мај 2016

Kada se Srbija bude pridružila Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) biće u mogućnosti da uspešno reši situacije u kojima njeni trgovinski partneri ne poštuju usvojena pravila trgovine, izjavila je Ekaterina Krivonos, ekonomista trgovine u Organizaciji za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO).

Ona je, na radnom skupu u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija pod nazivom „Izazovi trgovinske liberalizacije i efektivna primena trgovinskih pravila“ održanom u utorak, istakla da članstvo u STO donosi brojne izazove, ali i velike koristi zemljama koje se priključuju.

Jedna od tih koristi je i pristup mehanizmima za rešavanje sporova, dodala je Krivonos, na događaju organizovanom u okviru projekta „Politički dijalog između privatnog i javnog sektora u oblasti mesa i mleka“, koji u Srbiji realizuju FAO i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), saopšteno je iz kancelarije FAO u Beogradu.

Na skupu su prezentovane relevantne odredbe međunarodnih trgovinskih sporazuma od značaja za rešavanje trgovinskih sporova i prevazilaženje barijera u izvozu, sa posebnim osvrtom na spoljnu trgovinu poljoprivredno-prehrambenim proizvodima i primere iz prakse.

– Skup je koristan naročito sa CEFTA aspekta, kako bi poboljšali mehanizam za rešavanje sporova, a sa ciljem ostvarenja koristi od slobodne trgovine predviđene ovim za nas veoma bitnim sporazumom – rekla je Bojana Todorović, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija.

Ističući da su FAO eksperti podelili sa učesnicima iskustva u rešavanju međunarodnih trgovinskih sporova, Todorović je ocenila da to „od velikog značaja za razumevanje ovog kompleksnog pitanja kako od strane javnog, tako i privatnog sektora“.

Pored predstavnika privatnog sektora, odnosno kompanija zainteresovanih za pitanja međunarodne trgovine, na skupu su bili prisutni i predstavnici Ministarstva trgovine, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Uprave carina, Privredne komore Srbije, Američke privredne komore i akademske zajednice, navodi u saopštenju FAO.

Izvor: Tanjug, eKapija

Nekoliko hiljada dinara legne na račun na svakih sedam do deset dana. I tako mesecima unazad. Radnici „Mostogradnje“ još se nisu dokopali ni septembarskih zarada. U svojoj muci, nažalost, nisu usamljeni. Tačan broj radnika koji skoro uzaludno odlazi na posao u Srbiji niko ne zna, ali je mnogo procena. Prema jednoj, njih oko 400.000 platu ne prima redovno. Druga kaže da na račune skoro 50.000 radnika poslodavac ne šalje ni dinar. Zvanična statistika ih je prebrojala tačno 38.300, ali ona nikad nije potpuno precizna.

Baš kao i tačan broj, tako se razlikuju i procene ko je „škrtiji“ gazda – država ili privatnik.

„Mesecima unazad plate ne primaju zaposleni u ciglani „Naša sloga“ u Kovinu, u „Mostogradnji“, i još niz firmi“, objašnjava Saša Toralković iz Sindikata radnika građevinarstva. „Tokom prethodnih godina situacija se raščistila. Privatne firme nisu toliki problem, ali jesu državne i preduzeća u restrukturiranju. Građevinarstvo je preživelo cunami, naročito visokogradnja. U problemu je i industrija građevinskog materijala, jer je domaća tražnja mala.“

Unija poslodavaca napominje da zarade ne plaćaju firme u blokadi, a takvih je lane bilo 55.000. Samo prošle godine 2.000 preduzeća je oglasilo stečaj, a i takvima su zarade poslednja briga.

„Oko 10% platu ne isplaćuje, jer su nesavesni i treba ih oštro kažnjavati. Poreska uprava kontroliše uplatu poreza i doprinosa, ali nema bazu podataka o redovnosti isplate zarada. Inspekcija rada obavlja kontrolu samo na osnovu prijava ili tokom kontrole, tako da podaci nisu sveobuhvatni i procenjuje se da oko 50.000 zaposlenih ne prima platu“, napominju u Uniji.

U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata veruju da je datum isplate krajnja neizvesnost za 400.000 radnika u Srbiji. Problem je najveći, kažu, u privatnom sektoru i javnim komunalnim delatnostima

„Za razliku od javnih preduzeća koja zarade primaju u dan, u privatnom sektoru zarade kasne po nekoliko meseci. Najgora situacija je u tekstilnoj, prerađivačkoj industriji, saobraćaju, trgovini i medijima“, smatra Ranka Savić, predsednik ASNS.

Kako navodi, država ima preciznu evidenciju firmi koje ne uplaćuju poreze i doprinose, jer je zainteresovana za punjenje budžeta.

„Nema evidencije o onima koji ne isplaćuju zarade. To je odnos države prema zaposlenim građanima. Ključni razlog neisplate zarada je nelikvidnost privrede i u manjem procentu se radi o nesavesnim poslodavcima. Rešenje bi bilo promena zakona i uvođenje krivične odgovornosti poslodavca, zatvaranje preduzeća koja tri meseca ne isplate zarade i stavljanje na „stub srama“ svih firmi koje ne isplaćuju zarade“, kaže Savić.

Unija poslodavaca: To je nedopustivo

Po pitanju neplaćanja svojih zaposlenih, među poslodavcima nema mnogo solidarnosti.

„Unija poslodavaca se apsolutno ne slaže sa tim da se nekom ne plaća plata i borimo se protiv toga“, kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije. „Taj ko ne plaća plate je problem i na tržištu. Njegovi troškovi su značajno manji. Neredovne zarade su izraženije kod državnih, firmi u restrukturiranju, nego u realnom sektoru. U razvijenim zemljama je neisplaćivanje plata nezamisliva stvar. Država mora nešto da učini. Ali je posebno pitanje ako država duguje firmi, pa ona zato ne plaća plate i poreze i doprinose.“

Poražavajuća činjenica je da je radnicima skoro nemoguće da se izbore za zarađene plate. Jedini način je da pravdu potraže pred sudom, ali je i to „mač sa dve oštrice“. Neretko, sam radnik, i kada dobije spor, mora da plati sudske troškove jer sud ne može da se naplati od poslodavca u blokadi.

„Ovo je postalo nepodnošljivo. Država je neefikasna. To je i etički problem. Država bi morala da bude oštrija. Može takvim poslodavcima da oduzima dozvole za rad. Da se otvori sajt na kojem bi objavljivali imena nesavesnih poslodavaca. Trpimo i nadamo se da će biti bolje, a to je zato što smo kolektivističko društvo i nismo skloni promenama. Nezamislivo je u svetu da vas neko angažuje, a da vam ne plati. Navikli smo da nam neko drugi rešava problem“, smatra Živka Pržulj, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

Izvor: Novosti

Konzervativna revolucija koju je pokrenula stranka Pravo i pravda dovela je do povećanja političkog rizika, koji je prouzrokovao pad vrednosti zlota i većeg raspona u prihodima od zarada između nemačkih i poljskih obveznica, ističe u najnovijoj analizi ekonomista Sakso banke (Saxo Bank) Kristofer Dembik (Christopher Dembik).

Kako ističe ovaj stručnjak Sakso banke, status zlota kao bezbednog je sada samo davno sećanje za investitore. Ova valuta je najgora valuta tržišta u razvoju od aprila kada je pala za 5,4% u odnosu na evro.

Kratkoročno, ne postoji nada da se pad vrednosti poljskog zlota zaustavi, nastavlja Dembik i dodaje da postoje tri glavna pokretača koja bi mogla gurnuti EUR/PLN par prema gore, ka prvom cilju od 4,45.

On kaže da je prvi rizik povezan sa unutrašnjom političkom situacijom. Prema procenama Sakso banke sukob Poljske sa Evropskom unijom će se pogoršati tokom narednih meseci pre nego što krene na bolje a plan otplate kredita u švajcarskim francima koji bi mogao da ugrozi stabilnost bankarskog sektora će uplašiti strane investitore. Ova dva elementa će udaljiti investitore, doprineti padu vrednosti zlota i podstaći prodaju poljskih evroobveznica.

Drugi rizik se odnosi na ukupnu neizvesnost u pogledu ishoda referenduma u Velikoj Britaniji o članstvu u Evropskoj uniji 23. juna. Rizik od Bregzita gura investitore ka kupovini tradicionalno bezbednijih tržišnih materijala.

Kako ističe Dembik, od početka godine svi klijenti koje sreće ga pitaju o mogućnostima ulaganja u zlato kako bi se zaštitili za slučaj da Velika Britanija glasa da napusti EU, ali i protiv posledica američkog ekonomskog usporavanja. Međunarodno ekonomsko okruženje podstiče nepoverenje među investitorima, što ima negativan uticaj na vrednost zlota, ali i na sve ostale valute Centralne i Istočne Evrope.

Jun je mesec koji nosi najviše rizika u 2016. godini za valute tržišta u razvoju zbog referenduma u Britaniji, sastanka FOMC i velike mogućnosti da Kina preduzme dalje aktivnosti politike podrške privredi pre leta.

Kako ističe stručnjak Sakso banke, treći rizik je u vezi sa razvojem poljske monetarne politike. To po njegovom mišljenju predstavlja glavnu neizvesnost po zlot na duži rok. Do sada je preovlađivao status kvo na kamatne stope ali to možda neće potrajati. Polazni scenario je da će centralna banka početi ciklus smanjenja kamatnih stopa u drugoj polovini 2016. godine.

Ova pretpostavka je veoma verovatna zbog smanjenja brzine rasta zarada i ekonomskog usporavanja, kao što se može videti po poslednjim ekonomskim pokazateljima. Kandidat koji će najverovatnije zameniti guvernera Mareka Belku, Adam Glapinski je blizak strani koja sada vlada Poljskom i svakako neće po svaku cenu nastojati da očuva nezavisnost centralne banke.

Postoji ozbiljna pretnja da će monetarna politika biti pod uticajem Vlade i fiskalne politike. U takvim okolnostima moglo bi doći do bar jednog smanjenja kamatnih stopa do kraja 2016. godine, što će održavati trend pada zlota.

Bilo kako bilo, po mišljenju Dembika, vidi se svetlo na kraju tunela za zlot. Prerano je još uvek da znamo kada će se situacija preokrenuti. Ipak, kako navodi, on snažno veruje u ekonomiju Poljske.

Politički rizik retko kada ima dugoročan uticaj na privredu. U slučaju Poljske, osnovni parametri privrede su dobri: ekonomski rast je još uvek stabilan i blizu potencijalne stope rasta, a strukturni fondovi se pametno koriste, za infrastrukturne projekte i kako bi podstakli inovacije.

Srednjeročno posmatrano pad vrednosti zlota odražava zabrinutost ali svakako ne podriva veru investitora u poljsku privredu na duže staze. Poljska privreda još uvek spada među najbolje rangirane u Evropi, zaključuje Kristofer Dembik.

Članstvo Velike Britanije u Evropskoj uniji značajno je za oporavak izvoza škotskog viskija koji je počeo, posle godina pada, ističu proizvođači viskija.

Pred referendum u Britaniji o eventualnom izlasku iz EU, Udruženje industrije škotskog viskija ističe značaj jedinstvenog tržišta i podseća da 40 odsto izvoza završi u članicama Unije, preneo je danas sajt HeraldScotland.

Članstvo Britanije u Uniji od ključnog je značaja za povećanje izvoza i zbog uloge EU u uklanjanju trgovinskih barijera kroz pregovore sa trećim zemljama o slobodnoj trgovini.

U Udruženju za škotski viski kažu da su „neizvesna globalna ekonomija i političke neizvesnosti“ na nekim tržištima izazov za izvoznike viskija.

Direktor Udruženja Dejvid Frost (David) ipak smatra da su osnove za budući rast izvoza snažne.

„Poslednjih nekoliko godina bilo je teško ali se dugoročno vide povećana tražnja i nove investicije“, uveren je Frost.

„Dalje članstvo Britanije u EU biće pozitivno za rast izvoza škotskog viskija na jedinstveno tržište. Pored toga, izvoznici viskija i dalje će uživati u nižim carinama i boljem pristupu tržištu koji je EU u stanju da obezbedi u pregovorima o sporazumima o slobodnoj trgovini sa zemljama širom sveta“, istakao je Frost.

Carinska vrednost izvoza škotskog viskija u 2015. bila je 3,86 milijardi funti, za 2,4 odsto manja nego 2014. Međutim, pad izvoza je usporio, s obzirom da je 2014. u odnosu na 2013. pad bio 7 odsto.

Ukupna vrednost izvoza škotskog viskija sada je za 56 odsto veća nego pre deset godina.

Gledano prema obimu, izvoz škotskog viskija smanjen je u 2015. za 2,8 odsto, na 1,16 miliona boca. Ta količina znači da su svake sekunde u svet izvezene 34 flaše viskija iz Škotske.

SAD, najveći uvoznik škotskog viskija, u 2015. su uvezle to piće za 749 miliona funti, što je gotovo petina vrednosti ukupnog izvoza.

Izvoz škotskog viskija u Japan povećan je za 18 odsto, na 76 miliona funti.

Rast se beleži i u brojnim zemljama koje beleže brz privredni rast i izvoz škotskog viskija u Meksiko povećan je za 17 odsto, na 115 miliona funti, a u Tursku za 24 odsto, na gotovo 53 miliona.

Kina se vratila medju 20 najvećih tržišta za škotski viski i izvoz u tu zemlju je 2015. porastao za 5 odsto, na 41 milion funti.

Izvor: Beta