu. Sudija proglašava lični bankrot i dodeljuje vam finansijskog staraoca.

U Srbiji još nije donešen zakon koji će regulisati ovu oblast, ali sudeći prema broju zaduženih on će biti primenjiv na veliki deo populacije. Naime, u našoj zemlji je oko pola miliona građana u nekoj vrsti blokade uključujući dug za struju, komunalne usluge, poreze i lizing ugovore. Prema zvaničnim podacima, u ovom trenutku u proseku svaki stanovnik Srbije bankama duguje skoro 900 evra, oko 150.000 je u ozbiljnim finansijskim problemima, dok su banke blokirale račune oko 200.000 građana.

Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.