Monthly Archives

септембар 2015

„Ručkom iz kante za đubre“ svetski lideri apelovali da se ne baca hrana

by bifadmin 29. септембар 2015.

Juče je ručak u Ujedinjenim nacijama bio – đubre. Ozbiljno. Kako bi upozorili na problem bacanja hrane u svetu, čelnici UN-a jeli su obrok sastavljen od stvari koje bi inače završile u smeću.

Naime, oko 30 svetskih lidera, uključujući francuskog predsednika Fransoa Olanda, peruanskog Olanta Humala i generalnog sekretara UN-a Ban Ki-Muna, je na Samitu o održivom razvoju jelo vegeterijansku hranu napravljenu po receptima kuvara Dena Barbera, koji je aktivista u borbi protiv bacanja hrane.

Tako su svetski lideri posluženi salatom od otpadaka povrća, vegeterijanskim hamburgerom od ostataka voćne pulpe, krompirićima od kukuruza koji bi inače bio stočna hrana, hlebom od ostataka žitarica i nereafinisanog ulja tikve, a na kraju su dobili dezert od ljuski kakaa i ljuske kafe.

“Naš ručak je bio napravljen od hrane koja bi inače završila na smeću emitujući štetni gas metan koji prouzrokuje efekat staklene bašte”, izjavio je Ban Ki-Mun i podsetio novinare da proizvodnja hrane u velikoj meri doprinosi klimatskim promenama. Da podsetimo, skoro trećina proizvedene hrane u svetu se baca, što znači da oko milijardu tona hranljivih materija godišnje završi na deponijama. Ovo je još strašnije kada se ima u vidu koliko ljudi u svetu umire od gladi.

Izvor: Mashable

29. септембар 2015. 0 komentar

Srbija godišnje proizvede više od 6 hiljada tona suvih šljiva

by bifadmin 29. септембар 2015.

Srbija je pre 100 godina bila poznata po izvozu suve šljive na današnje evropsko tržište. Ovaj srpski brend i dan danas ima brojne kupce širom sveta, a najpoznatiji proizvođači su dve čačanske firme, gde je proces sušenja u punom jeku.

Preduzeće „Poljootkup“ više od 10 godina vrši otkup i preradu sirove šljive. Prema rečima suvlasnika ovog preduzeća Miloljuba Đokića proizvodnja je isplativa i ne postoji problem sa plasmanom ovog voća.

On je dodao da se ovaj proizvod prodaje na tržištu Evropske unije – Austrije, Nemačke, Holandije, Francuske, ali i u Rusiji.

„Šljiva je ove sezone imala solidnu cenu, ali je nekontrolisano tržište zadavalo probleme prilikom otkupa. Ono je neorganizovano i najmanje dobije proizvođač. Nekad se kupi i od trećeg posrednika. Kilogram ovog voća plaćamo 45 dinara iz hladnjače“, navodi Đokić.

Jedan deo proizvodnje nađe potrošače na domaćem tržištu, dok se inostranim kupcima ovaj proizvod prodaje na veliko u pakovanjima do 10 kilograma. Đokić kaže da mala pakovanja donose najveći profit i da najviše zarađuju oni koji šljivu pakuju u njih i tako ih prodaju kupcima.

„Oni u marketima prodaju 200 grama šljive za 200 dinara, a mi za toliko prodajemo kilogram“, navodi on.

U Srbiji se godišnje proizvede više od 6 hiljada tona suvih šljiva, od čega se najmanje jedna trećina izveze.
Izvor: eKapija

29. септембар 2015. 0 komentar

B&F Plus

iOS programiranje: profesija za danas i sutra

by bifadmin 29. септембар 2015.

Danas svi koriste mobilne uređaje – tri od pet ljudi na svetu poseduje ne mobilni telefon, već pametan mobilni telefon. I ne samo to – klasičan internet polako izumire. Tu se misli na World Wide Web. On, naravno, neće nigde otići, ali su trendovi takvi da se sve više koriste servisi, odnosno aplikacije. Ako želimo informaciju, pitaćemo asistenta na telefonu koji će nam “sažvakati” informaciju, bilo da je to Google Now ili Apple-ova Siri. Čak i ako tražite put do neke firme ili njen telefon, više nije potrebno da idete na njihov sajt – pretraživač će to odmah ponuditi kao informaciju. Web izumire, a ljudi sve više koriste aplikacije web lokacija (Airbnb, IGN) i servisa (Facebook, Twitter, Instagram, Viber, Snapchat…) nego što njihove adrese upisuju u web browser. Sve veći broj aplikacija koje se koriste, donosi ogromnu šansu za zaradu svakom ko želi da uloži u sebe i pokuša da kreira nešto svoje – bilo da radi za drugog ili ima originalnu ideju (ili bar veruje da će njegova realizacija postojeće ideje biti kvalitetnija ili bolja na neki svoj način).

Razvoj mobilnih aplikacija može biti nečiji hobi, interesovanje ili mogućnost za ozbiljnu zaradu. Sa rastom broja ljudi na ovoj planeti, posebno uz porast mlađe populacije koja se lako i brzo pridružuje ovom trendu, mnogi se pitaju da li bi se isplatilo ulaganje u znanje koje bi se iskoristilo za posao u ovoj sferi, odnosno, koliko će dugo sve to biti profitabilno. Jer, ulaganja u vidu novca i vremena kako bi se postigao ozbiljan nivo, nisu mala. Zato su ovakva pitanja legitimna i pre nego što se krene u “novu” industriju, očekivanja moraju biti veoma realna i jasna. Prvo je potrebno otići na obuku. Nakon kvalitetne obuke, postoje dve mogućnosti: biti sam svoj gazda ili raditi za nekoga. Ukoliko se neko odluči da bude svoj šef, put može biti jednostavan, ako je disciplinovan. Dobar trening, test, ideja i plasman. Dobru obuku nije lako naći, posebno ako se traži online, zbog izloženosti velikom broju škola, kurseva i online verzija istih. Ali, ne bi trebalo gledati mnogo dalje od logičnog izbora. Uvek je nabolje zvanično rešenje odnosno autorizovana škola.

Kada je razvoj iOS aplikacija u pitanju, stvar je jednostavna, dovoljno je proveriti Apple – autorizovane trening centre na njihovom zvaničnom sajtu: training.apple.com/locations. Kada je mogućnost zarade u pitanju, obično je preporuka Apple-ovo razvojno okruženje koje se naziva Swift. Činjenica je da su Apple proizvodi kvalitetni, ali ne i jeftini, a samim tim i njihovi korisnici su u mogućnosti da izdvoje veće sume novca za kupovinu aplikacija. Ovo se naravno odnosi više na Zapad, što je u osnovi i ciljna grupa, bez obzira da li se radi uslužno programiranje za nekoga ili za sebe.

Vrste aplikacija

Prva aplikacija koju možete postaviti na App Store može biti besplatna (Free) ili besplatna sa ograničenim opcijama uz mogućnost naplate otključavanja dodatnih opcija ili sadržaja (Freemium). Možete odmah i materijalizovati svoju ideju ili ideje i napraviti Aplikaciju koja se plaća. “Freemium” applikacija je aplikacija koja se nudi za skidanje besplatno. Štos je u tome što ima limitiran sadržaj, mogućnosti i opcije. Naravno, da bi se sve to koristilo potrebno je platiti, što korisnici rade po želji i potrebama. Ovo je zaista odličan model za plasman aplikacija i igara. Prvo, korisnici se ne prisiljavaju da plate za skidanje aplikacije, što znači ako je interesantna da će mnogo puta biti skinuta. Drugo, besplatnim skidanjem dobićete i besplatan test i feedback. Treće, ako je sve u redu, sam developer će imati bolju vidljivost, odnosno potencijalni kupci će pogledati šta je još u ponudi. Četvrto, opet naravno ako je sve urađeno kako treba, ako je aplikacija korisna ili igra zanimljiva, nakon testiranja, kupci će imati manju odbojnost da dokupe opcije ili da kupe i drugu aplikaciju. Ovaj model se najčešće koristi za igre, kada kupac, da bi produžio zabavu, nema problem da dokupi još “života“, “novca” ili drugih virtuelnih resursa i tome slično. Ovaj model nije najpopularniji za pravljenje brzog profita, ali ako se pogleda ukupan promet plaćenih aplikacija, freemium model čini vise od polovine. Besplatan download ne znači da će biti manje novca za vas, s obzirom na to da je broj ljudi koji troši novac za dokupljivanje unutar aplikacije (tzv. in-app) sve veći i veći.

Plaćene aplikacije

Sa rastom Freemium aplikacija, dolazi do opadanja broja aplikacija za koje se odmah mora platiti. Ovo ne znači da korisnici ne troše novac na App Store-u, čak naprotiv, promet se eksponencijalno povećava. Došlo je samo do lagane promene ponašanja kupca ka preferenciranju (delimično) besplatnih aplikacija. Ovo je mogućnost za developera da lansira zaista fantastičnu aplikaciju, i odmah da za nju i naplati za svako skidanje. Kupaca koji nemaju problem da odmah plate dobru aplikaciju će uvek biti! Developeri “od poverenja” će uvek u ovim slučajevima imati prednost. Standardne aplikacije koje se inicijalno naplaćuju su utility apliakcije, aplikacije za produktivnost, multitasking, informativne… Pažljiva odluka se mora doneti prilikom razmišljanja da li da vaša aplikacija bude “Fremium” ili “Paid”. Naravno, tu je i opcija aplikacija koje sa plaćaju sa dodatnim opcijama doplate (in-app purchases), bez obzira da li je aplikacija inicijalno bila besplatna ili ne. Trik je napraviti dobru aplikaciju, sa dobrom dodatnom vrednišću koja se potencijalno dokupljuje, pa tako i ovaj model može napraviti dobar profit. Primer ovakve aplikacije je npr. Flight Tracker App koja se zove Flight Radar Pro.

Aplikacije sa reklamama

Dok su svi iznad navedeni primeri bazirani na prometu koji se ostvari od krajnjeg korisnika, ovim modelom vi možete ostvariti profit sa druge strane – od reklamiranja. Radi se o apliakcijama koje se besplatno skidaju i koriste, dok idu reklame, uslovno rečeno nenametljivo. Developer dobija novac kada neko skine aplikaciju i aktivno je koristi. Odnosno, programer neće dobiti novac samo za skidanje aplikacije, jer princip funkcionisanja je da reklama “pogura” promet po upotrebi, kliku, otvaranju, odnosno vidljivosti i “emitovanju” svake reklame. Ovaj model je baziran na aplikacijama koje su namenjene za konstantnu upotrebu.

App Store i rejting sistem

iTunes, Apple software koji se koristi za kupovinu i skidanje muzike je kreiran 2000. godine, a u 2008. je i App Store je dodat u ovaj servis. App Store omogućava korisnicima da skidaju aplikacije za svoje mobilne Apple uređaje, ali i Mac računare (ali o tome neki drugi put). Apple je iskoristio svoje iskustvo sa iTunes-om i kreirao App Store veoma prihvatljivim za kupce (tzv. user friendly). Aplikacije su organizovane u kategorije i rankirane koristeći sistem koji uzima u obzir ukupan broj skidanja, skorašnji broj skidanja, kao i broj aktivnih korisnika. Dodatno postoji i jednostavni rejting sistem sa zvezdicama i pregled koji utiče odnosno poziva aktivne korisnike da ocene aplikaciju i daju svoje mišljenje. Sistem je odlično napravljen, i ako je aplikacija dobra, može biti vidljiva za ogroman broj potencijalnih korisnika, posebno ako je rangirana u Top 10 kategorije ili globalni Top 200. Naravno postoji i niz drugih mogućnosti povećavanja vidljivosti aplikcije. Portali, dodano reklamiranje, Facebook, Twitter i ostali servisi.

iOS ili…?

Uprkos većoj bazi Android korisnika, iOS nastavlja da dominira kada je “unovčavanje” aplikacija u pitanju, dajući developerima pet puta veću mogućnost prometa po jednom skidanju aplikacije, sudeći po izveštajima Business Insider-a. Za svaki američki dolar prometa po skidanju koji dobiju iOS developeri, njihove kolege dobijaju 0,19. Android očigledno vlada udelom u tržištu, ali Apple definitivno vlada angažmanom korisnika. Dakle – potencijalno pet puta veća zarada svakako nije stvar koju bi trebalo lako zanemariti. Istina, programiranje za iOS je veoma popularno – dovoljno je otvoriti bilo koji poslovnih portala i videti da su iOS programeri neverovatno traženi u Srbiji. Konstano se izbacuju oglasi za senior, junior, advance, basic i druge iOS developere. Prema analizama to je jedno od najtraženijih zanimanja u Srbiji. A kada je potražnja velika to samo može da znači da je i potencijalna naknada za taj posao zadovoljavajuća, posebno u našem okruženju. Ono što je interesantno je da su često u pitanju projekti koji se rade od kuće ili u prijatnom okruženju. Staro je pravilo da programere niko ne sme uznemiravati u njihovom kreativnom procesu.

Pod uslovom da ste nekada seli za računar i možda nešto i radili sem igara i gledanja youtube-a, a interesuje vas zarada u ovom poslu, pitanje je koliko je zaista potrebno vremena da dobijete osnove na kojima se možete izraditi kao dobar developer. Nemojte padati na reklame kakve su: naučite iOS za mesec dana, 2 nedelje, za 3 dana postanite programer i slično. Put nije lak, ali nije ni preterano težak, a ni nemoguć – uz malo discipline. Ideja je da dobar trening ne bude baziran na sistemu “nauči da sam učiš” nego da vas nauči poslu neko sa velikim iskustvom, neko ko ume da prenese znanje na pravi način, kako biste posle kursa postali “gotov proizvod”, odnosno programer koji može samostalno izdraditi aplikaciju i ravnopravno sa iskusnim programerima učestvovati u projektima.

U većini Apple Autorizovanih Trening Centara kompletan kurs traje 5 meseci i podeljen je na 5 modula. Postoji i sistem gde se već u prvih mesec dana treninga ocenjuje da li polaznik može dalje nastaviti sa praćenjem nastave i ukoliko to nije u mogućnoti, vraća mu se novac koji je uložio. Na osnovu svega, za verovati je da će još dugo vremena iOS razvoj zaista biti odlična mogućnost za zaradu, bilo kroz pokretanje svog biznisa ili kroz rad za druge. Apple autorizovani trening centri nalaze se na ovom link-u.

29. септембар 2015. 0 komentar

B&F Plus Slajder

Polemike oko bankarskih provizija: Keš uzvraća udarac

by bifadmin 29. септембар 2015.

Narodna banka Srbije priprema propise koji će prvi put regulisati pitanje visine bankarskih provizija na transakcije platnim karticama, koje su kod nas višestruko veće nego u Evropskoj uniji i umeju da dostignu i do tri odsto plaćene cene. Ovaj bankarski namet trgovcima da plaćaju 15 dinara na svaki račun do 1.000 dinara izmiren platnom karticom, dodatno je uvećao nezadovoljstvo privrede zbog visokih bankarskih naknada i provizija. One su u Srbiji skoro četiri puta više nego u nekim zemljama EU, u kojima su plate građana od pet do osam puta veće nego u Srbiji, ističu u Mreži za poslovnu podršku.

Bankama je najlakša i sigurna zarada naplata različitih naknada i provizija – naknade za vođenje tekućih računa, obavljanje menjačkih poslova, prenošenje naloga transfera novca u zemlji i inostranstvu, za izdavanje različitih potvrda, obradu kreditnih zahteva, za prevremenu otplatu kredita… Na ovaj način, od privrede i stanovništva zarađen je svaki peti dinar ukupne bankarske dobiti.

Novi namet koji su banke propisale trgovcima je da plaćaju 15 dinara na svaki račun do 1.000 dinar izmiren platnom karticom. To je izazvalo veliko nezadovoljstvo vlasnika manjih trgovinskih firmi jer je najveći boj njihovih pazara u vrednosti do 1.000 dinara, pa stoga prodavci mole komšije da plaćaju gotovinski, dok istovremeno monetarne vlasti stalno apeluju da građani što više koriste kartice. Prema računici trgovaca, provizije koje plaćaju bankama su po nekoliko puta veće nego u zemljama EU, a zbog ekonomske krize i pada standarda žale se da ne mogu taj minus da nadoknade dizanjem cena, je bi im opao promet.

Dušan Savkić, vlasnik novosadskog preduzeća „Štand“ za poizvodnju i promet mesa i mesnih prerađevina, kaže da je po osnovu prometa na terminalima u njegovim prodavnicama u iznosu od 123 miliona dinara, bankama pošle godine platio proviziju od 1,9 miliona evra, što je oko 1,6 odsto. Po osnovu platnog prometa platio je provizuju od 0,14 odsto, odnosno 1,4 miliona dinara. Savkić komentariše da ja odnos banaka prema privredi samo još jedan primer da u Srbiji „svako od privrede uzima koliko mu treba“, pa iako je tokom 27 godina rada izgradio firmu sa 150 radnika, njegova deca neće nastaviti posao jer ne žele da ostanu u zemlji.

U MikroElektonici, uspešnoj beogadskoj firmi koja se bavi proizvodnjom softverskih i hardverskih alata za mikrokontrolere, takođe daju na desetine hiljada evra bankama za njihove usluge. „Skupi bankarski proizvodi i provizije najviše pogađaju mala preduzeća i ona na ivici egzistencije, jer velike kompanije, sa stabilnim poslovanjem, dobijaju daleko bolje uslove. Najviše sredstava dajemo za ino plaćanja, ali su i ostale bankarske provizije veoma visoke, iako ima značajnog prostora za smanjenje. S obzirom na veliki broj banaka na našem tržištu i probleme sa teško naplativim kreditima, nadamo se da će neminovno zaoštravanje konkurencije u pridobijanju kvalitetnih klijenata uticati i na povoljnije uslove u bankarskim ponudama, uključujući i smanjenje provizija“, smatra Tanja Milinković, direktor u MikroElektonici.

Biljana Trifunović, vlasnica Intenacionalne finansijske agencije – IFA, koja pruža usluge finansijskog konsaltinga, kaže da je najviše koštaju gotovinske uplate i plaćanje prema inostranstvu. „Moja firma nije toliko velika da bi i izdaci za provizije banaka bili tako visoki, ali naši klijenti se žale da i do milion dinara daju godišnje bankama za njihove provizije. Neme dileme da banke mogu da pojeftine svoje usluge, ali je očigledno da tako nadoknađuju gubitak po osnovu teško naplativih ili nenaplativih kredita“.

Narodna banka najodgovornija

Podaci Mreže za poslovnu podršku pokazuju da su u većini zemalja EU provizije na plaćanja platnim karticama limitirane na 0,45 do 0,9 odsto, dok u Srbiji dostižu i preko 2,5 odsto, pa su, na primer, skoro četiri puta više nego u nekim zemljama EU u kojima su plate građana od pet do osam puta veće nego u Srbiji. „Mnogi privrednici se žale da im visoke bankarske provizije poskupljuju proizvode i usluge nekada i preko tri odsto“, navodi saradnik Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić. On, međutim, smatra da je razumljivo što banke u veoma teškim uslovima poslovanja i višegodišnjoj privrednoj depresiji u Srbiji, koja značajno uvećava kreditne rizike, pribegavaju drugim načinima da održe svoje poslovanje i naprave profit.

Po njemu, Narodna banka Srbije je najodgovornija za visoke provizije, jer nije uvela limite za te naknade, podsećajući da su poslanici Evropskog parlamenta podržali dogovor o ograničavanju provizija koje banke naplaćuju firmama za procesuiranje transakcija karticama. „Narodna banka Srbije, takođe, zarađuje na provizijama, jer joj pripada procenat od svake ostvarene transakcije platnim karticama u Srbiji. Procenat koji NBS uzima, ne računajući dve banke u kojima kupac i prodavac imaju račune, gotovo da je jednak ukupnom procentu koji uzimaju obe banke i nacionalna banka u Nemačkoj“, ističe Rajić.

On dodaje da se privrednici žale i što plaćaju proviziju prilikom puštanja naloga za prenos novca od 40 do 120 dinara, zatim prilikom menjačkih poslova – kada preduzeće naplati novac iz inostranstva, a onda mu banka za iznose manje od 3.000 ili 5.000 evra menja novac po kursu koji je za dva do pet odsto niži od srednjeg kursa. Tu su i provizije prilikom podizanja gotovina za pokrivanje materijalnih troškova poslovanja, kao i provizije za prenos deviza i dinara sa štednog računa u jednoj banci na štedni račun u drugoj banci.

Komentarišući najnoviju proviziju na plaćanja karticama u radnjama za iznos do 1.000 dinara, predsednik Udruženja bankarskih klijenta “Efektiva” Dejan Gavrilović kaže: „Banke su uvidele da su računi koji se izdaju u malim radnjama u 95 odsto slučajeva ispod 1.000 dinara, da je dosadašnja zarada procentualno od izdatog računa bila mala, te su donele odluku da na većem broju manjih računa zarade više novca. To, svakako, opterećuje prodavca, smanjuje mu zaradu ili ga tera da se oslobodi POS terminala, čime gubi klijente, ili da za toliko podigne cenu, čime opet gubi klijente. Banke neće reagovati dokle god njihovi poslovni izveštaji pokazuju da taj segment posluje u plusu“.

Bankarska strana računice

Na takve primedbe Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, odgovara da svega oko šest odsto prihoda te banke potiče od provizija koje plaća privreda. „Vodimo transparentnu cenovnu politiku i klijenti u svakom trenutku znaju koji su troškovi posla koji obavljaju u banci. Svaka usluga banke po kojoj se naplaćuje provizija od klijenata je sa transakcionim troškovima koje banka ima da bi pružila tu uslugu. Naime, svaka naplaćena provizija se umanjuje za sve provizije koje banka plaća trećoj strani – dobavljačima, kliring institucijama i drugim partnerima, kao i za ostale operativne troškove“. Ona napominje da su u velikom broju slučajeva bankarske provizije limitirane kada je reč o maksimalnom iznosu, kao i da u sve većoj konkurenciji, banka, zarad kvaliteta saradnje sa klijentima, minimizuje pojedine provizije do nivoa svojih stvarnih troškova.

Uvođenje minimalne fiksne provizije na transakcije platnim karticama, po njenoj oceni, ima smisla jer banka na svaku transakciju plaća naknadu svojim dobavljačima, kartičarskim organizacijama, saradnicima koji procesuiraju transakcije sa POS terminala, pa se dešava da kod malih iznosa troškovi budu veći od naplaćene provizije. „Ipak, s obzirom na to da prihodi trgovaca iz malog biznisa nisu dovoljni da bi podneli takav trošak, Sosijete ženeral banka se nije odlučila na uvođenje minimalne naknade, već naši klijenti plaćaju procenat od transakcije, bez obzira na iznos. U okviru novog pristupa malom biznisu, banka je malim preduzećima i preduzetnicima po nižim cenama ponudila ono što im je najviše potrebno. Malim trgovcima, koji su u velikoj meri osetili efekte krize, a uz to teško mogu da konkurišu velikim trgovinskim lancima, odobravamo, između ostalog, uplatu pazara bez nadoknade i korišćenje POS terminala sa provizijom od 1,98 odsto“, navela je Miladinovski.

Marica Vuković
broj 120, septembar 2015.

29. септембар 2015. 0 komentar

Ekonomija Slajder

Indija smanjila referentnu kamatnu stopu 6,75%

by bifadmin 29. септембар 2015.

Centralna banka Indije smanjila je referentnu kamatnu stopu više nego što je bilo ko očekivao, na 6,75%. Donosioci odluka u Indiji misle da će ovaj potez uz rekordno nisku inflaciju pomoći ekonomiji da se malo oporavi.

Da podsetimo, inflacija će se kretati oko 5,8 odsto, dakle ispod 6 odsto, koliko je bilo prognozirano u januaru, zahvaljujući uglavnom naporima vlasti da spreče rast cena hrane.

Za sada se očekuje da će u ovoj fiskalnoj godini koja se završava u martu 2016. ekonomski rast Indije biti 7,4%, što je manje od prethodno prognoziranih 7,6%.
Izvor: CNBC

29. септембар 2015. 0 komentar

Ekonomija

Erste Banka prodala deo svojih otpisanih potraživanja češkom APS fondu

by bifadmin 29. септембар 2015.

Erste Banka je prodala deo svojih otpisanih potraživanja češkom APS fondu. Češkom fondu prodata su potraživanja 85 firmi i ukupna vrednost potraživanja iznosila je 23,5 miliona evra.

Prodati nenaplativi krediti plasirani su u poslednjih 30 godina, a dobar deo je nasleđen iz portfolija Novosadske banke. Kompanije iz ovog paketa su uglavnom likvidirane, u bankrotu ili u postupku likvidacije, a jedna petina su aktivna privredna društva koja su pod drugim blokadama. Industrije poslovanja ovih kompanija su maloprodaja, transport, građevinarstvo, poljoprivreda, nekretnine.

Erste Banka je za sva ova potraživanja izvršila otpis 2014. godine i njihova prodaja APS fondu predstavlja vanredni prihod za banku.

Erste Banka je ovim postala jedna od prvih banaka na tržištu Srbije koja je svoja nenaplativa potraživanja prodala stranom fondu u skladu sa praksom koja se sprovodi u zapadnim zemljama. Do kraja godine planira se prodaja još jednog paketa NPL-a.

Portfolio Erste Banke je drugi korporativni portfolio APS-a u Srbiji. Transakcija je deo strategije o izgradnji većeg obima portfolija u zemlji i regionu Zapadnog Balkana. Akviziciju je finansirao APS, a servisiraće je APS Srbija. APS je takođe preuzeo i servisira korporativni portfolio banaka i kompanija u Crnoj Gori, kao i korporativne i maloprodajne portfolije vrednosti oko 2 milijarde evra na drugim tržištima jugoistočne Evrope.

29. септембар 2015. 0 komentar

Ekonomija Slajder

B&F Reč nedelje: Grejna sezona

by bifadmin 29. септембар 2015.

Tradicionalno, grejna sezona u Srbiji počinje 15. oktobra, a tople probe sistema centralnog grejanja dve sedmice ranije. Od prvog desetog i cena grejanja mogla bi da bude korigovana, s obzirom da su cene energenata drastično padale tokom čitave godine.

Međutim, uprkos činjenici da je npr. cena gasa danas niža nego u junu mesecu za čitavih 23 odsto, ne samo da je pitanje da li će toplane sniziti cenu grejanja, već postoje indicije da će ih neke i povećati!

Naime, prema usklađivanju cena po novoj uredbi Vlade Srbije, 60 toplana u zemlji će u dogovoru sa svojim lokalnim samoupravama same predlagati cene. Pa tako, prenosi RTS, njih 30 će po svoj prilici zadržati iste cene, 15 ih je u „procesu pojeftinjenja“, a preostalih 15 traži poskupljenje, iako za to nema nikakve ekonomske osnove.

Ipak, poslednju reč ima država, pa teško da će ona dozvoliti veliko podizanje cene grejanja u trenutku kada su pojeftinjenja energenata više nego evidentna.

Ali, prema novom sistemu naplate računi će imati odvojeni fiksni i varijabilni deo, obračunta na osnovu ostvarene potrošnje, slično kao kod računa za telefon. Još uvek je nepoznanica kako će se ovaj varijabilni deo obračunavati.

U ovom trenutku poznato je samo da će srpski privrednici plaćati dosta manje račune nego do sada, s obzirom da će po famoznoj Uredbi odnos cene grejanja za domaćinstva i za privredu biti 1:1,25 umesto dosadašnjih 1:2,5.

Ipak, list Politika piše da će cena grejanja na osnovu novog „podešavanja“, u Beogradu, ukoliko ovaj predlog usvoji Nadzorni odbor Elektrana, najverovatnije biti povećana za 0,04 dinara po kvadratu stambenog prostora.

Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.

29. септембар 2015. 0 komentar

Ekonomija Slajder

Špekulanti očekuju jačanje dolara i slabljenje franka

by bifadmin 28. септембар 2015.

Nakon naglih pomaka krajem avgusta, na finansijskim tržištima je u septembru došlo do smirivanja. Vrednosti gotovo svih valuta, najtrgovanijih berzanskih indeksa, zlata i nafte trenutno se nalaze na približno istom nivou kao na početku meseca.

Verovatno glavni uzrok manjka većih pomeranja na tržištima je još jedno odlaganje podizanja kamatnih stopa od strane FED, čija je čelnica Dženet Jelen kao razlog za takvu odluku navela usporavanje globalnog ekonomskog rasta, kao i nedostatak inflacije u SAD, koju FED već godinama bezuspešno pokušava da povisi.

Bez obzira na mirnan period, špekulanti na finansijskim tržištima kontinuirano trguju finansijskim instrumetima i pripremaju se za očekivane pomake u budućnosti.

U javno dostupnim podacima sa robne berze u Čikagu (CME) vidi se da većina velikih špekulanata trenutno ima ugovore na osnovu kojih će ostvariti profit ukoliko američki dolar ojača, što znači da većina profesionalnih investitora očekuje jačanje američke valute.

Najsnažnije jačanje američke valute očekuje se u odnosu na evro, što po poslednjim podacima očekuje čak 68% špekulanata i u odnosu na australijski dolar, što očekuje čak 70% špekulanata.

Informacije sa berze u Čikagu su u skladu sa podacima o sentimentu tržišta dostupnim na stranicama Admiral Markets-a u kojima se može videti da 67% investitora očekuje jačanje dolara u odnosu na evro, dok jačanje američkog u odnosu na australijski dolar očekuje 60% investitora.

U podacima Admiral Markets-a se takođe može videti da velika većina investitora (čak 74%) očekuje slabljenje švajcarskog franka u odnosu i na evro i na američki dolar.

Analitičari Admiral Markets-a se slažu sa očekivanjem da bi dolar trebao jačati u odnosu na evro jer FED neće još dugo moći da odlaže podizanje kamatnih stopa, a nedavno se počelo špekulisati o tome da će ECB povećati iznos sume koju ubrizgava u finansijski sistem evrozone, što bi sigurno dovelo do novog talasa slabljenja evra.

Takođe smatraju da bi franak trebao dodatno oslabiti jer je još uvek precenjen, a kada je u pitanju australijski dolar, smatraju da ponestaje prostora za slabljenje, s obzirom da je ova valuta poslednjih godina oslabila skoro 40% i da bi se trend kretanja kursa mogao uskoro okrenuti.

28. септембар 2015. 0 komentar

Ekonomija

Još brži gotovinski krediti Hypo banke bez dodatnih troškova

by bifadmin 28. септембар 2015.

Klijenti Hypo Alpe Adria banke od sada mogu očekivati odobrenje gotovinskog kredita do iznosa od 350 hiljada dinara u roku od pola sata.

Prednost ovih kredita ogleda se u fiksnoj rati tokom celog perioda otplate od 12 do 36 meseci, ali i oslobađanja klijenata dodatnih troškova prilikom odobrenja kredita. Kredit mogu da dobiju novi i postojeći klijenti banke.

„Da bi se ušlo u proceduru odobravanja kredita jedino je potrebna lična karta. Kako bi se iskoristile ove pogodnosti nije neophodno biti klijent banke, odnosno nema obaveze prijema plate preko računa otvorenog u Hypo Alpe Adria banci“, izjavila je Ivana Petrović, direktorka Sektora upravljanja prodajom Hypo Alpe Adria banke.

Primera radi, za kredit od 200.000 dinara, mesečna rata iznosi 7.126 dinara tokom otplatnog perioda od 36 meseci, bez dodatnih troškova.

28. септембар 2015. 0 komentar

Ekonomija Slajder

Razlika između najniže i najviše plate preko 56 hiljada dinara

by bifadmin 28. септембар 2015.

Zvanični statistički podaci pokazuju da je razlika između najveće i najmanje prosečne neto zarade isplaćene u Srbiji tokom avgusta iznosila čak 56.209 dinara.

Prema statističkim podacima u avgustu su najviše zarađivali žitelji beogradske opštine Surčin 75.957 dinara, a najmanje žitelji opštine Malo Crniće 19.748 dinara.

Pored Surčina, u vrhu lestvice primanja u Srbiji nalaze se Kostolac (71.060 dinara), Novi Beograd (63.546) i beogradska opština Stari grad (62.934).

Među opštinama sa najnižim prosečnim primanjima su Topola sa prosečnom zaradom od 23.534 dinara, Trgovište sa prosekom od 25.580 dinara i Bački Petrovac sa prosekom od 25.973 dinara.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna neto zarada u Srbiji iznosila je u avgustu 44.630 dinara, a zajedno sa porezima i doprinosima bila je 61.538 dinara.

Posmatrano po regionima platu veću od prosečne imali su žitelji grada Beograda (55.399 dinara), a manju od proseka stanovnici Vojvodine (43.104), Šumadije i Zapadne Srbije (37.701) i Južne i Istočne Srbije (38.569).

Na području Novog Sada prosečna avgustovska plata bila je 49.958 dinara, kragujevački prosek je 42.087 dinara, a prosečna zarada u Nišu bila je 39.222 dinara.

Prosečna avgustovska plata u Srbiji od 44.630 dinara nominalno je manja za 2,1 odsto, a realno je manja za 4,1 odsto u odnosu na prosečnu neto zaradu isplaćenu u avgustu 2014. godine.

Izvor: Beta

28. септембар 2015. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci