јун 2017

Ni protekle godine domaći bankarski sektor nije uspeo da se trgne iz višegodišnje hibernacije, dok su boljem krajnjem rezultatu doprinos dali počeci rasplitanja klupka loših kredita gomilanih u prošlosti. Na vidiku još uvek nema zamaha kreditne aktivnosti, premda bi nastavak prošlogodišnjeg privrednog rasta i sve manji prinosi na državne hartije mogli dati naznake ponovnog uključivanja banaka u igru.

Domaći bankarski sektor je proteklu godinu okončao sa aktivom od 3,24 milijarde dinara (26,3 milijarde evra) i nalazi se na nivou od 75 procenata domaćeg BDP-a što ukazuje na solidan prostor za njegov rast, uprkos opštem utisku sveprisutnosti bankarskih usluga. Trend dominacije krupnijih banaka je nastavljen i protekle godine (prvih deset banaka drži 77 odsto tržišta), dok više od polovine banaka ima udeo manji od tri procenta, i izvesno je da će ovaj prag za mnoge od njih ostati nedostižan putem organskog rasta. Intesa je nastavila dominaciju na tržištu preskočivši tržišni udeo od 17 procenata, a slede je Komercijalna i Unicredit banka sa 12,3 odnosno 10,3 procenta, respektivno. Najbliža da se pridruži ovom trilingu bankarskih ustanova je AIK banka koja je nakon akvizicije Alpha banke stigla na četvrtu poziciju sa kombinovanim tržišnim udelom od oko osam procenata.

Ne računajući Komercijalnu banka, koja je drugu godinu zaredom pretrpela gubitak, većina profita bankarskog sektora je skoncentrisana među ovim najvećim tržišnim igračima. Bankarski sektor je lani zabeležio skoro tri puta veću dobit, 18,4 milijarde dinara, ali je ovaj rezultat i dalje daleko od najboljih godina iz pretkriznog perioda. Prinos na kapital bankarskog sektora u celini i dalje je ispod tri procenta, dok na njegovo ozdravljenja ne ukazuje ni struktura krajnjeg rezultata. Profit iz osnovnog biznisa (pre svega kamate, ali i provizije i naknade) u prošloj godini spustio se preko tri odsto (pad od 5,6 milijardi dinara), ali je nadoknađen po osnovu manjih otpisa i rezervisanja, te naplate ranije otpisanih loših plasmana (ušteda od 18,7 milijardi dinara). Premda bi trebalo da ohrabri situacija da se količina loših kredita smanjuje, a ona je prema podacima Narodne banke Srbije na kraju prošle godine pala na oko 17 procenata, osnovno poslovno područje banaka još uvek tavori. Situacija po pitanju ovih tržišnih učesnika bila bi verovatno još i gora da pad kamatnih stopa nije bio neuravnotežen odnosno da pasivne kamate (koje primaju deponenti) nisu beležile brže smanjenje od aktivnih kamata (cena koju plaćaju bančini klijenti za preuzete kredite).

Intesa je i u segmentu apsolutnog profita lider tržišta sa rezultatom od nepunih deset milijardi dinara, ispred Unicredit banke sa 6,2 milijarde i Raiffeisen banke sa 5,4 milijarde dinara. Veliku ekspanziju krajnjeg rezultata među vodećim bankama napravile su i Societe Generale i Erste banka, te Alpha i Sberbanka koje su se ponovo vratile u pozitivnu zonu poslovanja. Među bankama sa manjim učešćem, tradicionalno prednjači ProCredit banka koja godinama sa unikatnim poslovnim modelom uspeva da zadrži visok nivo profitabilnosti.

Gubitnike su u prošloj godini predvodile dve banke koje posluju pod državnom kontrolom, Komercijalna i Poštanska štedionica, a sledi Telenor banka koja i dalje plaća visoku cenu pozicioniranja na tržištu inovativnih usluga. Veliki gubitak od preko jedne milijarde dinara zabeležila je i Addiko banka u ranoj fazi početka poslovanja posle preuzimanja Hypo banke.

Državni pos’o

I protekle godine, istina u manjoj meri, bili smo svedoci posledica velikog eksperimenta državnog vlasništva i uprave u bankarskim ustanovama. I dok je glavnina ovog ceha, pokrivenog novcem poreskih obveznika, verovatno iza nas, protekla godina je pokazala da ova tvrdnja ne mora biti u potpunosti postojana. Dve najveće domaće banke pod državnom kontrolom, Komercijalna banka i Poštanska štedionica, isporučile su kombinovani gubitak od 14,3 milijarde dinara i to pre svega kao posledica gomilanja loših plasmana u prošlosti. Poštanska je platila cenu sigurnog utočišta za deponente propalih državnih i paradržavnih banaka, i veliko je pitanje kuda je ovaj trošak može odvesti, ukoliko se ne sprovede dokapitalizacija ove banke i ne ubrza proces pronalaženja strateškog partnera.

Komercijalna, pak, u kohabitaciji upravljanja od strane države i međunarodnih finansijskih instituacija, nije uspela da napravi otklon od klasičnog poslovanja ovdašnjih javnih preduzeća, pa je bilo pitanje dana kada će se golemi gubici, kao posledica loših plasmana, pojaviti u bilansima. Komercijalna banka je u protekle dve godine objavila kumulativni gubitak veći od 14 milijardi dinara.

Pitanje privatizacije Komercijalne banke prilično je utihnulo iako se ovaj proces incijalno oročavao na tekuću ili najkasnije 2018. godinu. Tržišna vrednost banke na Beogradskoj berzi nalazi se tek negde oko polovine njene knjigovodstvene vrednosti odnosno neznatno preko obima poslednje dokapitalizacije koju su sprovele država i međunarodne finansijske institucije (220 miliona evra). Kako sada stvari stoje, veliki uspeh bi predstavljala prodaja ove banke po ceni koja odgovara njenoj knjigovodstvene vrednosti, a prvi reper oko mogućih transakcionih očekivanja mogao bi dati interes investitora u predstojećem procesu privatizacije najveće slovenačke banke – NLB-a.

Tržišni trendovi

Ono što je, pak, izvesno jeste da će Komercijalna veoma lako naći kupca, pre svega zbog tržišnog udela od preko 12 procenata. Interes za ovu najveću banku pod kontrolom države u inicijalnoj fazi su pokazivali i neki igrači već prisutni na domaćem tržištu, a verovatno je AIK banka najbolja smernica kako se preuzimanjem može stići do značajnog tržišnog udela. AIK je preuzimanjem Alphe stigao do tržišnog udela od osam procenata, a uporedo sprovodi i regionalnu ekspanziju preuzimanjem banke u Sloveniji, i najavom sličnih aktivnosti u Crnoj Gori. Istina, ovakvim aktivnostima vlasnika AIK-a, na ruku je išlo i veoma jeftino preuzimanje ove banke koja je iz prilično diversifikovanog vlasništva u ruke MK grupe prešla po ceni manjoj od trećine knjigovodstvene vrednosti.

Novi igrač na domaćem tržištu postala je češka Ekspobanka nakon preuzimanja Marfin banke, no ostaje veliko pitanje kakve su mu mogućnosti sa postojećim tržišnim udelom od 0,6 procenata. Na liniji ukrupnjavanja domaćeg bankarskog tržišta našla se i Findomestic banka koja je preuzeta od kragujevačke Direktne banke (ex Credy i KBM banka), ali i nakon očekivanog spajanja, ova grupacija banaka pod kontrolom domaćeg privatnog kapitala imaće tek 0,8 odsto bankarskog tržišta. Mađarska OTP banka je nekada slovila kao najozbiljniji kupac Findomestica, a nakon što se taj posao izjalovio, OTP i dalje najavljuje moguće akvizicije na domaćem tržištu. Do sada su kao potencijalne mete slovile domaće banke pod kontrolom grčkog kapitala, čija je strategija ostala prilično nedokučiva nakon kontradiktornih signala koji su stizali u prošlosti. Špekulacije sa tržišta govore da je na prodaju i Telenor banka, nakon nekoliko godina uvođenja inovativnog, pre svega elektronskog, načina poslovanja, a ostaje da se vidi koliko ovaj biznis može biti atraktivan nekom eksternom kupcu bez čvrstog oslonca na matičnu telekomunikacionu kompaniju.

Nenad Gujaničić

FINANSIJE TOP 2016/17

Tržište auto kredita u SAD vredi 1,1 biliona dolara, a široka dostupnost tih pozajmica čak i onima sa veoma lošom kreditnom sposobnošću uticala je na rast potrošnje domaćinstava, ali i na oporavak američke autoindustrije. Ipak, po scenariju koji kao da je prepisan iz godina svetske finansijske krize, novo zaduživanje za nabavku vozila opada, čak šest miliona klijenata kasni sa otplatama, a auto-giganti smanjuju proizvodnju i otpuštaju radnike.

Čak 107 miliona Amerikanaca, ili 43% odraslih, trenutno poseduje auto kredit. Bilo bi dobro reći da ga i otplaćuje, ali već šest miliona njih uveliko kasni oko tri meseca sa izmirenjem rata. To je upalilo crvenu lampicu ranije nego prilikom izbijanja prethodne finansijske krize, ali ne i pre nego što je izračunato da čak trećinu među rizičnim auto kreditima čine pozajmice građanima koji nisu ni mogli da se zaduže pre nego što su i na tom tržištu zaživele prakse koje su svet samo nekoliko godina ranije gurnule u nestabilnost i recesiju.

Šta se to desilo pa je takvo zaduživanje postalo moguće? Za početak, u postkriznim vremenima značajno je porasla prodaja automobila, a prošle godine je prodato rekordnih 17,5 miliona vozila. U isto vreme rasla je i tražnja za auto kreditima, a ono što je napravilo „revoluciju“ je veća konkurencija među različitim kompanijama koje su obezbeđivale kredite potencijalnim kupcima. Osim tradicionalnih kreditora poput banaka, kreditnih zadruga i ogranaka velikih proizvođača automobila koji obezbeđuju finansiranje kupaca, daleko veće parče tržišta nego ranije zauzele su kompanije povezane sa dilerima automobila, kao i nezavisne firme fokusirane isključivo na auto kreditiranje. U potrazi za klijentima, „novi igrači“ okreću se mušterijama sa lošom, ili čak nepostojećom kreditnom istorijom.

Sve nijanse kreditne nesposobnosti

Među pomenutih šest miliona Amerikanaca koji danas kasne sa otplatom rata, više od trećine je onih čiji kreditni rejting ima ocenu „gotovo sposoban“, „nije prvorazredan“, „ispod prvorazrednog nivoa“(subprime) i „duboko ispod prvorazrednog nivoa“ (deep subprime). Ovi poslednji su, naravno, najproblematičniji i njihova kašnjenja u otplati su najbrojnija. Da bi sličnost sa prethodnom krizom bila još veća, takvi krediti su uveliko pretvoreni u finansijske derivate i nalaze se u portfeljima različitih ulagača. Ono što uznemirava je činjenica da takvi „paketi“ kredita dobijaju investicioni rejting, iako je najbolja ocena onih koji taj kredit otplaćuju „gotovo sposoban“.

Primer „prepakivanja“ takvih kredita u hartiju od vrednosti je kompanija Skopos iz Teksasa, iza čijih hartija namenjenih investitorima stoje krediti čijih dve trećine vlasnika ima najnižu ocenu kreditne sposobnosti, dok desetina uopšte nema bilo kakvu kreditnu istoriju, što bi u teoriji trebalo definitivno da ih diskvalifikuje za bilo kakvu pozajmicu. Zabrinjavaju i druge karakteristike Skoposovih klijenata: većina njih kupuje polovne automobile, po nepovoljnim kamatama od čak 20% i na rok otplate koji ide i do 84 meseca. Pri tome, socijalna cena gubitka automobila, što se ovakvim kupcima redovno dešava, još je strašnija: sagovornici CNN-a listom su pričali o tome da osoba bez automobila ne može da obezbedi ni najlošije plaćen posao, a ako izgubi automobil, gubi i pouzdan način da fizički dođe do svog radnog mesta, što za posledicu ponovo ima nezaposlenost.

Trend „neobuzdane kupovine automobila“, kako ovaj fenomen naziva britanski „Gardijan“, vlada i u Ujedinjenom kraljevstvu, gde su fizička lica samo tokom prošle godine potrošila nešto više od 36 milijardi funti na četvorotočkaše. Situacije u SAD i Britaniji donekle se razlikuju: više od 90% kupaca novih automobila na Ostrvu koristi „individualne ugovorne planove“ (PCP), koji su u suštini lizing ugovori i tipično podrazumevaju relativno nisko učešće za novi automobil, obavezu da se plaća mesečna rata u naredne tri godine, a po isteku ugovora korisnik plana ima opciju da auto vrati prodavcu, ili da ga otkupi.

Privučeni kombinacijom niskih kamata i pada cene goriva, Britanci su kupili 22,7 miliona novih automobila tokom 2016. godine, dok je u isto vreme statistika uredno zabeležila da se ukupan dug domaćinstava od 2012. povećao četiri puta, i dostigao viši nivo nego pred izbijanje velike finansijske krize.

Ko će ostati kratkih rukava?

Komentatori Blumberga, Forbsa i CNN-a slažu se da udeo auto kredita u ukupnom američkom kreditnom portfoliju nije dovoljno veliki da izazove sistemski problem, ali da može da dovede do bankrota kompanija koje takve kredite nude klijentima sa niskom kreditnom sposobnošću. Ukoliko se zahukta najgori scenario, izgubiće i oni koji su kupovali hartije od vrednosti iza kojih stoje loši auto krediti. Igrom slučaja, dve najveće banke koje su stale iza „prepakivanja“ takvih kredita u obveznice su Wells Fargo i JPMorgan. Obe banke tokom krize morali su da „spasavaju“ poreski obveznici. Takođe, među rejting agencijama koje su ocenjivale kvalitet tih hartija je i Standard&Poors, koji se 2015. nagodio sa tužilaštvom povodom optužnice da su pre izbijanja velike krize prevarili investitore objavljujući nerealno povoljne rejtinge investicionih instrumenata.

Kako su upozorenja stručnjaka o slabostima i rizicima koji prate industriju auto kredita sve glasniji, polako se usporava priliv novih mušterija slabe kreditne sposobnosti, ali sa osekom kupaca kolateralna šteta postaju američki proizvođači automobila. U proteklih sedam godina prodaja je rasla, a period od 2015. do kraja prošle godine može se čak nazvati i postkriznim bumom. Danas, međutim, moraju da ponude popuste i smanjuju proizvodnju, a Ford je bio primoran i da otpusti 1400 zaposlenih, pošto od početka ove godine prodaja novih modela svakoga meseca opada.

Ono što najviše zabrinjava je potencijalni uticaj pada prodaje novih vozila na privredni rast u SAD. Martovski podaci prilično su sumorni: u SAD je prodato 15,3 miliona novih vozila, što odgovara proseku prodaje iz godina pre krize, a daleko je od rekordnih 16 i 17 miliona komada iz prethodne dve godine. Iz banke Merryl Lynch za Blumberg kažu da bi pad prodaje automobila na 15 miliona komada godišnje značio i usporavanje rasta BDP-a za 0,4 procentna poena. „Toliko bi iznosila direktna šteta po ekonomiju SAD. Važno je, međutim, sagledati i indirektne posledice pada prodaje automobila, jer će se efekti tog usporavanja preliti i na proizvođače autodelova, kao i na sektor transporta i trgovine.“

Milica Rilak
FINANSIJE TOP 2016/17