Nekoliko studija pokazalo je da četvorodnevna radna nedelja nije ekonomska utopija, već da su odmorniji radnici uglavnom produktivniji na poslu.
U ovom trenutku devet od 10 zemalja OECD-a sa najproduktivnijim radnicima dolazi iz kontinentalne Evrope, regiona koji u odnosu na svetski prosek ima prilično dugačke odmore. Šta nam ovo govori? Naučnici kažu – da odmorniji ljudi efikasnije rade.
Njihove reči potvrđuje i nekoliko pilot programa u kojima je vikend trajao tri dana nedeljno. Jedan od njih realizovan je na Islandu između 2015. i 2019. godine, a drugi na Novom Zelandu ali samo među radnicima Unilevera. Ovi programi pokazali su da kraća radna nedelja nije uticala na rast prihoda kompanija i produktivnost rada. Šta više, zaposleni su bili mnogo angažovaniji na poslu i ređe su odsustvovali sa njega.
U Velikoj Britaniji je prošle godine šest meseci realizovan isti ovakav pilot projekat u kojem je učestvovala 61 kompanija. Od tog broja participanata 56 preduzeća je bilo toliko zadovoljno efektima četvorodnevne radne nedelje da je najavilo da će je proglasiti standardom.
U svim ovim projektima osim produktivnosti radnika analizirani su i njihovo ukupno zadovoljstvo i zdravlje. Eksperiment iz Velike Britanije pokazao je da su zaposleni koji su radili samo četiri dana nedeljno u 39 odsto slučajeva osećali manji stres a u 54 odsto slučajeva su bili manje anksiozni. Njihov ukupni mentalni skor porastao je sa 2,95 na 3,32 poena. Slične podatke dobili su i autori studija na Islandu i Novom Zelandu.
Izvor: The Conversation
Foto: Razvan Chisu, Unsplash
Direktor destilerije „Aleksić Prvi“ iz Guberevca Marko Aleksić kaže za „B&F“ da zbog prodaje rakije na crno država gubi milione evra, a na gubitku su i registrovani proizvođači. „Prosečna cena rakije je 1.700 do 1.800 dinara po litru, a na taj iznos mi registrovani proizvođači plaćamo između 500 i 600 dinara za porez i akcizu. Jasno je koliko država gubi kada rakiju prodaju proizvođači koji nisu registrovani. To može da se promeni, samo je potrebno imati volje. Na prvom mestu potrebno je pojačati kontrole neregistrovanih proizvođača rakije. Osim što će to uticati na povećanje državnih prihoda, pomoći će i nama registrovanim proizvođačima, jer nećemo imati nelojalnu konkurenciju“, objašnjava Aleksić.
međunarodnim sajmovima u Zagrebu i Novom Sadu. Registrovao sam destileriju i krenuo sa većom proizvodnjom. Prošle godine sam proizveo 10.000 litara. Cilj mi je da napravim destileriju sa godišnjom proizvodnjom od oko 50.000 litara. Namera mi je da pravim kvalitetniju rakiju, i smatram da je to količina koja tako nešto omogućuje“, priča Čuk.
