Agencija za privatizaciju objavila je javni poziv za privatizaciju radio-difuznog preduzeća „Studio B“.
Pravo na učešće u postupku privatizacije „Studija B“ imaju domaća i strana, fizička i pravna lica, kao i konzorcijumi pravnih ili fizičkih lica.
Cena za kupovinu iznosi 528.626,138 EUR, što je vrednost 100% procenjene vrednosti kapitala.
Prijave za učešće u licitaciji podnose se do 27. jula do 15 časova, a ponude će biti otvorene 29. jula 2015. godine.
Izvor: eKapija
Rast u proizvodnji smartfonova predvode zemlje u razvoju, i to uglavnom Indija i Kina. Prema projekcijama kompanije eMarketer do 2018. najveći rast će doživeti upravo ova dva tržišta. Šta više, Indija bi trebalo već naredne godine da preuzme primat na američkom tržištu.
Uzevši u obzir ove statistike ispada da od milijardu novih pametnih telefona otprilike 240 miliona dolazi iz Kine, 170 miliona iz Indije, između 30 i 50 miliona iz ostalih zemalja u razvoju uključujući i Indoneziju, Brazil i Filipine. U SAD se proizvodi oko 70 miliona ovih uređaja, ali u svim ostalim razvijenim zemljama u proseku samo 10 miliona.
Indija i Kina se probijaju znanjem, jer se u njima već godinama proizvode telefoni renomiranih kompanija sa razvijenih tržišta, ali takođe i niskom cenom. Njihove kompanije su prvo proizvodile telefone i njihove delove za divove poput Apple-a ali su u međuvremenu počele da prave i sopstvene modele i da grade ime širom sveta, poput sada već svima poznatih kineskih firmi Hjuavei, Lenovo i Ksijaomi.
Indija takođe ima svoje proizvođače pametnih telefona ali na sopstvenom tržištu ima veoma jaku konkurenciju koju čine takođe cenovno dostupni uređaji drugih proizvođača. Tako se Ksijaomi i Lenovo tamo najčešće takmiče sa Mikromaksom, Lavom, Karbonom, i drugim indijskim kompanijama. Trenutno najveći deo indijskog tržišta drže Samsung i Mikromaks, oko 48%.
Izvor: androidauthority.com
Većina maturanata planira da upiše državni fakultet i to na teret države, dok privatne fakultete i škole kao prvi izbor bira tek 2% ispitanika. Ipak, najbitnije im je da studiraju ono što vole, ali i da mogu brzo da se zaposle sa stečenom diplomom, zaključuje se u istraživanju koje je sproveo sajt prijemni.infostud.com.
Ovogodišnje istraživanje o izboru studija sprovedeno na sajtu Prijemni.infostud.com u kojem je učestvovalo 1.300 maturanata, pokazuje da većina učesnika ankete, njih oko 84% planira da upiše fakultet, što je skoro isto kao i prošlih godina. Za strukovne studije se odlučilo oko 9%, dok će 5% ispitanika upisati visoku školu ukoliko ne uspeju da se upišu na fakultet. Samo oko 2% ispitanih još uvek nije sigurno da li će upisivati visoku školu ili fakultet.
Slično kao i prethodnih godina, većina ispitanika, njih oko 92% se odlučilo da pokuša da upiše državni fakultet / visoku školu. Oko 2% maturanata se odmah odlučuje za privatne fakultete. Udeo onih koji će pokušati da upišu državni, ali će upisati privatni fakultet ako u toj nameri ne uspeju je oko 3%. Sličan je udeo i onih maturanata koji su izjavili da će probati upisati državni na budžet, pa ako ne uspeju u tome, onda će se upisati na privatni (oko 3%).
Veoma slično kao i prethodnih godina, najveći broj maturanata (čak tri četvrtine) planira da finansira svoje studije iz budžeta Republike Srbije (da budu na budžetu). Oko 12% ispitanih maturanata je reklo da će studije platiti roditelji. Pored studija, honorarni posao planira da pronađe svaki deseti ispitanik i da na taj način finansira studije, a tek oko 0,5% ispitanika ima nameru da finansira studije tako što će uzeti kredit od banke.
Na pitanje o glavnim kriterijumima koji su presudni prilikom izbora studija, ispitanici su i ove godine naveli da im je najbitnije da studiraju ono ih interesuje i što vole. Takođe im je veoma važno da se sa stečenom diplomom mogu brzo zaposliti, kao i da steknu znanje koje će biti primenjivo u praksi. Zanimljivo je da su maturanti od ove godine intenzivnije počeli da razmišljaju o tome da li su studije akreditovane ili ne. Bitan je dalje i stručan profesorski kadar na fakultetu kao i prihvatljiva školarina i dobra organizacija službi na fakultetu / visokoj školi, ali i visina potencijalne zarade koja može da se očekuje nakon završetka odabranih studija.
Kriterijumi koji se najmanje uzimaju u obzir prilikom izbora studija su količina slobodnog vremena koje ostavlja studiranje, težina studija, konkurencija pri upisu, mišljenje porodice i prijatelja, imidž i blizina fakulteta.
Na listi banaka, Intesa je u 2014. zadržala prvo mesto po aktivi i dobiti, kao i prethodne godine. Nastavak konsolidacije i sažimanja tržišta, pad kreditne aktivnosti i gomilanje loših kredita ključni su trendovi u bankarskom sektoru Srbije. Na listi prvih pet osiguravajućih kuća prema visini ukupne premije u 2014. godini prvo mesto zadržala je kompanija Dunav, a na značajnu koncentraciju i u ovom finansijkom sektoru ukazuje podatak da oko 71 odsto tržišta zauzimaju samo četiri kompanije. Bilansna suma svih davalaca lizinga u prošloj godini je činila svega nešto više od 2 odsto bilansne sume bankarskog sektora, dok je prethodnu godinu Beogradska berza okončala sa prometom od 173,5 miliona evra, što je najniža godišnja realizacija u njenoj novijoj istoriji.
9. Budućnost cene nafte i političkog uticaja OPEC-a: Kraj velikog kartela
Svet se prošle godine pitao zbog čega OPEC nije odgovorio na sunovrat cene sirove nafte. Na ovo pitanje ponuđeno je nekoliko odgovora, ali su oni odmah otvorili nova pitanja. Glavna dilema više nije do kog nivoa cena nafte može da padne, već koliko dugo zemlje OPEC-a na čelu sa Saudijskom Arabijom mogu da izdrže trenutni pritisak i kakvi scenariji prete regionalnoj i svetskoj bezbednosti ukoliko ga ne izdrže.
12. Posledice smanjivanja deviznih rezervi u zemljama u razvoju: Ulagači se vraćaju kući
Većina ekonomista zemalja u razvoju i njihovih zapadnih kolega saglasni su da će se dramatičan pad deviznih rezervi u brzorastućim ekonomijama nastaviti, što će usporiti ne samo zemlje u razvoju, već i zapadnu ekonomiju. Pojedini bankari najavljuju da odliv ulaganja sa zapadnih tržišta može izazvati recesiju u Evropi i isporučiti je pred američka vrata.
14. Da li alternativni bankarski modeli u Kini predstavljaju pretnju tradicionalnom bankarstvu na Zapadu?: Verovatno ne… za sada
Mnoge pogodnosti koje čine Alibabu i Tencent tako uspešnim u Kini nisu ni na koji način posebne na Zapadu u današnje vreme. To ne znači da kineski giganti ne mogu uvesti pometnju na tržišta Zapada. Štaviše, ima nekoliko oblasti u kojima novi igrači mogu da iskoriste svoje iskustvo i pristup u Kini da pruže atraktivne pogodnosti zapadnim klijentima, posebno kad su u pitanju mala i srednja preduzeća i preduzetnici.
16. Efekti kvantitativnog popuštanja ECB-a: Ograničeni dometi evropskog “Topčidera”
Nakon što su centralne banke Japana, SAD i Velike Britanije oprobale čudotvorni monetarni stimulans, čelnici Evropske centralne banke (ECB) su se početkom godine opredelili za sličan korak. Posledice ovih monetarnih mera biće više nego intezivne, ali ostaje velika skepsa da li će barem delimično uspeti da ispune osnovni cilj – oporave učmalu ekonomsku aktivnost evrozone.
20. Peka Orpana, ambasador Finske u Srbiji: Prednosti evrozone su brojnije od rizika
Uprkos teškoćama u evrozoni, od kojih se finska privreda još nije u potpunosti oporavila, dve trećine građana Finske smatraju se veoma srećnim što je njihova zemlja članica EU. Bilans dve decenije članstva pokazuje da su prednosti evrozone po finsku ekonomiju i dalje daleko veće nego rizici, imajući u vidu i mere koje su preduzete za oporavak evozone, kao i rešenja nove finske vlade za podsticanje ekonomskog rasta i zapošljavanja, ocenjuje ambasador Finske u Srbiji Peka Orpana.
22. Javne finansije Srbije: Nije vreme za opuštanje
Trenutno stanje javnih finansija Srbije znatno je bolje nego prošle godine. Bolje je i od plana za 2015. godinu. Tri, četiri ili pet dobrih meseci, pa ni jedna godina, međutim, ne znače mnogo. Da bi se uspostavile zdrave i održive javne finansije takvo stanje treba da traje duže, treba da popravljamo stanje bar tri godine, a nakon toga i da ga održavamo. Neodgovorno i opasno je da se posle početnog uspeha već gleda kako da odustanemo od nekih ključnih mera, upozorava stručnjak za fiskalnu politiku Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
26. Akcionarska društva u Srbiji: Naših 1%
Bankocentričan sistem, slaba kultura akcionarstva i država koja ne zna kako da pomogne razvoj tržišta kapitala Srbiju čine neslavnim rekorderom regiona: jedina smo zemlja gde nije organizovana ni jedna inicijalna javna ponuda akcija (IPO). Zato, ne čudi da se akcionarska društva osnivaju retko i da na berzu izlaze uz dozu prisile a ne iz interesa.
28. Uticaj ekonomske krize na otpuštanja u finansijskom sektoru: Štednja na zaposlenima napreduje
Srbija ne zaostaje za svetskim trendom otpuštanja zaposlenih u finansijskom sektoru, kao jednom od glavnih mehanizama rezanja troškova u uslovima krize. U otkazima prednjače banke, a prema podacima NBS, od 29 banaka osam je od 2010. svake godine delilo otkaze, dok sedam banaka ni u jednom periodu nisu smanjivale broj zaposlenih – naprotiv, uvećavale su broj radnika.
32. Anketa BiF u kojoj učestvuju Jelena Galić, Predsednik Izvršnog odbora AIK Banke, Pero Mijakić, generalni direktor Milenijum osiguranja,Dragica Mihajlović, član Izvršnog odbora i direktor za upravljanje finansijskim poslovanjem Banca Intesa, Radica Rubežić, član Izvršnog odbora i direktor Direkcije za zajedničke poslove u osiguranju, Dunav osiguranje i Dr Nikola Uzelac, Pomoćnik generalnog direktora za strateško planiranje i menadžment kontrolu.
39. Bankarski sektor u 2014: Čekajući godinu raspleta
Domaći bankarski sektor i u 2014. nastavio je višegodišnje negativne tendencije koje se ponajpre ogledaju na osnovnom poslovnom području ovih finansijskih institucija – kreditnoj aktivnosti. I dok se plasman zajmova smanjuje iz godine u godinu, masa nenaplativih kredita nastavila je da raste, opasno preteći da uskoro postane ključni problem domaće privrede.
42. Kultura upravljanja rizicima u bankarstvu: Pomeranje fokusa
Istraživanja među bankama u svetu i u Srbiji pokazuju da i pored toga što je kultura upravljanja rizicima postala prioritet u poslovanju, biće neophodno mnogo vremena i truda kako bi se razvili novi pristupi riziku i postali deo poslovne prakse.
44. Dijagnostičko ispitivanje banaka: Kaži “Aaaa”
Na osnovu sporazuma sa MMF-om, pod lupom će se naći 14 sistemskih banaka, koje čine 90 odsto srpskog tržišta. Cilj stres testa je analiza kvaliteta aktive bankarskog sektora, kao i procena vrednosti kolaterala, odnosno obezbeđenja plasmana. Za razliku od kontrola koje redovno sprovodi NBS na osnovu finansijskih izveštaja komercijalnih banaka, ova dijagnostička studija trebalo bi da bude urađena u saradnji sa revizorskim kućama i ovlašćenim proceniteljima.
48. Zašto je važno urediti i unaprediti profesiju procenitelja: Nepouzdane procene, pouzdana šteta
Usled nepouzdanih procena vrednosti nepokretnosti, osim otežanog pristupa izvorima finansiranja, može doći do ozbiljnih sistemskih rizika. Precenjen kolateral dovodi do većeg gubitka u slučaju docnje klijenta, što uvećava rizik za bankarski sektor, a time i za stabilnost javnih finansija ako novac poreskih obveznika mora da se troši za rešavanje problema bankarskog sistema.
50. Problematični krediti preduzeća u restrukturiranju: Bolna zaštita
Preduzeća koja su prethodnih godina ušla u proces restrukturiranja bila su zaštićena od prinudne naplate poverilaca. To je napravilo problem mnogim dobavljačima, koji su zbog nemogućnosti namirenja potraživanja i sami završili u stečaju. Ni bankama nije svejedno, jer su se na listi za restrukturiranje našli uglavnom veliki sistemi koji su, po pravilu, uzimali velike kredite: dug doskora zaštićenih 97 preduzeća prema bankama iznosi više od 85 milijardi dinara ili skoro 750 miliona evra.
52. Kako unaprediti dostupnost bankarskih kredita: Velika šansa bez kreditne podrške
Činjenica da je čak 55 odsto uspešnih mikro i malih i srednjih preduzeća ostvarilo rast bez korišćenja bankarskog finansiranja pokazuje da sa stanovišta kreditiranja postoji propuštena šansa u ovom sektoru privrede. Formiranje zajedničkog bankarskog centra za istraživanje ovog segmenta tržišta i poslovnih centara u bankama za određene regione, kao i dublje analize portfolija na nivou pojedinačnog klijenta, samo su neke od mogućnosti da se unapredi dostupnost bankarskih kredita za deo domaće privrede koji obezbeđuje 71 odsto svih radnih mesta i doprinosi 56 odsto dodatoj vrednosti na nivou cele ekonomije.
56. Nova usluga faktoringa na domaćem tržištu: Finansiranje lanca dobavljača
Societe Generale Srbija je u saradnji sa partnerima, velikim kompanijama koje sarađuju sa velikim brojem dobavljača, prva na domaćem tržištu ponudila jedinstven model finansiranja lanaca dobavljača. Reč je o finansijskom aranžmanu između banke i preduzeća koja su dobavljači bančinih partnera, u kome se finansiranje obavlja pružanjem usluge faktoringa kroz otkup potraživanja koja domaći dobavljači imaju prema velikim kompanijama na našem tržištu.
58. TABELE
67. Tržište osiguranja u Srbiji: Tigar koji drema
Suprotno ocenama od pre desetak godina da je srpsko tržište osiguranja „balkanski tigar spreman na veliki skok“, ukupna premija je sa 405,7 miliona evra u 2005. porasla na svega 578,4 miliona evra u 2014. godini. Najavljivani trend o spajanju i ukrupnjavanju osiguravajućih kompanija, posebno na manjim tržištima, može se očekivati i u Srbiji, gde većinom posluju multinacionalne kompanije koje su se umorile od čekanja da „tigar“ konačno skoči.
70. Saradnja banaka i osiguravajućih društava: Više od bankoosiguranja
Banke su dobri prodajni kanali osiguranja, a posebno su zanimljive kad je u pitanju životno osiguranje: banke imaju najbolji uvid u stanje finansija značajnog dela stanovništva, a takvi podaci su i te kako bitni kod odabira kome bi trebalo nuditi životno osiguranje.
72. Osiguranje u borbi protiv elementarnih nepogoda: Kad će to meni da se dogodi?
Nakon tragičnih posledica prošlogodišnjih majskih poplava, građani i privreda u Srbiji bi trebalo više da razmišljaju o rizicima da svako od njih može da se nađe u sličnim okolnostima. Ako bi osiguranje imovine od prirodnih katastrofa bilo obavezno za državna preduzeća i ako bismo ga uvezali na postojeće polise kao sredstva obezbeđenja kredita kod banaka i za one koji već osiguravaju svoju imovinu, lako bismo podigli nivo osigurane imovine u Srbiji na 50 odsto.
76. Osiguranje imovine fizičkih lica i MSP: Mala ulaganja u miran san
Većina stanovništva misli da bi osiguranje domaćinstva bilo višestruko skuplje od obaveznog osiguranja za auto koji posedujemo, jer je i njegova vrednost veća od vrednosti automobila. Ali, suštinski se radi o iznosima koji se na godišnjem nivou kreću oko 1 eur/m² stana ili kuće za osiguranje koje uključuje dobru kombinaciju osiguravajućih pokrića i realnu građevinsku vrednost objekata i stvari u njemu.
78. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje u Srbiji: Razvojem usluga rašće i tržište
Iako je učešće dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja na srpskom tržišu još uvek malo u poređenju sa razvijenim evropskim zemljama, ono prethodnih godina beleži stabilan rast, što je posledica povećanja svesti o ovom proizvodu kod osiguranika na srpskom tržištu, ali i sve bolje ponude osiguravajućih kuća. Izjednačavanje statusa privatnih i državnih pružalaca medicinskih usluga takođe bi povećalo raspoloživost resursa, uticalo na brzinu i kvalitet pružene usluge i dodatno pomoglo osiguranicima da naprave najbolji izbor.
82. TABELE
87. Zašto lizing postaje sve značajniji izvor finansiranja: Direktna investicija u privredni rast
Za nešto više od jedne decenije, od kada je ustanovljen kao vid finansiranja u Srbiji, lizing se pozicionirao kao značajno sredstvo finansiranja nabavke vozila, mašina, opreme i nekretnina, čime su postavljene osnove za prevazilaženje jedne od glavnih prepreka za dalji rast i razvoj naše privrede – ograničenog pristupa izvorima finansiranja.
88. Lizing u Srbiji u poređenju sa evropskim tržištem: Ključ za rast
Statistika nam govori da se prema predmetu finansiranja, domaće tržište lizinga ne razlikuje mnogo u odnosu na druge evropske zemlje. U Srbiji, kao i u Evropi, putem lizinga se pretežno finansiraju putnička vozila, a na evropskom, kao i na našem tržištu, ključ za rast lizinga, ali i ukupne privrede je u razvoju malih i srednjih preduzeća.
92. Zašto je lizing popularan u Evropi a zanemarljiv u Srbiji: Šansa koja tavori
Za razliku od trendova u Evropi, gde popularnost lizinga među manjim firmama i preduzetnicima neprestano raste, u Srbiji manje od jedan odsto MMSP koji se zadužuju koristi ovu vrstu finansiranja. Razlozi su u nedovoljnoj informisanosti domaćih privrednika, ali i u rigoroznoj regulativi koja ograničava ponudu i priliv novih investitora u ovaj segment finansijskog tržišta.
94. Finansijski i operativni lizing iz perspektive poreza na dodatu vrednost: Mogućnosti za optimizaciju
Lizing je, po pravilu, povoljniji vid finansiranja od kredita, jer povećava likvidnost preduzeća, a rizik davaoca lizinga od nenaplativih potraživanja je manji nego kod davanja kredita. Zato je potrebno razmotriti i poreske aspekte lizing poslova, posebno poreza na dodatu vrednost, jer su u toj oblasti trenutno prisutni najveći rizici, ali u određenim situacijama i mogućnosti za poresku optimizaciju.
96. TABELE
101. Uvođenje II stuba penzijskog osiguranja: Ulaganja u iluziju da je „reforma“ sprovedena
Zbog veoma niske zaposlenosti tekući sistem finansiranja penzija u Srbiji je u krizi. Na duži rok, ovaj sistem se preispituje i usled sve izrazitijeg demografskog starenja i produženja očekivanog trajanja života stanovništva starijeg od 65 godina, što neminovno podrazumeva sve duže primanje penzije. Srbija do sada nije uvela drugi stub, a razlozi za njegovo neprihvatanje su i danas ubedljivi – zahteva velika ulaganja za veoma neizvesne rezultate.
104. Investiranje u penzijskim fondovima: Strateški značaj
Najveći deo portfelja fondova investiran je u obveznice Republike Srbije, tako da agregatni rast njihove aktive u budućnosti može imati sve značajniju ulogu u finansiranju budžetskog deficita.
105. Demistifikacija stereotipa o dobrovoljnom penzijskom osiguranju: Tačka po tačka
Većina građana bi rekla da je nemoguće obezbediti pristojnu penziju. Takođe, većina građana još uvek nema svest da je uz uplate, koje ne moraju biti velike, u dužem vremenskom periodu moguće obezbediti značajne prihode za penziju. Na osnovu primera o štednji jednog našeg člana, konkretna računica izgleda ovako: od novembra 2006. do aprila 2015. na svom ličnom računu u privatnom penzijskom fondu ima nešto preko 1,2 miliona dinara tj. nešto preko 10.000 evra. Ne bih se složila da je to malo za prvih nepunih osam i po godina štednje.
107. TABELE
109. Položaj revizije na globalnom i domaćem tržištu: Srpski revizori u začaranom krugu
Nezavisnost je univerzalno i globalno pitanje koje se odražava na položaj profesije i kod nas, dok je profesionalna osposobljenost, dominantno, lokalno pitanje, odnosno tema koja je u najvećoj meri aktuelna na balkanskim i ostalim tržištima sa smetnjama u razvoju.
111. Spisak revizora
115. Beogradska berza i ex-yu tržišta u 2014: Pirovi dobici berzanskih investitora
Iako je domaće tržište kapitala prošle godine ostvarilo najveći rast još od „zlatnih“ godina, teško da bi to mogao biti ključni kadar prethodne berzanske sezone. Promet u trgovanju bio je najniži od početka tranzicije, dok je tržišna ponuda sve skromnija usled bega s berze sve većeg broja kompanija. S druge strane, država tržište i dalje uporno ignoriše, kako po pitanju kotiranja duga, tako i u pogledu listiranja velikih javnih preduzeća.
118. TABELE
125. Slučaj koji Bazel 3 ne predviđa: Banka bez vrata
Dok finansijski stručnjaci u svetu raspravljaju da li će Bazel 3 učiniti banke otpornijim na poigravanje tuđim novcem ili ih vratiti bar sto godina unazad, indijska UCO banka pred sobom ima daleko veći izazov, nezapamćen u bankarskoj praksi: uplitanje božanske intervencije u upravljanje rizicima. Njena filijala u selu Šani Šingnapur u indijskoj državi Maharashtra posluje „širom otvorenih vrata“, odnosno bez vrata, čiju ugradnju zabranjuje božanstvo Šani.
126. Kontraverzni biznismeni u mantiji: Bog će vam platiti
Termin „kontraverzni biznismen“ nije uobičajen za predstavnike verskih zajednica sklonih neuobičajenim poslovnim potezima, što je očigledna diskriminacija s obzirom da neprekidno dokazuju kako u pranju novca, korupciji, prevarama sa nekretninama, kreditnim karticama, kockanju na berzi ili u orobljavanju državnog budžeta nimalo ne zaostaju ni za najambicioznijom konkrencijom sa ovoga sveta. Naprotiv, u stanju su da zasene i tamo gde se niko ne bi nadao, u državama koje se drugima navode kao primer uređenog sistema, o čemu svedoče i dva najnovija slučaja.
127. Šamani na berzi: Fond za sujeverne
Više od polovine lokalnih ulagača na tajvanskom finansijskom tržištu rukovode se sujeverjem o lošoj i pozitivnoj moći pojedinih brojeva, a ni na Zapadu investitori nisu imuni na „berzanski šamanizam“. Primera radi, kuće u Engleskoj na adresi sa brojem 13 obično koštaju za 7.511 funti manje od ostalih. Što baš za toliki iznos, to verovatno razumeju samo Englezi.
128. Novac u Srbiji u vreme Miloša Obrenovića: Naša mala zavrzlama
U situaciji kada su u Srbiji u opticaju bile ravno 43 vrste novca, a u Beogradu dodatno i „jevrejski znakovi za potkusurivanje“, Miloš Obrenović je pokušavao da sprovede različite reforme novčanog sistema. Najmanje je imao uspeha u borbi protiv lažnog novca, kalpuzana, žaleći se da su se u narodu toliko umnožili da se uskoro „za kalpuzane od 12 groša neće moći u čaršiji ni pola oke soli kupiti“.
Belgijska kompanija Delez i holandski Ahold dogovorili su spajanje čime će biti stvoren lanac s više od 6.500 prodavnica širom sveta.
Spajanjem te dve kompanije ukupne vrednosti od 26,07 milijardi evra, biće stvoren jedan od najvećih lanaca supermarketa u SAD, piše Vol strit džurnal (Wall Street Journal).
„Ovo je pravo spajanje jednakih, kombinovanje dva veoma komplementarna poslovanja za stvaranje vodeće u svetu maloprodaje hrane“, naveli su predsednici Aholda i Deleza, Jan Homen i Mats Janson.
Iako obe kompanije imaju sedišta u Evropi, oko 60 odsto svoje prodaje ostvaruju na američkom tržištu.
Delez ima supermarkete u Belgiji, Luksemburgu, Rumuniji, Grčkoj i Srbiji, a u SAD poseduje prodavnice Hanaford (Hannaford) i Fud lajon (Food Lion). Ahold u SAD ima lance Stop end šop (Stop&Shop) i Džajant (Giant).
Deoničari Deleza dobijaće 4,75 akcija Aholda za svaku Delezovu. Deoničari Aholda će imati oko 61 odsto te kompanije, a ostatak Delezovi, preneo je Asošiejted pres.
Ukupna prodaja proše godine dve kompanije iznosila je 54,1 milijardu evra.
Završetak spajanja bi trebalo da bude završen 2016. godine, a jednokratni torškovi će biti 350 miliona evra, posle čega bi, već u trećoj godini postojanja, trebalo da se uštedi 500 miliona evra stvaranjem Ahold Deleza.
Izvor: Beta
Grčki premijer Aleksis Cipras izjavio je da reforme koje je ova zemlja predložila međunarodnim kreditorima nisu prihvaćene, zbog čega su evropska tržišta jutros zabeležila pad – nemački Dax za 1,2% a glavni indeks akcija sa atinske berze 3,3%.
“Međunarodne institucije sa kojima smo pregovarali ovim su pokazale ili da ne žele dogovor sa Grčkom ili da imaju neke druge svoje interese”, rekao je Cipras.
Pa ipak, večeras će se susresti ministri finansija evrozone da pokušaju da pronađu mogućnost za ostanak Grčke u evrozoni. Oni bi trebalo od Grčke da zatraže već uobičajeni paket: penzije, PDV, zarade u javnom sektoru i privatizaciju a zauzvrat da joj ponude 35 milijardi evra za razvoj do 2020. godine.
Ako ipak dođe do dogovora grčki parlament će imati samo nekoliko dana da usvoji sve predloge ekonomskih reformi kako bi uspeo da “otključa” preko potrebna sredstva za izbegavanje bankrota koja Grčka treba da dobije od kreditora.
Izvorć: CNBC
Dug prema komercijalnim poveriocima 17 strateških preduzeća kojima je produžen rok za privatizaciju u narednih godinu dana iznosi ukupno 700 mil EUR, navodi se u analizi Fiskalnog saveta objavljenoj u novom broju časopisa Kvartalni monitor koji izdaje FREN.
Ako bi država u cilju pronalaženja strateškog partnera preuzimala i komercijalne dugove ovih preduzeća, što je već urađeno u slučaju JAT-a u iznosu od oko 20 milijardi dinara 2014. godine, dodatni rashodi bi u najgorem slučaju mogli izneti čak 700 mil EUR, što bi bilo apsolutno neizdrživo, piše u analizi koja je u utorak predstavljena na Ekonomskom fakultetu.
Precizirano je da su prema poslednjim dostupnim podacima, komercijalni dugovi 17 strateški važnih preduzeća u restrukturiranju u 2013. godini iznosili oko 700 mil EUR.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović je rekao da je to veliki rizik jer ovi izdaci nisu predviđeni trogodišnjim planom fiskalne konsolidacije.
„Tu se javlja značajan rizik jer ako bi se na neka od tih 17 preduzeća primenio model kao na JAT, a to znači da država u tom strateškom partnerstvu ili privatizaciji ne preuzme samo dugove za poreze, za gas i struju, nego i komercijalne, privatne dugove, onda bi to bio i dodatni udar na budžet, a to nije predviđeno u ovom planu fiskalne konsolidacije za tri godine“, objasnio je on i precizirao da verovatno neće biti potrebe da država namiri poveriocima celu sumu od 700 mil EUR, već samo njen deo.
Izvor: eKapija, Tanjug
Robna kuća „Emeceta“ (Emmezeta), deo jedne od vodećih korporacija u industriji nameštaja, koja posluje u sastavu „Konforama“ grupe (Conforama) sa sedištem u Parizu, otvorena je danas na Bežanijskoj kosi u Beogradu.
Jedan od najistaknutijih aduta kojima „Emeceta“ u svetu privlači svoje kupce, osim niskih cena, je i ponuda bele tehnike i elektronike koja čini 50 odsto asortimana.
„Emeceta Srbija omogućava potrošačima pristup kvalitetnoj kupovini. Uz veliku i atraktivnu ponudu robe i slogan ‘Niske cene svaki dan’, naš cilj je da zadovoljimo potrebe što šire populacije,” izjavio je Aleksandar Pavićević, operativni direktor „Emeceta“ centra u Srbiji.
Otvaranju je prisustvovao i dr Ferenc Vicko, državni sekretar, koji je u ime Ministarstva zdravlja primio vrednu Prilikom svečanog otvaranja uručena je i „Emeceta“ donacija, u vrednosti od million i sto hiljada dinara, namenjena državnim zdravstvenim ustanovama.
„Emeceta“ centar se prostire na 10.000 kvadratnih metara, sa besplatnim parkingom i asortimanom koji se sastoji od više od hiljadu artikala.
Svetska, grčka pa ukrajinska – Srbija je imala tri „prilike“ da krizu iskoristi kao razvojnu šansu. Domaća privreda, međutim, u međuvremenu je obolela od holandske bolesti, ali makar nije zaigrala grčki sirtaki. Brzi i održivi razvoj je, ipak, i dalje samo u najavi umesto u realizaciji.
Te 2008. godine razvejane su nade da će kriza hipotekarnih kredita protutnjati samo američkim tržištem, počela je era „antikriznih programa“ a Srbija je optimistično čekala da vidi kako će njen bankarski sistem, „relativno jači od evropskih“ (citat: Mlađan Dinkić), uspešno pregrmeti najveći poremećaj u svetu finansija još od velike depresije. Ređale su se tada izjave o krizi kao prilici za privlačenje investitora i šansi za razvoj dok krajem 2008. godine u Beograd nije došao nobelovac Džozef Štiglic, i sa javnošću podelio ocenu da će jugoistočna Evropa proći gore od EU okruženja i SAD u onome što je konsenzusom nazvano velika svetska ekonomska kriza ili, na srpskom SEKA. Ispostavilo se da je ipak Štiglic bio u pravu kada je upozoravao da Srbija i ostale zemlje sa „evropske periferije“, čvrsto finansijski i trgovinski povezane sa EU, ne mogu dobro da prođu u oluji koja se približavala.
Posle sedam godina i 270.000 radnih mesta manje – domaća privreda i dalje ne pokazuje znake snažnog oporavka (prema podacima World Economic Forum, dostigli smo 70 odsto BDP-a iz 1989. godine). Redovni član Akademije ekonomskih nauka Mlađen Kovačević razlog vidi u pogrešnom modelu privrednih reformi koji se primenjivao od 2001. godine, a koji je počivao na privatizaciji i trgovinskoj liberalizaciji. Prema njegovim rečima, carine su uporno spuštane, dok je u isto vreme čuvana vrednost dinara, što je bila dobra podloga na kojoj su kasnije bujali negativni efekti svetske krize: „Naša zemlja je tada već bolovala od ‘holandske bolesti’, situacije u kojoj prejaka domaća valuta uništava proizvodnju i izvoz a favorizuje uvoz. Kriza je tome pridodala dvocifrene međugodišnje padove u industrijskoj proizvodnji, prerađivačkoj industriji i građevini, što je posebno bilo izraženo tokom 2009. godine. Danas je jasno da je izvoz ključ za razvoj, a konkurentnost najvažnija osobina moderne privrede, ali je u međuvremenu Srbija ostala bez industrije i postala zemlja koja, uz izuzetak Fijata, umesto traktora izvozi kukuruz i pšenicu, a umesto nameštaja ili aparata – polusirovinu crne metalurgije. Pri tome, najveće domaće izvozničke kompanije su u isto vreme i veliki uvoznici repromaterijala i opreme“. Narodna banka je u 2014. prodala 1,7 milijardi evra intervenišući na deviznom tržištu „radi sprečavanja prevelikih dnevnih oscilacija kursa iako je jasno da je zapravo na delu odbrana vrednosti dinara“, tvrdi naš sagovornik.
Kovačević veruje da u domaćoj javnosti postoji i pogrešno shvatanje termina recesija i kriza, a on sam prihvata definiciju američkog nobelovca Pola Samuelsona, koja kaže da je recesija relativno kratkotrajan poremećaj na tržištu koji se prevazilazi bez gubljenja radnih mesta i investicija, dok je kriza ozbiljniji, dugotrajniji problem koji se upravo ogleda u smanjenju ulaganja i otpuštanju radnika. „Srbija je, nažalost, u još goroj situaciji od recesije, ona je u depresiji još od devedesetih godina. Izlaz je u reformama privrednog, ali i celokupnog društvenog sistema, kome su pored investicija i industrijalizacije potrebne i funkcionalne institucije pravne države“, zaključuje naš sagovornik i skreće pažnju na to da i daleko razvijenije zemlje od Srbije još nisu rešile pitanje visoke zaduženosti u odnosu na BDP, koje je tokom svetske krize dobilo svoj poseban pojavni oblik nazvan „grčka kriza“.
Početkom 2010. godine, kada je Srbija po prvi put „formalno i statistički“ izašla iz recesije (to ćemo uraditi još jednom, u 2013, da bi naredne godine opet ušli u recesiju „zbog poplava“), u Grčkoj je usvojen „Prvi paket štednje“, plan koji je podrazumevao zamrzavanje plata u javnom sektoru, smanjenje bonusa na zarade i vrednosti prekovremenog rada. U tom trenutku, na domaćoj sceni više nije bilo ni trunke sumnje da zaduživanje države više nije što je bilo – jeftino i svima na raspolaganju, a počelo je i ozbiljno praćenje udela javnog duga u BDP. Štaviše, usvojen je i Zakon o budžetskom sistemu koji je propisao da udeo javnog duga ne sme da pređe 45 odsto BDP-a, ali od njega nije bilo velike vajde pošto je tokom kriznih godina jedino javni dug beležio intenzivan rast. U martu ove godine je udeo javnog duga u BDP dostigao 75 odsto, sa tendencijom daljeg rasta, a stručnjaci okupljeni oko časopisa „Makroekonomske analize i trendovi“ predviđaju da će se taj trend preokrenuti tek u 2018. godini.
Ekonomista Saša Đogović smatra da je Srbiji i Grčkoj u krizi zajednička upravo sklonost javnog mnjenja ka zabašurivanju realnosti i insistiranju na očuvanju stečenih prava umesto stezanja kaiša. Kao neko ko je u javnosti veoma glasan upozoravajući na to da ćemo „zaigrati grčki sirtaki“ ukoliko se nastavi zaduživanje kombinovano sa odlaganjem reformi u javnom sektoru, Đogović naglašava da je naša zemlja ipak „zakočila“ pred sam pad u ponor, de facto bankrota i gubljenja suvereniteta u sopstvenim finansijama, što se Grčkoj, kaže, u suštini dogodilo. „Aranžman sa MMF-om sprečio je najgoru varijantu grčkog scenarija, a sada je na nama da ugovoreno sprovedemo bez nepotrebnog otezanja. Vlada je uspela da napravi pozitivne pomake, da smanji deficit i skine Železaru sa budžeta ali pred njom su zahtevniji koraci – rešavanje pitanja petrohemijskog kompleksa, racionalizacija u javnom sektoru i uvođenje platnih razreda, reforma javnih preduzeća, okončanje privatizacije… Krupni izazovi su pred nama“. Đogović smatra da je glavna razlika između „srpskog“ i modela izlaska iz krize koji su MMF, Svetska banka i EU napravili za Grčku u tome što je naš socijalno održiviji, a time i realno sprovodiv, za razliku od grčkog, koji je prava ekonomska i društvena šok terapija.
Krilatica o krizi kao šansi opstala je, srećom, samo kao gorak vic-o čemu najbolje svedoči uzdržanost u domaćoj javnosti kada je krajem 2013. izbila ukrajinska kriza. Međusobne sankcije Rusije i EU dovele su Srbiju u poziciju da pokuša da iskoristi svoj položaj zemlje „na putu evrointergracija“ koja gaji dobre političke i ekonomske veze sa Rusijom. Izjave o tome da su sankcije Rusiji šansa da Srbija poveća izvoz na to tržište ubrzo su ublažene posle poziva Brisela „trećim zemljama da se uzdrže od mera koje bi nanele štetu Uniji“. Izvoz je, ipak, povećan – a posebno kada je reč o mesu, mlečnim proizvodima i jabukama. Svaki od tih proizvoda takođe je imao i svoju izvozničku aferu, koja se uglavnom svodila na sumnje da se evropska roba preoblači u srpsko ruho. Najsvežiji primer su jabuke, gde je ruska služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor otkrila da je od 33 sertifikata koji su pratili „srpske“ jabuke samo jedan bio autentičan dok su ostali falsifikovani.
Vrednost izvezene hrane u 2014. godine bila je 307,6 miliona dolara, što je međugodišnji rast od 66 odsto, ali je pad vrednosti rublje ubrzo poremetio povoljnu statistiku, tako da je krajem prošle godine srpski izvoz u Rusiju paradoksalno zabeležio pad vrednosti u odnosu na 2013. Ispostavilo se, međutim, da je pad vrednosti rublje zanemarljiv problem u odnosu na šok koji je zemljama na trasi Južnog toga priredio direktor Gasproma Aleksej Miler, kada je 1. decembra prošle godine taj gasovod proglasio mrtvim projektom. E, to je kriza u najavi za Srbiju, i to energetska, jer tek treba smisliti kako može da se razvija privreda koja je duboko zavisna od isporuka ruskog gasa preko Ukrajine.
Milica Rilak
broj 117, maj 2015.
U Srbiji će pred početak zimske sezone doći do još jednog pojeftinjenja gasa, najavio je sinoć ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i podsetio da je ovih dana došlo do značajnog pojeftinjenja gasa od 10,5 do 11,3%, zavisno od kategorije potrošača.
To za prošečnog potrošača koji se greje na gas znači uštedu od 700 dinara mesečno, rekao je Antić za TV Pink i dodao da je do pojeftinjenja došlo, kada su se sagledali svi troškovi koji su deo formule po kojoj se obračunava cena gasa u Srbiji.
Ministar je dodao da očekuje da će uz sva pojeftinjenja koja će usledeti do kraja ove godine, potrošači imati račun manji za oko 1.000 dinara.
Antić je poručio da će Srbija uvek i u svakom scenariju imati sigurno snabdevanje energentima, jer imamo čvrste ugovore o snabdevanju i da građani zbog toga ne treba da brinu.
On je ukazao da se vodi i više razgovora kako bismo obezedili dodatne i alternativne pravce snabdevanja energentima u kratkoročnom i srednjoročnom periodu i da je dosta projekata koje analiziramo.
Izvor: eKapija