новембар 2016

Uprkos otpuštanju 30.000 radnika koji će tako platiti cenu skandala sa manipulacijama vrednostima izduvnih gasova, profitabilnost nemačke automobilske kompanije Folksvagen (VW) i dalje će zaostajati za konkurentima, ocenjuje agencija Rojters.

Folksvagen je u petak najavio ukidanje radnih mesta, što bi trebalo da donese godišnju uštedu kompaniji od 3,7 milijardi evra do 2020. godine i poveća operativnu marginu ključnog brenda „Folksvagen“ na 4,0 odsto do 2020. godine sa očekivanih 2,0 odsto u 2016. godini.

Taj cilj je, međutim, još uvek niži u odnosu na rivalske automobilske kompanije iz Evrope, kao što su Reno i Pežo Sitroen, koje planiraju operativnu marginu od 6,0 odsto u 2021. godini.

Kako navodi Rojters, sindikati su pristali na otkaze pod uslovom da rukovodstvo stvori 9.000 novih radnih mesta u području električnih automobila, uglavnom u nemačkim postrojenjima.

Prvi čovek brenda Folksvagen Herbert Dis je izjavio danas da je plan VW-a da do 2025. godine postane lider u proizvodnji električnih automobila.

„Do 2025. godine, planiramo da prodajemo milion električnih vozila godišnje, i da postanemo svetski tržišni lider u elektromobilnosti“, izjavio je Dis prilikom prezantacije budućih planova tog brenda.

Izvor: Tanjug

Da bi se podržala privreda i ubrzao ekonomski rast, država će, kako se najavljuje, u drugoj polovini naredne godine smanjiti poreze i doprinose na zarade i druge poreske stope. Privreda smanjenje nameta na rad traži već 10 godina, jer su, kažu, u većini zemalja regiona niži za trećinu. Stručnjaci su saglasni – smanjenje je potrebno, ali uz očuvanje stabilnosti prihoda u državnu kasu.

Za svakog radnika državi se plaća 10% poreza na zaradu, a onda i poslodavac i zaposleni plaćaju doprinose za penziono i zdravstveno osiguranje i za nezaposlenost.

„Na 100 dinara neto zarade država uzima 64 do 67 dinara, zavisno od visine zarade“, ističe Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.

Smanjenje nameta na zarade je put kojim se mora ići, kažu stručnjaci, ali oprezno.

„Doprinosi i indirektno porezi, pre svega PDV, su osnovne pozicije koje pune budžet. Prema tome, nema velikog igranja u smislu eksperimenata sa jednom takvom merom. To je bila jedna od osnovnih prepreka da prethodne vlade to urade“, kaže ekonomista Ivan Nikolić.

Kad se država odrekne dela prihoda mora to negde da nadoknadi, na primer, boljom naplatom postojećih poreza pre svega na imovinu i daljim smanjivanjem sive ekonomije.

„Mi smo rezultate smanjivanja sive ekonomije imali već ove godine. Rast prihoda od akciza i od poreza na dodatu vrednost je višestruko veći od rasta proizvodnje, prometa itd. Međutim, mi i dalje imamo veliki udeo sive ekonomije“, ističe ekonomista Stojan Stamenković.

O procentu mogućeg smanjenja nameta na zarade ekonomisti ne bi da nagađaju. Privreda ima računicu.

„Za sada bi bilo dobro da porezi i doprinosi budu na nivou kao što je u većini istočnoevropskih zemalja – 40-42%. To bi bilo značajno rasterećenje. Mi bismo bili konkurentni s državama kao što su Slovačka, Češka, Mađarska, bili bismo konkurentniji u odnosu na Bugarsku, gde je poslednje tri godine otišlo najviše investitora u regionu“, ukazuje Rajić.

U Bugarskoj su nameti na zarade najniži – 20%, u Albaniji 25%. Od nas veće poreze i doprinose na rad u regionu imaju Crna Gora i Slovenija.

Izvor: RTS, eKapija

U Evropi i centralnoj Aziji ove godine se očekuje skroman privredni rast od 1,6 odsto, a na Zapadnom Balkanu 2,7 odsto, a u Srbiji 2,5 odsto, i vlade bi trebalo da preduzimaju mere za pospešivanje ekonomije, saopštila je danas Svetska banka.

Niska cena nafte i drugih berzanskih roba u istočnom delu regiona, pad investicija u Evropskoj uniji, kao i tekući strukturni izazovi u svim zemljama, sprečavaju rast u regionu i doprinose porastu populizma i polarizacije, navodi se u novom izveštaju Svetske banke „Presek ekonomskog stanja u Evropi i centralnoj Aziji“ koji je danas predstavljen u Bukureštu.

U novom izveštaju Svetske banke koji je danas predstavljen u Bukureštu navodi se da će u regionu privredni rast ove godine iznositi 1,6 odsto, što je nešto više nego u 2015. kada je iznosio 1,4 odsto, ali da će pad prihoda i potrošnje verovatno umanjiti taj, kako se navodi, skroman rast, i dodaje se da se sličan trend očekuje i u naredne dve godine, sa rastom od 1,5 odsto u 2017. i 1,8 odsto 2018. godine.
Na Zapadnom Balkanu predvidja se rast od 2,7 odsto u 2016, 3,2 odsto u 2017. i 3,5 odsto u 2018. godini, dok će u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji rast biti 0,7 odsto u 2016, 2,3 odsto u 2017. i 2,6 odsto u 2018, dok se u Evropskoj uniji očekuje mali pad BDP-a.

Potpredsednik Svetske banke za region Evrope i centralne Azije (ECA) Siril Miler izjavio je da je skroman rast koji se beleži „korak u dobrom pravcu“, ali da nije dovoljan da odagna zabrinutost ljudi u regionu zbog ekonomske perspektive.

„Vlade mogu odmah da deluju kako bi pomogle. Na primer, mogu da promovišu više celoživotnog učenja kako bi pomogli ljudima da nadju i zadrže posao. Takodje mogu da obezbede brigu o deci i starijima kako bi olakšali veću fleksibilnost u izboru zaposlenja. Ove akcije mogu da osiguraju jednake šanse i da podstaknu ukupan rast“, naveo je on.

Kao druge mogućnosti predložio je podršku preduzećima u iskorišćavanju novih izvoznih šansi, smanjenje troškova i vremena za pokretanje novog biznisa i ulazak na nova tržišta i smanjenje ograničenja na pomeranje zaposlenih na nove aktivnosti.
U izveštaju se ukazuje da su potrebna bolja istraživanja i podaci o neravnopravnosti, uključujući i pokazatelje percepcije ljudi o promenama po pitanju neravnopravnosti.
Glavni ekonomista Svetske banke za region ECA Hans Timer rekao je da odluka Britanaca o istupanju iz EU i izbeglička kriza stavljaju na probu saradnju u Evropi, i da se istočna polovina regiona još uvek bori da se prilagodi niskim cenama nafte.

„Neuspeh u celom regionu da se pokrenu novi izvori rasta doprinosi porastu populizma i polarizacije, te nepoverenju u institucije“, naveo je on.

Istraživanja koja su uključena u izveštaj pokazuju da zabrinutost zbog promena u ekonomskom okruženju, a posebno neizvesnost zaposlenja, doprinose porastu političke polarizacije u zemljama regiona ECA.

U saopštenju Svetske banke navodi se da rapidno povećanje privremenih i povremenih poslova, i promene u potražnji za stručnim profilima, podstaknute novim digitalnim tehnologijama, doprinose povećanoj zabrinutosti medju ljudima u regionu i „odredjenom pomeranju podrške dalje od sredine političkog spektra“.

Navodi se da je potreban snažan odgovor kroz odgovarajuće politike koje odgovaraju novoj ekonomskoj eri, a ne treba pribegavati rešenjima koja su davala rezultate u prošlosti pod značajno drugačijim okolnostima.

U odsustvu snažnog odgovora kroz odgovarajuće politike, tekući strukturni izazovi koji usporavaju privredu u regionu prete da oslabe rast i smanjenje siromaštva na dugi rok, navodi se u saopštenju Svetske banke.

Izvor: Beta

Nad našim glavama postoji neverovatno konkurentno tržište na kojem se svi bore za svoje parče neba. U toj borbi u poslednje vreme ističu se pojedine niskobudžetne kompanije, ali tržištem i dalje u najvećoj meri dominiraju stari igrači. AirHelp je napravio listu najboljih svetskih avio kompanija rangiranih po kriterijumu kvaliteta i usluge, poštovanja zadatih vremenskih okvira i adekvatnog reagovanja na žalbe putnika. AirHelp je stručan za ovu oblast jer je reč o tehnološkoj kompaniji koja pruža pravne usluge putnicima koji su doživeli otkazivanje letova, odlaganje, probleme sa kupovinom karata i sl.

Na ovoj listi ima nekoliko iznenađenja, to jest manjih kompanija za koje verovatno niste ni čuli, a koje su se pokazale kao izuzetno odgovorne. Evo najboljih avio kompanija na svetu, hronološki poređanih:

1. Katar Ervejz, koja je po usluzi i generalnom kvalitetu na prvom mestu liste. Kompanija leti na preko 125 destinacija i širi se na novih 50.

2. Er Dolomiti je veliko iznenađenje na ovoj listi. To je italijanska regionalna kompanija čiji vlasnik je Lufthanza. Ona poseduje samo 10 aviona ali je najtačnija od svih kompanija, što znači da skoro uvek poleće i sleće na vreme.

3. Austrian Erlejnz, podružnica Lufthanze, je održala svoju poziciju zbog tačnosti, kvaliteta usluge ali i zbog veoma efikasnog rešavanja žalbi putnika.

4. Singapur Erlajnz je dobra u svemu osim u rešavanju žalbi i isplaćivanju naknada štete putnicima.

5. KLM je holandska kompanija koja se ponosi titulom najstarije na svetu, ali to ne znači da su joj i letelice vremešne – ona obara rekorde u bezbednosti i veoma je tačna, sa 88% aviona koji poleću i sleću na vreme.

6. Virdžin Atlantik Ervejz, britanska kompanija koaj pripada milijarderu Ričardu Bresonu, nedavno se udružila sa američkom kompanijom Deltom, pa se može očekivati da će ubuduće biti još opasnija konkurencija kompanijama iz branše.

7. Er Baltik je letonska niskobudžetna kompanija koja leti samo po Evropi, i koja, kao i sve low cost firme, nema preterano dobru uslugu, ali je veoma tačna i veoma se dobro odnosi prema putnicima koji su imali bilo kakve žalbe na nju.

8. Katej Pacifik Ervejz dolazi iz Hong Konga i poznata je po dobroj usluzi, udobnim sedištima i posadi koja ima brojne načine da animira putnike tokom letova.

9. Er Kanada je među najvećim avio kompanijama na svetu po broju letelica a osim ove, pominje se na brojnim listama najboljih kompanija na svetu.

10. Finer je finska kompanija, koja postoji od 1923. godine. Poznata je po tačnosti a, s obzirom na veličinu tržišta, u 2015. je prevezla popriličan broj putnika – 10 miliona.

11. Lufthanza, poznati nemački avio prevoznik pored raznih izazova i dalje uspeva da pruža dobru uslugu. Ova avio kompanija vozi do 197 destinacija i proglašena je najboljom u Zapadnoj Evropi.

12. Er Frans je imao fantastičnu godinu. Kompanija je osvojila nagrade Best First Class Airline Lounge Dining i Best First Class Comfort Amenities, ali niže mesto na listi dobila je zbog toga što nije baš najtačnija.

13. Emirati su poznati po kvalitetu usluge ali na njihovu poziciju je uticao pad učinka u svim ostalim kategorijama.

14. Britiš Ervejz je druga britanska kompanija koja se našla na ovoj listi, i to zbog načina na koji se ophodi prema putnicima koji su se žalili na njene usluge.

Neočekivana pobeda Donalda Trampa na američkim izborima uzrokovala je velike promene kurseva valuta i cena akcija, energenata i plemenitih metala. Mnogi analitičari i investitori na finansijskim tržištima smatraju da će se nadprosečno veliki pomaci na tržištima nastaviti i u narednom periodu.

Američki dolar

Nakon početnog slabljenja u izbornoj noći, ova valuta je nakon izbora počela naglo da jača i u odnosu na pojedine valute je porasla gotovo 10%. Mnoge velike banke, anatitičari i investitori očekuju da bi se u idućim mjesecima jačanje moglo nastaviti, a kao razloge navode poboljšanje poslovne klime do koje bi u SAD moglo doći u Trampovom mandatu, kao i očekivano podizanje kamatnih stopa narednog mesec u situaciji u kojoj su kamatne stope u većini razvijenih ekonomija i dalje na najnižim nivoima u istoriji.

Evro

Za razliku od dolara, rezultat američkih izbora je negativno delovao na kurs zajedničke evropske valute. Dva su razloga za njeno slabljenje. Prvi je ekonomski – rast kamatnih stopa u SAD dovodi do sve veće isplativosti prebacivanja kapitala u SAD. Budući da ciklusi dizanja i spuštanja kamatnih stopa najčešće traju godinama, takva situacija se neće skoro promeniti. Drugi razlog je politički – na talasu populizma koji je doveo do Bregzita i pobede Trampa, lako je moguće da će u Evropi doći do novih referenduma o izlasku iz EU ili pobeda evroskeptika na izborima koji se održavaju narednih meseci širom kontinenta. Zbog rizika koji dolazi s političkom nestabilnošću, deo investitora kapital prebacuje u sigurna utočišta. U takvoj situaciji raste verovatnoća da će dolar barem na kratko postati jači od evra.

Britanska funta

Ova valuta se, za razliku od većine drugih, neuobičajeno dobro držala nakon američkih izbora. U odnosu na dolar kurs je ostao isti, a u odnosu na većinu drugih valuta, funta je poslednjih dana ojačala nekoliko odsto. Takvo kretanje može ukazivati na kraj padajućeg trenda koji je nastao zbog odluke o Bregzitu. Na osnovu straha od pogoršanja situacije nakon izlaska iz EU, mnogi investitori su otvarali prodajne pozicije na ovoj valuti te joj srušili vrednost za gotovo 20%. Deo investitora sad zatvara prodajne pozicije, tj. ponovo kupuje funtu, a ovakav trend mogao bi se nastaviti idućih meseci.

Švajcarski franak

Budući da već nekoliko godina nema mnogo špekulanata koji trguju ovom valutom, kurs joj se u odnosu na evro stabilizovao i u postotku se kreće mnogo manje nego ostalim valutama. Na temelju prebacivanja kapitala u sigurno utočište nakon Trampove pobjede, franak je u odnosu na evro ojačao 1% dok je u odnosu na dolar zajedno s većinom drugih valuta slabio. Budući da je švajcarska valuta po većini modela procenjivanja fer vrednosti još uvek precenjena, idućih godina se može očekivati polagano slabljenje.

Japanski jen

Od svih spomenutih valuta, japanski jen je nakon američkih izbora najviše izgubio na vrednosti. Tri su razloga za slabljenje. Prvi je strah da će doći do smanjivanja japanskog izvoza u SAD ukoliko Tramp uspe da nametne carine ili neke druge prepreke stranim kompanijama koje po njemu “otimaju” radna mesta Amerikancima. Drugi razlog je otvoreno zagovaranje slabljenja jena od strane dužnosnika japanske centrale banke i vlade. Iz njihovih komentara dalo se zaključiti da ukoliko jen sam ne oslabi, intervenisaće će na tržištu i namerno ga oslabiti. Treći razlog je zatvaranje velike količine kupovnih naloga na jenu koji su otvarani tokom godine. Zatvaranjem se jen zapravo prodaje što dodatno utieče na slabljenje ove valute. Nakon desetak dana neprekidnog slabljenja, verovatno će doći do privremene korekcije, no dugoročno bi jen mogao još da oslabi.

Izvor: Admiral Markets