Promo

Društveno odgovorne aktivnosti kompanije Delez Srbija već godinama su prepoznatljive u javnosti. Strateška opredeljenost ove kompanije da bude dobar komšija i oslonac lokalne zajednice u kojoj posluje sprovodi se nizom uspešnih aktivnosti. Od nedavno, ova kompanija je pokrenula veliku humanitarnu akciju u kojoj, po prvi put u Srbiji, svi građani imaju priliku da na kasama zaokruže račun i doniraju kusur u humanitarne svrhe. Zahvaljujući projektu “Napravi razliku, pruži priliku”, kako kaže Mirjana Jovašević, direktorka koprorativnih komunikacija i održivog poslovanja kompanije, građani mogu da doniraju sredstva za nabavku medicinske opreme na Institutu za onkologiju i radiologiju i na taj način pomognu još kvalitetnijem funkcionisanju ove institucije.

Kako funkcioniše humanitarna akcija “Napravi razliku, pruži priliku”?

U svim Maksi, Tempo i Shop&Go prodavnicama širom Srbije prilikom gotovinskog plaćanja naši kupci mogu da zaokruže račun do iznosa koji žele. Doprinos ovoj akciji mogu da pruže i oni sugrađani koji ne obavljaju kupovinu tako što jednostavno na kasi mogu uplatiti novac koji žele da doniraju u dobrotvorne svrhe. Akciju realizujemo kao deo nacionalne kampanje „Rak je izlečiv“ koju realizuje Radio televizija Srbije uz podršku Ministarstva zdravlja.

Ovo nije vaša jedina akcija pomoći Institutu za onkologiju? Otkud sarađujete sa ovom institucijom i zašto ste fokusirali humanitarne napore u ovom sektoru?

Podaci o malignim oboljenjima u Srbiji su veoma upozoravajući i rad na promovisanju teme prevencije u ovoj oblasti je od suštinskog značaja. Mi se kao kompanija godinama unazad trudimo da utičemo na svest ljudi o tome koliko su umerena ishrana i bavljenje sportom bitni za kvalitetan i zdraviji život. Organizovali smo okrugle stolove i konferencije, ali i edukativne radionice za najmlađe sugrađane. Drago mi je što već drugi put ove godine realizujemo projekte za pomoć Institutu za onkologiju i radiologiju, a u narednom periodu ćemo nastaviti da ulažemo u ovu oblast. Osećaj da zajedno sa partnerima i kupcima pomažemo da se osavremeni institucija koja je izuzetno važna za sve nas, samo će nas još više ujediniti i motivisati da jedni drugima budemo još bolji komšija.

Delez Srbija realizuje i veliki broj projekata u oblasti zaštite životne sredine. Prvi ste od velikih lanaca počeli da naplaćujete plastične kese. Kakvi su rezultati u tom segmentu aktivnosti?

Podaci su jako dobri i oni govore u prilog tome da se svest ljudi polako menja. Od aprila kada je akcija implementirana u prvim radnjama, do danas, više od 65 odsto je smanjena upotreba plastičnih kesa u radnjama. U Srbiji građani u proseku troše sedam plastičnih kesa dnevno, odnosno 2.555 godišnje, što je ukupno više od dve milijarde kesa godisnje. Nažalost, veliki broj tih kesa završi u prirodi, na obalama reka, u parkovima, šumama. Drago nam je što je naša akcija naišla i na pozivan odjek u javnosti i među kupcima, koji su masovno počeli da se opredeljuju za cegere.

Nedavno ste dobili i priznanje od Ministarstva za zaštitu životne sredine, o čemu se radi?

Priznanje koje smo dobili od Ministarstva zaštite životne sredine, kao kompanija koja se istakla svojim radom i zalaganjem u ovoj oblasti, samo je još jedna potvrda odgovornog poslovanja i brige o društvu. Jedan od strateških ciljeva nam je da realizujemo aktivnosti koje su usmerene ka dobrobiti zajednice i da promovišemo zdrave navike u ishrani ljudi. Od donacije hrane, gde smo kroz projekat „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“ samo u prvih šest meseci ove godine donirali 730 tona voća i povrća ka 68 humanitarnih organizacija u Srbiji, do odgovornog upravljanja otpadom i rada na kontinuiranom smanjenju emisije ugljen dioksida u našim radnjama. Posebno smo ponosni na Maxi školski karavan koji će u narednom periodu obići 100 osnovnih škola u Srbiji i edukovati prvake o tome koliko je važno da jedu povrće. Kroz ovaj projekat želimo da zajedno sa roditeljima utičemo na usvajanje pravilnih navika u ishrani dece od malih nogu.

Iako tržni centri predstavljaju tržišne institucije novijeg datuma, neosporno je da je još od davnina postoji ideja i potreba da se na jednom uređenom prostoru stvore svi potrebni uslovi za protok i razmenu robe. Tako su još u Antici trgovi bili mesto okupljanja građana, ali i ponuđača i kupaca, dok su u Italiji srednjevekovne piazza-e imale gotovo identičnu ulogu. Razmatrajući istorijat kupovine na jednom određenom, vidljivim ili nevidljivim linijama ograđenom prostoru, razvoj modernih šoping centara predstavlja logičan sled okolnosti.

Premda su građani pod utiskom da svako malo „nikne“ novi tržni centar u Srbiji, rezultati brojnih istraživanja pokazuju da je srpsko tržište daleko od zasićenog kada je izgradnja šoping molova u pitanju. Prema statističkim podacima iz 2017. godine na hiljadu stanovnika, Beograd ima 186 kvadratnih metara trgovinskog prostora, dok Zagreb ima tri puta više – 580 kvadrata, a Varšava čak 850 metara kvadratnih. Naravno, ovakvom odnosu „snaga“ doprinose i drugi faktori, a svakako najvažniji od njih jeste razlika u kupovnoj moći. Naime, prosečna plata u Srbiji, u trenutku objave navedenih statističkih podataka, iznosila je 388 evra, za razliku od Hrvatske, u kojoj je bila skoro dva puta veća, dok je u Posljkoj iznosila 930 evra.

S tim u vezi, uskoro nam se bliži otvaranje najvećeg šoping centra u Srbiji – Promenada Novi Sad. Iako je do sada vladao trend da se veliki šoping centri grade isključivo u prestonici, dok su u ostalim gradovima otvarani manji tržni centri i retail parkovi, Promenada po mnogo čemu predstavlja izuzetak.

Ukupna površina ovog tržnog centra iznosiće 150.000 kvadratnih metara, čime će površina svih tržnih centara u Srbiji biti uvećana za 25 odsto. U okviru navedenog prostora čak 48.000 kvadratnih metara predstavljaće prostor za izdavanje. Pored toga, o veličini ove investicije govore i podaci da je u prvu fazu projekta uloženo 128 miliona evra, dok će, prema trenutno raspoloživim podacima, u drugu fazu projekta biti uloženo još 6 miliona evra. Iako ove brojke građanima naše zemlje možda deluju nerealno ili im pak ništa ne znače, one zaista govore mnogo o značaju ovog, po svim naznakama, grandioznog projekta.

Na početku projekta predstavnici kompanije NEPI Rockcastle, vodećeg investitora u komercijalne projekte kada je u pitanju region Centralne i Istočne Evrope, naznačili su važnost povezivanja ovog projekta sa lokalnom zajednicom. Iako se ovakve izjave često uzimaju zdravo za gotovo i u mnogim slučajevima su samo prazna obećanja, o profesionalnom i društvenom odgovornom poslovanju ove kompanije najbolje govori podatak da su na izgradnji šoping centra Promenada učestvovali domaći izvođači radova iz 51 različite domaće kompanije. Štaviše, otvaranje šoping centra Promenada doneće sa sobom 1.500 novih radnih mesta čime će se, prema podacima o nezaposlenosti u Novom Sadu sa početka 2018. godine, broj nezaposlenih smanjiti za gotovo 10%.

Kada je rad ove kompanije u pitanju, moramo se osvrnuti na njihovo višegodišnje poslovanje u Kragujevcu, gde je NEPI Rockcastle višegodišnji vlasnik šoping centra Kragujevac Plaza. Zahvaljujući konstantnom ulaganju, kako bi se ispunila očivanja posetilaca, Kragujevac Plaza je postala moderno šoping utočište čime su grad i okolina doživeli svojevrstan ekonomski i socijalni procvat.

Svi ovi podaci govore o jednom velikom i veoma važnom projektu za Vojvodinu, ali i državu Srbiju. Prema navodima stručnjaka, otvaranjem najvećeg tržnog centra Novi Sad postaće nezaobilazna šoping destinacija kako za Vojvođane, tako i za ostatak građana naše zemlje, ali i za turiste. Povoljna strateška lokacija ovog tržnog centra, pruža i dodatne benefite za lokalnu ekonomiju, s obzirom na to da odlazak u šoping više ne mora biti planski i namenski.

O značaju ovog projekta za lokalnu zajednicu nabrojano puta je govorio, u intervjuima i izjavama, i gradonačelnik Novog Sada, Miloš Vučević. Prema njegovim navodima, od velike je važnosti to što je upravo Novi Sad odabran za ovako veliku grinfild investiciju. Sa ciljem da Novosađanima pruži što prijatnije mesto za druženje, relaksaciju i kupovinu, grad aktivno radi na tome da kompanija NEPI Rockcastle ima najbolje moguće uslove za poslovanje, kako bi se izgradnja Promenade završila u predviđenim rokovima. Prema rečima gradonačelnika, prostor oko šoping centra dobiće potpuno novu dimenziju i biće jedan od najlepših delova grada, o čemu svedoči i činjenica da grad trenutno radi na uređenju zemljišta u neposrednoj okolini u vidu ulepšavanja pejzaža, sađenja zelenila, kreiranja pešačkih staza i potrebne javne rasvete.

O važnosti investicija i otvaranja novih centara u našoj zemlji govori podatak da je tržište Republike Srbije umereno koncentrisano. Dolaskom novih investitora, raste konkurencija i odgovara se na potrebe savremenog potrošača. Prema podacima do kojih je došla novinarka Tatjana Veselinović, u trgovinskim lancima u Srbiji, netrgovinski deo zarade, od iznajmljivanja prostora i marketinga, čini čak 30 odsto od ukupnih prihoda, i veći je nego u Evropi, gde je ispod 20 odsto. To prihode od same trgovine u Srbiji čini manjim. Rastom konkurencije, mogući je pozitivan uticaj i na veću zaradu trgovaca, samim tih i zaposlenih u tom sektoru. Odlučujući uticaj, nesumnjivo ima i kupovna moć potrošača.

Nedvojbeno, tržni centri danas su postali destinacije za izlazak. Ovo će naročito biti vidljivo u slučaju Promenade koja se nalazi gotovo u samom centru grada i ne zahteva poseban napor da bi se stiglo do nje. Uzmimo kao primer različite generacije, prvenstveno mlade kojima je lokacija možda i najvažnija. Tržni centri postali su njihova okupljališta, kako zbog modernih bioskopa, kuglani i ostalih zabavnih sadržaja, tako i zbog razgledanja garderobe i gedžeta. Oni se osećaju sigurno i orijentisano u dobro poznatom prostoru. Studentima, mladim profesionalcima, roditeljima i zaposlenima šoping centar predstavlja oazu za sve potrepštine smeštene na jednom mestu – bez nepotrebnog lutanja i traženja na raznoraznim lokacijama. Za one najstarije predstavlja mesto za šetnju, razonodu sa porodicom i narodski rečeno izlazak među ljude.

Istorijski posmatrajući, tržni centri predstavljaju socijalni, potrošački i kulturološki napredak. Novi šoping centar koji će biti otvoren u Novom Sadu sredinom novembra, predstavljaće istinski novitet na našim prostorima svojom veličinom, sveobuhvatnošću sadržaja i povezivanja sa lokalnom zajednicom. Njegovi benefiti su već vidljivi, a godine koje dolaze umnogome će pokazati značaj ove investicije.

Proteklog vikenda sa obala Ratnog ostvra uklonjeno je 50 džakova otpada, u velikoj volonterskoj akciji čišćenja u kojoj su učestvovali radnici JP „Gradska čistoća”, kompanija Ball Beverage Packaging Europe, nevladina organizacija Let’s do it Srbija i Waste Management Company Belgrade.

Ovom volonterskom akcijom učesnici su doprineli očuvanju jedinstvene flore i faune Ratnog ostrva i pozvali građane i druge organizacije da sprovedu slične akcije. Ball Beverage Packaging Europe, Belgrade ovom akcijom podržao je globalnu inicijativu čišćenja okeana, mora i reka od plastičnog otpada koji sve više ugrožava ekosistem. U planu su i druge aktivnosti usmerene na čišćenje i očuvanje životne sredine.

Marketing mreža 12. i 13. novembra u hotelu Hyatt Regency u Beogradu organizuje četvrti po redu nacionalni Festival integrisanih komunikacija – KAKTUS 2018. Pod ovogodišnjim sloganom „Idea is nothing without execution!“, akcenat festivala biće na kvalitetnim i vanvremenskim egzekucijama, bez kojih nijedna ideja ne bi mogla da preživi.

Kao i prošle godine, KAKTUS 2018 ponudiće učesnicima kvalitetan i raznovrstan program iz različitih oblasti integrisanih komunikacija, kao i pregled najnovijih svetskih trendova, a festival će otvoriti Marcelo Padoca, kreativni direktor agencije David&Goliath Los Angeles (USA).
Prvi dan festivala obeležiće interaktivna predavanja i sesije eminentnih stručnjaka iz Evrope i sveta među kojima su i Harjot Singh, Chief Strategy Officer, McCann Worldgroup EMEA (UK); Gabriela Lungu, Founder, WINGS Creative Leadership Lab (CZ); Michael Maslov, General Director and Partner, Ketchum Moscow (Russia) i Fabien Aufrechter, Lead, Havas Blockchain (France).

Drugog dana festivala biće organizovane THINK TANK radionice, kao i debata na temu programmatic advertisinga u organizaciji agencije Direct Media. Pored toga, biće upriličena i godišnja dodela strukovnih nagrada KAKTUS 2018. Nagrade se dodeljuju u 25 kategorija, a dobijaju ih organizacije, kompanije, institucije i agencije za najkvalitetnije i najprofesionalnije pojedinačne i integrisane kampanje u protekloj godini. O tome ko će dobiti ovogodišnje KAKTUS nagrade odlučuje stručni žiri koji čine 26 uglednih profesionalaca iz kreativnih, PR i digitalnih agencija iz Srbije i regiona.

„Tržište marketinških komunikacija u Srbiji već četiri godina ima svoj nacionalni festival, u okviru koga se slave samo najkvalitetnije ideje, one koje pomeraju granice struke i streme ka boljoj budućnosti. Ove godine nastavljamo dalje, sa još kvalitetnijim programom, sjajnim govornicima, novim iskustvima i isticanjem ideja koje opstaju“, rekla je Ivana Parčetić Mitić, osnivač i urednica portala Marketing mreža i podsetila da prijavljivanje na konkurs za KAKTUS nagrade traje do 22. septembra.
Festival KAKTUS 2018 podržalo je 30 medijskih kuća iz celog regiona, kompanije Mercator S, Marbo Product, Jaffa Crvenka, Sberbank, CAR:GO, AVON, Delta Holding, Zlatiborac, Coca-Cola HBC Srbija, Doncafe, Huawei Srbija i brend Orbit. Kompanija Microsoft Srbija bronzani je sponzor, dok je HEINEKEN Srbija, sada već tradicionalno, prijatelj festivala. Partneri festivala su agencije – Direct Media, Ovation BBDO, Headline, Degordian, DPC Group, SuperDot, Alma Quattro, Smart+ Research, Info Media Group. Festival su podržali i Nova Communications, Led Media BiH, Propix i Chameleon.

Druženje, edukacija, zdrav način života i pozitivna energija u Bloku 19a na Novom Beogradu, tokom festivala „Moj lepi park“, 21. septembra.

Festival „Moj lepi park“, u organizaciji NVO „Moj lepi grad“ u saradnji sa Teniskim savezom Beograda, Košarkaškim savezom Beograda, OŠ „Laza Kostić“ i OŠ „Jovan Dučić“, a finansiran putem konkursa za civilno društvo Ministarstva zaštite životne sredine, biće održan 21.9.2018, od 10 časova u Bloku 19a na Novom Beogradu. Zamišljen kao jednodnevni festival sa velikim brojem raznovrsnih aktivnosti, festivala za cilj ima promovisanje projekta „Eko oaza Blok 19a“ i ukazivanje na potrebu za više uređenih i oplemenjenih zelenih površina u gradovima, kao i promovisanje zdravog načina života u urbanim sredinama i zdravih životnih navika.

Neke od ključnih aktivnosti festivala su:

Ekološko – ornitološka radionica „Eko oaza Blok 19a“, koja ima za zadatak da ukaže na značaj zelenila i ptica u urbanoj sredini. U okviru ornitološke radionice pored edukacije o značaju ptica, prepoznavanju vrsta, načinima hranjena, značaju drveća i niskog zelenila za njihovo gnežđenje i hranjenje u urbanoj sredini biće organizovana i praktična radionica pravljenja hranilica sa farbanjem i postavljanjem kućica za ptice.

„Sportske radionice“ – Ovo će svakako biti najzanimljiviji deo festivala, bar za najmlađe posetioce. Badminton, Mini tenis, Mini basket, fudbal, odbojka i brojne druge sportske aktivnosti uz boravak na otvorenom garantuju nezaboravne trenutke druženja i zabave.

Onlajn kviz znanja „Eko oaza“ sa nagradnom komponentom. Pored edukativno-informativnog karaktera kroz različite zadatke kviz će imati i ulogu da bliže poveže ciljnu grupu sa projektom „Eko oaza Blok 19a“.

Ljubitelji prirode, zdravog pogleda na život i zdravih navika, sve osobe sa pozitivnom energijom i vedrog duha dobrodošle su na festival „Moj lepi park“ 21.9.2018, da budu deo jednog kreativnog pogleda na zelenije sutra.

Bilo da ste vlasnik čitavog lanca restorana ili samo jedne od prodavnica u okviru tržnog centra, pretpostavka je da želite da saznate što više, kako o vašim redovnim, tako i o potencijalnim mušterijama, da bi redovne mušterije postale još redovnije, a da bi potencijalne mušterije postale sigurni kupci.

Uprkos neprekidnom razvoju interneta i sveopštoj digitalizaiji korporativnih sistema, koji su stvorili bazu za olakšano prikupljanje podataka o korisnicima proizvoda i usluga, prema istraživanjima kompanije Clico, specijalizovane za oblasti bezbednosti podataka, umrežavanja informacionih sistema i njihovog upravljanja, većina poslovnih objekata u Srbiji ne poseduje efikasne tehnologije za tu svrhu. Stoga su na ceni rešenja koja koriste prednosti savremenog, bežičnog interneta radi optimalnog iskorišćavanja potencijala poslovnih resursa.

Moćna poslovna platforma

Rešenje koje predstavlja značajan iskorak u evoluciji tehnologija za maksimalno korišćenje sistema povezanih uređaja u poslovne svrhe jeste Linkyfi rešenje za upravljanje WiFi-jem i njegova podešavanja i analitiku, koje je, u kombinaciji s Linkyfi lokacijskim servisima za detektovanje i lociranje WiFi uređaja, pronašlo primenu u korporativnim mrežama širom sveta.

Prema rečima Ivana Mladenovića, regionalnog menadžera kompanije Clico, koja je najveći specijalizovani distributer mrežnih i sigurnosnih sistema na istočnoevropskom tržištu, potražnja za navedenim rešenjem je velika jer ono omogućava gostujući pristup WiFi-ju, preko captive portala u vidu posebno kreirane stranice za dobrodošlicu, s različitim opcijama logovanja, kao što su društvene mreže, e-mail, telefon ili upitnik, koji vode do landing page-a, namenjenog za marketing u digitalnom prostoru; naprednu analitiku, radi preciznog planiranja i kreiranja marketinških kampanja u vidu slanja promotivnih poruka, email-ova ili kupona korisnicima mreže u realnom vremenu, na osnovu analize njihovih demografskih, istorijskih i geolokacijskih podataka.

Stoga, kako kaže Mladenović, ovakav tip poslovnih rešenja ne samo da predstavlja moćnu marketinšku platformu, već i povećava vrednost usluga internet provajdera i doprinosi boljem korisničkom doživljaju posetilaca mreže.

Potreba za efikasnim poslovnim rešenjima

Razvoj kompanija u Srbiji i regionu doprineo je rastućoj potrebi za efikasnim poslovnim rešenjima, koja obezbeđuju prednost u odnosu na konkurenciju. Ipak, još uvek je prisutan raskorak između prepoznavanja potrebe za navedenim rešenjima i njihove primene, najviše zbog slabe informisanosti i nedovoljnog razumevanja materije od strane rukovodećih struktura kompanija.

Kompanija Clico je distributer Linkyfi-ja za jadransku regiju. Pokrenula je i svoj competence center koji omogućava kompanijama da saznaju sve o umrežavanju sistema i zaštiti podataka – kako o aktuelnim pretnjama, tako i dostupnim rešenjima koja su im bitni za nastavak poslovanja.

Sopharma Trading, najveća bugarska kompanija po ostvarenim prihodima u farmaceutskom sektoru, spremna je da proširi svoje poslovanje na srpskom tržištu i postane strateški investitor u regionu.

Izvršni direktor Sopharma Trading Group Dimitar Dimitrov i izvršni direktor kompanije u Srbiji Miloš Ristić danas su izvestili medije i farmaceutsku strukovnu zajednicu o strateškom planu kompanije. Kao inovator u ključnim segmentima farmaceutskog tržišta – veleprodaji, maloprodaji, medicinskoj opremi itd. – Sopharma Trading planira da implementira svoj model poslovanja u Srbiji i celom regionu.

U sklopu planiranog ostvarivanja kontinuiranog dinamičnog rasta kompanija je započela regionalnu ekspanziju pre tri godine otvaranjem prve poslovne jedinice u Beogradu, s fokusom na ekskluzivne brendove namenjene očuvanju zdravlja i lepote. Godine 2017. kompanija je postala većinski vlasnik firme Lekovit, što je prvi korak ka postizanju vodeće nacionalne pozicije. „Prvi korak je da postanemo lideri u Srbiji značajnim širenjem poslovanja i logističkog potencijala. Ovakav model razvoja poslovanja koristiće se kao osnov regionalne ekspanzije, jer Sopharma Trading posmatra ceo region Istočne Evrope, a posebno Balkan, kao izuzetnu priliku za rast”, naveo je Dimitar Dimitrov.