Poreska politika mora da obezbedi pravednost i jednostavnost u primeni poreskih propisa. PDV jeste pravedan, ali nije jednostavan čak ni tamo gde bi mogao da bude, pa zato nekada cele privredne grane posluju u poreskoj neizvesnosti. To je nedopustivo, ističe poreski savetnik Aleksandar Vasić, koji je zbog brojnih nedoumica oko primene ovog poreza pokrenuo specijalizovani portal PDV.rs.
Kada je Srbija 2005. uvela porez na dodatu vrednost (PDV), preuzimajući evropsku praksu, na tržištu je praktično vladalo opsadno stanje. I pre ovog poreza, kod nas je postojao porez na promet, ali je poreska nedisciplina bila ogromna. Zato se PDV uvodio „čvrstom rukom“, kontrole su bile svakodnevne, a kazne su samo pljuštale. Za privrednike je to bilo neočekivano, ali su svi naučili da PDV mora da se plati. I to na vreme.
Danas PDV čini polovinu poreskih prihoda republičkog budžeta. Stoga ne čudi što se najveći broj poreskih kontrola odnosi na PDV. S druge strane, praksa pokazuje da privrednici imaju najviše nedoumica upravo oko propisa koji prate primenu ovog poreza.
„PDV je ispunio svoju svrhu. Ali u njegovoj primeni postoji najviše dilema i prostora za edukaciju ljudi. Ovaj porez stalno izaziva veliko interesovanje zato što se svi obveznici PDV-a u svakodnevnom radu suočavaju sa brojnim pitanjima. Takođe, česta je izmena propisa koji se prilagođavaju praksi ili evropskim trendovima, a to otvara nova pitanja“, objašnjava Aleksandar Vasić, poreski savetnik sa višedecenijskim iskustvom u ovoj oblasti, zašto je nedavno pokrenuo portal PDV.rs
Zakon ne može da se uhodava godinama
Poreska politika mora da obezbedi pravednost i jednostavnost u primeni poreskih propisa. Ukoliko se u praksi pokažu manjkavosti vezane za ova dva ključna aspekta, to znači da regulativa mora da se poboljša. PDV u najvećoj meri jeste pravedan, ali nije jednostavan, ocenjuje Vasić. „U jednom broju slučajeva, primena PDV-a ne može da bude jednostavna jer su procesi složeni, ali ima i onih gde postoji veliki prostor da se administracija pojednostavi i nije jasno zašto država to nije učinila“, kaže Vasić za B&F.
Jedan do pokazatelja da je neko rešenje suviše komplikovano može biti broj izdatih mišljenja o njegovoj primeni. Kada Ministarstvo finansija objavi više hiljada mišljenja o nekom propisu, to znači da on nije jednostavan za primenu. „Niko neće da traži mišljenje nadležnog ministarstva iz besa, jer ona koštaju i dugo se čeka odgovor“, ističe poreski stručnjak i kao primer navodi građevinski sektor: „Najveći broj mišljenja je dat iz oblasti prometa usluga i dobara u građevini. Sada smo se već uhodali i naučili, ali ne može se dozvoliti da se zakon uhodava tako što će građevinci ili knjigovođe prolaziti godinama kroz poresku neizvesnost. Može se uhodavati mesec dana, ali ne godinama. Stalna poreska nesigurnost ne sme da postoji“, naglašava Vasić.
Naš sagovornik skreće pažnju i na problem da se za određivanje šta se smatra prometom dobara i usluga u građevini koristi klasifikacija delatnosti koja nije napravljena za te svrhe, već za statistiku. Sama klasifikacija potiče iz vremena kada nisu postojale mnoge tehnologije, materijali i metode rada koji se danas primenjuju u građevinarstvu, što je stvorilo brojne nedoumice, a time i potrebu da se za mišljenje pitaju nadležni.
Poledice takvih rešenja opet idu preko leđa privrednika, kojima ako nehotice pogreše naknadno može da bude nametnut porez ili osporen odbitak poreza.
Izmene propisa u oblasti klasifikacija delatnosti su trenutnu u pripremi, ali ćemo, kako kaže Vasić, tek videti šta će one doneti. „Postojalo je obećanje da će država doneti poresku klasifikaciju delatnosti i za poreske potrebe opisati radove koji se smatraju građevinom, ali izgleda da se to neće desiti“, predviđa poreski stručnjak.
Od viška evidencija boli glava
Drugi problem kod PDV-a jesu stalne izmene. Neke su opravdane, neke nisu, ali čak i kada je izmena bila potrebna, način njenog sprovođenja je previše komplikovan. Primer je nova evidencija PDV-a u sistemu elektronskih faktura (SEF), koja je dodatak evidencijama koje već postoje.
„Kada vidite da postoje dva ili tri nivoa evidencija, koje pritom nisu ni usklađene, nameće se pitanje čemu one služe? Država uopšte ne razmišlja koliko će savesnog privrednika, koji želi sve da obračuna i plati, opteretiti tolikim evidencijama i da li su one zaista neophodne. Ponekad mi se čini da država zbog svoje nemoći da efikasnije naplaćuje porez pribegava besmislenim evidencijama“, ocenjuje Vasić.
Pored toga, kada uvede neku obavezu, država bi posle izvesnog vremena trebalo da podnese izveštaj kakve je rezultate dala ta nova obaveza i da li su ispunjeni ciljevi. „Država može sve a ne mora ništa, a privreda mora sve a ne može ništa“, ističe Vasić, koji kaže da je svestan potrebe za promenama, ali upozorava da učestale i nepotrebne izmene samo stvaraju dodatne probleme.
On napominje da Srbija nije izuzetak, i EU razmatra uvođenje elektronskih faktura zbog problema sa evazijom poreza u prekograničnim transakcijama, „ali mi smo izgleda majstori da zakomplikujemo administraciju“.
Gde je odgovornost države?
U domaćoj javnosti se malo govori o odgovornosti državnih službenika za počinjene greške u radu, posebno kada je reč o Poreskoj upravi. Ali šta se dešava ako, recimo, rešenje koje je doneo neki inspektor bude poništeno na drugostepenom organu? „Da li iko odgovara za grešku? Sistem kontrole kvaliteta u firmama je napravljen tako da se preduprede greške. Takav bi trebalo da bude i poreski sistem, ali to, nažalost, nije slučaj. Slično je i kod poreske evazije. Ukoliko neko izbegava plaćanje poreza onda je to pojedinačni problem, ali ako je takvih mnogo onda sistem nije dobar“, naglašava Vasić.
Država je dužna da efikasno naplaćuje porez i da od tih prihoda obezbedi kvalitetnu infrastrukturu, zdravstveni i obrazovni sistem, a ne da objavljuje spiskove poreskih dužnika. Čemu to služi, pita se naš sagovornik i dodaje:
„U Nemačkoj, kada obveznik ne plati porez, inspektor ga zove da ga pita da li je dobro, da li je zdrav. A u Srbiji se pitamo kako je moguće da neka firma duguje 100 miliona dinara? Ako je potraživanje sporno, opet se nameće pitanje ko je odgovoran što ono nije naplaćeno, jer država ima ozbiljne mehanizme za to ako želi da ih koristi“, podvlači naš sagovornik.
Platforma za PDV
Zbog svih navedenih i drugih problema sa kojima se privrednici suočavaju u praksi, ovaj poreski stručnjak je odlučio da pokrene specijalizovani sajt PDV.rs. Cilj je da korisnici te platforme na jednostavan način mogu da dođu do svih potrebnih informacija o PDV-u na jednom mestu. Veliki deo sadržaja će biti besplatan i predstavlja podršku PDV Akademiji, instituciji u kojoj Vasić planira različite vrste obuka o primeni PDV-a.
„Pored tekućih izmena vezanih za plaćanje ovog poreza, imaćemo edukacije za zaposlene u različitim privrednim sektorima, ne samo za one koji rade u računovodstvu, već i za sve druge kojima su znanja o primeni PDV-a neophodna za obavljanje njihovog primarnog posla“, najavljuje Vasić. Njegova želja je da edukuje i nove mlade stručnjake za ovu oblast, jer predviđa da će takvi kadrovi biti sve traženiji.
Naš sagovornik ističe da je veliki zagovornik poreske discipline, ali da će se uvek odnositi kritički prema zakonskim rešenjima koja nisu dobra i morala bi da se unaprede. „Mi smo još uvek daleko od državne uprave koja je okrenuta interesima građana i privrednika. Kod nas se državni organi ne doživljavaju kao institucije kojima možemo da se obratimo za pomoć, već kao neko ko nam stvara prepreke i sprovodi kazne. To moramo da menjamo“, uveren je Aleksandar Vasić.
Izvor: Biznis i finansije, oktobarski broj
Foto: Pixabay
