Monthly Archives

мај 2022

Lagardova najavila podizanje evropske referentne kamatne stope

by bifadmin 24. мај 2022.

ECB bi u narednim mesecima mogla da okonča svoju politiku negativnih kamatnih stopa, najavila je njena predsednica Kristin Lagard.

Prema njenim rečima podizanje referentne kamate sa negativne na neutralnu vrednost bi se moglo desiti do septembra ove godine. Ukoliko se inflacija bude stabilizovala na dva odsto, Evropska centralna banka bi dodatno mogla dići kamatnu stopu.

Da podsetimo, ECB-ova kamatna stopa je trenutno -0,5 odsto, što znači da se bankama praktično naplaćuje da “parkiraju” keš u ovoj instituciji.

Podizanje evropske referentne kamatne stope bi, osim ispunjenja glavnog cilja – usporavanja inflacije, moglo da dovede i do rasta cene evra, koji je u prethodnom periodu značajno oslabio u odnosu na dolar.

Izvor: CNBC

Foto: Pixabay

24. мај 2022. 0 komentar

Promo

S osmehom ili mahanjem, plaćanje u radnji je postalo lično

by bifadmin 23. мај 2022.

Nema više frke oko traženja telefona ili traženja novčanika s rukama punih kesa – za sledeću generaciju plaćanja koja se obavljaju lično biće dovoljan samo osmeh ili mahanje rukom. Pouzdana tehnologija koja koristi skeniranje vašeg lica ili otiska prsta za otključavanje telefona sada se može koristiti da pomogne potrošačima da ubrzaju plaćanje. S novim biometrijskim programom za plaćanje kompanije Mastercard, sve što vam treba da obavite plaćenje ste – vi.

Program ulazi u globalnu implementaciju i predstavlja prvi tehnološki okvir svoje vrste koji će pomoći u uspostavljanju standarda za nove načine plaćanja u prodavnicama svih veličina, od velikih supermarketa do malih prodavnica iz kraja. Program propisuje skup standarda kojih se banke, trgovci i pružaoci tehnologije pridržavaju, pomažući u obezbeđivanju bezbednosti i privatnosti ličnih podataka pri biometrijskom plaćanju.

Na globalnom nivou, 74% potrošača ima pozitivan stav prema biometrijskoj tehnologiji, a predviđa se da će tržište beskontaktne biometrijske tehnologije dostići vrednost od 18,6 milijardi dolara do 2026. godine.

„Način na koji plaćamo treba da bude u skladu sa načinom na koji živimo, radimo i poslujemo, da pruža potrošačima mogućnost izbora uz najviše nivoe bezbednosti“, izjavio je Adžej Bala, predsednik Cyber & Intelligence sektora u kompaniji Mastercard. „Naš cilj u okviru ovog novog programa jeste da kupovinu učinimo odličnim iskustvom kako za potrošače, tako i za trgovce, pružajući im što bolju bezbednost i praktičnost.“

Transformacija iskustva plaćanja

Učesnici Mastercard biometrijskog programa za plaćanje nude potrošačima mogućnost da se lako prijave za servise biometrijskog plaćanja, putem aplikacije trgovca ili provajdera identiteta. Kada se jednom prijavite, neće više biti usporavanja prilikom plaćanja dok tražite novčanik. Potrošači jednostavno mogu da provere račun i nasmeju se u kameru ili da mahnu rukom nad čitačem da bi platili. Nova tehnologija obezbeđuje brzo i sigurno iskustvo plaćanja, a istovremeno potrošačima omogućava da izaberu način na koji žele da izvrše plaćanje.

Prednosti za trgovce su takođe velike, od kraćeg vremena za obavljanje transakcije i kraćih redova do veće higijene i povećane bezbednosti. Sistem plaćanja može biti integrisan sa programima lojalnosti i personalizovanim preporukama kako bi se pomoglo potrošačima da pronađu proizvode koji bi ih mogli interesovati na osnovu prethodnih kupovina.

Mastercard sarađuje sa partnerima kao što su NEC, Payface, Aurus, PaybyFace, PopID i Fujitsu Limited kako bi se osiguralo pokretanje i proširio doseg novih mogućnosti plaćanja širom sveta, pridržavajući se sveobuhvatnog okvira minimalnih standarda, specifikacija i smernica koje se odnose na bezbednost, nivo biometrijskih performansi i zaštitu podataka u kontekstu biometrijskih plaćanja u radnji.

Prvi pilot će biti pokrenut ove nedelje u Brazilu sa Payface i St Marche. U okviru pilot faze, Payface tehnologija će se implementirati u pet St. Marche supermarketa u Sao Paulu. Potrošači koji posećuju ove supermarkete mogu da registruju svoje lice i podatke o plaćanju putem aplikacije Payface, a kada se registruju, ostaje samo da se nasmeju i plate na blagajni bez kartice ili mobilnog uređaja. Budući pilot projekti planiraju se za Bliski Istok i u Aziju.

„Payface razvijamo od 2018. godine, sa misijom da pomognemo da se transformiše način na koji ljudi plaćaju – da se unapredi iskustvo, a bez ugrožavanja bezbednosti“, izjavio je Eladio Izopo, izvršni direktor Payface-a. „Ovo partnerstvo sa kompanijom Mastercard je dobrodošao korak napred za nas i omogućiće da našu tehnologiju koristi više trgovaca i potrošača, olakšavajući kupovinu i unoseći radost osmeha u plaćanja.“

Nadovezivanje na nasleđe bogatih inovacija

Biometrijsko plaćanje je sledeći korak kompanije Mastercard da podrži razvoj plaćanja, zajedno sa nizom nedavnih inovacija, kao što su Shop Anywhere, Enhanced Contactless (ECOS) i Cloud Point of Sale, koje su uvedene kako bi se potrošačima i trgovcima pružila beskontaktna, fleksibilna i bezbedna iskustva kupovine.

Mastercard je već dugo pionir u korišćenju biometrije – u prodavnici i onlajn – kao bezbednog načina za proveru identiteta, zamenjujući lozinku osobom. Ovaj napredak, koji se nadovezuje na EMV 3-D Secure standard, omogućava ljudima da kupuju i plaćaju putem biometrijskih platnih kartica, uređaja i nosivih uređaja. Biometrija je takođe prisutna u potvrđivanju identiteta onlajn kupaca putem „plaćanja selfijem“ i onlajn, kroz korišćenje ključnih standarda kao što je FIDO (Fast Identity Online).

Kako se ova tehnologija sve više usvaja širom sveta, Mastercard pomaže svim zainteresovanim stranama da održe najviši nivo bezbednosti i privatnosti kako bi zaštitili potrošače. Program biometrijske provere je regulisan principima kompanije Mastercard za odgovorno upravljanje podacima, čime se ponovo potvrđuje pravo potrošača da kontrolišu način na koji se njihovi lični podaci dele i imaju korist od njihove upotrebe.

23. мај 2022. 0 komentar

Promo

Završen 11. NLB KomBank Organic konkurs: 2.5 miliona za najbolje projekte organske proizvodnje

by bifadmin 23. мај 2022.

Tradicionalni Organic konkurs NLB Komercijalne banke, članice NLB Grupe, danas je zvanično završen svečanom dodelom nagrada u ukupnom iznosu od dva i po miliona dinara za pet najboljih projekata uzgoja i prerade organske hrane.

Na jedanaesti po redu konkurs, ove godine je pristigao 61 projekat – 13 iz Centralne Srbije, zatim 18 iz Vojvodine, dva iz Južne Srbije, 11 iz Beograda, 10 iz Zapadne i sedam iz Istočne Srbije. Od gazdinstava koja se bave biljnom proizvodnjom pristiglo je 45 prijava, od onih koji se bave stočarstvom i pčelarstvom 14, dok su dve prijave stigle od gazdinstava koja se bave mešovitom proizvodnjom.

„Srpska organska proizvodnja polako zauzima mesto koje joj i pripada, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu. Samo u poslednje dve godine smo udvostručili izvoz organske hrane u vrednosti od gotovo 60 miliona evra. Duboko verujem da je organska proizvodnja budućnost za srpski agrar, ali i najbolja šansa za mala i srednja gazdinstva. Dobro je što se sada pojavljuju i veliki igrači koji bi pretvarali konvencionalnu proizvodnju žitarica u organsku. Oni će zasigurno pokrenuti i sve ostale još jače u priči organske hrane“, istakao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Branislav Nedimović.

Vlastimir Vuković, predsednik izvršnog odbora NLB Komercijalne banke naveo je da ova banka drži gotovo 30 odsto tržišta kada je o agraru reč, i da godinama unazad nastupa kao lider u isplati subvencionisanih kredita za poljoprivrednike – kako po broju, tako i po iznosu. Zbog toga, kako kaže, ima posebnu odgovornost da podrži poljoprivrednike – posebno one koji se poljoprivredom bave na teži, ali održiv način.

„Kao vodeća regionalna bankarska grupacija, sa sedištem i isključivim fokusom na tržišta Jugoistočne Evrope, naša matična NLB Grupa nastupa kao sistemski igrač u regionu koji je za nas dom. Imperativ održivog poslovanja, formalizovali smo još 2011, a 2020. ga i potvrdili i postavili u centar svih svojih poslovnih odluka i akcija. Na krilima tog principa, pokrenuli smo konkurs podrške organskim proizvođačima, koji rade i stvaraju, uz očuvanje dobrobiti korisnika, prirodnih resursa, biodiverziteta i čitavih ekosistema. Upravo to je spona koja ih snažno povezuje sa našom NLB porodicom, i posebno nas raduje što nakon više od decenije rada na promociji ove važne teme, danas svedočimo ekspanziji organskog uzgoja i prerade“, istakao je Vuković.

On je dodao da će NLB Komercijalne banke u narednom periodu nastaviti da podržava održiv razvoj čitave zajednice, kroz dodatne projekte društveno odgovornog poslovanja, i nastojaće da se pozicionira kao apsolutni lider u finansiranju zelenih projekata iz obnovljivih izvora energije.

Biljana Petrović, pomoćnica predsednika Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke istakla je da se snažna i kontinuirana podrška poljoprivrednicima ogleda u činjenici da je ova banka, ne samo tržišni lider u agraru, već i da četvrtu godinu zaredom ima najveću realizaciju kredita za poljoprivrednike uz subvenciju Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

„Tradicionalno dobar rezultat u potvrda je da poljoprivrednici našu banku, nastalu spajanjem dve najaktivnije banke u kreditiranju ovog segmenta, prepoznaju kao sigurnog partnera na putu razvoja. U prilog tome govori gotovo 170.000 poljoprivrednika, koji imaju otvoren namenski račun u NLB Komercijalnoj banci, od kojih je preko 160.000 aktivno. Već sada imamo veliki broj proizvoda za finansiranje svih namena u poljoprivredi, prilagođenih kako malim poljoprivrednim gazdinstava tako i onim velikim. Za poljoprivrednike koji imaju potrebu za korišćenjem avansne isplate po odobrenim IPARD podsticajima već smo uveli i dokumentarno poslovanje i izdali prve garanije, dok planirano i druge dodatne benefite u pogledu dostupnosti dodatnih proizvoda i usluga“, istakla je Petrovićeva.
Podsetimo, Organic konkurs se održava od 2012. godine i do sada je učestvovalo ukupno 646 projekata, od kojih je nagrađeno 42, dok je na ovogodišnji konkurs pristiglo 61 prijava.

23. мај 2022. 0 komentar

Zabava

Prvi logistički podkast u regionu: Audio dnevnici balkanskih vozača kamiona

by bifadmin 23. мај 2022.

Portal PlutonLogistics pokrenuo je “Za volanom” – jedinstveni logistički podkast u regionu. U prvoj sezoni biće objavljeno 6 epizoda audio dnevnika vozača kamiona koji će ispričati svoje životne priče, radne zadatke i svakodnevne izazove sa kojima se susreću.

Reč je o unikatnom formatu podkasta u audio formi. Dnevnik vozača vas vodi kroz autentične priče duž drumova Kanade, Italije, Rusije, Švajcarske, Srbije… Ovi sadržaji se mogu slušati preko Android aplikacije “Google Podcast” ili, za vlasnike Apple uređaja, preko aplikacije “Podcasts”, kao i na platformama YouTube, Spotify, Deezer, Anchor, Podcast.rs…

“U prvom formatu našeg podkasta dali smo reč i mikrofon vozačima, čiji audio-dnevnici će vas voditi na put i dopustiti vam da oslušnete kako se diše u kabini, na asfaltu. Podkast ‘Za volanom’ je zbog toga zanimljiv, informativan, koristan, ali na trenutke i dirljiv, intrigantan, drzak”, rekla je tim povodom Milica Milosavljević, izvršna direktorka Pluton Media u čijem sastavu posluje www.plutonlogistics.com.

O tome kako je i zašto osnovan sajt Pluton Logistics ali i kako on posluje, pisao je i B&F u svom tekstu o specijalizovanim medijima.

Foto: Pixabay

23. мај 2022. 0 komentar

Promo

U Eurobank Direktnoj štednja je u centru pažnje

by bifadmin 23. мај 2022.

Eurobank Direktna ovog proleća vraća štednju u centar pažnje klijenata. Banka nudi atraktivnu ponudu za štednju oročenu u evrima i dinarima, za sve svoje aktuelne i buduće klijente koji žele da bolje planiraju svoje budžete i investiraju u štednju. Banka u svom portfoliju ima različite depozitne proizvode koji obuhvataju ponudu za sve potrebe, a pored opcije štednje u domaćoj valuti, postoji mogućnost štednje i u evrima sa atraktivnom kamatnom stopom. Zbog toga je štednja u Eurobank Direktnoj pravi izbor!

Eurobank Direktna kontinuirano ulaže u svoje proizvode i usluge kako bi održala konkurentnu poziciju na tržištu. Zbog toga je razvila bogatu ponudu modernih, inovativnih depozitnih proizvoda, prilagođenih željama i potrebama svakog klijenta.

Već nekoliko godina pažnja javnosti usmerena je ka štednji u dinarima, pored, uvek aktuelne štednje u evrima. Stabilizacija kursa dinara ka evru, monetarna, finansijska, fiskalna i makroekonomska stabilnost doprineli su rastu poverenja građana u domaću valutu. Porastu dinarske štednje doprinela je i činjenica da banke neretko nude i više kamatne stope na taj oblik štednje, te se na pripisanu kamatu po dinarskoj štednji ne plaća porez, što je još jedan od razloga što je dinarska štednja aktuelna.

„Eurobank Direktna, kao odgovoran učesnik na finansijskom tržištu, dugoročno podstiče rast dinarske štednje, pa tako i sada pozivamo naše klijente da se raspitaju o najboljem načinu štednje u skladu sa sopstvenim potrebama. Uz atraktivne kamatne stope i fleksibilne modele štednje, sigurni smo da će klijenti moći da pronađu štednju po svojoj meri, u skladu sa sopstvenim potrebama i mogućnostima,“ izjavio je Dušan Mihailović, član Izvršnog odbora Eurobank Direktne.

23. мај 2022. 0 komentar

Promo

Erste slavi žensko stvaralaštvo i istorijska dostignuća

by bifadmin 23. мај 2022.

Evropska prestonica kulture Novi Sad od 18. maja do 12. juna je u znaku „Heroina“, žena koje su kroz istoriju pomerile granice u nauci, umetnosti i aktivizmu. Partnerstvo i podršku ovom programskom luku, kao i „Kaleidoskopu kulture“, pružila je Erste Banka, kao zvanična banka projekta Novi Sad – Evropska prestonica kulture.

Podrškom nizu manifestacija – od književnog festivala „Heroine u zenitu“ do multimedijalne izložbe „Evropsko žensko sećanje“ o istoriji Pokreta za oslobođenje žena u Evropi – Erste Banka je doprinela da Novi Sad postane prestonica ženskog aktivizma i da se prikaže razvoj i uticaj emancipacije žena u čitavoj Evropi. Izložbu možete posetiti u Arhivu Vojvodine, na adresi Žarka Vasiljevića 2a u Novom Sadu.

U našoj istoriji mnogo je žena koje su verovale u sebe i svoje ideje i naizgled malim koracima menjale svet u kom živimo. Mileva Marić Ajnštajn, Milica Stojadinović Srpkinja, Marija Trandafil, Milica Tomić, Nadežda Petrović, Isidora Žebeljan, samo su neke od važnih ličnosti nacionalne istorije i kulture koje su bile inspiracija današnjim umetnicama za predstave, koncerte i izložbe u okviru programskog luka „Heroine“.

Pored ovih svima dobro znanih žena, još je više onih koje nisu poznate široj javnosti, a koje su svojim talentima, predanim radom i upornošću godinama krčile put ka rodno ravnopravnijem društvu. Neke od njihovih priča Erste Banka je pokušala da ispriča kroz tri dokumentarna filma o tri dame koje razbijaju predrasude o podeli na muške i ženske poslove, menjajući ustaljeni pogled na svet. „Želeli smo da ih na ovaj način podržimo na putu daljih uspeha, a da u isto vreme njihovu strast i entuzijazam ponudimo kao inspiraciju za nove generacije mladih žena. Na ovaj način smo još jednom potvrdili našu posvećenost projektima vezanim za žensko stvaralaštvo i istorijska postignuća, posebno u oblastima umetnosti, kulture, nauke i preduzetništva,“ izjavila je Aleksandra Kosanović Strižak, direktorka Sektora marketinga i komunikacija Erste Banke.

Pod našim dobro poznatim sloganom #verujusebe, Erste je predstavio ove tri neverovatne žene: Aleksandru Cvetanović, mladu naučnicu sa novosadskog Tehnološkog fakulteta, čiji je istraživački rad prepoznat širom sveta, Marinu Gunjači, dreserku konja u filmskoj i televizijskoj industriji, i Andreu Lukači Pap, jedinu ženu u našoj zemlji koja se zvanično bavi kovačkim i bravarskim zanatom.

„Smatramo da je važno da se javno promovišu uspesi žena koje su svojom vizijom i neustrašivošću kroz istoriju menjale društvene norme, ali i svih onih koje to čine i danas. Hrabre, uporne, obrazovane, kreativne i odvažne – one su zaslužne za to što je današnje društvo naprednije i sigurnije, a ovaj svet lepše mesto za život. Da bi jedno društvo bilo još uspešnije, potrebne su žene koje veruju u sebe, a Erste Banka je tu da veruje u njih i pruži im podršku,“ istakla je Kosanović Strižak.

23. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija

Proizvođačima terapije za velike boginje raste vrednost na berzama

by bifadmin 23. мај 2022.

Dok mnoge kompanije, i proizvodne i tehnološke, beleže pad na berzama širom sveta, biotehnološkim je pojava majmunskih boginja znatno podigla vrednost. Ali ne svim, već onima koje se bave ovom i srodnim bolestima.

Primera radi, vrednost akcija kompanije “Siga” porasla je za 40 odsto, kompanije “Emergent Biosolutions” za 12 procenata, “Tonix Pharmaceuticals” za 15 odsto itd. Svima njima je zajedničko jedno – u pitanju su proizvođači terapije za velike boginje kojom se mogu lečiti i majmunske.

Da podsetimo, majmunske boginje izaziva virus koji pripada istoj porodici virusa kao i velike boginje. Zato su, prema tvrdnjama naučnika, oni koji su primili vakcinu protiv Variole vere u velikoj meri bezbedni i od ovog tipa boginja.

Tražnja za lekovima za iskorenjenu bolest

Majmunske boginje postoje već decenijama, ali ne u razvijenom delu sveta već u tropskim predelima u centralnoj i zapadnoj Africi. S obzirom na to kako svet funkcioniše, posebno kada su u pitanju siromašne zemlje, vrlo verovatno je to razlog što u proteklih 50 godina, koliko majmunske boginje postoje na Crnom kontinentu, nije mnogo urađeno na polju unapređenja njihovog lečenja.

Međutim, nedavno su se majmunske boginje pojavile i u Evropi i Severnoj Americi. Ljudi su u strahu počeli da se raspituju kako se leče ove boginje. Strah je verovatno pojačalo i sve što nam se dešavalo u prethodne dve godine sa korona virusom. Međutim, često nam promiče upozorenje stručnjaka da se ove boginje ne šire tako lako kao korona, i da u razvijenim zemljama još uvek niko od njih nije preminuo, zahvaljujući adekvatnoj terapiji.

Ta terapija se sastoji od terapije za druge bolesti, budući da još uvek nije kreiran lek za majmunske boginje. Upravo zbog toga je skočila vrednost kompanija koje proizvode terapiju za najsrodniji tip boginja – velike boginje. U pitanju su antiviralni lekovi ali i vakcine koje sprečavaju zaražavanje.

Ako se pitate zašto bi neko pravio ili čuvao vakcine za boginje koje su iskorenjene još 80-ih godina prošlog veka odgovor je vrlo jednostavan – radi se o naporima država i kompanija da se zaštite od mogućeg bioterorističkog napada velikim boginjama.

Izvor: Kvarc

Foto: Pixabay

23. мај 2022. 0 komentar

Politika i društvo

Velika Britanija: Bankar navodno suspendovan sa posla jer je klimatologe nazvao ludacima

by bifadmin 23. мај 2022.

Kako javlja BBC, britanska banka HSBC je suspendovala jednog svog zaposlenog koji je javno rekao da centralne banke preuveličavaju finansijsku štetu od klimatskih promena i nazvao klimatologe ludacima.

Suspendovani bankar se zove Stjuart Kirk i u HSBC-u rukovodi investicionim timom za odgovorna ulaganja, što znači da je njegov posao da razmatra uticaj finansijskih ulaganja na ekološka, društvena i državna pitanja.

On je prošle nedelje u svojoj prezentaciji “Zašto investitori ne treba da brinu o klimatskim rizicima” na jednoj konferenciji naveo da klimatske promene ne treba da budu briga investitora. Kao primer je uzeo sve učestalije poplave, požalivši se da prilikom ulaganja on mora da razmatra i ono što će se desiti za 20 ili 30 godina.

Dodao je i da nas “stalno neki ludaci plaše propašću sveta” i da su takva “neutemeljena, pristrasna, sebična i apokaliptična upozorenja pogrešna”.

Javnost je burna reagovala na njegove reči, posebno na izjavu: “Koga briga ako Majami za 100 godina bude šest metara pod vodom? Amsterdam je vekovima bio pod vodom pa je sada lepo mesto za život”. Ljudi su na društvenim mrežama masovno tražili njegov otkaz.

Rukovodstvo banke se odmah oglasilo, takođe na društvenim mrežama, tvrdeći da ovo nije zvaničan stav HSBC-a, niti preovlađujuće mišljenje u toj kompaniji.

BBC je objavio da je Kirk suspendovan sa posla, ograđujući se ipak da ta informacija nije potvrđena od strane banke.

Foto: Pixabay

23. мај 2022. 0 komentar

Ekonomija

Republika Srpska naplatila dug sama od sebe i opet će

by bifadmin 23. мај 2022.

Banke u Srpskoj sledećeg meseca će ponovo početi sa prinudnom naplatom 30 miliona maraka duga koje Republika na osnovu presude Suda BiH potražuje od Uprave za indirektno oporezivanje BiH, jer nije dogovoren način isplate, niti pronađen izvor tih sredstava, piše Capital.ba.

Dug, nastao iz nepravovremenog poravnanja, a čije su kamate dostigle glavnicu, delimično je ranije naplaćen i to u visini od oko 4,6 miliona maraka. Ta sredstva su povučena sa zajedničkog računa javnih prihoda i depozita građana, čime je, verovali ili ne, Republika Srpska povukla i deo sopstvenog novca, odnosno naplatila dug sama od sebe.

Šta se ovde zapravo desilo?

Problem je nastao zbog Upravnog odbora UIO (Uprave za indirektno oporezivanje) koji ranije nije redovno donosio odluke o poravnanjima, pa je onda Republika Srpska tužila Upravu zbog neizvršenog privremenog poravnanja za 2009. i 2010. godinu. Odluke su u međuvremenu usvojene, zbog čega je zatim Srpska tužbenim zahtevom obuhvatila samo kamate.

Sud BiH je 2015. godine doneo presudu kojom je UIO obavezana na isplatu naknade štete u iznosu od 15 miliona maraka sa zakonskom zateznom kamatom od 18. juna 2013. godine pa do konačne isplate, tako da je ukupan dug sa kamatama iznosio malo više od 30 miliona maraka.

Ovo je otvorilo put daljim problemima jer se postavilo pitanje naplate, odnosno odakle će se sredstva povući. Kako u budžetu UIO nema sredstava za takve namene, Pravobranilaštvo RS je pokrenulo postupak prinudnog izvršenja, a Sud BiH je doneo rešenje kojim se ono odobrava.

Nakon toga je Pravobranilaštvo RS putem Agencije za bankarstvo RS naredilo bankama sa sedištem u Srpskoj da pokrenu postupak prinudnog izvršenja ove sudske presude plenidbom sa uplatnih računa javnih prihoda od indirektnih poreza. Novac je skidan sa uplatnih računa javnih prihoda od indirektnih poreza, gde je i novac Republike Srpske, te sa depozitnih računa gde se nalazio novac fizičkih i pravnih lica iz BiH.

Nakon toga, Sud BiH je po zahtevu UIO doneo rešenje o odgodi sprovođenja izvršenja, nakon čega se to dogodilo ukupno sedam puta, ali rešenje do sada nije pronađeno.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Capital.ba

Foto: Pixabay

23. мај 2022. 0 komentar

Noviji članci

Stariji članci