јул 2016

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) razmatra da finansijski podrži izgradnju Transjadranskog gasovoda (TAP), kojim treba da se prirodni gas iz Azerbejdžana preko Grčke granice i Albanije transportuje do Italije, a išao bi i po dnu Jadranskog mora.

Predsednik banke Suma Čakrabarti je tokom posete Albaniji rekao premijeru Ediju Rami da je projekat ovog gasovoda od velikog interesa za banku i da bi on mogao da pomogne energetskoj sigurnosti regiona kao i da se smatra ekološki održivim.

„U energetskom sektoru EBRD je vrlo svesna potrebe da se obezbedi energija za Evropu koja je dostupna i prihvatljiva sa stanovišta klimatskih promena. U tom kontekstu mi imamo pozitivan stav prema Transjadranskom gasovodu, projektu koji razvija tri karakteristike energetsku bezbednost, pristup energiji i ekološku održivost“, rekao je Čakrabarti za AP.

Transjadranski gasovod (TAP) čija izgradnja je zvanično počela u maju, biće dug 878 kilometara od granice Grčke i Turske, preko Albanije do južne Italije, uključujući 105 kilometara po dnu Jadranskog mora. Prve isporuke gasa planirane su za 2020. godinu.

EBRD je potvrdila da je počela pregovore o 500 milona evra direktnog finansiranja i da planira da privuče još do milijardu evra kredita komercijalnih banaka.

Šef EBRD-a za energetiku i prirodne resurse Rikardo Puliti rekao je da su pregovori počeli u aprilu i da očekuje da će biti završeni do aprila iduće godine.

Taj gasovod će graditi i njime upravljati firma Transjadranski gasovod AG, zajedničko preduzeće više kompanija.

Čakrabarti je u okviru posete Zapadnom Balkanu posetio Kosovo i Albaniju, 27. i 28. jula biće u Crnoj Gori, a tokom leta posetiće i Bosnu i Hercegovinu i Srbiju.

Izvor: Beta

Imajući u vidu da je pala vrednost prema američkom dolaru u poslednjih mesec dana, kao posledica referenduma o izlasku Velike Britanije iz EU, i to za čak 12%, lider na svetskom pivarskom tržištu povećao je svoju ponudu u okviru ranije prihvaćene pogodbe.

Sadašnja ponuda veća je za jednu funtu po akciji, i sad iznosi 45 funti, odnosno ukupno 79 milijardi funti, devet u odnosu na prvobitnih 70 milijardi.

Dogovorenim spajanjem nastaće apsolutni lider na svetskom tržištu piva, sa procenjenih 30% ukupne globalne proizvodnje.

Preradni kapaciteti za štavljene kože u Srbiji su na izmaku. Od nekada 27 fabrika, danas rade tek dve – italijanski Luxury Tannery koji je pre dve godine kupio Fabriku kože Ruma i Dafar iz Zrenjanina. Obe fabrike, u većinskom vlasništvu stranaca, primarno prerađuju kožu za poznate svetske brendove i svoje potrebe. Samo još Dafar malim delom snabdeva i domaće tržište, pa su proizvođači kožne galanterije i obuće u Srbiji primorani da zbog nedostatka sirovine kožu uvoze iz Italije ili Turske.

Prema podacima Privredne komore Srbije, Grupacija štavljenja i dorade kože i proizvođača predmeta od kože, ostvarila je tokom 2015. godine pad proizvodnje za 36,6%. Zalihe su manje za 2%, a realizacija za 27,8%.

Nekoliko manjih proizvođača posluje bez pomoći države i ne mogu da prošire proizvodnju zato što je oprema veoma skupa, kažu u Udruženju za industriju tekstila, odeće, kože i obuće PKS. „Ulaganje u opremu za preradu i štavljenje kože zahteva velika finansijska ulaganja, naročito zbog ekoloških zahteva, tako da se bez povoljnih finansijskih sredstava, ili bezpovratnih, nema ozbiljne proizvodnje“, kažu u PKS.

Kompanija Kodex dnevno preradi 600 komada sitnih koža. Pogon u Deronjama funkcioniše po principu potpuno zaokružene proizvodnje, od otkupa sirove kože (ovčije, kozije, teleće), preko njene prerade, do izrade gotovih proizvoda i njihove prodaje. Osim za sopstvenu proizvodnju, prerađuju i za druge domaće prerađivače kože.

„Direktno ne izvozimo nikome, pa ni polu fabrikat, jer je tržište EU kao i ostalih potencijalnih kupaca prvenstveno probirljivo po pitanju kvaliteta, a potom su i nerealne količine kao i uslovi plaćanja, pa robu prodajemo isključivo preko sindikalnih organizacija po domaćim firmama“, kaže za eKapiju Miloš Stojačić, vlasnik kompanije Kodex.

Prema rečima našeg sagovornika, najveći deo kože sa naših prostora ipak završi na stranom tržištu. Sirova, krupna koža (juneća, kravlja…) mahom se izvozi u EU, a sitna koža ostaje u Srbij. Trenutna cena sitne kože i u otkupu, i u preradi je izuzetno niska i nepovoljna, jer je kupovna moć na svetskom nivou u stalnom opadanju.

Da bi bila konkurentna i stigla do većeg broja kupaca, sama koža, ali i sistem prerade u Srbiji moraju da nudu značajno boljeg kvaliteta. Naročito kada je reč o sirovini za obućarsku industriju koja je dominantna u okviru cele kožarskoprerađivačke grane i čini 80% proizvodnje.

„Proizvodnja obuće u Srbiji je zamrla, a oni koji nešto još proizvode uglavnom rade loan poslove za strance, pa zahtevaju kvalitetniju sirovinu. Isto je i sa fabrikom Luxury Tannery iz Rume koja ne kupuje sirovu kožu u Srbiji“, objašnjava Stojačić.

Situacija nije ružičasta ni kada je reč o osnovnoj sirovini u kožarskoj industriji. Kako napominju u Privrednoj komori, stočni fond nam je sve siromašniji iz godine u godinu, a to znači da će se do kvalitetne sirove kože na ovim prostorima, u većim količinama sve teže dolaziti u vremenu koje je pred nama.

Prerađivači ističu da je situacija takva, jer država nema nikakvu strategiju u smislu razvijanja ove privredne grane.

„Ima sirovine koju ne možemo da preradimo, jer nemamo uslove, kapacitete i opremu. Sirovu kožu kupujemo od poljoprivrednih proizvođača i klanica, i tačno je da bi stočnog fonda trebalo da bude više, ali problem je i što nijedna klanica u Srbiji nema mašinsko pranje, zatim nedostaje adekvatna oprema u koju se ne isplati ulagati. Da bi se napravila jedna ozbiljna fabrika za preradu kože potrebno je 10-20 mil EUR, a ko će to da isfinansira?“,– pita se Stojačić.

Da bi pomogla razvoj kožarske industrije koja je na izmaku, u PKS-u ističu da je važno da država smanji poreska opterećenja, jer su ona najviša u Srbiji (BiH, Hrvatska, Slovenija ispod 40%). Primarno je, naglašavaju, i suzbijanje sive ekonomije i obezbeđenje povoljnih podsticajnih finansijskih sredstava.

Deo proizvođača žali se i na prodaju gotovih proizvoda. SZTPR Derma, godišnje uštavi oko 5.000-6000 komada kože, u Zaječaru, gde posluje, prethodne 3 godine nije prodala nijednu kožnu jaknu.

„Proizvodnja ide slabo, nema ko da kupi. Nešto izvozimo, a poslednja isporuka otišla je pre mesec i po dana u Sloveniju, između 800 i 1000 komada“, kaže za eKapiju Vlastimir Antanasijević, vlasnik kompanije Derma, sa celokupnim procesom od uskladištenja, prerade, do konfekcioniranja krzna i izrade HTZ opreme, a bavi se i otkupom i prodajom sirove (sitne i krupne) kože.

Za razliku od ovog proizvođača, koji sirovinu nabavlja od domaćim poljoprivrednih proizvođača i klanica, novosadski Manual kožu uvozi iz Italije i Turske.

Kako je prošle godine u intervjuu za eKapiju rekao Siniša Zarin, vlasnik kompanije, ne smeta im ‘nikakva’ situacija u Srbiji, pa ni to što su materijale ranije nabavljali na 13 km od Novog Sada, u fabrici kože Ruma, a sada idu dve hiljade kilometara dalje, u Tursku i Italiju.

„Uvozimo najnovije tehnologije i radimo vegetabilnu preradu kože“, rekao je Zarin, dodajući da se torbe ovog brenda prodaju i po ceni od 1.000 EUR u inostranstvu.

Izvor: Ivana Bezarević, eKapija

Od početka godine gotovo svakog meseca se dogodi barem jedan događaj koji uzrokuje nervozu među investitorima na globalnim finansijskim tržištima. Najvažniji među njima su panika na kineskoj berzi u prvim danima ove godine, koja je počela da se širi i na ostala finansijska tržišta i rezultat britanskog referenduma o izlasku iz EU.

Rezultat je prebacivanje kapitala u sigurna utočišta, kao što su obveznice, plemeniti metali, ali i pojedine valute, kao što je japanski jen. U odnosu na evro i američki dolar, japanska valuta je od početka godine ojačala približno 13%, što počinje da šteti japanskoj ekonomiji.

Naime, prejaki jen uzrokuje smanjivanje japanskog izvoza i povećanje uvoza, što negativno utiče na stopu inflacije u Japanu. Japanska vlada i centralna banka žele po svaku cenu da povise stopu inflacije na 2%, a ona trenutno iznosi samo 0,20%, što im ne odgovara. Visoki japanski dužnosnici zbog toga otvoreno spominju direktnu intervenciju na Forex tržištu kojom bi oslabili vlastitu valutu.

Osim direktne prodaje jena na tržištu, japanska centralna banka ima na raspolaganju još nekoliko opcija, kao što je spuštanje kamatnih stopa ili kupnja obveznica, čime indirektno smanjuju prinos pri držanju japanskih vrednosnih papira na osnovu čega investitori gube interes i prebacuju kapital u druge zemlje, što dovodi do rasprodaje jena i slabljenja u odnosu na ostale valute.

Naredni redovni sastanak vrha japanske centralne banke se održava u noći s četvrtka na petak po našem vremenu, a odluka će biti objavljena javnosti u petak ujutro. Mnogi analitičari smatraju da će japanska centralna banka dodatno spustiti kamatne stope, što bi trebalo dovesti do naglog slabljenja jena u odnosu na sve ostale valute, zbog čega investitori već nedeljama prodaju jen koji je sada približno 5% slabiji nego što je bio pre nekoliko nedelja.

Analitičari Admiral Markets-a smatraju da verovatnoća delovanja japanske centralne banke nije tako visoka kao što većina investitora smatra. Naime, poslednjih nedelja jen je počeo da slabi i bez intervencije, jer su, jednostavno, svi koji su hteli kupiti jen to već uradili, pa je ponestalo onih koji svojom kupnjom mogu dodatno podizati vrednost japanske valute. Uz to, direktno uplitanje centralnih banaka u valutno tržište po pravilu ne nailazi na dobre reakcije centralnih banaka drugih važnih ekonomija, pa je japanskoj centralnoj banci potreban jako dobar razlog za takav potez. Budući da nakon Brexita čak ni britanska niti evropska centralna banka nisu preduzele nikakve dodatne mere monetarnog popuštanja, nije realno za očekivati da će se na takav potez odučiti japanska centralna banka.

Do dodatnog spuštanja kamatnih stopa ili intervencije na tržištu bi došlo ako bi jen ojačao dodatnih 5-10% sa sadašnjeg nivoa, ali na sadašnjoj nivou izglednije je da neće doći do novih mera. To znači da bi mnogi investitori, koji su poslednjih nedelja prodavali jen u iščekivanju kratkoročnog slabljenja, mogli ostati razočarani i da će biti prisiljeni zatvrarati svoje pozicije, čime će dovesti do novog talasa privremenog jačanja jena. Značajnije slabljenje jena (više od 10%) može se očekivati tek kada američka centralna banka nastavi sa podizanjem kamatnih stopa, čime će uzrokovati veliki interes za kupnju dolara i rasprodaju ostalih valuta.

Visa anketa, sprovedena tokom konferencije Blogomanija, otkriva navike u kupovini uticajnih ljudi u onlajn zajednici: više od 70% učesnika kupuje putem interneta jednom mesečno, a preko 50% poznavalaca naprednih tehnologija plaća karticama.

Kako bi dobila uvid u to šta utiče na sve veću popularnost e-trgovine u Srbiji, kompanija Visa Inc. „zavirila“ je u navike onlajn kupaca, njihove načine plaćanja, kao i omiljene uređaje za obavljanje kupovine. Anketa koju je naručila kompanija Visa, a realizovala regionalna PR agencija Komunikacijski laboratorij sprovedena je na ovogodišnjoj konferenciji Blogomanija. E-trgovina bila je jedna od ključnih tema tokom trodnevnog događaja koji je okupio mnoge uticajne osobe u našoj onlajn zajednici.

Rezultati pokazuju da od ukupnog broja anketranih učesnika Blogomanije većina (71%) onlajn kupovinu obavlja jednom mesečno, dok u ovoj grupi prednjače žene od 25 do 35 godina (60%). Anketa dalje otkriva da 26% ispitanika kupuje onlajn dva do tri puta mesečno, dok 13% u internet kupovinu „odlazi“ više puta nedeljno. Upitani šta najčešće kupuju onlajn, 58% anketiranih navelo je garderobu, nakit i kozmetiku, pri čemu žene čine 90% ove grupe. Na drugom mestu za onlajn kupovinu su turistički proizvodi i usluge kao što su karte, rezervacija hotela, izleti, koje je navelo više od 20% anketiranih.

Žene privlači bogat izbor proizvoda, muškarce jednostavnost kupovine

Na pitanje koje su to najvažnije prednosti onlajn kupovine, najviše anketiranih (90%) navelo je da se za ovakav način kupovine odlučuje zbog jednostavnosti kupovine i uštede vremena, kao i raznovrsnosti proizvoda. Skoro polovina anketiranih (48%) koji su kao najvažnije prednosti onlajn kupovine istakli veći izbor proizvoda iz celog sveta, najvećim delom su žene (80%), dok je za mušku populaciju najvažnija prednost brza i jednostavna kupovina iz fotelje.

Platna kartica i PC za onlajn kupovinu

Platna kartica predstavlja osnovno sredstvo plaćanja za čak 52% anketiranih, od čega su 63% žene koje pripadaju grupi od 25 do 35 godina, dok ostatak anketiranih proizvode naručene onlajn plaća pouzećem. PC i laptop najzastupljeniji su uređaji s kojih se obavlja onlajn kupovina, što potvrđuje 84% anketiranih, 13% koristi tablet, dok 3% onlajn kupovinu obavlja putem mobilnog telefona. Na pitanje koji je prvi proizvod koji su kupili onlajn, učesnici Visa ankete naveli su garderobu, nakit, zatim putovanja i knjige.