септембар 2018

Na početku svake školske godine roditelji se preračunavaju koliko mesečno „košta školarac“, kako, kada i koliko novca treba dati detetu da sa njim samostalno raspolaže i potroši kako želi. Prema mišljenju psihologa idealno vrema za početak davanja džeparca jeste vreme polaska u školu, ali ne od prvog razreda. Naime, čak i ako su roditelji sigurni da se dete dobro uklopilo i naviklo na školu, trebalo bi sačekati bar prvih nekoliko meseci, pre nego što uvedu džeparac.

Rezultati ankete koja je sprovedena na finansijskom portalu Kamatica – „Koliki je nedeljni džeparac vašeg školarca“? pokazuju da školarci u Srbiji dobijaju manje od 200 dinara džeparca na nedeljnom nivou. Od ukupno anketiranih 3.620 posetilaca, njih 1.026, odnosno 28 procenata, reklo je da svom đaku daje 40 dinara dnevno dok čak 21 procenat mama i tata kaže da njihova deca uopšte ni nemaju džeparac.

Nešto veći iznos od 200 do 500 dinara nedeljno svojoj deci izdvaja 848 roditelja ili 23 procenta anketiranih, dok svega 11 odsto roditelja za nedeljni džeparac odvaja više od 1.000 dinara.

Najčešća dilema mnogih roditelja je kako odrediti visinu džeparca i šta bi taj novac sve trebalo da pokriva?

Koliko će to tačno novaca biti najbolje je odrediti prema uzrastu deteta, njegovoj zrelosti i odnosu prema odgovornosti, kao i od toga koje njegove potrebe ispunjavaju roditelji, a koje ono želi samostalno da preuzme na sebe. Pa tako, džeparac obično pokriva troškove školske užine, grickalice, bioskopske karte ili u malo starijem uzrastu, CD, DVD sa filmom ili igricom…

Stručnjaci koji se bave finansijama kažu da bi roditelji trebalo da se pridržavaju nekoliko osnovnih pravila koja će detetu pomoći da pravilno upravlja svojim novcem. Važno je odrediti tačan iznos novca koji dete dobija kao džeparac i dinamiku isplate koje se treba striktno pridržavati. Takođe, novac za džeparac treba da bude u skladu sa životnim standardom porodice, ali tu je uvek i izazov kako da to ne bude ni premalo ni previše. Ono što nikako ne bi trebao je da taj novac bude instrument nagrađivanja ili kažnjavanja, kao ni da roditelji traže od deteta da tim novcem kupuje hranu ili odeću. To i dalje ostaje obaveza roditelja, dok je suština džeparca da deca taj novac koriste za „usputne“, a ne za „osnovne“ životne stvari.
Ali novca za te „osnovne“ stvari, naročito kada dete krene u školu, treba mnogo više nego inače. Redakcija Kamatice je na osnovu računice jedne mame čije dete je prošle godine krenulo u školu izračunalo da je za prvaka na godišnjem nivou potrebno izdvojiti oko 90.000 dinara.

Kako većina nije u mogućnosti da po dete dođe po završetku nastave, svog đaka ostavlja u produženom boravku gde je za obroke potrebno izdvojiti nešto više od 27.000 dinara na godišnjem nivu. Komplet knjiga koštao je skoro 7.000 dinara, a novac se izdvaja još i za školsko obezbeđenje, osiguranje, pozorište, čitalačku značku… Početak škole iziskuje i dodatan novac za rekreativnu nastavu koja košta oko 23.000, dok su privatni časovi engleskog jezika 28.000 dinara na godišnjem nivou, ali novac za prateće troškove u vidu školskog pribora.

Izvor: Kamatica

Kinesko-američki trgovinski rat odraziće se negativno na stanje ekonomija koje su u sukobu, ali će nekim drugim igračima na međunarodnom tržištu pružiti i novu šansu za razvoj. Naime, paralelno sa poskupljenjem izvoza i uvoza između ove dve zemlje, došlo je i do unapređenja odnosa između Rusije i Kine. Kineski predsednik trenutno boravi u Rusiji na jednom ekonomskom forumu, sa ciljem da, zajedno sa ruskim liderom, učvrsti ekonomske i političke veze između ove dve države.

Poslovni ljudi još brže od političara pronalaze zajednički jezik pa su tako, dok su se njihove vlasti sastajale, rukovodioci moćnih ruskih i kineskih preduzeća već stigli da razmotre učestvovanje u 73 zajednička investiciona projekta ukupne vrednosti preko 100 milijardi dolara.

Ovi projekti bi trebalo da se sprovode preko Rusko-kineskog poslovnog savetodavnog odbora i Rusko-kineskog investicionog fonda. Do sada su ova tela finansirala sedam projekata u vrednosti od 4,6 milijardi dolara, ali se u narednom periodu očekuje intenziviranje ove saradnje, odnosno daljeg investiranja, i to u mnogo većem obimu nego što se ranije moglo pretpostaviti.

Kretanje kursa valuta zavisi o mnogo faktora i ponekad je vrlo teško uspešno predvideti hoće li valuta jačati ili slabiti, ali praćenje nekoliko ekonomskih podataka može značajno poboljšati uspešnost predviđanja buduće vrednosti pojedine valute. Radi se o redovnim podacima koje objavljuju državni statistički zavodi i centralne banke, a koji se mogu besplatno pratiti na ekonomskom kalendaru ili Forex kalendaru, koji se nalazi na stranicama većine brokerskih kuća.

Stopa inflacije

Glavni zadatak većine centralnih banaka na svetu je držanje stope inflacije pod kontrolom, jer ako javnost izgubi poverenje u vrednost nacionalne valute, dolazi do potpunog kraha ekonomije, što nikome nije u interesu. Centralne banke razvijenih zemalja najčešće žele postići godišnju stopu inflacije od 2%, a kroz istoriju su češće morale da sprečavaju preteranu inflaciju nego podsticati rast stope inflacije prema 2%.

Kada se objavi podatak da je stopa inflacije u nekoj zemlji npr. 3%, valuta po pravilu odmah blago ojača, jer investitori i špekulanti na Forex tržištu pretpostave da će se centralna banka boriti protiv inflacije, a ta borba najčešće doprinosi jačanju valute. Na isti način, kada se objavi podatak o stopi inflacije nižoj od 2%, valuta najčešće odmah oslabi, jer učesnici na valutnom tržištu zaključe da će centralna banka spuštati kamatne stope kako bi podstakla ekonomsku aktivnost.

Kamatne stope

Glavno oružje centralnih banaka za kontrolisanje stope inflacije su kamatne stope. Ako kamatne stope u jednoj zemlji porastu u situaciji u kojoj su u drugim zemljama ostale na istom nivou, kapital će početi da se sliva u valutu te zemlje. Naime, rast referentnih kamatnih stopa najčešće znači i višu isplativost ulaganja u akcije i više kamatne stope na oročenu štednju u toj zemlji. Budući da je Forex valutno tržište najveće tržište na svetu, nakon najave podizanja kamatnih stopa, u valutu se prebacuje kapital u vrednosti nekoliko desetina, ponekad i stotina milijardi dolara. Kao i u svakoj drugoj situaciji, kada se nešto masovno kupuje, cena raste. U ovom slučaju raste cena valute, tj. valuta jača.

Upravo zbog tog razloga je američki dolar trenutno mnogo jači nego je bio pre npr. 5 godina. U trenutnu pisanja teksta, kamatna stope na posedovanje američkih desetogodišnjih državnih obveznica iznosi 2,88%, dok su kamatne stope na državne obveznice ostalih razvijenih zemalja osetno niže: Nemačka (0,39%), Francuska (0,71%), Ujedinjeno Kraljevstvo (1,46%), Japan (0,11%). Ako bi u idućih nekoliko godina prinos na, recimo, britanske državne obveznice postao viši nego na američke, funta bi značajno ojačala.

Ostali važni ekonomski podaci

Većina ostalih ekonomskih podataka, kao što su stopa nezaposlenosti, rast BDP-a, trgovinski bilans, broj izdatih građevinskih dozvola i sl. se gledaju kroz prizmu uticaja na inflaciju i kamatne stope. Primera radi, ako kanadski statistički zavod objavi podatak da je stopa nezaposlenosti pala, učesnici na Forex tržištu će zaključiti da će zbog većeg broja zaposlenih ljudi potrošnja porasti, a to po pravilu dovodi do rasta stope inflacije. Odmah se može pretpostaviti da će se centralna banka boriti protiv te inflacije dizanjem kamatnih stopa, a to doprinosi većem interesu za posedovanje kanadskog dolara. Zbog toga, mnogi investitori odmah nakon objave dobrih podatka o nezaposlenosti, kupuju valutu što dovodi do njenog instant jačanja.

Ista se logika primjenjuje i kod podatka o rastu BDP-a. BDP je zapravo zbir ukupne potrošnje, investicija i neto izvoza u pojedinoj ekonomiji. Ako je BDP u određenom periodu porastao više nego u drugim ekonomiji, velika je verovatnoća da će i stopa inflacije u toj zemlji brže rasti, što će dovesti do gore navedenih posledica i jačanja valute.

Pojednostavljeno rečeno, svi oni podaci koji su dobri za ekonomiji (pad nezaposlenosti, rast BDP-a i izvoza, veća industrijska proizvodnja i sl.) u pravilu su dobri i za vrednost valute, stoga ona jača. Vredi i obrnuto. Kada ekonomija nije u dobrom stanju, stopa inflacije po pravilu pada, što dovodi i do pada kamatnih stopa, te pada vrednosti nacionalne valute.

Izvor: Admiral Markets

Elektroprivreda Srbije (EPS) najveća je kompanija u Srbiji po ostvarenom prometu u 2017. godini, koji iznosi 2,106 mlrd EUR, pokazuje studija o 500 najvećih kompanija centralne i istočne Evrope koju je uradila osiguravajuća kuća Coface.

Na listi 500 kompanija našlo se ukupno 10 iz Srbije. EPS je na 65. mestu, a slede Naftna industrija Srbije (NIS) na 80. poziciji sa prometom od 1,818 mlrd EUR, Fiat na 211. mestu sa 927 mil EUR prometa, te Delhaize Serbia na 251. mestu sa prometom od 796 mil EUR. Mercator-S je 269. sa prometom od 754 mil EUR.

Među srpskim kompanijama na listi Top 500 našli su se i Telekom Srbija na 282. poziciji sa 723 mil EUR prometa, HBIS group na 313. sa 659 mil EUR, Nelt na 315. sa prometom od 655 mil EUR, Srbijagas na 362. sa prometom od 596 mil EUR i Tigar Tyres kao 386. sa 569 mIl EUR prometa u 2017. godini.

Najviše kompanija na listi Coface CIE Top 500 je iz Poljske, Mađarske i Češke, a ispred Srbije su i Rumunija, Slovačka, Litvanija, Bugarska, Slovenija i Hrvatska.

Inače, analize Coface-a pokazuju snažan region CIE koji je u ekspanziji, sa smanjenjem rizika u 2017. godini.

Kako je region nastavio da raste, kompanije su u 2017. godini podržale makroekonomsko okruženje, pri čemu je prosečna stopa rasta BDP-a porasla do najvišeg niva u poslednjih osam godina, na 4,5%, nakon 3,1% u 2016. i 3,7% u 2015. godini. Prognoze Coface-a pokazuju da će to ostati na čvrstih 4,1% u 2018. godini.

Kako navode iz ove kompanije, iako je socijalni rizik porastao u poslednjoj deceniji, region CIE je daleko manje rizičan od drugih tržišta u razvoju. Podaci ukazuju na to da politička pitanja još uvek nisu negativno uticala na ekonomije i preduzeća CIE. Priliv stranih investicija i dalje je pozitivan, a nekoliko velikih ulaganja se već ostvaruje u regionu.

Izvor: eKapija, Coface

Čak 45,3% osoba starijih od 75 godina u Srbiji je materijalno uskraćeno, za razliku od EU gde je ovaj procenat svega 12,8%. Materijalna uskraćenost stanovništva u Srbiji se sa povećanjem starosti povećava, za razliku od EU gde se smanjuje sa godinama starosti.

Ovo je bila jedna od tema panel diskusije „Kako izgleda stariti u Srbiji: materijalni i socijalni položaj starih“ povodom predstavljanja šestog broga stručnog časopisa MONS – Monitoring socijalne situacije u Srbiji, koji izdaju FREN, Fond za razvoj ekonomske nauke, i SeConS Grupa za razvojnu inicijativu.

Inače, materijalna uskraćenost je nemogućnost pojedinaca ili domaćinstava da priušte osnovna dobra ili usluge tipične u njihovom društvu u datom periodu, usled nedostatka sredstava a ne usled njihovog slobodnog izbora. Materijalna uskraćenost fokusira se i na dugotrajne a ne samo na trenutne finansijske prilike Srbiji.

U Srbiji su upravo među najstarijom populacijom najizraženije i rodne razlike: čak 25,2% žena starijih od 75 godina izloženo je teškim oblicima materijalne uskraćenosti, u odnosu na 16,5% muškaraca istog starosnog doba.

Iako su oba pola u ovom životnom dobu u nezavidnoj situaciji, žene češće nego muškarci nisu u mogućnosti da samostalno troše manje količine novca bez konsultacija sa drugima (20% žena u odnosu na 13,9% muškaraca), da priušte odlazak na sportske ili kulturne događaje (27,8% žena, 23,4% muškaraca), da se okupe na piću ili obroku sa prijateljima ili porodicom (29,1% žena, 23,9% muškaraca), da zamene iznošenu odeću (36,3% žena, 29,5% muškaraca) i češće nemaju dva para obuće (31,7% žena, 25,4% muškaraca). Primetan je i izvestan obrazac ponašanja u formi samožrtvovanja, prema kome se starije žene odriču zadovoljavanja sopstvenih potreba kako bi pomogle deci, unucima ili drugim članovima porodice. Posebno zabrinjava podatak da 20% žena ne može da troši novac samostalno, što ukazuje na učestalost finansijskog zlostavljanja starijih žena, a to prema novim podacima predstavlja najčešći oblik nasilja prema starijim osobama.

Takođe, prosečna starosna penzija žena je u visini 80% prosečne penzije muškaraca. To je posledica nejednakosti sa tržišta rada iz prethodnih životnih faza: veće aktivnosti, dužeg radnog staža i viših primanja muškaraca.

Finansijska sredstva u ukupnom iznosu od 85 miliona evra su obezbeđena u okviru GEFF programa za finansiranje zelene ekonomije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).

Evropska banka za obnovu i razvoj je obezbedila UniCredit Banci, drugoj najvećoj banci u Srbiji, sredstva u iznosu od 600 miliona dinara, sa ciljem da podstakne finansiranje zelene ekonomije.

Ova kreditna linija je deo EBRD-ovog GEFF programa za finansiranje zelene ekonomije na Zapadnom Balkanu Green Economy Financing Facility, u ukupnom iznosu od 85 miliona evra, koje se sprovodi u saradnji sa Sekretarijatom Energetske zajednice. Inicijativa je kreirana sa ciljem da pruži podršku lokalnim domaćinstvima, stambenim zajednicama i prodavcima energetski efikasnih tehnologija za investiranje u mere energetske efikasnosti i projekte obnovljive energije.

Sa ciljem da podstakne investiranje u zelenu tehnologiju, Evropska unija, zajedno sa Saveznim ministarstvom finansija Republike Austrije i Investicionim okvirom za Zapadni Balkan obezbeđuje sredstva za finansijske podsticaje i tehničku podršku.

Sredstva iz ove kreditne linije će biti odobravana za ulaganje u tehnologije visokih performansi kada je energetska efikasnost u pitanju, materijale i rešenja za stambene objekte, kao što su zamena prozora ili vrata, adaptacija fasada, nabavka opreme za grejanje ili termoizolacionih materijala, kupovina fotonaponskih panela, toplotnih pumpi, ekonomične rasvete, i druge mere koje doprinose ekonomičnosti i uštedi. Cilj je da se smanji potrošnja energije i unapredi energetska efikasnost u skladu sa principima Evropske banke za obnovu i razvoj za Tranziciju ka zelenoj ekonomiji (GET). Sa ovakvim ulaganjima, domaćinstva ne samo da će postati energetski efikasnija, već će doprineti smanjenju emisije štetnih gasova i njihovog uticaja na životnu sredinu.

UniCredit Banka ć́e odobravati potrošačke kredite u iznosu do 3 miliona dinara sa rokom otplate do sedam godina. Podsticaj može iznositi do 20 odsto ulaganja. Nominalna kamatna stopa iznosi 9,11% na godišnjem nivou, dok je efektivna kamatna stopa 10,82% godišnje.

Žužana Hargitai, direktorka Regionalne kancelarije EBRD-a za Zapadni Balkan, izjavila je da ova saradnja ima dvostruki značaj, jer „ne samo da će porodicama u Srbiji omogućiti da umanje račune za potrošnju energije i smanje emisiju štetnih gasova, već je ovo i naš prvi projekat sa UniCredit Bankom koji će obezbediti kredite u domaćoj valuti.”

Evropska banka za obnovu i razvoj je vodeći institucionalni investitor u Srbiji. Do danas je uložila 982 miliona evra u skoro 60 zelenih projekata širom zemlje. Samo u 2017. godini, banka je obezbedila preko 380 miliona evra za više od 200 projekata u različitim sektorima srpske privrede.