Home Archives
Monthly Archives

децембар 2021

EkonomijaVesti

Sunovrat lire za sobom je povukao i tržište nekretnina u Turskoj

by bifadmin

Prava je navala na kupovinu nekretnina u Turskoj. Prodaja je u novembru skočila za čak 50 odsto, i prema podacima Turskog instituta za statistiku prodato je 178.814 stambenih objekata. Glavni razlog nesvakidašnjem rastu provenstveno je pad vrednosti lire, koji su iz ugla nekretnina u Turskoj počeli da koriste i naši građani.

Ljudi jednostavno žele da spasu svoj novac od rastuće inflacije koja se u Turskoj nedavno popela na čak 21 odsto. A, pored domaćeg stanovništva, ka nekretninama u Turskoj sve više hrle i strani državljani i investitori, kojima pad vrednosti tamošnje nacionalne valute ide pod ruku, tj. čija kupovna moć sa svakim proklizavanjem vrednosti lire proporcionalno uvećava.

Primeri govore da stan u centru Beograda, prema podacima sajta nekretnine.rs , od 40 kvadrata košta 117.000 evra, tj. 2.925 evra po kvadratu. U Turskoj, trenutno, za manje novca (108.000 evra tj. 900 evra po kvadratu), možete ugrabiti luksuzni trosoban, potpuno opremljen, stan u novogradnji u evropskom delu Istanbula, površine 120 kvadrata. Za 115.000 evra, tj. 1.000 evra po kvadratu, u Alanji možete da kupite, opremljen, dupleks površine 115 kvadrata i koji se nalazi na samo 250 metara od plaže.

Cene nekretnina

Kada pogledamo cene koje ističu regionalne agencije za prodaju nekretnina u Turskoj, vidimo da se za istu cenu jedne garsonjere ili jednosobnog stana u Beogradu mogu kupiti luksuzne nekretnine koje se, u nemalom broju slučajeva, nalaze u sklopu kompleksa koji imaju svoje privatne bazene, spa centre, sportske terene i sl.

Tako smo u samo par klikova našli jedan novoizgrađen stan u Alanji, površine 115 kvadrata, koji se nalazi u sklopu kompleksa, po ceni od 84.500 evra, tj. oko 735 evra po kvadratu. Stan je kompletno opremljen, a u sklopu kompleksa dobija se i pristup unutrašnjem i spoljašnjem bazenu, spa centru i turskom kupatilu. Neizbežno je istaći i da se stan nalazi na 350 metara od obale mora.

Takođe u Alanji na prodaju se nalazi i jedna luksuznija nekretnina, površine 220 kvadrata na stotinak metara od plaže. Ovaj stan, koji je kompletno opremljen se prodaje po ceni od oko 640 evra po kvadratu, tj. za 140.000 evra.
Za one sa dubljim džepom i većim apetitima, vile se prodaju po bagatelnim cenama. U naselju Tepe, u Alanji, luksuzna petosobna vila površine 325 kvadrata, kompletno opremljena sa pogledom na more i privatnim bazenom u ogromnom dvorištu, prodaje se po ceni od 259.000 evra, tj. nešto više od 796 evra po kvadratu.

Kako do nekretnine u Turskoj?

Prema zakonu iz 2012. godine državljanima preko 120 zemalja je dozvoljena kupovina nekretnina u Turskoj, a za početak je potreban samo pasoš. Kako su letos objasnili za „Blic Biznis“ iz jedne regionalne agencije za prodaju nekretnina, nakon odabira nekretnine potpisuje se ugovor između kupca, agencije koja posreduje pri kupovini i treće strane tj. onoga ko je prodavac.

Potrebnu dokumentaciju, sakuplja agencija i ona umesto klijenta aplicira u katastar za dobijanje vlasničkog lista. Nakon toga se čeka termin u katastru, a državna komisija Republike Turske vrši procenu nekretnine i na osnovu procenjenene vrednosti se plaća porez državi. Taj porez plaća kupac i on iznosi 4 odsto procenjene vrednosti nekretnine.Kada se plati porez i dobije termin u katastru dobija se vlasnički list i nekretnina prelazi u vlasništvo kupca.

Procena stana tj. ekspertiza koštaju u proseku od oko 167 evra do oko 240 evra, izrada vlasničkog lista iznosi 4 odsto od procenjene vrednosti stana, a troškovi upotrebne dozvole iznose od 700 do 2.000 evra. Troškovi priključka na vodu i struju su oko 600 evra. Kod pojedinih građevinskih firmi ovi troškovi su uključeni u cenu stana.

Godišnji porez iznosi oko 0,3 odsto od ukupne procenjene vrednosti stana. Što se tiče mesečnog održavanja zgrada ono zavisi od „pratećih objekata u kompleksu“. Oni maksimalno moogu iznositi od 50 do 60 evra.

Turska lira dotakla novo dno

Turska lira je juče pala naspram dolara na nov rekordni minimum. Lira je oslabila za skoro 3 odsto na 15,24 lira za dolar, javio je juče Rojters.
Pored inflacije koja se popela iznad 21 odsto, očekuje se da će centralna banka Turske smanjiti ključnu kamatu, što je već jednom i učinila u septembru. Tada je u skladu sa ekonomskim programom predsednika Erdogana, prioritet dat rastu izvoza i kreditiranja, te je referentna kamata srezana za 400 baznih poena na 15 odsto. Ovaj potez je naišao na niz kritika ekonomista i turske opozicije, nazivajući ga „nepromišljenim“.

Turska centralna banka je takođe intervenisala na deviznom tržištu četiri puta u poslednje dve nedelje prodajom dolara, kako bi usporila pad nacionalne valute.

Pored inflacije koja se popela iznad 21 odsto, očekuje se da će centralna banka Turske smanjiti ključnu kamatu, što je već jednom i učinila u septembru. Tada je u skladu sa ekonomskim programom predsednika Erdogana, prioritet dat rastu izvoza i kreditiranja, te je referentna kamata srezana za 400 baznih poena na 15 odsto. Ovaj potez je naišao na niz kritika ekonomista i turske opozicije, nazivajući ga „nepromišljenim“.

Turska centralna banka je takođe intervenisala na deviznom tržištu četiri puta u poslednje dve nedelje prodajom dolara, kako bi usporila pad nacionalne valute.

Kome ide u prilog slabljenje lire?

Stručnjaci ističu da destabilizacija kursa tj. njegovo kontinuirano obaranje može i da se posmatra kao Erdoganovo manipulisanje ne bi li se stabilizovala čitava privreda, i ne bi li se povećao unos deviza u zemlju.

– Sa jedne strane možete da povećate devizni priliv, ali tako utičete na inflatorna kretanja. Kako dolazi zima, njima opadaju prihodi. Takođe sada imamo i problem spoljašnjih uticaja, kriza lanaca snabdevanja i kriza u energetici. Turska će opet pokušati korišćenjem kursa da održi inflaciju, rekao je za „Blic Biznis“ konsultant u okviru Mreže za poslovnu podršku, Dragoljub Rajić.

On dodaje da je njihova monetarna politika okrenuta ka maksimalnom korišćenju izvoznih potencijala.

– Zbog svih spoljnih turbulencija, i s obzirom da imaju jako veliki broj industrijskih parkova iz kojih roba ide i na azijsko i na afričko tržište, verujem da se politika kursa voditi u smeru ka izvoznim firmama, tako, da one imaju mogućnost da povećaju prihode od izvoza i da unesu na taj način još deviza u zemlju, kaže Rajić i dodaje da pokušavaju da na taj način stabilizuje ekonomija i prebrodi period pred njima.

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
VestiZabava

Božićno pivo od graška i mariniranog crvenog kupusa hit

by bifadmin

Božićno pivo napravljeno od graška i mariniranog crvenog kupusa na Islandu je postalo veoma popularno među kupcima.

Pivo pod nazivom Ora (Ora Jolabjor) proizvodi mala pivara iz Rejkjavika, a njegov nastanak nadahnut je islandskom božićnom večerom.

Novo pivo sa 5,2 odsto alkohola zamisao je Valgeira Valgeirsona, glavnog pivara u RVK Brewingu.

On je dobru reputaciju stekao proteklih nekoliko godina kada je na tržište izbacio popularna božićna piva od algi, od stabla novogodišnje jelke, pa čak i sušene ribe.

I sam Valgeirson (41) uz osmeh priznaje da je riblje pivo „bilo u najmanju ruku neobično“.

Ovog puta je glavne sastojke novog piva, grašak i kupus, pomešao sa sladom, hmeljem i karanfilićem.
Čak 6.000 limenki rasprodato u nekoliko sati

Valgeirsonova pivara godišnje proizvede tek 50.000 litara piva, što je kap u moru u poređenju sa proizvodnjom međunarodnih pivarskih konglomerata.

Dosad je proizveo 6.000 litara svoje najnovije „izmišljotine“, koja je potom onlajn prodata islandskoj državnoj firmi za proizvodnju piva Vinbudin.

Prva serija od 6.000 limenki rasprodata je u roku od nekoliko sati, a nedugo nakon toga otišlo ih je još 18.000.

Valgeirson kaže da je kombinacija graška i kupusa simbolična za Islanđane jer tradicija kombinovanja dva priloga na Božić datira još iz vremena kad se zimi teško dolazilo do svežih namirnica.

„Iznenadio me je dobar ukus ovog piva“, rekao je 51-godišnji savetnik u vladi Hedin Unsteinson, a njegov kolega Nils Bjarki Finsen uporedio ga je sa engleskim gorkim pivom, istakavši da je prijatno iznenađen jer je očekivao da će se više osećati ukus povrća.

Dodao je da u narednim godinama očekuje još neobičnih ukusa iz Valgeirsonove pivare, te je uz smeh istakao kako se sledeće godine nada „pivu od jetre bakalara“.

Izvor: Hina

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Zašto poslodavci mogu da ucenjuju zaposlene u Srbiji da rade kao dragstor?

by bifadmin

Radno vreme u Srbiji teži ka beskonačnosti, zahvaljujući propisima koji daju beskrajnu umetničku slobodu poslodavcima u tumačenju šta jeste a šta nije prekovremeni rad.

To što veliki broj zaposlenih u Srbiji radi duže od propisanih osam sati dnevno a da im se to ne računa, ili minimalno računa kao prekovremeni rad, možemo da zahvalimo novinama u Zakonu o radu. Reč je o dve famozne kategorije: pripravnosti i raspoloživosti za rad. Ove kategorije su ranije važile samo za specifične delatnosti kao što su profesije vezane za zdravstvo, bezbednost, novinarstvo i druge takozvane hitne službe, međutim od 2014. one postaju opšte primenjive, odnosno mogu da veže za sve poslove. Zahvaljujući tome, radnici u Srbiji ne moraju da strepe od masovnog uvođenja veštačke inteligencije u kompanijama, jer je poslodavcima monogo isplativije da uposle jeftinu radnu snagu na beskonačno radno vreme.

Ukoliko pravnu terminologiju prevedemo na ono što su realne životne situacije, pripravnost na rad znači da zaposleni i kada je van kancelarije ili fabrike i konačno uživa kući u ono malo slobodnog vremena, mora biti spreman kao „zapeta puška“ da dođe na posao čim ga poslodavac pozove, u bilo koje doba.

Raspoloživost je, pak, ona situacija, kada je prošlo radno vreme i vi ste završili svoj posao za taj dan, ali ste na raspolaganju poslodavcu jer nikad se ne zna da li će iskrsnuti nešto hitno. Dakle, to je ono nepisano pravilo da svi sede u kancelariji do kasnih večernjih sati iako nemaju posla, jer ko prvi ustane taj neće daleko dogurati u konkretnoj firmi.

Zakon kao umetnička sloboda

Da li treba isticati da ove kategorije, iako se prema zakonu mogu primenjivati u svim delatnostima, samim zakonom nisu baš najjasnije regulisane. Kako objašnjavaju na portalu mašina.rs, raspoloživost se čak ni ne smatra radnim vremenom, iako se od radnika traži da bude prisutan na mestu gde se posao obavlja.

Pripravnost se smatra radnim vremenom, ali usled loše regulisanosti ove kategorije poslodavac bi mogao da odredi da se ona plaća, recimo 1% od osnovne zarade. To u praksi znači da bi neki zaposleni mogao da provede ceo vikend „u pripravnosti“ i da za to bude plaćen kao za pola sata redovnog rada. U oba ova slučaja ugrožen je njegov privatan život za gotovo nepostojeću naknadu.

Dušo, opet neću stići na večeru

Dok korišćenje kategorija raspoloživosti i pripravnosti u praksi nisu česte pojave, zloupotrebe rasporeda radnog vremena jesu. U velikom broju firmi zaposleni se žale na probleme sa rasporedom radnog vremena, odnosno sa nepoštovanjem rokova za najavu rasporeda rada ili promena u rasporedu.

Prema Zakonu o radu poslodavac je dužan da pisanim putem najavi raspored radnog vremena pet dana unapred, a samo u izuzetnim slučajevima taj rok može biti 48 časova. Ipak, u praksi je to često drugačije – nekada radnici ni ne vide obaveštenja okačena na oglasnim tablama, nekada se promene rasporeda saopštavaju usmeno, nekada samo dan ranije pa čak i u toku radnog vremena. Iako je sve to nezakonito, radnici imaju malo mogućnosti da se tome suprotstave.

Prijave inspekciji rada su svakako jedna od opcija koja je radnicima na raspolaganju, ali reagovanje službi je sporo a na posao se mora možda doći već u sledećoj smeni ili sledećeg jutra. Nejasni rasporedi i kasno najavljivanje promena iziskuju od radnika da prave vratolomije kako bi uskladili radno vreme sa drugim obavezama. Ovo naročito teško pada roditeljima koji moraju da pronalaze načine da se usklade sa rasporedima dece.

Samo još par „sitnica“…

Problemi sa rasporedom radnog vremena su najčešći u proizvodnim firmama, dok su radnici koji rade u administraciji, za kompjuterima ili preko platformi češće suočeni sa problemom „kontinuiranog rada po zahtevu poslodavca“. Ukratko, reč je o situaciji kada vas poslodavac nakon radnog vremena i kada niste više u prostorijama u kojima obavljate posao „iscima“ da završite još nešto, „samo malo, jako kratko“. Naravno, to iziskuje neko novo radno vreme kao i komunikaciju sa poslodavcem i klijentima, a to radno vreme, najčešće, nije uračunato u vašu zaradu.

Neke zemlje su počele zakonski da zabranjuju poslodavcima kontaktiranje zaposlenih nakon radnog vremena, a nedavno je u javnosti odjeknuo primer zakona iz Portugala koji to reguliše, a to je ranije urađeno i u Francuskoj.
Kako tvrdi Mario Reljanović u „Alternativnom radnom zakonodavstvu“ poslodavci najčešće koriste prekovremeni rad kako bi, praktično, uveli šestodnevnu radnu nedelju.

Srbija teži ka beskonačnom radnom vremenu

Za uvođenje prekovremenog rada mora postojati neplanirano povećanje posla, međutim poslodavci lako pronalaze manjkavosti u zakonu koji loše definiše razloge za prekovremeni rad. Tako je u praksi radno vreme mnogih radnika svakodnevno produženo za sat ili dva, a neretko se dešava da rade i preko vikenda. Zakonski se radno vreme na osnovu prekovremenog rada može razvući na 12 sati dnevno, odnosno maksimalno 48 sati nedeljno.

Problem i stalna briga onih koji rade prekovremeno je i evidentiranje i adekvatno plaćanje prekovremenih sati. Iako je poslodavac dužan da vodi evidenciju prekovremenog rada, nepostojanje adekvatne kontrole u praksi često znači da će radnici biti zakinuti za prekovremene sate. U suštini, ova praksa je toliko česta da je za mnoge šestodnevna radna nedelja postala pravilo iako to ne bi smelo da bude tako.

S obzirom da poslodavcima odgovara da radnici rade duže, nije čudno da postoje tendencije, o kojima piše Reljanović, da se u radno zakonodavstvo uvede i mogućnost da poslodavac sa zaposlenim, kao navodno ravnopravnom stranom, ugovori i duže radno vreme od 40 časova nedeljno, bez obzira na prekovremeni rad. Naravno, poslodavac i pojedinačni radnik ne mogu biti jednaki, već je poslodavac taj koji je u poziciji da ucenjuje. Osim ako se radnici organizovano ne pobune, kao što je bio slučaj u Mađarskoj pre tri godine kada je predloženo takvo zakonsko rešenje.
Izvor: mašina.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

BIP u stečaju prodaje pokretnu i nepokretnu imovinu

by bifadmin

Beogradska industrija piva, bezalkoholnih pića i slada AD u stečaju oglasila je prodaju nepokretne i pokretne imovine.

Nepokretnu imovinu koja je predmet prodaje čine dva objekta u Skadarliji. Oba objekta nalaze se u Skadarskoj ulici. broj 38. Jedan se nalazi do ulice, površine 140 m2, upisane spratnosti – prizemlje. Drugi objekat je dvorišni i nalazi, površine 102 m2, sa istom spratnom strukturom.

Pokretnu imovinu koja je oglašena na prodaju čini 16 slika. Prodaju se dela M. Radulovića “Hram Svetog Save”, Miljenka Sindika – “Ranjeni kanjon Pive”, “Kućerci” Slobodana Radojkovića, “Seljačka buna 1573 (II)” Josipa Boltižara i druga umetnička dela čije autorstvo nije poznato.

Imovina se prodaje po početnoj ceni od 82.641.246,21 dinara, piše Ekapija.

Pravo na učešće u postupku prodaje imaju sva pravna i fizička lica koja otkupe prodajnu dokumentaciju u visini od 500.000 dinara i uplate depozit najkasnije do 11. januara 2022. godine.

Prodaja će se obaviti putem javnog nadmetanja koje će biti održano 18. januara 2022. sa početkom u 12 časova na adresi Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, u “Simpo sali”.

Izvor: Ekapija

Foto: Wikipedia

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Buvljak se seli na Bežanijsku kosu

by bifadmin

Buvljak se iz novobeogradskog Bloka 43 seli na Bežanijsku kosu, na parcelu u blizini Veletržnice.

To je predviđeno Nacrtom izmena i dopuna plana detaljne regulacije za područje privredne zone „Auto-put“ za blok između Ulice Marka Čelebonovića, saobraćajnice T6 i novoprojektovane saobraćajnice Nova 1, koji je Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda stavio na javni uvid, piše eKapija.

Ovim planom predviđa se da se u okviru predmetnog bloka preispita rešenje definisano Planom detaljne regulacije za područje privredne zone „Autoput“, kako bi se prenamenila zona privrednih delatnosti u zonu komunalnih površina radi izmeštanja Otvorenog tržnog centra iz Bloka 43.

Za buvljak je predviđena površina od 7,3 hektara.
Budući kompleks tzv. Otvorenog tržnog centra (OTC) nalaziće se između ulica Marka Čelebonovića, saobraćajnice T6 i novoprojektovane saobraćajnice Nova 1.

Kako je navedeno, gradska pijaca za trgovinu neprehrambenom i prehrambenom robom imaće plato sa tezgama i nadstrešnicom, kvantašku pijacu za prodaju robe iz kamiona, kao i hale, lokale i administrativni i skladišni prostor u funkciji pijace.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Oko 140 milijardi dolara u bitkoinima su izgubili vlasnici koji su zaboravili svoje lozinke

by bifadmin

Njujork tajms je objavio da je oko 140 milijardi dolara u bitkoinima izgubljeno zbog vlasnika koji su zaboravili svoje lozinke iz ranih dana kriptovalute.

Ili prosto zato što nikada nisu napravili sigurnosnu kopiju svojih novčanika.

Međutim, ono što se dogodilo tim ljudima, najbolje ilustruje slučaj Džejmsa Hauelsa koji ne prestaje da zaokuplja pažnju medija, upravo zbog „rasta“ njegovog gubitka.
Čovek je 2013. bacio stari hard disk računara dok je u proleće čistio svoj dom u Njuportu u Velikoj Britaniji. Sada, više od osam godina od nemilog događaja, još uvek očajnički traži da mu se dopusti pretraga lokalnog odlagališta otpada.

Razlog zbog kog 35-godišnji IT inženjer Džejms Hauels želi da kopa po lokalnom otpadu za smeće je sadržaj diska – novčanik sa 7.500 bitkoina. U trenutku kada je bacio disk, taj iznos bitkoina je vredeo 665 hiljada dolara. Danas bi ga to učinilo milionerom, jer bi ukupno vredeo 357 miliona dolara.

Međutim, 2013, kada smo prvi put pisali o njemu, sadržaj izgubljenog hard diska vredeo je „samo“ 6,5 miliona „zelembaća“.

Ali četiri godine kasnije, ponovo smo ga se setili, jer „njegova muka“ narasla je na čak 85 miliona dolara.

Ipak to nije praktično ništa prema ovome sada, i samo on zna kako mu je.

Pritom Hauels nije jedini vlasnik kriptovaluta koji se suočio s katastrofalnim scenarijem.

Ranije ove godine, Njujork tajms je objavio da je otprilike 140 milijardi dolara u bitkoinima izgubljeno zbog vlasnika koji su zaboravili svoje lozinke iz ranih dana kriptovalute ili zato što nikada nisu napravili sigurnosnu kopiju svojih novčanika.

Izvor: B92.net, Revijahak.hr

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Srbija uzima zajam od kineske banke za izgradnju puta

by bifadmin

Srbija planira da uzme zajam od 134,3 miliona evra kod kineske Export-Import (EXIM) banke za gradnju deonice Iverak-Lajkovac. Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru predlog Zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu (Zajam za ugovaranje stranog projekta o izgradnji) za projekat izgradnje državnog puta Lozica-Valjevo-Lazarevac, deonica Iverak-Lajkovac.

Sporazum je, koji je potpisan 26. novembra, zaključen je između kineske Export-import banke i Vlade Srbije (preko Ministarstva finansija).

Vlada Srbije i China Shandong International Economic and Technical Cooperation Group, Ltd. su 10. juna 2020. godine zaključili Кomercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova na izgradnji državnog puta Loznica-Valjevo-Lazarevac, deonica Iverak-Lajkovac.

Za vreme trajanja sporazuma o zajmu, Vlada će se obavezati da Komercijalni ugovor neće biti raskinut, osim zbog potunog izvršenja Komercijalnog ugovora, piše u predlogu zakona.

Deonica završena do decembra 2022.

Ugovor se ne može ni otkazati, ni poništiti, bez podnošenja pisanog zahteva i prethodne psimene saglasnosti zajmodavca.

Кomercijalni ugovor ne sme da ima značajne izmene ili dopune, isključujući tehnička pitanja i rokove koji ne mogu bitno uticati na komercijalne uslove.

U predlogu Zakona piše da će kamatna stopa primenjiva na Zajam ili odgovarajući njegov deo za svaki kamatni period biti varijabilna godišnja stopa koju Zajmodavac utvrđuje kao zbir važećeg EURIBOR-a uvećanog za maržu.

Piše i da se svaka primenljiva varijabilna stopa neće menjati za vreme kamatnog perioda, počev od datuma na koji se takva varijabilna stopa odredi.

Srbija se obavezuje i da će isplatiti proviziju na nepovučena sredstva po stopi od 0,5 odsto godišnje na dnevno neiskoriščeni deo kredita, kao i naknadu za obradu kredita od 0,5 odsto kredita, u iznosu 671.500 evra.

Brza saobraćajnica Iverak-Lajkovac dužine 18,3 kilometara sa po dve trake u oba smera povezaće Valjevo sa autoputem „Miloš Veliki“, kao i delove Bosne i Hercegovine sa autoputem „Miloš Veliki“ i Кoridorom 10.

Predstavnici kineske kompanije Čajna Šandog, koja je izvođač radova, rekli su krajem marta da će deonica biti završena do decembra 2022.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Javne nabavke sinonim za korupciju

by bifadmin

Višegodišnja loša praksa učinila je da javne nabavke postanu sinonim za korupciju. Menjani su zakoni, ali efikasnost u njihovoj primeni izostaje, zbog čega i dalje nemamo efikasan sistem javnih nabavki i odgovorno trošenje javnih sredstava. Istraživanje Centra za primenjene evropske studije tokom trogodišnjeg perioda pokazalo je, prema rečima Rastka Naumova, istraživača Centra – stagnaciju i nazadovanje u najvećem broju segmenata.

Tokom trogodišnjeg projekta o efikasnijem sistemu javnih nabavki, analizirane su javne nabavke u tri oblasti najznačajnije za običnog čoveka – to su one gde se, prema rečima sagovornika N1, ulaže najviše novca – infrastruktura, zdravstvo i zaštita životne sredine. Cilj je bio, kaže Rastko Naumov, detektovati najranjivije tačke u sistemu javnih nabavki i kroz razne inicijative, alarme i druga rešenja doprineti uspostavljanju efikasnosti sistema javnih nabavki i odgovornost u trošenju javnih sredstava.

„Projekat se završava u decembru, a mi smo, na žalost, tokom ove tri godine mogli u najvećem broju segmenata konstatovati samo stagnaciju i nazadovanje – čak i tamo gde je bilo napretka brzo se išlo korak unazad“, kaže Naumov za N1.

On podseća da smo novi zakon o javnim nabavkama usvojili 1. januara prošle godine. Još se nije ni primenjivao, a već smo, dodaje, usvojili zakon o linijskim infrastrukturnim projektima koji ga je derogirao.

Bez konkurencije

Na pitanje zašto je u Srbiji izneveren princip da se u javnim nabavkama dobije najbolja vrednost za dati novac gost N1 odgovara da je za ostvarenje tog principa potrebno imati – konkurenciju.

„U Srbiji konkurencija, praktično, više ni ne postoji. Po godišnjem izveštaju Kancelarije za javne nabavke, u 2019. godini prosečan broj ponuda bio je 2,6 po jednom postupku. Godinu kasnije 2,7 što je mizeran napredak, na nivou statističke greške, a daleko ispod evropskog proseka u razvijenim zemljama. Tako da princip najbolja vrednost za dati novac ne može da se ostvari u takvim okolnostima“, naveo je Naumov.

Sve manje postupaka

Postupci javnih nabavki sve se manje sprovode.

„Po novom, čak su i povećani pragovi za primenu zakona – za dobra i usluge prag nam je jedan milion dinara, dok je za radove tri miliona. A, prosečna vrednost ugovora u javnim nabavkama 2020. bila je nešto ispod tri milioa dinara, dakle – ispod praga“, ukazuje sagovornik N1.

Postupci se retko sprovode, a kada se i sprovedu, ukazuje on – nema tih osnovnih načela – konkurencije, transparentnosti i efikasnosti.

„Logično je da su učesnici izgubili poverenje u sistem javnih nabavki, sada već govorimo o podeljenom tršištu“, naveo je Naumov.

Nameštanje ponuda

Nameštanje ponuda je, objašnjava – oblik nameštanja ponuda.

„Tako da se u svakoj oblasti zna kome će se šta dodeliti. Tako u dosta postupaka godinama imate po jednog učesnika – niko ne podnosi više ponude, ni ne predlaže izmene konkursne dokumentacije, niti se žali na odluke…“, obrazlaže on .

Poverenje u sistem javnih nabavki su, kaže, izgubili ne samo učesnici već i građani.

„Jer, ključne institucije ne koriste ovlašćenja data zakonom. Tu mislim i na Republičku komisuju za zaštitu prava ponuđača, Kancelariju za javne nabavke, ali i na tužilaštva i sudove“, navodi Rastko Naumov.

Veliki projekti bez javnih nabavki

Velike infrastrukturne projekte Vlada, kaže, može da proglasi za objekte od posebnog značaja, za koje se neće primenjivati zakon o javnim nabavkama i taj posao može da dodeli nekom stateškom partneru.

Veliki problem su, ukazuje i međunarodni sporazumi, gde se isto isključuje zakon i poslovi dodeljuju kompanijama iz tih zemalja.

Kontrola sprovedenih javnih nabavki je, zaključuje gost N1, još jedan od segmenata u kojima smo nazadovali i to, kako navodi – dosta.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Nenad Mijailović, finansijski direktor Galenike – najbolji finansijski direktor godine

by bifadmin

Nenad Mijailović, finansijski direktor Galenike a.d. proglašen je za najboljeg finansijskog direktora godine na prvoj dodeli ove nagrade koju su zajedno organizovali konsultantsko-revizorska kompanija Deloitte i Udruženje finansijskih direktora Srbije. Pobednik ovogodišnjeg konkursa je tako ušao u izbor za najboljeg finansijskog direktora godine za Jugoistočnu Evropu gde će se takmičiti sa kolegama iz Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine.

Organizacijom ovog izbora, Deloitte i Udruženje finansijskih direktora Srbije na pravi način ukazuju na rastući značaj profesionalnog upravljanja korporativnim finansijama i vrednost koju uspešno obavaljanje funkcije finansijskog direktora može kreirati za kompanije i akcionare.

“Ova nagrada je priznanje rezultata koji je tim Galenike ostvario u poslednje četiri godine, ali i velika čast za mene. Zahvaljujem se organizatorima i nadam se da će ovogodisnji, prvi izbor najboljeg finansijskog direktora u Srbiji biti početak nečega što će prerasti u tradicionalni događaj promovisanja transparentnog korporativnog upravljanja i podstrek kolegama za kontinuirano profesionalno usavršavanje,” navodi Nenad Mijailović.

Prepoznajući sve veću ulogu finansijskih direktora, Deloitte je u saradnji sa Udruženjem finansijskih direktora pokrenuo konkurs za Izbor najboljeg finansijskog direktora koga bira stručni žiri prema unapred jasno definisanim kvalitativnim i kvantitativnim kriterijumima, odnosno na osnovu popunjenog kratkog upitnika iz prijave na konkurs i javno dostupnih finansijskih izveštaja za 2020. godinu kompanije u kojoj je kandidat zaposlen. Nagrada „CFO godine“ dodeljuje se za uspeh i projekte koje finansijski direktor vodi u okviru funkcije finansija i meri se rezultatima koje privredno društvo u kome je zaposlen ostvaruje na osnovu tih aktivnosti. U pitanju je inicijativa koja promoviše važnost transparentnog korporativnog upravljanja i svakako je jedan od načina za poboljšanje ekonomskih performansi u celini, podsticanje investicione klime i na taj način jačanje ekonomije.

Žiri za izbor najboljeg finansijskog direktora činili su: Violeta Kovačević, CEO kompanije Mercator-S, Slavica Pavlović, predsednica Izvršnog odbora Eurobanke, Nikola Turkan, senior direktor finansija Hemofarma, Nebojša Matić, osnivač i CEO kompanije MikroElektronika, Dragan Lončar, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Olivera Andrijašević, partner u Deloitte-u.

Nagrada je dodeljena na svečanosti u hotelu Metropol, i uručila ju je Olivera Andrijašević, partner i lider CFO programa u Deloitte-u. “Verujem da će ovaj događaj postati tradicionalan i da ćemo zajedno podizati svest u široj javnosti o značaju uloge finansijskog direktora, što će zasigurno povećati vidljivost ove pozicije i podstaći mnoge kolege da se uključe narednih godina”, ističe Olivera.

„Udruženje finansijskih direktora Srbije je ove godine udružilo snage sa našim prijateljima iz Deloitte-a u izboru najboljeg finansijskog direktora tj. CFO godine,“ rekla je Violeta Kovačević, predsednica žirija i članica UO Udruženja koje okuplja preko 170 članova koji upravljaju finansijama u kompanijama koje ostvaruju 5 milijardi prihoda i zapošljavaju 46.000 ljudi. „Nije lako izvagati sve faktore, sagledati i širu sliku i proceniti vrednosti koje ima i svakodnevno u svom radu demonstrira osoba koja će poneti titulu CFO godine. Verujemo da smo pažljivim i posvećenim radom svih članova žirija uspeli u tome“.

 

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Veliko interesovanje za grupno finansiranje na platformi Dobri Dabar

by bifadmin

U toku nepunih mesec dana od najave osnivanja crowdfunding platforme Dobri Dabar, čak 20 ideja i projekata prijavilo se za sprovođenje online kampanje za prikupljanja sredstava od zajednice na ovoj platformi.

„Dobri Dabar je prva crowdfunding platforma u Srbiji na kojoj će biti moguće da, pored organizacija, udruženja i pojedinaca, kampanje za grupno finansiranje pokreću mala i srednja preduzeća, a prioritet će imati ideje i projekti usmereni ka zelenoj ekonomiji, održivosti i zapošljavanju. S obzirom da nagradni crowdfunding u osnovi podrazumeva motivisanje pojedinaca i organizacija da manjim ili većim iznosima podrže ideju koja se crowdfunduje, jedan od najvažnijih kriterijuma za pokretanje kampanje na platformi Dobri Dabar biće značaj predložene ideje i projekta za zajednicu i opšti društveni razvoj,“ kaže Dušan Vulović, ekspert za crowdfunding i osnovač organizacije Loud Crowd, koja uz podršku Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje pokreće platformu Dobri Dabar.

Platforma Dobri Dabar počinje sa radom 16.februara 2022.godine, a svima koji su zainteresovani za ovaj način finansiranja na adresi dobridabar.com dostupan je upitnik na osnovu kog će moći da provere kapacitete svoje ideje za crowdfunding kampanju. Kao prve kampanje za sada su potvrđeni projekti ekološkog udruženja Zelenacija i nekoliko organizacija udruženih sa nevladinom organizacijom Supernatural festival.

“Beogradska pčela je projekat čiju smo realizaciju već započeli osnivanjem pčelinjaka sa 30 košnica i medonosnim vrtom kod Silosa Beograd na Dorćolu. Više od 70 odsto svetske flore i faune zavisi isključivo od pčela. Oprašivanje je jedna od njihovih najvažnijih funkcija i omogućava biljkama da se razmnožavaju, što ih čini veoma važnim u održanju biodiverziteta. Kroz crowdfunding kampanju želimo da obezbedimo sredstva za opstanak ovog projekta i plasiranje teglica meda pod nazivom “Beogradska pčela” na tržište,” kaže Srđan Stanković, osnivač Supernatural festivala i dodaje da se ovaj projekat realizuje u saradnji sa Gaia Pokretom.

Ekološko udruženje Zelenacija poznato je po promociji ekološkog i održivog načina života. Aleksandar Janković, osnivač ovog udruženja, i njegova porodica žive na seoskom imanju u kući od slame, sa solarnim sistemima za proizvodnju energije i sistemom za filtriranje kišnice. Glavni izvor prihoda porodice trenutno dolazi od poslovnih konsultacija koje Aleksandar pruža na daljinu iz njegove kancelarije u divljini. “O našim aktivnostima i prednostima i izazovima naše svakodnevice redovno informišemo pratioce našeg sajta i društvenih mreža. Mnogi od njih došli su i da nas posete. Želeli bismo da kroz crowdfunding kampanju dobijemo podršku da priče o ovom načinu života, koji i u modernim vremenima ima dosta elemenata starinskog, predstavimo u knjizi i promovišemo većem krugu ljudi”, kaže Aleksandar Janković.

Na početku rada platforme Dobri Dabar biće sprovedena i crowdfunding kampanja za uređenje prostora oko malog jezera koje se nalazi u selu Babina Luka kod Valjeva. Kampanju pokreću volonteri Zavičajnog udruženja Hadži Ruvim, inače angažovani na rešavanju problema, očuvanju kulturnog nasleđa i unapređenju potencijala za život i turizam svog sela. Cilj kampanje je održanje vodenih ekosistema, socijalizacija mladih u selu, unapređenje ponude seoskog turizma i promocija pomoći zajednici.

Organizacija Loud Crowd će i nadalje, a posebno u periodu do početka rada platforme, raditi na obezbeđivanju što boljih uslova za uspeh kampanja na platformi Dobri Dabar. U tom smislu do sada je sa Raiffeisen bankom a.d. Beograd postignut dogovor da transakcije kampanja na platformi Dobri Dabar budu oslobođene provizije. U toku su i dogovori sa nekoliko važnih nacionalnih institucija o podršci u svrhu bržeg razvoja crowdfunding-a u Srbiji i širenja potencijala platforme Dobri Dabar.

Uz podršku Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje, Dušan Vulović je u proteklih nekoliko godina organizovao niz aktivnosti u svrhu promocije crowdfunding-a u Srbiji i širenja znanja o vođenju crowdfunding kampanja. Rezultat te saradnje je i sajt crowdfunding.rs koji služi promovisanju crowdfunding-a i edukaciji potencijalnih crowdfunder-a.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci