јун 2015

Grčka mora da na sastanku evrozone, 18. juna, postigne dogovor sa kreditorima, Evropskom unijom i Međunarodnim monetarnim fondom, saopštila su dva ministra iz grčke vlade, jer u suprotnom sporazuma verovatno neće ni biti, što bi tek uvelo ovu zemlju u veliku krizu.

Grčkoj je navodno rečeno da mora da prestane da se opire zahtevima međunarodnih kreditora i da potpiše dogovor koji je obavezuje na nastavak bolnih reformi.

Naime, na sastanku zvaničnika evrozone održanom kasno sinoć ovoj zemlji je dato manje od 24 sata da izađe sa planom predloga reformi. Predstavnici MMF-a su noćas napustili taj sastanak zbog “nedostatka progresa i nemogućnosti da se izglade krucijalne razlike sa zvaničnom Atinom”. Te razlike najviše se tiču reformi tržišta rada i penzionog sistema, koje se Siriza predizbornim obećanjima obavezala da će štititi.

Portarol MMF-a Geri Rajs rekao je da će MMF iako je napustio pregovore i dalje biti angažovan na ovom pitanju ali da je sada lopta u dvorištu Grčke: “Plate i penzije čine 80 odsto primarne budžetske potrošnje u Grčkoj. Nije moguće da ta zemlja ostvari srednjoročne budžetske ciljeve bez reformi, pogotovo na polju penzija, penzioni sistem je neodrživ i to je svima jasno”.

Kako kreditori gube strpljenje grčka vlast je sve bliže donošenju teške odluke koju je obećala biračima da neće sprovoditi jer u suprotnom ne može dobiti dodatne zajmove zbog čega bi mogla da bankrotira.

Uprkos tome, obe pregovaračke strane nisu se ni za korak primakle postizanju sporazuma. Lideri EU trenutno razmatraju sve opcije do kojih može doći ako grčka vlast odbije sve kompromise, pa čak i izlazak ove zemlje iz evrozone.

Od prvog avgusta struja će poskupeti za 12 odsto, saopštili su predstavnici Vlade.

Poskupljenje znači da ako plaćate račun 2.500 dinara, sada ćete plaćati 300 dinara više. U poskupljenje je uključena i akciza.

Taj iznos usaglašen je sa MMF-om, rekao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

Prema njegovim rečima socijalno ugroženi bi trebalo da imaju besplatnih od 120 do 250 kilovat-časova mesečno.

On je dodao i da je povećane cene nužno da bi se obezbedio stabilan elektroenergetski sistem, nova ulaganja u energetski sistem zemlje i otvaranje novih radnih mesta.

U aprilu su zadržani rastući kratkoročni trendovi industrijske proizvodnje i spoljnotrgovinske razmene, mada je, prema statističkim podacima, usporena dinamika prerađivačke industrije, izvoza i uvoza, piše u novom broju MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi).

Ukupna industrijska proizvodnja je u aprilu zadržala tempo tekućeg rasta, dostigavši obim koji je imala u istom prošlogodišnjem periodu (formalno, zabeležen je zanemarljiv međugodišnji pad od 0,1%); u periodu januar-april međugodišnji pad je redukovan na 1,5%.

Međutim, iza stabilnog tempa tekućeg rasta ukupne industrijske proizvodnje, nalazi se promenjena struktura tog rasta. Smanjenje desezoniranog indeksa prerađivačke industrije nadoknađeno je ubrzanjem desezoniranog rasta proizvodnje u elektroprivredi: u okviru prosečnog mesečnog rasta od početka godine od po 2,6%, desezonirani indeks u aprilu povećan je za 6,5%.

U aprilu 2015. je usporen rast robne razmene sa inostranstvom. Ukupna robna razmena (izvoz i uvoz) u periodu januar-april vredela je 9009 miliona evra ili 5,3% više nego u istom periodu prethodne godine, a u samom aprilu vrednost razmene od 2368 miliona evra bila je veća nego godinu dana ranije za samo 0,7%. U tom okviru, vrednost izvoza u periodu januar april od 3784 miliona evra donela je međugodišnje povećanje za 4,2%, a izvoz u aprilu vredeo je 1010 miliona evra, što predstavlja međugodišnje povećanje za 1,4%. Kod uvoza je redukcija međugodišnjeg rasta još izrazitija: u periodu januar-april on je vredeo 5225 miliona evra ili 6,2% više, a u aprilu 1359 miliona evra, tako da je međugodišnji porast sveden na simboličnih 0,2%.

Promet robe u trgovini na malo u aprilu nije nastavio da produbljuje međugodišnji pad. Štaviše, vrednost prometa u aprilu je bila za 0,2% veća nego u istom prošlogodišnjem mesecu; isto toliko povećana je i vrednost prometa u stalnim cenama. U prva četiri meseca ove godine promet je međugodišnje smanjen za 0,9%, ali je u stalnim cenama (deflacija) povećan za 0,4%.

No, zanimljivo je da dinamika rasta zarada zaostaje za dinamikom potrošnje. Prosečna neto zarada u aprilu 2015, prema podacima iz mesečnog uzorka koji prati RZS, iznosila je 49047 dinara. Dakle, zarade su u aprilu ove godine bile za 0,5% manje nego u istom prošlogodišnjem periodu, a u periodu januar-april za 0,3%. Naime, prma zvaničnim podacima zarade u javnom sektoru smanjene su međugodišnje u aprilu za 6,1% (realno za 7,8%) a u privatnom sektoru su povećane za oko 7% (7,4% u aprilu i 6,9% u periodu januar-april), što predstavlja realno povećanje od oko 5,5%.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) smanjio je referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena, na 6%, što je najniži nivo od uvođenja ove kamate.

NBS je u saopštenju ocenila da će nastavak relaksacije monetarne politike pozitivno delovati na kreditnu aktivnost i izrazila očekivanje da će banke adekvatno reagovati kroz smanjenje kamatnih stopa na kredite, posebno na dinarske plasmane, kako bi se podržao rast ekonomske aktivnosti u narednom periodu.

Kako se navodi u saopštenju, donoseći odluku da smanji referentnu kamatnu stopu NBS je imala u vidu da na srednji rok preovlađuju dezinflatorni pritisci.

Inflacija se u Srbiji kreće ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, piše u saopštenju, kao i da se u drugoj polovini godine očekuje njen povratak u granice ciljanog okvira od 2,5 od 5,5%, čemu će, uz do sada preduzete mere monetarne politike, doprineti uticaj regulisanih cena i cena naftnih derivata, koje su u prethodnom periodu imale privremeno dezinflatorno dejstvo.

NBS je navela i da su dezinflatorni pritisci dodatno pojačani po osnovu restriktivnije fiskalne politike, ali i efekata mera Evropske centralne banke, a, što uz očekivanu prvu uspešnu reviziju programa sa Međunarodnim monetarnim fondom, pozitivno utiče na premiju rizika zemlje i percepciju investitora prema ulaganjima u Srbiju.

Uz nizak deficit tekućeg računa, to ima pozitivan uticaj na stabilnost kursa i kretanja na deviznom tržištu, ocenio je Izvršni odbor NBS.

Japanski jen ojačao je snažno preko noći nakon što se guverner Banke Japana Haruhiko Kuroda pridružio Vladi Japana izjavom da će teško doći do daljeg smanjenja realne efektivne stope japanskog jena, budući da je ova valuta veoma slaba.

„Ovo je preko noći dovelo do pada dolara za 150 pipa u odnosu na jen. Takva vrsta komentara je dobra za lokalna pomeranja valute, naročito nakon nagle rasprodaje valute, ali možemo li očekivati veliki oporavak jena ukoliko centralna Banka Japana ne izmeni svoju radikalnu politiku pre nego što samo hvali jen“, pita se direktor za strategije deviznog trgovanja Džon Hardi (John Hardy) iz Sakso Banke (Saxo Bank).

Ukoliko se sledeće nedelje američke Federalne rezerve pokažu kao dovoljno ratoborne i ukoliko se podaci iz sledeće runde američkih ekonomskih pokazatelja pokažu jačim, Banka Japana će morati da uradi mnogo više od samog iznošenja mišljenja, smatra stručnjak Sakso Banke. Za sada, fokus je na zoni između 122.00/121.50 kada je u pitanju odnos USDJPY, jer je to ključna tačka u oporavku.

Glen Stivenson iz Australijske banke rezervi je izneo niz pomirljivih komentara po pitanju budućeg kretanja politike Australijske banke rezervi, koji predviđaju da australijski dolar bude znatno niži sa jedne strane, iako se odnos AUDUSD brzo menjao zbog Kurodinih komentara i aktivnosti dolara u odnosu na jen. Stivens je rekao: “Ostajemo otvoreni prema mogućnostima dalje politike popuštanja, ako je u ravnoteži i dorinosi održivom rastu“. On je dodao i nekoliko komentara oko razočaravajućeg rasta u Australiji u prethodne dve godine i straha da bi investicije u nerudarski sektor mogle biti smanjene u narednoj godini.