Monthly Archives

јун 2019

Raiffeisen banka poziva sve startap kompanije da uzmu učešće u „Elevator Lab Challenge“ projektu

by bifadmin 19. јун 2019.

Raiffeisen banka objavljuje da danas počinje drugi projekat „Elevator Lab Challenge“, čiji je organizator Raiffeisen Bank International (RBI). Ove godine će akceleratorski program imati regionalni karakter i realizovaće ga Raiffeisen banke u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji, u potrazi za fintek startapima u ove tri zemlje, uključujući i Crnu Goru i Sloveniju.

Prijavljivanjem za učešće u Raiffeisen akceleratoru, domaće startap kompanije prolaze najpre kroz proces selekcije od strane lokalnog stručnog žirija, koji čine menadžeri Raiffeisen banke i uspešni domaći preduzetnici i investitori. Pobednik lokalnog takmičenja dobiće nagradu od 5.000 evra i plasman u finale regionalnog takmičenja, kao i polufinale globalnog Elevator Lab programa. Uz to, dobiće mogućnost razvoja pilot projekta sa jednom od lokalnih banaka, kao i priliku da integriše inovacije sa bankarskim sistemima Raiffeisen grupe i pristupi mreži od 16,1 miliona klijenata. Regionalni pobednik takođe dobija novčanu nagradu od 5.000 evra, a uz sve navedene beneficije – direktno će se plasirati u polufinale globalnog Elevator Lab programa RBI-a i dobiće široku medijsku pokrivenost za razvoj svoje ideje.

„Ovaj program, koji organizujemo drugu godinu zaredom i prvi put u saradnji sa kolegama iz regiona, ima za cilj uspostavljanje sinergije između banke i startapa, te brže uvođenje inovacija na bankarsko tržište. Smatramo da je ovo od presudnog značaja za dalji razvoj bankarstva, i ovo je trend koji se beleži i na najrazvijenijim tržištima. Zato pozivamo sve domaće startape koji misle da imaju dobru ideju – da se prijave i da nam je predstave“, istakao je ovim povodom Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke u Srbiji.

Poziv je otvoren za sve fintek startape koji koji imaju gotov MVP (minimalno održiv proizvod) i posvećen osnivački tim koji se sastoji od najmanje dve uloge, a posebnu prednost će imati startapi aktivni u nekoj od sledećih oblasti: napredna analitika i vestačka inteligencija, regulatorne tehnologije, velika preduzeća i institucionalni klijenti, obrada plaćanja i transakcija za usluge mobilnosti, bankarstvo za građane i mala i srednja preduzeća, sajber bezbednost i FX rešenja.

Lokalni „Elevator Lab” izazov Raiffeisen banka u Srbiji organizuje u saradnji sa prvim domaćim startap akceleratorom „StartIT“.

Prijave za takmičenje u Beogradu su otvorene do 10. avgusta.

19. јун 2019. 0 komentar

Srbija među evropskim zemljama sa najmanjim brojem zaposlenih u uslugama

by bifadmin 19. јун 2019.

Srbija je prošle godine bila među evropskim zemljama sa najmanjim brojem zaposlenih u uslugama, državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu, saopštio je Eurostat.

Udeo zaposlenih u uslugama u Evropi je povećan na 74% ukupne zaposlenosti u 2018. godini, sa 66% koliko je iznosio 2.000. godine. Povećavanje broja zaposlenih je raslo svake godine tokom posmatranog perioda, ali je poslednjih godina ono počelo da usporava, odnosno u prethodne dve godine to učšće je povećano samo za po 0,1%, saopštio je Eurostat.

Najveći udeo zaposlenih u uslužnom sektoru u 2018. godini imale su Holandija (83,8%) i Velika Britanija (82,4%), dok su najmanji udeo imale Rumunija (47%) i Bugarska (56,9%). Srbija je sa 57,2% učešča zaposlenih u uslužnom sektoru tek neznatno ispred Bugarske.

Zemlje koje imaju najniže učšće zaposlenih u uslugama su one u kojima je veliki broj stanovnika angažovan u poljoprivredi, kao što je slučaj u Rumuniji (23%), Bugarskoj (17,7%) i u Srbiji (15,9%), a donekle i u Grčkoj (11,4%). Nasuprot njima, manji udeo zaposlenih u poljoprivredi od 2% imaju Švedska, Malta, Nemačka, Belgija, UK, Luksemburg i Lihtenštajn.
Prošle godine, prerađivačka industrija je učestvovala sa 13,9% u ukupnoj zaposlenosti u Evropskoj uniji. Nemačka je sa 17,3% iznad tog proseka (kao i Italija sa 15,6%), a Srbija je imala veći udeo od Nemačke – 18,3%. Veći udeo od Srbije imali su Lihtenštajn (28,6%), Češka (26,8%), Slovačka (22,3%), Poljska (21%), Slovenija (21%), Rumunija (19%) i Estonija (18,7%). Nemačku su po tom parametru nadmašile i Mađarska (18,2%) i Bugarska (17,6%). Slom industrijske zaposlenosti u Srbiji, koji je trajao od 1990. do 2014. godine, nije je i deindustrijalizovao, mereno ovim udelom, navodi se u izveštaju.

Prema podacima o udelu zaposlenih u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju u ukupnoj zaposlenosti, proizilazi da su prošle godine, manji broj zaposlenih u ove tri delatnosti od Srbije (17,2%) imali samo Rumunija (13,3%), Lihtenštajn (14,9%) i Bugarska (15,6%).

19. јун 2019. 0 komentar

Vesti

Kazna 30.000 dinara ko ne stavi matični broj na vrata!

by bifadmin 19. јун 2019.

Svi restorani, hoteli, kafići i drugi ugostiteljski objekti u Srbiji moraju na vratima da istaknu matični broj firme, inače će platiti kaznu od nekoliko desetina hiljada dinara. Ovom propisu podležu i turističke agencije.

Na vrata mnogih objekata širom Srbije, a naročito u Beogradu, nedavno je zakucala turistička inspekcija, koja od vlasnika zahteva da na vratima istaknu matični broj, uz pretnju kaznom 30.000 dinara za firmu, plus 6.000 za odgovornu osobu.

Vlasnici nekoliko restorana i agencija u Beogradu zbunjeni su zahtevom inspektora.- Došli su pozivajući se na neki novi zakon i rekli da što pre, pored imena restorana i radnog vremena, dodamo i matični broj.

Meni je to čudno, ne razumem svrhu, osim da je to bespotrebno komplikovanje poslovanja – kaže vlasnik jednog prestoničkog restorana.S druge strane, Vera Božić Trefalt, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, objašnjava da je matični broj firme poput imena i prezimena čoveka i služi da što pre dođemo do informacije o ugostiteljskom objektu u kom smo bili, a nismo zadovoljni uslugom.

Radi se, pojašnjava ona, o novim odredbama Zakona o ugostiteljstvu, kao i Zakona o turizmu, koje su stupile na snagu 22. marta 2019.

– Kada dolazite u neki restoran, piceriju, kafić, hoćete da vam bude lepo. Međutim, može se dogoditi da dođete u situaciju da se raspravljate, jer vam, na primer, nisu dali račun.

Onda kažete: „U redu“, izađete napolje i na vratima vidite matični broj. Zatim ga na APR proverite i podnesete prijavu kome treba – kaže ona.
Ipak, ekonomista Ljubomir Madžar naveo je da bi turistička inspekcija trebalo da se bavi ozbiljnijim stvarima umesto što komplikuje rad ugostitelja jer je upravo to privredna delatnost koja se u našoj zemlji ubrzano razvija.

Stoga je, kako kaže stručnjak, pokretač domaćih investicija, a samim tim zapošljavanja i razvoja:- Restorani, kafići i drugi ugostiteljski objekti ne bi trebalo da budu opterećeni dodatnim administrativnim stvarima i troškovima, jer oni stvaraju dohodak, pune budžet i lokalni i centralni. Bolje poslovanje ovih objekata zapošljava više ljudi, stvara kapital koji dalje odlazi u investicije.

Izvor Srbija danas

19. јун 2019. 0 komentar

Posle 5

I restorani imaju svoje botove

by bifadmin 19. јун 2019.

Sve više restorana pokušava da privuče ljude kupovinom lažnih internet-ocena gostiju, pratioca na Fejsbuku i Instagramu, kao i lajkova na objavama restorana, pišu evropski mediji, a prenosi Politika.

Često se gosti opredeljuju za određeni restoran ili klub tako što prethodno prethodno pročitaju recenzije gostiju na internetu.

Ovih dana, na internetu se se pojavile informacije o tome kako i po kojoj ceni mogu da se kupe recenzije, a jedna od preporuka je Tip Advajzor, a nije zanemarljiv ni uticaj Instagrama ili Fejsbuka.
Kupovina recenzija se može obaviti preko raznih veb-stranica, koje se bave ovim poslom preko interneta, dok se cene kreću od tri dolara, pa naviše.

Jedan sajt nudi ugostiteljima 50 odličnih ocena koje bi ostavili gosti iz Amerike po ceni od 122 dolara. Za taj novac „gosti“ bi na zvaničnom sajtu restorana boravili petnaestak dana i ostavljali lažne plaćene ocene koje bi bile podsticaj i drugim gostima da budu posetioci.

S druge strane, za 100 pratilaca na Instagramu dovoljno je izvojiti 2,99 dolara, dok je za 1.000 njih potrebno izdvojiti 12,99 dolara.

Cela priča oko online manipulacija otiša je toliko daleko da se po narudžbini otvaraju i lažne teme, koje komentarišu različiti članovi međusobno i na taj način obezbeđuju bolju vidljivost na internetu.

Istinske recenzije mogu biti od velike koristi gostima da se upoznaju sa uslugama restorana, međutim, problem nastaje kada se otvori novi objekat koji za nekoliko dana dobije odlične ocene, te izbije na vrh liste ponuda u nekom gradu, dok oni objekti koji se ne služe takvim stvarima, plaćaju ceh tuđeg „kvarnog“ poslovanja.

Izvor Politika

19. јун 2019. 0 komentar

B&F Plus Slajder

Italija će morati da napusti evrozonu?

by bifadmin 18. јун 2019.

Zvanični Rim izgleda nije jedini koji razmišlja o tome da Italija mora da napusti evro i vrati svoju nacionalnu valutu, liru. Takvog mišljenja su i pojedini nemački i holandski ekonomisti, ali i neki od ranije vodećih ljudi MMF-a. Svi oni sada konstatuju kako Italija nije ni trebalo da uđe u evrozonu, ali ono što zvuči još ciničnije – ni da se slepo pridržava diktata o ostvarivanju budžetskog suficita po svaku cenu, koji nisu uvek poštovale druge članice EU, poput Nemačke i Francuske.

Malo koja evropska zemlja je u poslednje dve decenije doživela takvo ekonomsko zaostajanje kao Italija. Izuzetno loša privredna situacija, posebno nakon krize iz 2008. godine, prouzrokovala je teške socijalne i političke posledice, evroskepticizam i širenje tzv. populističkih stranaka – Pokreta pet zvezdica i Lige, piše Novi list u analizi kako je propala italijanska privreda.

Njihova koaliciona vlada je u sve većem sukobu s evropskim institucijama, naročito sa Evropskom komisijom. Sve češća su nagađanja da će Italija napustiti evrozonu. Tome u prilog ide i vest da je nedavno italijanski parlament predložio ministarstvu finansija izdavanje vrednosnih papira, koji bi mogli dobiti ulogu paralelne valute.

To bi, prema mišljenju dela tamošnjih ekonomista, Italiji olakšalo povratak na liru. Naime, u italijanskoj javnosti se sve više nameće uverenje da je napravila ogromnu grešku kada je 1999. prihvatila evro. Zagovornici takve teze tvrde da je evro nametnuo Italiji velika ograničenja koja su i dovela do ekonomskog zaostajanja zemlje. Protivnici, pak, naglašavaju da problem nije u zajedničkoj evropskoj valuti, nego u tome što italijanske vlasti nedovoljno sprovode strukturne reforme. Oni smatraju da je povratak zemlje na liru nerealan, jer bi to podstaklo novu finansijsku krizu u Italiji i Evropi i dovelo u pitanje budućnost evra.

Srozavanje privrede i plata

Danas je teško shvatiti kako je moguće da su Italiji – koja je u razdoblju od 1960. do 1990. doživela svojevrsno privredno čudo – u poslednjih 25 godina kola krenula nizbrdo. Prosečna neto plata Italijana, koja trenutno iznosi oko 1.800 evra, rasla je nominalno u poslednjih 20 godina, ali sve manje vredi. Primera radi, 1960. godine prosečna plata u Italiji je iznosila 85% prosečne plate u Francuskoj, a do početka devedesetih prošlog veka, dostigla je 92%. Međutim, od 1992. godine, italijanska plata realno zaostaje.

Prošle godine, prosečna plata u Italiji je spala na 75% prosečne plate u Francuskoj. Slično je sa bruto domaćim proizvodom (BDP) – italijanski BDP po stanovniku je 1960. godine iznosio 85% francuskog, odnosno 74% od proseka četiri razvijene zemlje: Belgije, Francuske, Nemačke i Holandije. Italija je do 1995. godine dostigla BDP po stanovniku od 97% francuskog, kao i 94% od proseka u pomenute četiri zemlje. Međutim, zastoj privrede nakon 1995. godine – otkako je Italija počela postupno da ulazi u evrozonu – izbrisao je ekonomske dobitke iz prethodnih decenija.

Prošle godine, italijanski BDP po stanovniku je pao na 82% francuskog i na 76% od proseka Belgije, Francuske, Nemačke i Holandije. Prema mišljenju stručnjaka, problem je u tome što je italijanska privreda nakon uvođenja evra izgubila cenovnu konkurentnost. Cene u Italiji rasle su brže nego drugde, pa su njeni proizvodi postali preskupi.
Tokom devedesetih godina, pomni posmatrači su shvatili da Italija ne pripada evrozoni. Lira je, između 1970. i 1999. godine, izgubila više od 80% vrednosti u odnosu na nemačku marku. Kako se približavao novi milenijum, Italiju su nadigrale nove privrede u srednjoj Evropi, a posebno Kina. S obzirom da Italija više nema svoju valutu, ona ne može da pribegne devalvaciji i cene svojih proizvoda mora da smanjuje na daleko teži način – kresanjem troškova proizvodnje, ograničavanjem rasta plata i javne potrošnje.

To je uočio i najpoznatiji nemački ekonomista, Hans-Werner Sinn. U razgovoru za „Die Welt“, Sinn je podsetio da je od 1995. do danas, proizvodnja u Italiji poskupela 42% u poređenju sa Nemačkom. Očito je da cene moraju pasti kako bi zemlja vratila konkurentnost, ali u tom pogledu u Italiji se „ništa bitno ne događa“, ocenjuje nemački ekonomista.

Operacija uspela, pacijent umro

Ipak, pogrešno je misliti da italijanske vlade nisu sprovodile strukturne reforme, da nisu pokušavale ograničiti javnu potrošnju i zauzdati rast plata, kako bi italijanski proizvodi pojeftinili. Italija se strogo pridržavala evropskih pravila da budžetski deficit ne sme preći 3% BDP-a, a javni dug 60%. Dok su Nemačka i Francuska povremeno kršile ta pravila i stvarale preveliki budžetski deficit, italijanske vlade su od 1995. do 2008. stalno imale budžetski suficit, tvrdi holandski ekonomista Servaasa Storma.

Prema vladajućoj teoriji u evrozoni i EU-u, ta neprekidna budžetska štednja i silni viškovi trebalo je da, vremenom, smanje ogromni javni dug Italije, koji je 1995. iznosio 117% BDP-a. Ali to se nije dogodilo. Naprotiv, zbog zastoja privrede i obračunavanja kamata na kredite, javni dug zemlje se povećao na današnjih 133% BDP-a. Istina, nakon uvođenja evra, u Italiji su se poboljšali uslovi rada za preduzeća i investitore.

Zemlja je postigla nisku inflaciju i zauzdala je rast plata. Relativni profiti italijanskih poduzeća postali su veći od onih u Nemačkoj i Francuskoj, podseća Storm u analizi o posledicama uvođenja evra u Italiji. Italijanske vlade su, poput uzornih učenika u školi, sprovodile zadatke evropskih institucija, ali očekivani uzlet italijanske privrede je izostao.
„Snažan rast se nije dogodio. Operacija je uspešno izvedena, ali pacijent je umro“, gorko primećuje Storm. Prema ’nalazima obdukcije’, uzrok smrti bio je strukturni nedostatak agregatne tražnje, objašnjava holandski ekonomista. Gde je zapelo? Italijanskim vladama je nakon Drugog svetskog rata glavni cilj bio povećanje privrednog rasta i zapošljavanja. Da bi to ostvarile, koristile su sve raspoložive državne poluge: budžetske podsticaje za privredu, ekspanzivnu monetarnu politiku i redovne devalvacije lire.

Neotporna na globalne šokove

Međutim, uporedo s uvođenjem evra, sa širenjem evropskog slobodnog tržišta i smanjivanjem uloge države u ekonomiji, italijanske su vlade promenile prioritete. Glavni cilj je postalo zdravlje javnih finansija, što znači da je privreda izgubila nekadašnji oslonac u državi. Neprekidna štednja u budžetu i zauzdavanje plata, prouzrokovali su pad potražnje.

To je, objašnjava Storm, ostavilo poduzeća bez dovoljno „kiseonika“, bez motiva za rast, posebno nakon izbijanja krize iz 2008. godine. Da bi privreda mogla da napreduje, mora imati sve više kupaca, ne samo u inostranstvu, nego i kod kuće. Prema nalazima bivšeg glavnog ekonomiste MMF-a Oliviera Blancharda, stroga budžetska štednja u EU nakon 2011. godine, nepotrebno je dovela do pada evropske privrede.

Naravno, evro nije jedini uzrok italijanskih nevolja. Italija je zaostala zato što njena privreda nije povećavala produktivnost. Preduzeća nisu bitno unapredila ni tehnologiju, a italijansku ekonomiju jako je pogodio i prodor Kine na svetskom tržištu. Kina je svojim niskim cenama ugrozila italijansku proizvodnju odeće i obuće. Zbog tih dodatnih razloga, nakon krize iz 2008. propala je četvrtina italijanske industrijske proizvodnje.

Profitabilnost preduzeća se smanjila, tehnološko zaostajanje povećalo, investicije su pale, a zemlja se zaglavila u stagnaciji. Najtragičnije je to što Italija danas nema puno izgleda za povratak na zelenu granu. Prema proceni MMF-a, ona će tek 2025. dostići ekonomski nivo koji je imala 2008. godine, „što znači dve izgubljene decenije“. Stope privrednog rasta malo su veće od nule, pa svaki veći ekonomski šok iz inostranstva preti da Italiju baci u novu krizu. U drugoj polovini prošle godine opet je doživela recesiju, treću po redu za deset godina.

Sa evrom, vezane ruke

Koaliciona vlada u Rimu već godinu dana najavljuje ekonomski zaokret, ali to joj ne polazi za rukom. Želi da poveća javne investicije kako bi podstakla privredni rast, ali to joj ne dopuštaju evropska pravila budžetske štednje, pa zbog toga Rim dolazi u sve veći sukob s Evropskom komisijom. Italijanska vlada rado bi povećala i konkurentnost privrede, ali više nema ni sopstvenu valutu, ni monetarnu politiku. Ukratko, vlada u Rimu ima vezane ruke zbog uniformisanih pravila ponašanja u evrozoni.

Italija ne može da prilagodi ekonomski sistem specifičnim potrebama svoje privrede. Pitanje je do kada takva nemoguća situacija može da traje? Nemački ekonomista Hans-Werner Sinn tvrdi da Italija „ne može da se nosi sa evrom“ i da je samo pitanje vremena kada će napustiti zajedničku evropsku valutu. Prema njegovim rečima, problem je u tome što je Italija, nakon prihvatanja evra, došla u katastrofalnu situaciju, sa ogromnim padom industrijske proizvodnje i srazmerno visokom nezaposlenošću mladih.

Joseph Stiglitz, američki ekonomista i nobelovac je još pre dve godine upozorio da će Italija vremenom napustiti evro i vratiti liru, iako Italijanima takva odluka emotivno teško pada. Stiglitz je uveren da Italija neće biti izuzetak, odnosno da će celokupna evropska mometarna unija u sadašnjem obliku kolabirati, iako je moguće da evro opstane u manjem broju zemalja.

Izvor: Novi list

18. јун 2019. 0 komentar

Ekonomija

Western Union usluga za onlajn transfer novca od sada i u Srbiji

by bifadmin 18. јун 2019.

Western Union, svetski lider u transferu novca, u saradnji sa kompanijom TENFORE, vodećim pružaocem platnih usluga u regionu, pokretanjem sajta westernunion.rs omogućio je onlajn prenos novca čime je korisnicima u Srbiji pružena opcija slanja sredstava u više od 200 država i teritorija 24/7.

Onlajn usluga Western Union-a omogućava pošiljaocima da lako i pouzdano pošalju novac sa svoje kreditne ili debitne kartice izdate u Srbiji, dok primaoci novac mogu primiti na račune u bankama ili preuzeti na nekoj od pola miliona lokacija Western Union-a širom sveta.

„Kako naši korisnici postaju sve više usmereni na digitalnu sferu i sve se bolje snalaze sa mobilnim telefonima, oni zahtevaju više izbora i direktan i brz pristup uslugama. Tokom prethodnih nekoliko godina, Western Union je sproveo veliku digitalnu transformaciju kao deo svoje višeslojne digitalne strategije i omogućio korisnicima da transakcije obave onlajn. Danas, digitalno poslovanje Western Union-a beleži stalan dvocifren rast, i sada se 70% digitalnih transakcija obavlja mobilnim telefonom,“ rekao je Nogaj Kanpolat, regionalni direktor za jugoistočnu Evropu, Western Union.

Povodom pokretanja ove usluge, Western Union je najavio da će provizije za onlajn slanje novca počinjati od 700 RSD. Korisnici iz Srbije mogu da pošalju do 200.000 RSD dnevno preko onlajn usluge.

Western Union pruža usluge transfera novca u Srbiji više od 15 godina i danas, preko svojih agenata, ima više od 4.000 maloprodajnih lokacija u zemlji. Pored slanja novca onlajn, korisnici mogu da pošalju novac i lično preko ovih lokacija, čime je kompanija Western Union potvrdila da je posvećena stalnom unapređenju korisničkog iskustva prilikom slanja i prijema novca i da pruža korisnicima mogućnost da izberu između više različitih opcija i da se povežu sa porodicom i prijateljima širom sveta.

„Naša saradnja sa kompanijom Western Union počela je 2008, a danas TENFORE nudi usluge slanja novca preko Western Union® mreže na više od 2.000 lokacija. Biće nam drago da pomoću ovog unapređenja usluge korisnicima pružimo pristup uslugama globalnog transfera novca iz fotelje. Western Union je globalna kompanija koja omogućava kako digitalni tako i standardni prekogranični transfer novca. Ovaj novi digitalni kanal povezaće više ljudi u različitim zemljama nego ikada do sada, i pružiti im fleksibilnost, pouzdanost, i pristup uslugama koje su im potrebne,“ rekla je Andrijana Dragićević, direktorka TENFORE-a.

Prema Izveštaju o mobilnoj povezanosti na internet koji je objavila organizacija GSMA, Srbija je među prvih 5 zemalja u Evropi sa najboljim napretkom indeksa mobilne povezanosti. Kako je digitalizacija jedan od ključnih prioriteta Vlade Srbije, pokretanje ove usluge u skladu je sa vizijom države da svima omogući digitalne usluge.

U skladu sa važećim zakonima, pre prve upotrebe onlajn usluge, korisnici treba da se registruju na www.westernunion.rs, a zatim i da lično potvrde svoj identitet prezentovanjem ličnih dokumenata na jednoj od TENFORE lokacija. Tačan spisak lokacija na kojima se može izvršiti identifikacija nalazi se na www.tenfore.rs. Prihvatljiva lična dokumenta su pasoši i lične karte. Nakon izvršene verifikacije, korisnici će dobiti obaveštenje kada mogu početi da slobodno šalju novac preko Western Union-a u bilo koje doba, uz samo nekoliko klikova putem Interneta.

Pored pogodnosti i pouzdanosti slanja novca u svakom trenutku, veb-sajt takođe prikazuje trenutne kurseve i provizije, omogućava onlajn praćenje transfera novca, pruža uvid u obavljene transakcije i transakcije na čekanju i daje informacije o opcijama za podizanje novca koje su dostupne u zemlji primaoca.

18. јун 2019. 0 komentar

Ekonomija Slajder

Trgovinske prepreke na najvećem nivou u istoriji EU

by bifadmin 18. јун 2019.

Evropska unija suočila se prošle godine s rekordnim brojem trgovinskih prepreka, ukupno 425 – koje je uvelo 59 zemalja u svetu, što je Uniju koštalo milijarde evra, objavila je Evropska komisija.

Tokom 2018. godine je uvedeno 45 novih trgovinskih prepreka za robu i usluge iz EU, uključujući visoke američke carine na čelik i aluminijum, navodi se u izveštaju. Osim američkih carina, najveći uticaj na evropski izvoz imale su mere koje su uveli Kina, Indija i Alžir. Tako je Kina, na primer, uvela mere koje ograničavaju uvoz kako bi se obezbedila informaciona sigurnost, dok je Indija usvojila novi zahtev o veterinarskim potvrdama za proizvode od kože. Alžir je, pak, zabranio uvoz za čak 900 različitih proizvoda.

U Evropskoj komisiji ocenjuju da je nastupilo veoma burno vreme za trgovinu, zbog izrazitog jačanja protekcionizma u svetu koji je povezan sa međunarodnim tenzijama. Zato Komisija nastoji da podrži međunarodne trgovinske zakone na koje se oslanjaju brojni evropski izvoznici.

U prošloj je godini, Komisija je uspela da se izbori za ukidanje 35 trgovinskih prepreka, među kojima su i one koje su uveli Kina, Japan, Indija i Rusija. To uključuje kineska ograničenja uvoza govedine, ruske protivdamping mere na uvoz kombija, kao i mere koje utiču na prodaju vina i žestokih pića u Japanu.

U izveštaju se navodi da je od 2014. do 2018. godine uklonjeno ukupno 123 trgovinskih prepreka, što je omogućilo firmama u EU da realizuju izvoz vredan šest milijardi evra.

18. јун 2019. 0 komentar

Slajder Vesti

Francuski milijarderi nisu uplatili ni cent za obnovu Notr Dama, za sada je finansiraju samo američki građani

by bifadmin 17. јун 2019.

Francuski milijarderi koji su obećali velike donacije od stotine miliona evra za obnovu izgorele katedrale Notr Dam, do sada nisu uplatili – ništa! Umesto njih, kako izjavljuju crkveni zvaničnici, donacije su poslali uglavnom američki građani preko humanitarne organizacije Prijatelji Notr Dama (Firends of Notre Dame) i to prvo za plate i račune za oko 150 radnika koji su zaposleni na radovima oko obnove katedrale, a ovog meseca fondacija će poslati i prvu uplatu od 3,6 miliona evra za troškove obnove.
Andre Fino, predstavnik za medije u Notr Damu je izjavio da veliki donatori do sada „nisu uplatili nijedan cent“, jer traže da im se prvo detaljno obrazloži za koje svrhe će biti utrošen njihov novac, a potom da odluče da li će za takve namene dati donaciju. Fino podesća da su, neposredno nakon izbijanja požara, neke od najbogatijih i najmoćnijih francuskih porodica obećale gotovo milijardu dolara za obnovu katedrale, „a neki od njih su se utrkivali ko će dati više“.
Fransoa Pino iz kompanije Artemis, matične firme Keringa koja je vlasnica Gučija i San Lorana obećao je 100 miliona evra, Patrik Pujan, generalni direktor francuske energetske firme Total rekao je da će njegova firma dati istu sumu. Bernar Arno, generalni direktor giganta luksuzne robe LVMH koji je vlasnik Lui Vuitona i Diora obećao je 200 miliona kao i Betankur Šuler fondacija iz bogatstva L’Oreala.
Fino dodaje da dok se donatori premišljaju hoće li uplatiti bilo koji iznos, radovi na prvoj fazi rekonstrukcije su uveliko u toku, ali nije izvesno do kada će trajati jer plate za radnike za sada obezbeđuje samo pomenuta američka fondacija. Organizacija Prijatelji Notr Dama osnovana je 2017. godine, a predsednik fondacije Mišel Piko je izjavio da su 90 odsto do sada uplaćenog novca za obnovu Notr Dama obezbedili američki građani.

17. јун 2019. 0 komentar

Ekonomija

Nortal beleži rast, uvećanje prihoda i operativnog profita u 2018

by bifadmin 17. јун 2019.

Multinacionalna kompanija za strateške promene i tehnologiju sa sedištem u Estoniji i razvojnim centrom u Srbiji gde zapošljava preko 60 stručnjaka je uvećala svoj konsolidovani prihod u 2018. za 38% na €66.8 miliona, dok je operativni profit (EBITDA) uvećan za 39% dostižući €7.4 miliona.

Prema Priitu Alamaeu, osnivaču i izvršnom direktoru Nortala, kompanija je postigla jake rezultate na svim domaćim tržištima širom Evrope, Amerike i GCC regiona u 2018., i očekivanje je da će se sličan trend nastaviti i ove godine. “Kako bi dodatno ubrzali rast narednih godina u Nemačkoj, nordijskim zemljama i Americi nedavno smo izdali obveznice u vrednosti od €50 miliona,” dodaje Alamäe.

Među najznačajnijim trenucima u 2018., Alamäe ističe osnivanje podružnice i rad na jakom prisustvu u Nemačkoj, kao i preuzimanje Američke kompanije Dev9 koja se bavi razvojem softvera i rešenja za modernizaciju IT sistema preko „cloud“ tehnologija, što će ubrzati ekspanziju i upotpuniti ponudu Nortala.

“Učinili smo značajna ulaganja prošle godine kako bi proširili naše poslovanje u Nemačkoj i Americi. Naša procena je da će ovi regioni, zajedno sa nordijskim zemljama, postati najveći faktori rasta kompanije u 2019.”, izjavio je Alamäe.

Nakon preuzimanja kompanije Dev9 krajem 2018., Nortal je krenuo sa investicijama u proširenje svoje cloud ponude u Evropi tokom 2019. osnivanjem centara za razvoj „cloud“ tehnologija (Cloud Centres of Excellence – CCoE) u Vilniusu i Helsinkiju. “Zahvaljujući novoosnovanim centrima u mogućnosti smo da približimo „cloud“ ekspertizu na najvišem nivou našim klijentima u Evropi”, dodao je Alamäe.

U 2018. kompanija je takođe značajno porasla i po pitanju broja zaposlenih, i to za više od 35% tokom prošle godine. “Angažovanje najboljih stručnjaka biće i u narednim godinama jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju sve kompanije koje se bave razvojem softvera, pa to važi i za Nortal u zemljama u kojima ima razvojne centre. Ipak, smatramo da je prednost naše kompanije u tome što može ponuditi kako izazove, tako i podršku u razvoju vrhunskih stručnjaka u oblasti IT-a”, izjavio je Alamäe.

Zbog brzog rasta broja zaposlenih tokom prošle godine i procenjenog nastavka rasta u narednim godinama, tokom 2018. značajne investicije su učinjene po pitanju novog poslovnog prostora u Beogradu, Vilniusu, Helsinkiju, Oulu, Stokholmu i Sijetlu.

Među najznačajnijim novim inicijativama koje su startovale u 2018. Alamäe ističe prodor u sektor zdravstva u Finskoj i UAE regiji, projekte digitalne transformacije u Nemačkoj i značajan rast u e-commerce sektoru na nordijskim tržištima i Americi.

U Estoniji, kompanija je započela veliki projekat izgradnje novog sistema za Odbor socijalnog osiguranja, državno telo koje koje je odgovorno za distribuciju više od 20% godišnjeg budžeta zemlje kroz penzije i benefite, kao i za razvoj proaktivnih servisa sledeće generacije za građane.

U 2018., pored ostalih uspešnih implementacija softerskih rešenja, Nortal je realizovao operativno puštanje u rad najvećeg projekta do sada za Poresku upravu Finske. Pored novog procesa za oporezivanje ličnih primanja, sistem sada sadrži i dodatne funkcionalnosti koje utiču na sve poreske obveznike u Finskoj.

U GCC regionu je tokom prošle godine kompanija okončala inicijalne korake na projektima za Ministarstvo finansija i Ministarstvo ljudskih resursa u Omanu, omogućavajući tako prikupljanje poreza na dodatnu vrednost i automatizaciju procesa izdavanja radnih dozvola za inostrane radnike.

U cilju pojednostavljivanja strukture grupe, tokom juna 2019., Nortal će završiti spajanje kompanija Nortal Group AS (NG, 100% vlasnik Nortal AS akcija) i Nortal Group Holding AS (NGH, 100% vlasnik NG akcija).

17. јун 2019. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci