Home Archives
Monthly Archives

август 2022

EkonomijaVesti

Plate nominalno porasle za 13,5 odsto, realno za 3,5 odsto

by bifadmin

Prosečna zarada je u periodu od januara do juna 2022. godine porasla nominalno 13,5 odsto, odnosno 3,5 odsto realno, objavio je Republički zavod za statistiku.

Prosečna plata u junu bila je 74.302 dinara, dok je medijalna zarada iznosila 56.397 dinara, što znači da je polovina zaposlenih ostvarivala zaradu do ovog iznosa, prenosi Nova ekonomija.
Medijalna zarada bila je skoro 200 dinara manja nego u maju.

U odnosu na maj ove godine, i realna vrednost junske prosečne zarade manja je za 1,4 odsto.
Visoka stopa inflacije uticala je da realni rast plata bude dosta niži u odnosu na nominalni rast.

Naime, prosečna plata u prvom polugođu 2022. godine bila je nominalno 13,5 odsto veća u odnosu na isti period prethodne godine, a realno samo 3,5 odsto veća.

Nominalni rast označava koliko su plate novčano porasle, dok realni rast označava koliko one manje ili više vrede u određenom periodu. Realni rast je odnos rasta plata i rasta cena, tj. inflacije.

Podsetimo, inflacija u junu je bila 11,9 odsto, da bi u julu nastavila da raste i dostigla je 12,8 odsto. Oko 70 odsto poskupljenja odnosi se na rast cena hrane i žitarica.

Vrhunac inflacije očekuje se u septembru, kada bi ona trebalo da dostigne oko 14 odsto.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

0 komentar
1 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Koji tehnološki giganti nas najviše prisluškuju i prate

by bifadmin

Već je opšte poznato da tehnološki giganti sakupljaju ogromne količine podataka o svojim korisnicima, a da svaku stvar koju uradimo na internetu je daleko od privatne.

Međutim, da li ste se zapitali koje vas to megakorporacije najviše prate i prisluškuju? Koje kompanije prikupljaju najviše, a koja najmanje korisničkih podataka? Najnoviji podaci analaitičke kompanije „StockApps“ otkrivaju koja nas kompanija najviše posmatra.

Kao što je već poznato, ukoliko je proizvod besplatan – proizvod ste vi. Međutim, i dalje je zanimljivo zaviriti iza kulisa i dobiti makar neki uvid u realno stanje stvari i u to ko nas koliko prati i ko koliko naših podataka gramzivo želi samo za sebe. Srećom, kompanija „StockApps“ izvršila je istraživanje koje se bavi baš ovom temom.

Naime, „StockApps“ odabrao je pet kompanija kako bi saznali koji od najvećih svetskih giganta prikupljaju najveći broj tipova ličnih podataka koje su prisutne na internetu. Pet kompanija koje su se našle u ovom istraživanju su Gugl, Tviter, Epl, Amazon i Fejsbuk.

Prema rezultatima ovog istraživanja, kompanija koja najraznovrsnije prikuplja podatke svojih korisnika i to kroz čak 39 kategorija je – Gugl.

Odmah iza kompanije Gugl nalazi se Tviter koji prati korisničke podatke kroz 24 kategorije. Na trećem mestu je Amazon koji prikuplja bitne podatke iz 23 kategorije, dok je na četvrtom mestu Fejsbukkoji podatke prikuplja iz 14 kategorija. Na kraju je “dobar momak” Epl koji prikuplja “samo” 12 kategorija korisničkih podataka.

Bitan je kvalitet, ne kvantitet

Sve ove kompanije mnogo novca zarađuju od korišćenja korisničkih podataka u svrhe reklamiranja unutar njihovih ekosistema. Međutim, nije najvažnije prikupiti što više informacija, već osigurati kvalitet prikupljenih informacija kroz praćenje kategorija koje se najbolje mogu upotrebiti u marketinške svrhe.

Međutim, zabrinjavajuća je činjenica da Gugl koristi i lokaciju korisnika kako bi istu upotrebio u svrhe predstavljanja reklama za “stvari” koje se nalaze upravo u vašoj blizini, prenosi Benčmark.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Najskuplji kvadrat u Parizu, Česi i Srbi najteže do stana

by bifadmin

Novi godišnji pregled tržišta nekretnina Dilojta pokazao da se razlike u „dobijanju krova nad glavom“ u Evropi ne smanjuju

Pariz je „odbranio“ poziciju najskupljeg grada u Evropi za kupovinu stana, dok je Velika Britanija isprednjačila u cenama novih stanova u 2021. godini. Česi moraju da daju najviše plata za stan novi od 70 kvadrata a Prag ima najveći godišnji skok cena… samo su neki od brojnih podataka koje je donelo novo istraživanje „Dilojta“ o tržištu nekretnina u Evropi u 2021. godini.

Najveći rast cene ima Prag

U analizi su se našle i zemlje iz našeg regiona, pa tako Bosna i Hercegovina ima najjeftiniji prosečan kvadrat stana od 974 evra, iako ima i najmanje novoizgrađenih stanova na 1.000 stanovnika – manje od dva. Francuzi i Poljaci, gde je gradnja najintenzivnije, imaju 6,9 i 6,2 stana na hiljadu ljudi.

U Srbiji je prosečna cena 1.520 evra po metru kvadratnom sa godišnjim rastom cene od 7,5 odsto , u Hrvatskoj 1.823 (7,9) a u Sloveniji 3.356 evra (pad 3,84 odsto). Najviše je cena prošle godine skočila u Mađarskoj, za 24 odsto, a najviše pala u Španiji – za 8,5 odsto.

Prosečne cene stanova se, međutim, veoma razlikuju i unutar samih lokalnih tržišta, tako da su u nekim gradovima mnogo veće i stanovi sada mnogo skuplji nego 2020. godine.

Najveći rast cene ima Prag, sa 20 odsto poskupljenja, dok recimo u Berlinu, gde se cene rentiranja kontrolišu, nije bilo poskupljenja ni u cenama stanova. U Beogradu su stanovi poskupeli 9,97 odsto (u lokalnoj valuti), manje nego u Budimpešti (18,71) ali više nego u Kopenhagenu (8,33) ili Zagrebu (4,7).

Sa ovakvim cenama i poskupljenjima, i stanovi su sve manje pristupačni prosečnom građaninu.

Najgore je Česima, gde je potrebno da se plati 13,3 godišnjih (bruto) plata da bi se kupio stan od 70 kvadrata, pa Slovacima (12,8) i Srbima (11,5), dok je najlakše da dođu do sopstvenog krova nad glavom Ircima (3,1), Norvežanima (4,4) i Belgijancima (4,5).

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Da li vodovod treba privatizovati?

by bifadmin

Najnovije istraživanje sa SOAS Univerziteta u Londonu pojašnjava zašto bi vodovodi širom sveta trebalo da budu u javnom vlasništvu. Bar u zemljama kojima ne vlada korupcija i u kojima postoji transparentno upravljanje javnim preduzećima.

U Engleskoj su ovog leta kompanije koje se bave upravljanjem vodom bile na udaru žestokih kritika. Za početak zbog velike suše koja je posledica klimatskih promena, a koju su dočekale nepripremljene. Zatim zbog toga što su gubile velike količine vode usled curenja. I na kraju, ali ne manje bitne, usledile su kritike zbog zagađenja koje uzrokuju budući da su povećale količinu otpadnih voda koje ispuštaju u reke i druge vode. Iako ni kupci njihove vode ni javnost nisu krili nezadovoljstvo, akcionari i investitori tih kompanija imali su razloga za širok osmeh budući da im već godinama oštro rastu dividende a menadžerima zarade.

Ovo je bio jedan od povoda da Kejt Bejlis, Eliza Van Vajenberge i Bendžamin O. L. Bauls sa SOAS Univerziteta u Londonu sprovedu istraživanje kako posluju privatne kompanije koje dominiraju u vodnoj privredi te zemlje. Iz istraživanja se može zaključiti da su one mnogo agresivnije od javnih preduzeća kada je u pitanju sticanje profita, a manje transparentne kada se radi o načinu upravljanja i rezultatima istog. U svojoj trci za zaradom one ne vode računa o javnim interesima kao što su zdrava životna sredina, kvalitet vode isl, ali ni o krajnjim korisnicima za koje formiraju cenu vode na bazi predviđanja nekih budućih troškova.

Zanimljivo je da one, iako navodno posluju tržišno, zapravo ne nude izbor korisnicima svojih usluga. Građani naime, ukoliko su nezadovoljni njihovim uslugama, ne mogu da se snabdevaju vodom od drugih kompanija jer infrastruktura za to ne postoji.

Sve više gradova rekomunalizuje vodovode

Iz ovog i još mnoštva razloga autori pomenute studije zaključuju da vodovod nudi jednu od onih javnih usluga koje nipošto ne bi trebalo da završe u rukama privatnika i podsećaju na primere gradova koji su prvo privatizovali ove usluge a zatim ih rekomunalizovali. Razloga za vraćanje vodovoda u javne ruke uglavnom je bilo više, počev od visoke cene vode, pa sve do nebrige o njenom kvalitetu ali i kvalitetu infrastrukture kojom se ona sprovodi do domaćinstava. Tako su na primer privatne kompanije menjale cevi samo kada moraju ali im to nije smetalo da naplaćuju svoje usluge kao da ih menjaju redovno, što je i očekivano jer je svuda u svetu prioritet privatnih kompanija smanjenje troškova i povećanje prihoda.

Baš ih tih razloga je, primera radi, Pariz 2010. posle četvrt veka u privatnom vlasništvu preuzeo gradski vodovod. Samo godinu dana od ove “nacionalizacije”, cena vode je u prestonici Francuske smanjena za osam odsto. U isto vreme se i Berlin odlučio za isti postupak, i to na referendumu gde je 98 odsto građana glasalo za rekomunalizaciju.

Prelazak ovakvih velikih sistema u javno vlasništvo nije ni jednostavan ni jeftin postupak ali je, kako kažu autori studije, na duže staze isplativ. Jer u suprotnom će građani skupo plaćati vodu, a ono što plaćaju će često završavati u rukama preplaćenog menadžmenta i akcionara ili u poreskim rajevima. Rekomunalizacija bi trebalo da doprinese reinvestiranju tog novca i unapređenju kvaliteta usluge ali i odgovornog ponašanja prema životnoj sredini, naravno u slučajevima gde postoji transparentno poslovanje i gde ga država nadzire kako treba.

Osim toga, pišu oni, nije sve u brojkama i matematici. Ovde nije bitan samo ekonomski motiv već i humanost, budući da se radi o jednom od glavnih resursa na planeti – vodi za piće – koji bi trebalo svima da bude dostupan.

Izvor: The Conversation

Foto: Skitterphoto, Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Efekti razvojne pomoći EU: Veća korist od bilateralnih donacija

by bifadmin

Razvojna pomoć EU namenjena zemljama Zapadnog Balkana do 2026. godine većinom će se realizovati preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Dosadašnji efekti ovog programa u Srbiji pokazuju da su za našu zemlju bile značajnije bilateralne donacije evropskih zemalja, nego bespovratna pomoć EU. Naime, od 2009. godine kada je započet ovaj program, bilateralne donacije za projekte u Srbiji su ukupno iznosile 111,6 miliona evra, a bespovratna pomoć 76,5 miliona evra.

Zemlje kandidati u procesu pridruživanja EU imaju pristup fondovima za razvoj, koji su formirani s ciljem da ublaže razlike između starih i novopridošlih članica. Ovim sredstvima iz zajedničkog budžeta Evropske unije finansiraju se razvojni projekti iz prioritetnih oblasti, koje se periodično redefinišu u skladu sa realizovanim ciljevima ili izmenjenim okolnostima.

Razvojna pomoć EU kandidatima za članstvo, po pravilu se realizuje iz IPA fondova, čija sredstva se distribuiraju preko programa za povećanje ekonomske konkurentnosti zemlje kandidata. Trenutno, u Srbiji se sprovodi osam EU programa, koji se uz manja odstupanja realizuju i u drugim državama Zapadnog Balkana.

Veličina IPA fondova, koji su na raspolaganju ovim programima, nije proporcionalna veličini privreda, niti broju stanovnika, a kriterijumi po kojima se sredstva raspodeljuju među zemljama Zapadnog Balkana nisu unapred utvrđeni. U prethodnim ciklusima Srbija je dobijala oko 12% ukupnih fondova za Zapadni Balkan, a od oko 11,5 milijardi evra, koliko je iznosio budžet IPA 1 za period 2007–2013. godine, Srbiji je stavljeno na raspolaganje 1,4 milijarda evra. Za period 2014–2020. godine (IPA 2), opredeljeno je ukupno 11,7 milijardi evra, od čega okvirno 1,5 milijardi evra za Srbiju.

Ukupno, za period 2007–2020. godine, bespovratna sredstva EU Srbiji iznose 2,9 milijarde evra, odnosno prosečno 200 miliona evra godišnje. Pritom, treba imati u vidu da skoro svi projekti uključuju kofinansiranje ili članarinu koju uplaćuje korisnik, navodi Nataša Stanojević, naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u analizi o efektima razvojne pomoći EU u Srbiji.

Stanojević napominje da gotovo nema naučnih analiza o tome koliko su ovi projekti efikasni. Jedno od retkih istraživanja o rezultatima finansijske podrške EU za razvoj infrastrukture na Zapadnom Balkanu uradio je Bečki institut za međunarodne ekonomske studije uz podršku Evropske investicione banke (EIB). Autori istraživanja, Mario Holcner i Monika Švarchapel, ističu kao jedan od važnijih zaključaka nepovoljnu strukturu finansiranja koju većinom čine zajmovi, dok je bespovratna pomoć minimalna.

Prema njihovoj oceni, finansijska podrška EU ne razlikuje se od kineskog finansiranja, koje se kritikuje zbog opasnosti prekomernog zaduživanja osetljivih zemalja.

Slabosti bespovratne pomoći

Stanojević podseća da su sa novim ciklusom IPA 3 projekata promenjeni i razvojni prioriteti. Infrastrukturna povezanost, zeleni razvoj i energetska efikasnost preuzimaju primat nad inovacijama, visokim i informacionim tehnologijama. Projekti EU za razvoj zemalja Zapadnog Balkana u periodu 2021–2026. godine usmereni su na razvoj transportne, digitalne i energetske infrastrukture i na pitanja životne sredine. Većina ovih ciljeva će se realizovati preko programa Investicioni okvir za Zapadni Balkan (IZOB), koji se sprovodi još od 2009. godine, ali sada postaje ključan jer je izvorno namenjen upravo razvoju pomenutih oblasti.

Preko ovog programa je realizovana većina ulaganja u infrastrukturu na Zapadnom Balkanu, a zaključno sa 2018. godinom sprovedeno je 146 ovakvih projekata u vrednosti od 10,9 milijardi evra. Pri tome su najvažniji izvor finansiranja bili zajmovi (7,9 milijardi evra), dok su grantovi iznosili 796 miliona evra. U Srbiji je preko ovog instrumenta do 2022. godine pokrenuto 36 projekata, od čega je 20 usmereno na unutrašnje, a 16 na regionalne ciljeve, koji su uključili i druge zemlje Zapadnog Balkana. Neki su realizovani, dok su drugi u fazi implementacije.

Podaci o projektima koji se odnose samo na našu zemlju, pokazuju da je u strukturi finansiranja daleko najveći udeo kredita koji je Srbija uzela od evropskih banaka za realizaciju ovih projekata. Zajmovi iznose preko dve milijarde evra, odnosno učestvuju sa 70% u finansiranju IOZB projekata. Na drugom mestu su sopstvena sredstva korisnika projekta, najčešće određene državne institucije ili javne kompanije u Srbiji. Sopstvena sredstva iznose oko 743 miliona evra, i čine oko 24% svih sredstava utrošenih za projekte. Bilateralne donacije zbirno iznose 111,6 miliona (4%), a grantovi, odnosno bespovratna pomoć imaju najmanji udeo od 76 miliona evra, odnosno 2% ukupnih sredstava uloženih u projekte tokom proteklih 12 godina.

Zajednički regionalni projekti se razlikuju od samostalnih projekata za Srbiju po tome što su izvori finansiranja samo krediti i grantovi. Regionalni projekti su finansirani kreditima u iznosu od 372 miliona evra i grantovima u vrednosti od 66 miliona evra.

Način na koji se odobravaju grantovi je ključna prepreka za njihovu efikasnost, konstatuje Stanojević. Bespovratna pomoć je, naime, usmerena na periferne aspekte projekata, kao što su studije izvodljivosti, izrada projekta i pravilnika, izrada tenderske dokumentacije, obezbeđivanje projektne dokumentacije i slično.

Svu ovu dokumentaciju pripremaju EBRD i ERB, za koja dobijaju sredstva iz IPA fondova. „Ova tehnička pomoć je uglavnom tipskog oblika, odnosno ne zahteva posebno poznavanje konkretnog problema na koji se projekat odnosi, a u projektima dostiže milionske vrednosti. Vrednost ovih projekata u slučaju da ih izrađuju lokalne agencije, bila bi višestruko manja“, ističe autorka.

Bilateralne donacije evropskih zemalja

Ukupne bilateralne donacije u okviru projekata IOZB prevazilaze iznose institucionalne EU bespovratne pomoći u ovim projektima. Zbirni pregled svih projekata IOZB pokazuje da je iznos bilateralnih donacija za projekte u Srbiji 111,6 miliona evra, dok grantovi ukupno iznose 76,5 miliona evra. Zemlje sa najvećim donacijama u okviru IOZB, od osnivanja ovog programa 2009. do 2020. godine su Norveška i Švedska sa 24 i 23 miliona evra, a slede Austrija, Nemačka i Italija.

Donacije u okviru IOZB projekata su samo mali deo, oko 10% ukupnih bilateralnih donacija Srbiji. Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova, do 2016. godine bilateralne donacije Srbiji su dostigle vrednost od oko 523 miliona evra. Najveći bilateralni donatori Srbije su Švedska sa 270 miliona evra, koja je u okviru IOZB programa donirala dodatnih 23 miliona, zatim Kraljevina Norveška, čije ukupne donacije iznose oko 216 miliona evra, i dodatnih 25 miliona evra preko IOZB, a slede Holandija i Austrija.

Bilateralne donacije, u okviru određenog programa ili izvan njega, najčešće su novčane. Donacije kraljevine Norveške, na primer, odnose se na nabavku opreme za novoosnovana preduzeća, obavljanje infrastrukturnih radova, postavljanje cevovoda, nabavku sajber platforme i softvera za potrebe Vlade Srbije i drugih državnih institucija, uključujući obuku kadrova za njihovo korišćenje, nabavku vrhunske medicinske opreme za klinike u zemljama Zapadnog Balkana i slično.

Evropska unija je Evropskim investicionim planom odobrila samo devet milijardi evra bespovratne pomoći za pet zemalja Zapadnog Balkana. Imajući u vidu raspodelu po zemljama iz prethodnog perioda, Srbija može očekivati iznos bespovratne pomoći od oko jedne milijarde evra za period 2021–2026. godine, i to u obliku studija izvodljivosti, procena, uputstava i preporuka. Da bi ostvarila i ovu simboličnu pomoć, naša država će morati da uzme kredite koji su znatno veći nego u prethodnom periodu, imajući u vidu da su novi razvojni ciljevi, posebno infrastrukturni, daleko zahtevniji nego oni u ranijim ciklusima, zaključuje Stanojević.

Branko Bogavac

Biznis & finansije, broj 199/200, jul/avgust 2022.

Foto: Greg Rosenke, Unsplash

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Promo

Uticaj ljutskog faktora u proizvodnom okruženju i značaj optimizovanih radnih navika

by bifadmin

Koju god privrednu ili uslužnu delatnost da sagledamo, vrlo brzo vidimo da je čovek osnova svakog procesa i kao takav on je neposredno uključen u njihov dizajn, funkcionisanje, optimizovanje, održavanje i unapređenje. Svaki segment radnog procesa nalazi se pod nekom vrstom čovekovog uticaja.

Uticaj ljudskog faktora u proizvodnom okruženju time se stavlja na prvo mesto u proizvodnom procesu. Čovek svojim radom direktno daje vrednost proizvodu, međutim ako ljudi koji učestvuju u procesu proizvodnje nisu organizovani, odnosno ako ne rade na standardan i optimizovan način, oni predstavljaju čist trošak. Zato je i cilj da sami radni procesi budu tako organizovani da svaki zaposleni tačno zna šta radi, uspostavljajući balans između opterećenja rada čoveka i doprinosa koji pruža kompaniji u kojoj radi.

“Često u našoj praksi kada kod klijenta prvi put snimamo neki proces, dobijemo rezultat koji pokazuje da ljudi svojim radom u toku radnog vremena, doprinose samo 20% vrednosti proizvodu koji proizvode, dok preostalo vreme predstavlja rasipanje. Pretvoreno u radne sate, to znači da su ljudi u proizvodnji, od 8 sati radnog vremena samo sat i po vremena direktno radili na tom proizvodu, a da su preostalo vreme trošili na nepotrebne aktivnosti kao posledicu loše organizovanih procesa. Kompanija iz koje dolazim, ovako zatečeno stanje rešava uz pomoć veoma efikasnih Lean i Kaizen alata, pa nakon implementacije tih alata dobijemo situaciju u kojoj se VA (Value Added) aktivnosti sa zatečenih 20 popnu na 60 i više procenata, a to je rezultat samo bolje organizacije posla.” – kaže Ivan Milanović iz kompanije Tecor Consulting

Ako želimo profitabilnu i na tržištu konkurentnu kompaniju, potrebno je da savki proizvodni proces izanaliziramo do detalaj. Tek tada, kada budu uočena i eliminisana sva rasipanja, kada radno mesto bude koncipirano tako da zaposleni sa što manje rada bude što efikasniji, dobre prakse pretvaramo u standarde. Ti standardi, ako se valjano implementiraju u organizaciji, postaju radna navika zaposlenih. Naravno da ovde nije kraj, te radne navike treba konstantno, sitnim poboljšanjima gotovo svakodnevno optimizovati. Ovako uspostavljen način rada kompaniji direktno obezbeđuje profit, a kod zaposlenih veće zadovoljstvo na radu.

Lean koncept obuhvata sve zaposlene u jednoj kompaniji, bilo da je ta kompanija iz domena proizvodnje ili uslužnih delatnosti. Može se primeniti bukvalno svuda, od proizvodnje železničkih lokomotiva do banalnog košenja travnjaka u dvorištu.
Savremeni uslovi poslovanja, koje odlikuju izražena kompleksnost, nepredvidivost i neizvestost, pa na kraju i oštra konkurencija, i zasićenost tržišta proizvodima i uslugama, zahtevaju jedan potpuno drugačiji pristup u poslovanju, gde centralni faktor uspeha ne predstavljaju materijalna i finansijska aktiva, već neopipljivi i nematerijalni resursni.

Odnosno prevedeno na područje Lean i Kaizen filozofije, kompanija mora, a sve da bi bila konkurentna na tržištu, smanjiti rasipanja u proizvodnji. Na taj način će cena proizvoda na tržištu ostati ista (neće se uvećavati), a cena izrade tog proizvoda biti značajno smanjena.

Ta razlika je zapravo “suva” dobit za proizvođača i realan faktor uspeha kompanije. Jedan od najpoznatijih svetskih menadžera Jack Welch govorio je: “Sposobnost organizacije da uči i brzo prevede naučeno u akciju je vrhunska konkurentska prednost.”, a ovde je svakako primarnu ulogu dao upravo čoveku u toj konkurentnoj organizaciji.

Da bi se radne navike kod zaposlenih u jednoj kompaniji optimizovale, pre svega mora se stvoriti okruženje u kome se uvek dolazi do shvatanja kako ima mesta za poboljšanja postojećih procesa “uvek može bolje”. Nema kraja procesima smanjivanja potrebnog rada, vremena, prostora, troškova i grešaka u proizvodnji. Istovremeno nudeći kupcima proizvode koji su sve bliži njihovim stvarnim potrebama i željama. U savremenom svetu pojam optimizacije odnosno poboljšanja je široko rasprostranjen, a najbolji primer uspešne primene metoda optimizacije je Japan, država u kojoj su metode optimizacije jedna od glavnih odrednica i karakteristika poslovanja. Industrijski razvoj Japana doživeo je vrhunac, pa su te procese proizvodnje Japanci do te mere usavršili da ih danas svi kopiraju. Poboljšanja proizvodnih i poslovnih procesa se postižu raznim metodama, a LEAN i Kaizen su sigurno najuspešniji u savremenom poslovnom svetu.

5S – Lean alat za uređenje radnih mesta, koji mi iz konsultantske kuće Tecor često implementiramo kod klijenata jedan je od najefikasnijih metoda za optimizaciju radnih navika, odnosno radnog prostora. Ova metoda navodi zaposlene da svakodnevno i konstantno uređuju svoj radni prostor i time lako uoče eventualne defekte na mašinama (curenje ulja i sl.), bezbednost na radu dovedu na veoma visok nivo, a nepotrebne operacije i kretanja svedu na minimum. Samim tim zaposleni vrlo lako mogu uočiti mogućnost poboljšanja procesa rada u kome neposredno učestvuju, a jednom postavljen standard, kao što smo već napomenuli automatski postaje deo radne navike.

Kada sve rezimiramo vidimo da uticaj ljudskog faktora u proizvodnom okruženju ima presudnu ulogu u ostvarivanju profita kompanije, a optimizovane radne navike zaposlenih omogućavaju da se proizvod do kupca plasira na vreme i u potrebnom kvalitetu. Naravno da pažljivo odabrani standardi i procedure povećavaju i bezbednost na radu, a zaposleni svoje radno vreme provode u prijatnom okruženju motivisani za produktivan rad.Impozantna referentna lista naših klijenata govori da se sve više kompanija u Srbiji odlučuje da svoje poslovanje unapredi Lean i Kaizen filozofijom koju konsultantska kuća Tecor sa velikim uspehom već više od deset godina implementira naročito vodeći računa o uticaju ljudskog faktora u proizvodnom okruženju, stavljajući akcenat pre svega na značaj otpimizovanih radnih navika kod zaposlenih.

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Propao i drugi pokušaj prodaje Geneks kule

by bifadmin

Poznata kao „Zapadna kapija Beograda“ Geneks kula koja je u vlasništvu kompanije Generaleskport, ponovo je u julu oglašena na prodaju po početnoj ceni od 1,46 milijardi dinara. Ipak, i drugi pokušaj prodaje bio je neuspešan, jer nije bilo zainteresovanih ponuđača.

U prvom pokušaju prodaje u maju takođe nije bilo zainteresovanih, a tada je bila ponuđena po početnoj ceni od dve milijarde dinara.

Na prodaju je je bilo ponuđeno 28 poslovnih prostora, površine 14.943 kvadratna metra, a dok prostori između 27. i 37. sprata imaju površinu veću od 1.450 kvadratnih metara. Prodajnu celinu činile su i garaža ukupne površine 9.023 kvadrata, kao i deset garažnih prostora površine 6.445 kvadrata.

Privredni sud u Beogradu je još marta 2017. proglasio bankrot u Generaleksportu, a u stečaju je od 2015. U stečaju je godinama i njena kćerka firma ICG.

Izvor: Danas
Foto: Bing.com

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvoVesti

Vino na čašu u Francuskoj od sada sa obaveznim „pedigreom“

by bifadmin

Vlada Francuske donela je nova pravila o prodaji vina na čašu i na karafe, koja su sa oduševljenjem dočekana od prodavaca domaćih rinfuznih vina, ali i potrošača koji će od sada moći da znaju, do detalja, koje vino piju.

Restorani i drugi lokali u kojima se služi vino na čašu moraće da izlože na vidnom mestu podatke o kvalitetu vina i njegovom geografskom poreklu, baš kao i na standardnoj vinskoj etiketi.

Lokali koji ne urade tako izložiće se riziku od novčane kazne u iznosu od 1.500 evra.

Novi propis donet je u okviru izmena i dopuna Zakona o transparentnosti podataka o hrani, koji je trebalo da stupi na snagu 2020. ali je primena odložena usled pandemije koronavirusa.

Ova godina je naročito podesna za donošenje zakona čiji je prevashodni cilj zaštita domaćih vinara, budući da se vinski sektor još uvek oporavlja od katastrofalne 2021. godine tokom koje je pozni mraz desetkovao berbu u mnogim krajevima Francuske.

Zajedno sa ovom vešću, francuski mediji preneli su da je u toku i inicijativa za strogu zaštitu regionalnih recepata, što bi, zajedno sa obaveznim isticanjem podataka o rinfuznim vinima, značajno poboljšalo ukupni. nivo francuske gastronomske scene.

Iza kampanje za zaštitu regionalnih recepata i njihovu obaveznu primenu u restoranima, što bi u praksi značilo da, na primer, da čuvena salata iz Nice (salade niçoise), ako se u meniju vodi pod tim imenom, ne bi smela da ima sastojke kao što su krompir ili pasulj, a koji se danas često stavljaju u nju.

Izvor: Vino & fino/Ekapija.com

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Nemačka „raj za pranje novca“

by bifadmin

U Nemačkoj se svake godine „opere“ oko 100 milijardi evra, zbog čega se ta zamlje često navodi kao „raj za pranje novca“, a stručnjaci smatraju da u najmoćnijoj evropskog državi ima još dosta prostora da se unapredi borba protiv tog oblika kriminala.

U izveštaju koji je pripremila međuvladina organizacija sa sedištem u Parizu Financial Action Task Force (FATF) navodi se da državni organi uspevaju da prate tokove samo jedan odsto od tih 100 milijardi i ističe da taj novac potiče od ilegalnih aktivnosti, kao što su krijumčarenje droge, oružja i ljudi, prenosi agencija V4.

Nemačka je svesna veličine tog problema, ali eksperti iz FATF kažu da nedostaje primena odgovarajućih mera i posebno ukazuju da bi mnogo moglo da se uradi na unapređenju saradnja federalne i regionalnih vlada.

Problem  supervizija nefinansijskog sektora

Kako se navodi, ekonomski značaj Nemačke i njene razgranate međunarodne veze tu zemlju čine veoma atraktivnom za sve koji žele da operu nelegalno zarađeni novac, na primer kroz sumnjive ugovore o izgradnji nekretnina ili industriju kocke.

Prema mišljenju stručnjaka iz FATF, najveći problem je supervizija nefinansijskog sektora, a razlog je činjenica da je za to na saveznom nivou zaduženo više stotina institucija, pa koordinacija između regionalnih vlasti ostaje veliki izazov.

Na osnovu preporuka FATF, savezna vlada je počela da preduzima neke korake, pa je tako ove sedmice ministar finansija Kristijan Lindner predstavio predloge za mnogo efikasniju borbu protiv pranja novca i istakao da je cilj vlade „da velika riba na kraju bude uhvaćena u mrežu“.

Da bi se to ostvarilo, Lindner je predložio formiranje nove institucije – Savezne policije za finansijski kriminal, koja bi imala maksimalna ovlašćenja u borbi protiv pranja novca.

U saveznim državama, međutim, nisu uvereni da će to dovesti do većeg napretka, pa je tako ministar finansija u Vladi Bavarske Albert Furaker rekao da savezna vlada i sada ima zakonske mogućnosti da se izbori sa tim problemom i poručio da formiranje još jednog „mamutskog tela“ nije rešenje.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Vučić: Građani koji uštede struju dobiće drastičan popust

by bifadmin

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će građani koji uštede struju u odnosu na isti mesec prethodne godine dobiti drastičan popust na cenu električne energije.

Kako je rekao, nova Vlada će uskoro napraviti plan o kome će građane obavestiti za mesec dana.

„Ne planiramo da idemo sa isključenjima, ali oni koji sami budu štedeli dramatično manje će platiti, daćemo dodatni popust, jer nam je jeftinije da platimo 57 evra svoje proizvodnje. Da građani ne osete ništa, da ušetede i da im račun umesto četiri hiljade bude tri. I bez obzira što ćemo da gubimo pare na taj način, u stvari ćemo da zaradimo, jer ćemo manje da uvozimo“, rekao je predsednik Srbije.

On je na konferenciji za novinare u predsedništvu rekao da problemi sa strujom i ostalim energentima nisu nešto što ima veze sa Srbijom, već je to svetski problem izazvan ratom u Ukrajini.

„Ovo je potpuno ludilo. Računajte bukvalno na pakao“, rekao je Vučić i dodao da je potrebno da se što pre nađu nove količine mazuta, dok je Srbija od kineskih partnera već uspela da nabavi najmanje milion tona indonežanskog uglja.

Vučić je rekao da je Elektroprivreda Srbije kriva za dosta problema, ali i da treba imati u vidu da država troši sedam odsto više struje nego pre pet ili deset godina, jer sada postoje fabrike i železare i ljudi troše više struje jer imaju više novca.

On je rekao da bi po sadašnjim cenama struje i gasa na tržištu samo zbog kupovine neophodnih količina Srbija morala da izdvoji osam milijardi evra godišnje i da bi to značilo bankrot države, jer je čitav budžet zemlje 13,5 milijardi.

Prema njegovoj proceni, to će ipak biti izbegnuto, jer je država nabavljala sve što joj treba u prethodnom periodu, pa ima rezerve u zemlji i Mađarskoj.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

0 komentar
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci