Monthly Archives

јул 2018

NURDOR „Kamp Ljubavi i Nade“ za decu i mlade koji su pobedili rak

by bifadmin 20. јул 2018.

U nedelju, 22. jula počinje deveti rehabilitacioni letnji Kamp Ljubavi i Nade u organizaciji Nacionalnog udruženja roditelja dece obolele od raka NURDOR, namenjen deci i mladima iz cele Srbije koji su završili onkološko lečenje. I ove godine je Kamp međunarodnog karaktera i u njemu će se narednih nedelju dana družiti mladi iz Srbije i Hrvatske.

Nakon dugog i neizvesnog perioda lečenja, straha i bola, naši mali superheroji imaju priliku da uživaju u predivnom prirodnom ambijentu u okolini Ivanjice. NURDOR je odabrao i pripremio tim psihologa i posebno edukovanih volontera koji će mlade učesnike pratiti kroz različite sportske, kreativne i zabavne programe.

Osnovni cilj Kampa je da se deci i mladima, nakon dugog i teškog iskustva lečenja od maligniteta, pomogne na putu do potpunog oporavka uz sticanje samopouzdanja, samopoštovanja i snage. Proces je zamišljen da korak po korak istražuju svoje mogućnosti i polako spoznaju da su u stanju da rade stvari koje su im se posle lečenja učinile nedostižnim.

Uz najmlađe učesnike u Kampu će boraviti i roditelji – pratioci za koje je pripremljen poseban psiho-socijalni program za osnaživanje i opuštanje. Kamp je besplatan za sve učesnike.

NURDOR je prvi „Kamp Ljubavi i Nade” organizovao još 2010. godine i od tada je u njemu boravilo preko 650 dece, mladih i roditelja iz cele Srbije i regiona. Kada medicina završi svoj deo terapije, da bi lečenje zaista bilo uspešno potrebno je ovakvo mesto, na kom ljubav i radost vraćaju nadu u lep i zdrav život.

Kao i do sada, NURDOR će “Kamp Ljubavi i Nade” realizovati u „Zavodu za specijalizovanu rehabilitaciju Ivanjica“ a uz veliku pomoć prijatelja, donatora i sjajnih NURDOR volontera.

Za stvaranje čarolije i avanture zaslužni su Ministarstvo Pravde Republike Srbije i dugogodišnji prijatelji udruženja: gospodin Dobrica Jelić, Klub Ekstremnih Sportova „Armadillo“, „Industrija vode Aquacom“, „Fudeks“, Specijalni rezervat prirode Uvac i „FUSH“. Osiguranje za sve učesnike doniralo je Wiener Städtische osiguranje a.d.o. Beograd.

20. јул 2018. 0 komentar

U Srbiji 16 privatnih detektivskih kompanija sa dozvolom

by bifadmin 20. јул 2018.

Srbija je tokom poslednjih pet godina dobila 53 školovana privatna detektiva, od kojih je 40 dobilo i licencu za obavljanje ove vrste zanata. Dozvolu za rad dobilo je i 16 privatnih kompanija koje su prve zaokružile proces registracije za detektivski posao.

Privatni detektivi sa državnom „diplomom“ rezultat su primene novih propisa koji su u Srbiji prvi put celovito uredili ovu vrstu usluga. Zakon o detektivskoj delatnosti u punoj meri stupio je na snagu 2014. godine, od kada i datira obaveza „agenata“ da polažu stručne ispite i dobijaju državne licence.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova, koje je zaduženo za licenciranje i nadzor pružanja detektivskih i usluga privatnog obezbeđenja u celini, napominju da je kroz tri ciklusa obuke prošlo 32 detektiva.

– Obuka po zakonu nije obavezna za sve koji su do stupanja 2014. imali najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima detektivske delatnosti, kao ni za osobe koje su radile srodne poslove u policiji, sudovima, tužilaštvima… Polaganje stručnog ispita ne podrazumeva i licencu za rad, već se ona izdaje na poseban zahtev – objašnjavaju u MUP-u za Novosti.

Iako su detektivi slobodno radili još u Kraljevini Jugoslaviji, tek je Zakon o detektivskoj delatnosti uveo red u ovaj sektor. Predviđeno je polaganje ispita, licenciranje, kao i način kontrole i provere rada.

Dragan Trivan, predsednik Grupacije detektivskih agencija u Privrednoj komori Srbije i osnivač i vlasnik kompanije Protecta – jedne od prve dve licencirane detektivske agencije u Srbiji – kaže da je broj firmi i detektiva u našoj zemlji – očekivan.

– U Crnoj Gori, Makedoniji i BiH broj detektiva je simboličan, a u odnosu na Srbiju, u regionu više ih ima samo u Hrvatskoj – navodi Trivan.

– Zakon je napravio veliki pomak u uređenju ove oblasti. Postoje, međutim, mnoge nejasnoće i dileme koje je potrebno što pre rešiti.

Trivan ukazuje da u praksi najviše problema stvara neusklađenost zakona koji reguliše ovu oblast za propisima o zaštiti podataka o ličnosti. Šturo su regulisane oblasti detektivskog rada, kao i ovlašćenja i načina pribavljanja podataka.

– Sve ovo trebalo bi rešiti u procesu izmena i dopuna zakona. Slovenci su svoj zakon, primera radi, za svega nekoliko godina menjali četiri puta dok nisu potpuno uredili ovu oblast – napominje naš sagovornik.

Detektivi u Srbiji najčešće rade na prikupljanju podataka o nestalim osobama, a tragaju i za osobama koje izbegavaju krivičnu odgovornost. U opisu njihovog posla je i istraživanje maloletničke delinkvencije i prevara iz domena osiguranja. Privatni detektivi rade i na slučajevima oštećenja imovine, anonimnih pretnji, zaštite intelektualne svojine, kao i prikupljanja podataka o uspešnosti poslovanja kompanija.

Rad privatnih detektivskih firmi kontrolišu službenici Ministarstva unutrašnjih poslova, koji su za pet godina izvršili 13 nadzora nad radom pravnih lica po Zakonu o detektivskoj delatnosti. Zbog zabeleženih nepravilnosti, protiv pet firmi podnet je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Uslov čista prošlost

Licenca koju MUP izdaje detektivima važi pet godina, a ovim poslom u Srbiji mogu da se bave samo domaći državljani. Pored polaganja stručnog ispita za detektivski posao, oni moraju da ispune i niz drugih uslova. Detektiv mora da poseduje višu ili visoku stručnu spremu, kao i dokazanu psihofizičku sposobnost za ovaj posao. Potrebna je i čista prošlost, jer svi kandidati za licence podležu bezbednosnoj proveri. Korišćenje vatrenog oružja regulisano je Zakonom o oružju i municiji, a pre licenciranja svi kandidati prolaze obaveznu obuku u MUP-u.

Program obuke

Kandidati za detektive tokom obavezne obuke koju sprovodi MUP Srbije, osim detektivskog rada savlađuju i različitu pravnu i kriminalističku materiju. Program obuke obuhvata elemente upravnog postupka, kancelarijsko poslovanje, osnove države i državne uprave, kao i policijskih poslova. Važan segment čine metode prikupljanja podataka kao i čuvanje, raspolaganje i obrada stečenih informacija.

Izvor: Novosti, eKapija

20. јул 2018. 0 komentar

Ekonomija

Novi ciklus besplatnog programa za razvoj najboljih studentskih ideja

by bifadmin 19. јул 2018.

Uređaj za lakšu komunikaciju među skijašima, biciklistima, alpinistima, escape-room u kutiji, internet platforma koja spaja bicikliste i turiste, onlajn aplikacija koja vam pomaže da postanete dobro plaćeni influenser – samo su neke od studentskih ideja koje su se razvijale u okviru rada Startap centra Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Svi polaznici prošli su kroz kompletan proces stvaranja proizvoda, od razvoja prototipa do strategije izlaska na tržište. Novi konkurs za sledeću generaciju timova je otvoren i traje do 10. septembra.

Timovi sa najinventivnijim i najkreativnijim biznis idejama biće u prilici da učestvuju u besplatnom dvanaestonedeljnom programu sa mrežom iskusnih inostranih i domaćih mentora i predavača, prilagođenih radionica i treninga, kao i upoznavanja potencijalnih investitora. Sve aktivnosti dešavaju se u moderno opremljenom i posebno prilagođenom prostoru na Ekonomskom fakultetu.

Fokus naredne generacije su proizovdi ili usluge bazirane na novim tehnologijama koje menjaju današnje biznise i tržište. A to su su Blockchain, IoT, VR, AI, Machine Learning, Big Data, Internet security i ostale. Stručnjaci iz startup zajednice i “MVP Workshop” koji vodi mentorski program, studentskim timovima pružaju savetodavnu i institucionalnu podršku kroz: razvoj minimalnog proizvoda, istraživanja tržišta, potencijalnih kupaca, konkurencije kao i kreiranje prave strategije izlaska na tržište.

Za šest meseci rada ovog studentskog inkubatora, besplatni mentorski program prošlo je sedam timova i 30 polaznika sa celog Beogradskog Univerziteta koji su uspešno razvili svoje proizvode i krenuli sa njihovom implementacijom i realizacijom na tržištu.

19. јул 2018. 0 komentar

Ekonomija Slajder

Suinvestitor „Beograda na vodi“ prodaje svoju imovinu

by bifadmin 19. јул 2018.

Mohamed Alabar, predsednik kompanije Emar (Emaar) iz Dubaija, koja je, preko, samo za tu priliku osnovane kompanije, uložila sa Srbijom u projekat “Beograd na vodi”, sada prodaje svoju imovinu u inostranstvu u vrednosti od 1,4 milijardi dolara.

Emar naime prodaje hotele, moderne škole i klinike u nastojanju da sakupi navedena sredstva. Na poslovanje ove kompanije uvek je uticala situacija na tržištu nekretnina u Dubaiju, koje je sada u lošem stanju zbog višegodišnjeg pada cena nafte. No, upravo činjenica da prodaje svoje objekte u trenutku kada je cena nekretnina niska, navela je analitičare da se zapitaju u kakvim je to problemima Alabar.

Konsultant za strane investicije Mahmut Bušatlija u ovome vidi dokaz da on ne uspeva da isfinansira sve svoje projekte, što bi moglo dovesti i do prodaje udela u novoizgrađenim stambenim objektima u Beogradu.

„Alabar je finansijer velikih projekta, ali tuđim parama, tako što njihove vlasnike vuče za rukav i ubeđuje da ulože novac u to što im nudi. On je poznat kao manipulator koji muva tuđim novcem i verovatno se preinvestirao, pa mu nedostaju sredstva za druge obaveze“, rekao je Bušatlija za Betu i dodao da bi, ako se to ispostavi kao istina, njegova kompanija morala napraviti prioritete u otuđenju imovine, te bi se i “Beograd na vodi” mogao naći u prodaji, ali da on, “iako vredan oko 3,5 milijardi evra, sigurno neće donositi visok profit jer će ga, ne bez razloga, finansirati 30 godina, sa samo po oko 100 miliona evra godišnje”.

Međutim, prema pisanju Insajdera, firma Emar nema nikakve veze sa izgradnjom „Beograda na vodi“, već je Muhamed Alabar zbog te investicije osnovao kompaniju Eagle Hills. Ovo pak ne znači da Alabar ne stoji iza pomenutog projekta, već samo da je cela priča oko njegovih investitora veoma netransparentna, i da se ne može sa sigurnošću tvrditi ko zaista gradi „Beograd na vodi“ i kome on, u kojem udelu, pripada.

Da podsetimo, sve ovo dešava se samo nekoliko dana nakon useljenja prvih stanara u stambenu zgradu „Beograda na vodi“ čiji završetak su naše vlasti proglasile istorijskim graditeljskim uspehom, a čijem otvaranju je prisustvovao i sam Alabar.

19. јул 2018. 0 komentar

Politika i društvo

Konkurs za švajcarsku podršku socijalno inovativnim projektima ističe 3. avgusta

by bifadmin 19. јул 2018.

Rok za podnošenje prijava za socijalno inovativne projekte, koje bi finansirala Vlada Švajcarske kroz program Swiss PRO, ističe 3. avgusta 2018. godine.

Kroz javni poziv namenjen civilnom sektoru, u kom pravo učešća imaju organizacije sa iskustvom u sprovođenju projekata usmerenih ka ranjivim grupama, program će podržati do 25 organizacija za sprovođenje projekata u vrednosti od 10.000 do 14.000 evra.

S druge strane, program će kroz drugi poziv pružiti tehničku podršku, a zatim i sredstva za sprovođenje projekata u partnerstvu sa civilnim sektorom za najviše 10 lokalnih samouprava iz programske oblasti koje pripadaju III i IV grupi prema stepenu razvijenosti.

Ukupna vrednost fonda za podršku socijalno inovativnim projektima iznosi 420.000 evra.

Više informacija o samom pozivu, kriterijumima za izbor korisnika, načinu konkurisanja kao i dokumentacija za prijavljivanje dostupne su na veb sajtu programa i stranici „Konkursi“: www.swisspro.org.rs/konkursi/javni-pozivi.

19. јул 2018. 0 komentar

Ekonomija Slajder

Koliko košta ugradnja individualnog vodomera u zgradi?

by bifadmin 19. јул 2018.

U teoriji moguće, ali u praksi komplikovano, skupo i zahteva mnoštvo „papirologije“, ovako bi se u najkraćem mogla objasniti procedura ugradnje individualnog vodomera za stanove u zgradama. Istraživanje Kamatice pokazalo je da čak i to zavisi od grada do grada.

Tako na primer, u Beogradu i Subotici ovo je moguće, dok su nam u Javnom komunalnom preduzeću „Vodovod i kanalizacija“ iz Novog Sada, objasnili da u njihovom gradu nije moguće da svaki stan u zgradi ima svoj vodomer, jer ne postoje tehnički uslovi da se to izvede.

Vlasnici stanova u Beogradu nezadovoljni visinom računa za vodu koji plaćaju, zahtev za ugradnju individualnog vodomera mogu podneti JKP „ Beogradski vodovod i kanalizacija“, ali je za početak bilo čega potrebno obezbediti saglasnost svih vlasnika stanova u zgradi. A zatim, treba dostaviti i prateća dokumenta o statusu objekta i vlasništvu, kao što su list nepokretnosti, kopija plana parcele sa ucrtanim objektom ukoliko je objekat izgrađen sa građevinskom dozvolom, a uverenje o postupku ozakonjenja i geodetski snimak objekta ukoliko je objekat izgrađen bez odobrenja za izgradnju.

Osim toga, potrebno je napraviti i glavni projekat instalacija vodovoda.
„Individualni vodomer je samo dopunsko sredstvo za merenje utroška vode, pored glavnog vodomera na priključku, koji deli nadležnost u održavanju instalacija vodovoda između korisnika i našeg preduzeća. Ugrađuje se na internoj instalaciji, iza glavnog vodomera na postojećem priključku, zajedničkoj za sve korisnike koji se sa nje snabdevaju“, objasnili su u JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“. Koliko bi cela procedura mogla da košta zavisi od površine stambenog prostora, ali i prečnika individualnog vodomera.

„U praksi, individualni vodomer je uobičajen način obračuna vode za lokale koji se nalaze u okviru stambenih zgrada ili tržnih centara. Kada su u pitanju stanovi, takav pristup je dosta komplikovan. Uglavnom se u stanovima nalazi više vertikalnih cevi za koje bi bilo potrebno više vodomera, a vodomeri bi morali da budu locirani na različitim spratovima i to van stambenog prostora“, kažu u beogradskom vodovodu.

I potrošačima u Subotici potrebna je saglasnost svih komšija ukoliko žele individualni vodomer. To važi za stare zgrade, u kojima je broj onih stanova koji imaju svoje vodomere minimalan. Sa druge strane, u novoizgrađenim zgradama, koje snabdevaju vodom preko zajedničkog, glavnog, obavezna je ugradnja individualnog vodomera.

„Zahtev za ugradnju individualnog vodomera podnosi se kod nas i besplatno je. Zatim, mi imamo rok od 15 dana da odlučimo o podnetom zahtevu. Naravno, potrebno je priložiti i prateće dokumente,

kao što su projekat unutrašnjih instalacija, pisana saglasnost stanara…

Sve troškove oko održavanja, popravke i zakonske zamene individualnog vodomera snosi korisnik“, kažu u JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Subotice.

Kako kažu u vodovodima, prosečna mesečna potrošnja po članu domaćinstva je pet kubnih litara vode. Praksa je pokazala da veliki broj domaćinstava dobija račun za veću potrošnju. Najčešći razlozi za uvećane račune u zgradama jesu neprijavljeni stanari i havarije na unutrašnjim instalacijama, tvrde u preduzećima koja upravljaju vodama i dodaju da je pronalaženje kvara na tim instalacijama obaveza stanara.

Ukoliko, na primer, posedujete stan u Beogradu do 100 kvadrata potrebno je da izdvojite novac za taksu za izdavanje uslova koja iznosi oko 12.500,
taksu za saglasnost od 5.200 dinara i taksu za ugradnju horizontalnog individualnog vodomera prečnika 15 milimetara, a ona iznosi oko 17.000 dinara.

Izvor: Kamatica

19. јул 2018. 0 komentar

Slajder

Italija: Uigravanje populizma

by bifadmin 19. јул 2018.

“Ovo je istorijski dan”, izjavio je 12. jula potpredsednik italijanske vlade i formalni lider Pokreta pet zvezdica – P5S (Movimento 5 Stelle), Luiđi De Maio. Ispred zgrade Parlamenta lio se spumante (penušavac) i proslavljalo ukidanje privilegija poslanicima. Bio je to bar četvrti “istorijski dan” od 4. marta kada su P5S zajedno sa koalicijom desnice osvojili vlast. Ko zna dokle će nabrajanje tih istorijskih dana ići, jer je već 3 dana kasnije proglašeno opet “istorijsko” usvajanje “Dekreta dostojanstva” o čemu će biti kasnije (manje bombastičnih) reči. Današnja politika bi, ne samo kod nas, da nije tužna bila smešna. Osvojivši i podelivši vlast međusobno, dvojica populističkih lidera su podelili i populističke uloge. De Maio je klasičan verbalni populista koji i na vlasti živi u hiperaktivnom uvek predizbornom angažmanu. Vođa desnice Mateo Salvini, drugi potpredsednik (stekavši tu funkciju, jednostavno se otarasio koalicionih partnera koji su prešli u čudnu “poluopoziciju”) preuzeo je ulogu suvereniste[ref]Suverenisti su populisti kojima je nacionalni suverenitet iznad svega. U EU su to lideri Višegradske grupe (Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska i sada Italija). Osnovno obeležje im je da odbijaju sve što vodi većoj koheziji unutar EU. [/ref]. Njih dvojica deluju kao klasični islednički tim – jedan je zao, a drugi dobričina, a obojici je cilj da osumnjičenom namaknu omču na vrat.

Predsednik vlade, Đusepe Konti, prototip je visokog funkcionera kakve je Mesić nazvao “fikusima”. On se trudi da pred svetskom javnošću bar ublaži ekstreme dvojice potpredsednika, koji faktički vladaju, i da pri tom ne uvredi ni jednog od njih. Čestitao je “kolegama” na ukidanju privilegije poslanicima iako je, kao ekonomista, vrlo dobro znao da je to populistička parada. To što je ukinuto zove se na italijanskom “vitalizio” i označava naknadu poslanicima koja ima karakter dodatne penzije na koju se ne plaćaju doprinosi. Naime, po isteku mandata, poslanik stiče pravo na tu naknadu doživotno, čak sa pravom nasledstva za najbliže članove porodice. Visina te naknade zavisi od dužine poslaničkog staža i vremenom se “usklađuje” zavisno od talenta poslanika da je nakarikava. Nezavisno od vitalizia, poslanici primaju mesečnu neto platu od 5.304,89 evra uz to sa dodatkom za dnevnice 3.503 evra (a ako poslanik stanuje u Rimu onda samo 1.100 evra), dodatak za telefon do 3.323 evra (godišnje), za transportne troškove 3.995 evra tromesečno (s tim što poslanici imaju besplatan prevoz na svim javnim sredstvima od aviona do taksija i naplaćuju putne troškove kada obilaze teren). Ti dodaci se ne dokazuju, a ima masa onih za koje je dovoljno podneti račun pa da budu refundirani. Uglavnom ukupna mesečna prosečna primanja penju se na 14.634 evra za senatore i 13.971 evra za poslanike (u dinarima 1.648.578 istina bruto, ali mesečno). Italijanski ekonomista, nobelovac Franko Modiljani, konstatovao je: “Mi Italijani uspeli smo da korumpiramo i korupciju”.

Evo još malo podataka: u oba doma ima ukupno 950 parlamentaraca na 60 miliona stanovnika, samo Britanija ima više od toga, sve ostale zemlje su skromnije uključiv i SAD, koja na 350 miliona stanovnika ima 500 parlamentaraca. Otuda je italijanska demokratija i najskuplja – 1.450 milona evra godišnje! U tom kontekstu ukidanje poslaničkih privilegija (ukupno 45 miliona[ref]Iznos od 45 miliona tiče se samo bivših poslanika donjeg doma, međutim takvu beneficiju poseduju senatori, vojna lica, predstavnici lokalnih vlasti… ukupno 23.000 lica u iznosu od 1,2 milijarde evra to nema izgleda da bude dirnuto.sa[/ref]) je kap u moru. No italijanske računice su uvek drugačije od uobičajenih. Naime, svaki dom parlamenta određuje samostalno pitanja primanja poslanika. E pa dom poslanika je prihvatio da ukine privilegiju sad, ali Senat ne! Sem toga, u vreme vlade Marija Montija (2012.), dotični vitalizio je za sve ukinut sa važenjem od sledećeg skupštinskog sastava[ref]U Italiji se, kao uostalom i u EU neugodni zakoni donose sa dejstvom od naredne vlasti – da budućima crkne krava.[/ref]. Dakle, sadašnji sastav parlamenta nema to pravo, ali se zadržalo još 1.230 osoba koje pravo koriste i ukidanje njima znači uvesti meru sa retroaktivnim dejstvom. Gotovo je sigurno da će pompezno doneta odluka pasti na sudu. Montijeva odluka je doneta u vidu zakona i ona se primenjuje. Međutim odluka po kojoj se isplaćuju privilegije je u osnovi interni akt o nagrđivanju u parlamentu. Biće šta će biti ali je suđenje neizbežno. Nije džaba tvitovana izreka: “Da bi se upravljalo Italijom, nije važno dobiti izbore, nego sudske procese”.

Onima koji očajavaju zbog naših zaista problematičnih parlamentaraca nabrojaću nekoliko italijanskih kvarnjaka koje treba da pogodi ukidanje privilegija: Poslanik Piero Baseti, (91.) pri prelasku na kontributivni princip treba da prima za 3.234 evra manje, odnosno samo 497 evra, ali bi ipak dobijao zaštitnu penziju od 1.470 evra. Poslanica Lučana Kastelina, manje za 4.314 evra, odnosno samo 783 evra mesečno. Spas je i njoj zaštitna penzija. Drugim rečima, tih dvoje poslanika i njima slični objektivno nemaju radnog staža ni za minimalnu penziju, što če reći da nikada nisu radili ništa sem što su političili. Kanconier Đino Paoli odradio je jedan mandat i primao 3.108 evra, a po novom će mu ostati 1.088 na koje su plaćani doprinosi. Glavna zabava je sa porno zvezdom Ilonom Staler, “umetničko ime” Ćićolina (Čvarčić), kojoj se privilegija umanjuje za 2.020 i ostaće joj 1.088 evra neto mesečno i doživotno. Samo na osnovu te beneficije njoj je isplaćeno do sada 988.344 evra. Nju su 1987. godine radikali proglasili za poslanika na svojoj listi da bi pokazali kako je Parlament kao institucija besmislen. Šta tek reći za poslanika Paola Pomićina kome kad oduzmu 4.217 ostaje još uvek 5.418 evra mesečno. Sjajni novinar Indro Montaneli je autor sentence: “U italijanskom rečniku ‘idealista’ znači budala, a ‘inteligencija’ – lukavost”.

Naveo bih još samo da je odluka o uvođenju vitalicija doneta na tajnoj sednici parlamenta uoči božićnjeg raspusta 1954. godine. Nije Italija jedina koja ima takvu instituciju, njena je politička klasa samo najbeskrupuloznija. Na primer, jedna britanska studija pokazuje da italijanski parlamentarac u EU godišnje košta 120.500 funti, a britanski samo upola – 66.000, što je još uvek znatno više nego što primaju francuski, nemački, španski… U SAD poslanik stiče pravo na penziju ako ima minimum 50 godina i 20 godina službe, ostali sa 62 godine i 40 godina rada. Penzija ne može biti veća od 80 odsto primanja u poslednjoj godini (nešto nalik na status prvoboraca u SFRJ), u Britaniji stiče pravo na penziju sa 55 godina starosti (za ostale 65) sa posebnim dodatkom za svaku godinu poslaničkog staža u iznosu od jedne četvrtine iznosa penzije. U Rusiji slično Italiji parlamentarci imaju status kaste. Prosečna penzija redovno zaposlenih iznosi 13.700 rubalja (225 evra), osnovna plata polanika je 73.000 rubalja (1.193 evra) njihov vitalicio se kreće od 40 do 55 hiljada rubalja (853 – 898 evra), međutim, sa raznim dodacima primanja mogu da dosegnu 400.000 rubalja (6.500 evra): nema prostora za dalje nabrajanje, dovoljno je citirati H.L. Menkoena, američkog novinara koji je smislio: “Jednakost je plemenita ideja, koja ne može biti ostvarena doklegod postoji vlast, dakle – nikada”

Toliko o italijanskom populizmu. Singmund Ginsberg je napisao zgodan esej o populistima kod Šekspira. Pokušao sam da njegove citate nađem u onom prosvetiteljskom izdanju Šekspirovih sabranih dela (Kultura 1963). U drami “Henri šeti”, Džek Kejd[ref]Na strani 176. smutljivi populista, koji poziva na rušenje kralja, zove se Džon, a na 207. Džek Kajde – kao kod Šekspira. Oprostiva greška prevodilaca. [/ref] smutljivi vunar koji bi da bude kralj zaklinje se narodu:

KEJD: Izvršiću reforme. U Engleskoj će se sedam ‘lebova od pola penija prodavati za jedan cigli peni, vrčevi će biti tri puta veći, za prestupnika ću proglasiti svakog onog ko pije malo pivo. Neće biti poreza, ni lutalica, ni imigranata koji su mora… Zapovedam da o opštinskom trošku iz sirotinjske česme Pising-kondit odsada teče ništa drugo do crno vino… Čitava će kraljevina biti naša zajednička…
SVI: Neka bog čuva vaše veličanstvo!
KEJD: Hvala ti dobri narode – onda neće biti para; svi će jesti i piti na moj račun, i svi će obući istu livreju, da se ljudi slažu kao braća…”

Drugo istorijsko obećanje već u proceduri je “dekret dostojanstva” a predviđa: nijedan ugovor o zaposlenju na određeno vreme preko 24 meseca ne može biti produžen već mora postati ne neodređeno (stalno) vreme. To je žestok i pravedan udar na prekarijat. Ugovori po određenom poslu ne mogu trajati duže od 12 meseci, svako produženje poskupljuje ugovor za 0,5 odsto. Povećava se naknada za nepravedno otpuštene radnike sa 4 do 24 na 6 do 36 mesečnih plata. Fabrike koje delociraju svoju proizvodnju u neku zemlju sa jeftinijom radnom snagom dužne su da državi nadoknade 2 do 4 puta veći iznos sredstava koja su primili kao stimulacije, s tim što na iznos plaćaju i 5 odsto kamate. Uz još neke sitnije mere (ažuriranje uplate poreza, upotreba vaučera samo za neke delatnosti…), zabranjuje se svako reklamiranje hazardnih igara. To je ono što su obećavali, što lepo zvuči, ali… Direktor penzionog osiguranja i profesor ekonomije Tito Boeri izračunao je da će samo prva mera ukidanja ugovora na određeno vreme doneti do kraja ove godine 3.300, a kasnije još 8.000 nezaposlenih godišnje. Udruženje industrijalaca žestoko protestvuje tvrdeći da će dekret definitivno ugušiti ionako traljav ekonomski rast.

Boeri je ozbiljan ekonomista koji je u svom resoru stvorio jednu od najznačajnijih analitičkih službi. Kad su ga pitali zašto se agresivniji populista Salvini sukobio sa njim, on je odgovorio: Nije sa mnom nego sa podacima. Boeri je jedan od stručnjaka na koje se vlada neminovno oslonila, ali i prvi koga je napala, tražeći da napusti položaj. Di Maio je skočio i na ministra ekonomije Tria, tvrdeći da daje izjave koje su izvan njegove ingerencije. Počeli su napadi na one čije izjave ne odgovaraju populistima. Ceo svet je uvučen u okrutni sitem eksploatacije i bespoštedne konkurencije, dobre namere nisu dovoljne da se takav sistem obuzda. Želju komunizma da ovlada celim svetom realizovao je neoliberalizam.

Najaktuelnija politička bitka je pokušaj “labavljenja” zakona o nužnoj odbrani – pravo da se nekažnjeno ubije onaj ko sa kriminalnim težnjama ulazi u tuđu kuću ili radnju. Uz njega sledi i zakon o slobodnoj kupovini oružja. Potpredsednik Salvini, glavni lobista naoružavanja, slikao se u apsolutno istoj pozi sa puškom iznad glave kao Čarlton Heston, američki bard oružarskog lobija kada je uzviknuo: “Ovo oružje moći će da mi bude oteto iz ruke tek kada ta ruka bude mrtva i hladna”. Žalosno je kako populizam, primitivizam i želja za moći uništavaju predivnu zemlju za koju je Ernst Pavel u „Život u mračnim vremenima“ napisao: “Švajcarska se može pohvaliti lepšim predelima. Ali, Šavajcarska je puna Švajcaraca. Italija, međutim, ima Italijane. Koji su, ako stavimo po strani mafiju, Musolinija, i korupciju, verovatno najcivilizovaniji narod u Evropi. U svakom slučaju, najhumaniji”.

19. јул 2018. 0 komentar

Ekonomija

Erste banka – prva u Srbiji sa razvijenim programom socijalnog bankarstva

by bifadmin 18. јул 2018.

“Erste Banka je u 2017. kroz kreditiranje i mentorski rad podržala poslovanje 45 početnika u biznisu i socijalnih preduzeća, dok je kroz program „Superste“ uložila 7,2 miliona dinara i više od 500 sati mentorskog rada u projekte mladih u oblasti kulture, umetnosti i obrazovanja”, stoji u njenom desetom izveštaju o društvenoj odgovornosti „Banka – to su ljudi!“.

Kao pionir socijalnog bankarstva u Srbiji, Banka je, u okviru programa „Korak po korak“, tokom 2017. podržala više od 850 startap preduzetnika iz 114 mesta širom Srbije i obučila ih kako da poslovanje postave na zdrave osnove.

Odnos prema zaposlenima

Odgovorno ponašanje i poslovanje kreće „iz kuće“. Ne može se govoriti o odgovornosti ka klijentima i zajednici ako pre toga posebna pažnja nije usmerena na zaposlene. Kako je biti deo Banke, svedoči deo izveštaja posvećen zaposlenima, u kom se navodi da u banci žene trenutno čine 72 odsto svih zaposlenih, i zauzimaju 54 odsto rukovodećih pozicija. Nakon porodiljskog odsustva 100 odsto zaposlenih se vratilo na posao.

Erste Banka ima snažan sindikat sa kojim odlično sarađuje već 12 godina, što je rezultiralo i novim Kolektivnim ugovorom, kojim su zaposlenima zagarantovane beneficije iznad onih predviđenim Zakonom o radu. Zaposleni tako mogu povećati broj dana odmora u dogovoru sa rukovodiocima, a posebna pažnja posvećena je zaštiti zdravlja na radu. Solidarna novčana pomoć dodeljuje se radnicima u slučaju duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice, ili usled teškog materijalnog stanja. Zaposleni dobijaju i jubilarne nagrade na osnovu godina rada, ali i povodom obeležavanja drugih bitnih događaja kod poslodavca. Svi su kolektivno osigurani od eventualnih nesrećnih slučajeva na poslu, kao i u vreme dolaska i odlaska sa posla. U razvoj zaposlenih kroz obuke koje su trajale više od 23.500 sati, 2017. je uloženo 53 miliona dinara.

Društvena odgovornost

Krajem prošle nedelje ova grupacija dobila je priznanje „Najbolja banka Centralne i Istočne Evrope u oblasti društveno odgovornog poslovanja” od Euromoney-a.

Od zvaničnog pokretanja programa socijalnog bankarstva 2016. godine, Erste Grupa je finansirala oko 2.000 novih preduzetnika i skoro 400 neprofitnih i socijalnih preduzetnika fokusiranih na ostvarivanje socijalnog uticaja. Zahvaljujući ovim naporima u oblasti socijalnog bankarstva, više od 4.000 radnih mesta je otvoreno širom regiona.

Kao banka sa snažnim fokusom na poslove sa stanovništvom sa 16 miliona klijenata širom sedam tržišta u CIE, Erste Grupa je podržala dugoročni razvoj i održivi rast regiona odobravanjem više od 60 milijardi evra kredita fizičkim licima, preduzetnicima, privredi i institucijama u javnom sektoru.

U Srbiji, Erste Banka je i prošle godine dobila priznanja za svoje izveštavanje o društveno odgovornom poslovanju i promociju društvene odgovornosti – na godišnjoj konferenciji „CSR Forum“ treći put zaredom nagrađena je za doprinos razvoju nefinansijskog izveštavanja, a u decembru je dobila priznanje „Kompanija poslovnog stila“ za 2017, koje se dodeljuje svim onima koji promovišu inovativnost i društvenu odgovornost.

18. јул 2018. 0 komentar

Posle 5 Slajder

Fontana di Trevi zarađuje milion dolara godišnje

by bifadmin 18. јул 2018.

Fontana di Trevi, jedna od najvećih turističkih atrakcija u Rimu, osim po svojoj velelepnosti poznata je i kao destinacija na kojoj završava mnoštvo bačenih novčića. Turisti veruju da će im, ukoliko u nju ubace novčić preko svog ramena, povratak u glavni grad Italije biti zagarantovan. Iz tog ili nekog drugog razloga na hiljade ljudi svakodnevno ubacuje novac u ovu fontanu, pa ona na nedeljnom nivou nakupi 15.000 dolara a na godišnjem oko milion.

Humanitarno udruženje katoličke crkve Karitas svaki dan prazni ovaj objekat i prikupljeni novac raspoređuje najugroženijima. Od ovih sredstava 2008. su otvorili i supermarket sa nižim cenama od tržišnih, u kojem se opskrbljuju najsiromašniji.

Milion dolara je ipak veoma velika suma u poređenju sa onom koju prikupe ostale svetske fontane – ona kod hotela Belađo u Las Vegasu godišnje “zaradi” 12.000 dolara, ona u Diznilendu 18.000, dok fontana koja pripada Memorijalnom centru 9/11 u SAD prikupi 3.000 dolara, iako nije dozvoljeno u nju ubacivati novac. S druge srtane Bakingemska fontana u Čikagu, jedna od najvećih na svetu, godišnje „zarađuje“ samo 200 dolara.

Dakle, nije potrebno samo napraviti lepu fontanu, nego i osmisliti zanimljivu priču koja će privući turiste, a možda i pristupačniji teren od, na primer, kružnog toka.

18. јул 2018. 0 komentar

Ekonomija

Vetropark „Košava“ će do kraja 2019. proizvoditi energiju za 45.000 domova

by bifadmin 18. јул 2018.

Kompanija Fintel Energija uspešno sprovodi radove na izgradnji prve faze „Košave“- trećeg vetroparka, koji predstavlja jednu od najvećih investicija do sada u oblasti obnovljivih izvora energije u Srbiji. Pored prva dva vetroparka „Kula“, u blizini Kule i vetroparka „La Piccolina“ u blizini Vršca, koje je kompanija otvorila, radovi na izgradnji trećeg vetroparka se odvijaju po planu. Trenutno se privode kraju radovi na izgradnji dva dalekovoda kao i trafostanice i priključno-razvodnog postrojenja, a uporedno se rade temelji za postavljanje vetroturbina. Vrednost do sada izvedenih radova premašuje 20 miliona evra.

„Uz stručnost i iskustvo lokalnih firmi i domaćih radnika koje angažujemo, zadovoljan sam kako radovi napreduju i očekujem da radove obavimo u predviđenom roku“, izjavio je Tiziano Giovannetti, izvršni direktor kompanije Fintel Energija.

Prva faza vetroparka Košava sastojaće se od 20 vetrogeneratora, ukupne instalisane snage 69 MW i proizvodiće električnu energiju dovoljno da zadovolji potrebe 45 hiljada domaćinstava. Fintel Energija će u izgradnju ovih 20 vetrogeneratora uložiti 120 miliona evra, a završetak će radova se očekuje u toku 2019. godine. U ovoj fazi investicije angažovano je preko 100 ljudi.

Pored povećanja ukupnog energetskog kapaciteta u Banatu, Vojvodini i Podunavlju, kompanija Fintel Energija ima u planu dodatne investicije u vetroenergiju u Srbiji i regionu. Realizacijom ovog i drugih projekata koji se nalaze u razvoju, kompanija Fintel Energija će dodatno učvrstiti lidersku poziciju u proizvodnji zelene energije.

18. јул 2018. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci