Rumunska vlada je u sredu iznela i pustila u javnu raspravu plan o reformi poreskog sistema koja bi trebalo da stupi na snagu početkom 2016. godine. Izmene su dio šire fiskalne strategije nazvane “Plan za fiskalnu relaksaciju u Rumuniji 2016. -2020.”. Predviđena poreska reforma i relaksacija zasnivaju se na smanjivanju ili elimisanju stopa poreza kroz gotovo celu poresku strukturu. Reč je o toliko snažnoj promeni poreske politike da ju je Cristian Socol, ekonomski savetnik premijera Victora Ponte, nazvao “fiskalnom nuklearnom bombom”.
Category:
Slajder
Budući da je danas teško doći do pravih snimaka naših ratova i da smo spali na njihove holivudske simulacije u kojima dobro izgledamo, pitam se šta bi Amerikanci rekli kada bi videli nemontirane snimke napada američkih dronova, na primer na neko od mnogih venčanja ili sahrana koje smo pogrešno procenili kao okupljanje terorista i sveli ih na „zgažene bube“, kako to zovu oni koji lansiraju naše projektile. Ideja da ćemo biti sigurniji ako sa lica zemlje zbrišemo gomilu nevinog sveta u kojoj se krije nekoliko loših momaka i da to neće povećati broj naših neprijatelja je ludačka, kao i uverenje da užasna zverstva drugih postaju prihvatljiva kada ih sprovodi naša strana.
Jedna pesma pevača Ašera, koja bi se mogla smatrati nezvaničnom himnom prekarijata – statusa u kojem je veliki broj roditelja današnje dece, postala je među tinejdžerima fantastično popularna, ali iz razloga koji nemaju nikakve veze sa egzistencijalnom teskobom – prerađena i prepevana, kao i mnoge druge kultne pesme starije generacije, ona slavi igranje jedne od najpopularnijih video igara Majnkraft.
Ministri finansija evrozone saglasili su se u načelu da program finansijske pomoći Grčkoj produže na još četiri meseca, javljaju svi svetski mediji. Međutim Grčka će već u ponedeljak morati da Briselu predstavi listu reformi koje planira da sprovede, u okviru produženja programa finansijske pomoći. Kako se izrazio Volfgang Šojble, nemački ministar finansija, grčki pregovarač ministar finansija Janis Varufakis imaće problema da objasni biračima kako je pristao na dogovorene uslove. TV Skaj je precizirala da lista reformi mora da uključi detalje o tome kako Atina namerava da se izbori sa utajom poreza i korupcijom, kao i kako misli da reformiše disfunkcionalnu javnu administraciju, prenosi Gardijan.
Grčka neće moći da povlači nijedan potez koji nije u skladu sa programom koji su dogovorile prethodne vlade, što praktično stavlja ad acta neke od Ciprasovih najavljenih odluka.
Varufakis je na konferenciji za štampu rekao da nije vreme za trijumf ali da je trebalo tri sastanka ministara finansija evrozone da bi se došlo do zaključka koji je Grčka pokušavala da predstavi ministrima finansija.“Jedina obaveza koju smo preuzeli je da koju god meru da usvojimo, ona neće ugroziti fiskalnu stabilnost“ rekao je Varufakis.
Saopštenje ministara evrozone ostavlja malo prostora za Varufakisovu interpretaciju. Prve analize pregovora, po mišljenju analitičara, takođe govore o velikim grčkim koncesijama i malim dobicima.
Nakon vesti da su ministri finansija Grčke i evrozone približili stavove, evro je ojačao u odnosu na dolar, a na američkim berzama evidentiran je rast deonica.
Grčki premijer Aleksis Cipras nameravao je da traži hitan samit Evropske unije u nedelju, ako sastanak s Evrogrupom ne bude bio uspešan, izjavio je večeras jedan izvor blizak atinskim vlastima.
„Premijer je obavestio predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska da će tražiti hitan samit EU u nedelju u slučaju da sastanak Evrogrupe ne urodi plodom“, dodao je isti izvor.
U međuvremenu, Evrogrupa, Međunarodni monetarni fond (MMF) i Evropska komisija posreduju između ministara finansija Grčke i Nemačke Janisa Varufakisa i Volfganga Šojblea.
Čak ni činjenica da način razmišljanja Sirize dele i mnogi čuveni mejnstrim ekonomisti u Evropi i Americi čini se nema nikakvog uticaja na stavove ministara evrozone koji se prvenstveno rukovode idejom da ne žele da iznevere svoje glasače, tim pre što su na primer jedni od grčkih poverilaca i nemački penzioneri.
Izvor: Tanjug, Beta, Gardijan.
Od izbijanja svetske krize, koja se danas suzila samo na evropsku, međunarodni robni izvoz je povećan za 17%. Pri tome je izvoz robe iz Azije povećan za 35,8%, iz Severne Amerike za 22,6%, a iz Evrope za 3,5%. Srbija je povećala dolarsku vrednost robnog izvoza za 35,3%, što je blisko prosečnom rastu u Aziji, pa bi se moglo reći da je imala azijsku stopu rasta vrednosti izvoza, ali, na žalost, i evropsko-kriznu stopu pada vrednosti uvoza.
Telekom Srbije, Telenor i Vip mobajl su na javnoj aukciji u Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge (Ratel) kupile pravo korišćenja po dva radiofrekvencijska bloka po ceni od 3,5 miliona evra po bloku, što je ukupno 21 milion evra koji će biti uplaćeni u budžet Srbije.
Međunarodna revizorsko – konsultantska kompanija EY (Ernst & Young) dodelila je nagradu EY Preduzetnik godine 2014. u Srbiji vlasniku kompanije „Enterijer Janković“ iz Novog Sada Boži Jankoviću.
Nacionalni pobednik će predstavljati Srbiju na izboru za EY Svetskog Preduzetnika godine, koji kompanija EY organizuje u junu ove godine u Monte Karlu.
Nagrada „EY Inovativni Preduzetnik godine“, na sinoćnoj svečanosti dodeljena je Vladimiru Mastiloviću iz firme 3Lateral d.o.o. za inovativni softver, a nagrada „EY Brzorastući Preduzetnik godine“ pripala je Ljiljani Živković Karaklajić iz kompanije D-Expres za transport pošiljki.
Za priznanje „EY Preduzetnik godine 2014“ u Srbiji se takmičio 21 preduzetnik iz 10 gradova.
Predstavnik kompanije EY Srbija Stiven fiš izrazio je zadovoljstvo što je Srbija jedna od 60 zemalja u svetu koja na taj način slavi preduzetništvo, i to treću godinu zaredom. On je naglasio da bi nagrađeni preduzetnici trebalo da budu model za uspešno poslovanje, na koji drugi treba da se ugledaju.
Pored dobitnika priznanja, u finalu za glavnu nagradu po odluci nezavisnog žirija našli su se: Stojan Dangubić (Aling Conel d.o.o.), Slaviša Drobilović (Meteor Commerce d.o.o.), Milanko Jovanović (Divi d.o.o.), Zlatko Kadić (Nevena Color d.o.o.) i Budimir Stamatović (Stara Varoš d.o.o.).
Nezavisni žiri ove godine predvodio je prošlogodišnji nacionalni pobednik Rade Ljubojević, vlasnik Sirogojno Company d.o.o., koja je bila EY Preduzetnik godine u Srbiji za 2013. godini.
U žiriju su bili i Darko Budeč, vlasnik firme Bak (Buck d.o.o. koja je bila EY Preduzetnik godine u Srbiji za 2012.), Edvard Jakopin iz Ministarstva privrede, dok je prof. dr Dejan Ilić, vodeći menadžer kompanije Varta, koja je dobitnik nagrade EY Preduzetnik godine 2005 u Nemačkoj, bio u svojstvu počasnog člana žirija.
Izbor pobednika zasniva se na ključnim faktorima kao što su preduzetnički duh, finansijski pokazatelji, strategijsko usmerenje, prisustvo na regionalnom ili međunarodnom tržištu, inovativnost i lični integritet.
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je svoje projekcije o kretanju inflacije prema kojima bi međugodišnja inflacija sredinom godine trebalo da se vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja (4,0 ± 1,5%) i da se zatim od kraja godine kreće oko cilja. Inflascija je tokom četvrtog tromesečja 2014. nastavila da se kreće ispod donje granice cilja i u decembru je iznosila 1,7%. Pritom, bazna inflacija je umereno rasla i u decembru se približila donjoj granici dozvoljenog odstupanja od cilja, čemu je doprinela i deprecijacija dinara iz prethodnog perioda. Kretanje inflacije ispod donje granice cilja tokom većeg dela prošle godine u najvećoj meri bilo je posledica delovanja privremenih faktora – neočekivano niskog rasta regulisanih cena i snažnog pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i svetske cene nafte.
U izveštaju NBS se takođe navodi da je u januaru ove godine, usled visoke prošlogodišnje baze uzrokovane povećanjem stope PDV-a, inflacija verovatno zabeležila svoj novi istorijski minimum, ali bi sredinom godine trebalo da se vrati u granice cilja i da zatim nastavi kretanje unutar njih.
Bruto domaći proizvod najverovatnije će ove godine zabeležiti blag pad pod uticajem dodatnih mera fiskalne konsolidacije i, otuda, manje finalne potrošnje domaćinstava i države. NBS procenjuje da će oporavak ekonomske aktivnosti uslediti od naredne godine, ako fiskalno prilagođavanje i sprovođenje strukturnih reformi budu rezultirali većim investicijama i neto izvozom.
Uprkos negativnim efektima poplava, tendencija smanjenja tekućeg deficita platnog bilansa je nastavljena – sa 6,1% u 2013. na 5,9% bruto domaćeg proizvoda u 2014, a u ovoj godini procenjuju da će biti smanjen na 4,3%, pre svega po osnovu efekata fiskalne konsolidacije, oporavka energetskog sektora i nižih uvoznih cena energenata.
Tražnja za devizama na domaćem tržištu bila je povećana tokom četvrtog tromesečja, delom zbog većih plaćanja po osnovu uvoza energenata. Većoj tražnji za devizama doprineli su i isplate dobiti inostranim vlasnicima, održavanje uravnotežene devizne pozicije banaka i razduživanje preduzeća. To je za posledicu imalo preovladavanje deprecijacijskih pritisaka. Kako bi ublažila prekomerne kratkoročne oscilacije kursa NBS je u toku četvrtog tromesečja intervenisala na deviznom tržištu neto prodajom deviza u iznosu od 765,0 miliona evra, a od početka ove godine neto prodajom 80,0 miliona evra. Iako su inflatorni pritisci bili niski, povećana neizvesnost na međunarodnom finansijskom tržištu i njen uticaj na tokove kapitala i premiju rizika nalagala je da ublažavanje monetarne politike bude oprezno.
Što se tiče oporavka naše ekonomije, NBS saopštava da se negativni efekti majskih poplava na ekonomsku aktivnost postepeno smanjuju. Iako je njen pad u prošloj godini bio prvenstveno posledica šteta koje su poplave nanele energetici i rudarstvu, industrijska proizvodnja se u poslednjem tromesečju oporavila delom zbog porasta proizvodnje u ovim sektorima. To se odrazilo na rast bruto domaćeg proizvoda u četvrtom tromesečju, koji, prema proceni Narodne banke Srbije, iznosi 0,5% desezonirano. S rashodne strane, rast bruto domaćeg proizvoda rezultat je povoljnijih kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni, dok je domaća tražnja stagnirala – investicije i potrošnja domaćinstava bile su u padu, koji je kompenzovan većom potrošnjom države. Posmatrano na međugodišnjem nivou, bruto domaći proizvod je u četvrtom tromesečju opao za 1,6%, što predstavlja znatno usporavanje pada u odnosu na prethodno tromesečje.
NBS procenjuje da je pad bruto domaćeg proizvoda u 2014. bio oko 1,8%, kao i da će u ovoj godini zabeležiti pad od 0,5%.
Danas, kada se u Srbiji džez svira za 50 evra za veče, a u svetu se vrsni džez muzičari okupljaju samo po potrebi, „moje bavljenje džezom izgleda kao privilegija“, kaže kompozitor i dirigent Vojislav Bubiša Simić, koji je rođen u isto vreme kada je džez zakoračio u Srbiju. Tokom sedam decenija umetničkog rada, najveće profesionalne uspehe ostvario je sa Džez orkestrom RTV Beograda, na čijem čelu je bio do 1985. godine. Sa njim je svirao u društvu najpoznatijih svetskih džez muzičara, proputovao celu Evropu koju je tada delio Berlinski zid i doživeo ovacije među publikom sa obe strane.
Miki, Džoli bojs, Melodi bojs, Štule i drugi džez orkestri za igru koji su se pojavili nakon što je džez muzika stigla u Srbiju dvadesetih godina prošlog veka, danas su gotovo potpuno zaboravljeni jer u to vreme kod nas nije postojala profesija džez muzičara. Ovu vrstu muzike su svirali uglavnom iz hobija i povremeno u gradu i letovalištima studenti, službenici, ali i profesori, inženjeri i doktori. Mada ih, zato, drugi muzičari nisu cenili, njihova posvećenost džezu je bila tolika da im je često bio važniji od posla od koga su živeli, piše u svojoj najnovijoj knjizi „Neispričane priče“ Vojislav Bubiša Simić, velikan domaće džez scene, za koga jedan od recenzenata knjige, džez kritičar Vojislav Pantić, između ostalog kaže: „Vojislav Simić, vršnjak džeza u Srbiji, jedini ima pravo da potvrdi neprekinutu nit ove muzike u svetu i kod nas“.
Rođen 1924. u Beogradu, Simić je slušao džez još od detinjstva, ali u porodici u kojoj su svi bili pravnici i inženjeri niko nije očekivao da će jednog dana i živeti od muzike. Džez je počeo da svira već kao gimnazijalac na učeničkim igrankama, tokom Drugog svetskog rata mu je pomogao da preživi oskudicu i sačuva glavu, a 1946. osniva prvi posleratni džez orkestar „Dinamo“. Nakon što je diplomirao dirigovanje na beogradskoj Muzičkoj akademiji a džez postao priznat u SFRJ kao umetnička muzika, 1953. postaje dirigent Džez orkestra RTV Beograda.
Simić je ostvario značajna dela i u drugim muzičkim žanrovima i autor je četiri knjige u kojima iznosi mnoge nepoznate istorijske detalje o ljudima koji su obeležili ne samo njegov život, već i celu jednu epohu. Kao vršnjaku Radio Beograda, ova medijska kuća mu je prošle godine priredila proslavu povodom 90. rođendana i 70 godina umetničkog rada tokom kojeg je više od tri decenije proveo kao dirigent i kompozitor Džez orkestra Radio Beograda. Sa njim je ostvario najveće profesionalne uspehe po celoj Evropi i svirao u društvu najpoznatijih svetskih džez muzičara poput Djuka Elingtona, Ele Ficdžerald i Kvinsi Džonsa.
BiF: Prve internacionalne uspehe postigli ste u zemljama koje su tada bile pod komunističkom vlašću. Kako to objašnjavate?
Vojislav Simić: Prvi put smo svirali 1957. u Istočnoj Nemačkoj, a potom u Mađarskoj, Češkoj, Poljskoj, Sovjetskom Savezu… Pozivali su nas kao estradne umetnike, jer su sa nama gostovali pevači koji su pevali tadašnje popularne šlagere. Koristili smo ta gostovanja da nastupimo kao glasnici džeza. Mi smo bili prvi koji su u tim zemljama svirali instrumentalni džez – naš i američki, i publika nas je oduševljeno prihvatala. Situacija u zemljama u kojima je komunizam nametnut nije bila ista kao u Sovjetskom Savezu, jer je njihov prethodni društveni razvoj bio drugačiji. Na primer, Češka je još pre rata imala najbolji džez orkestar i oni su nas primili otvorenije od Poljaka, koji su učtivi ali hladni, pa ih zato i zovu „slovenski Englezi“. Nikada nismo imali problema sa lokalnim vlastima, ali je zanimljivo da je nekada u tim zemljama kontrola bila strožija nego u Sovjetskom Savezu, gde smo prvi put svirali 1961. i kao gosti imali poseban tretman. To iskustvo mi je, možda, i najupečatljivije jer je u SSSR-u favorizovana klasična muzika, ali je publika na našim koncertima pokazivala ogromno interesovanje i iskreno oduševljenje za džez.
BiF: Kada ste prvi put gostovali na Zapadu?
V.Simić: To je bilo 1960. u Francuskoj, na Prvom evropskom džez festivalu koji se održavao u Žuan le Penu, gradiću na francuskoj rivijeri. U to vreme u Jugoslaviji se i dalje teško živelo, neke stvari su se još nabavljale „na tačkice“, i bili ste srećni da od nekog rođaka iz inostranstva dobijete kvalitetan štof za odelo. Došli smo u francuska mondenska mesta skromno obučeni, bez dnevnica i nismo imali novca ni za kafu. Hranili smo se u namenskom restoranu za učesnike festivala i tada smo prvi put u životu videli „švedski sto“. Okruženi džet setom osećali smo se kao ljudi iz unutrašnjosti koji prvi put dolaze u veliku varoš, ali zato smo na bini doživeli ovacije i dobili pehar i novčanu nagradu od sto hiljada franaka za osvojeno prvo mesto. Po povratku u Beograd, postali smo nacionalni heroji.
BiF: Da li su na Zapadu imali predrasude prema vama kao džez muzičarima iz socijalističke zemlje?
V. Simić: Naprotiv, kada smo svirali prave džez koncerte publika je reagovala fantastično. Bilo je i ironičnih situacija, tokom studentskih protesta 1968. Na primer, prilikom gostovanja u Zapadnom Berlinu, publika među kojom je bilo mnogo mladih je izviždala Kaunta Bejzija i još neke veoma poznate zapadne džez muzičare kao „predstavnike poretka“ protiv koga su protestovali, a mi smo kao „džezeri iz komunističke zemlje“ dobili ovacije. Iako su zapadni muzičari na tim koncertima tehnički bolje svirali, publika nas je favorizovala jer je naše džez kompozicije, sa primesama balkanskog folklora, doživljavala kao „antiameričke“. Ali, po mom mišljenu, ceo taj bunt je bio lažna revolucija, koja ništa suštinski nije promenila.
BiF: Svirali ste sa najpoznatijim svetskim džez muzičarima prilikom njihovih gostovanja u Beogradu. Ipak, u vašim knjigama izdvajate Djuka Elingtona kao nekoga ko je posebno uticao na Vas.
V.Simić: On je za mene bio alfa i omega džeza. Njegovu čuvenu kompoziciju „Karavan“ prvi put sam čuo 1938. u izvedbi Džoli bojsa u Vrnjačkoj Banji i čim sam se vratio u Beograd kupio sam njegov album. Svirao sam njegovu muziku još kao srednjoškolac na igrankama, a kada smo osnovali džez orkestar Radio Beograda, iako se džez u međuvremenu promenio, počeli smo da izvodimo njegove kompozicije. Bio sam mu domaćin kada je 1970. gostovao u Beogradu, i, želeći da mu ukažem posebnu čast, dočekao sam ga sa orkestrom na aerodromu. Kada je izašao iz aviona, počeli su da sviraju njegovu kompoziciju „Take the A Train“ a on je, dirnut, dirigovao do kraja izvedbe i upoznao se sa svakim članom orkestra. Možete da zamislite moj šok kada mi je, pri odlasku, poklonio program njegovog koncerta sa posvetom: „Puno sreće izvanrednom aerodromskom orkestru“. Posle se i u Americi pričalo kako u Beogradu aerodromski orkestar fantastično svira džez.
BiF: Dve godine kasnije, za Vaš umetnički doprinos nagrađeni ste putovanjem po Americi. Kako je izgledalo kada ste sa 48 godina konačno došli u zemlju čija muzika Vam je obeležila život?
V. Simić: Boravio sam u više gradova po sopstvenom izboru i bio sam fasciniran veličinom, infrastrukturom i organizacijom u toj zemlji. Ali to je kultura koja se jako razlikuje od evropske. Prilikom boravka u Los Anđelesu, jedan dan sam po programu proveo u tipičnoj američkoj porodici. Moj domaćin nije mogao da veruje da, prema njihovim standardima, tako malo radim i nikako nije mogao da shvati kako uspevam da potrošim toliko slobodno vreme. Mada sam, kasnije, još mnogo puta boravio u Americi, tamo nikada ne bih mogao da živim, taj način života mi ne odgovara. Slušao sam puno kvalitetne džez muzike, posebno u Nju Orleansu, ali sa godinama je popularnost džeza u široj američkoj publici strahovito opala. Sada se džez orkestri, na žalost, okupljaju uglavnom samo po potrebi.
BIF: Da li se slažete sa ocenama da, nakon mnogo godina, džez scena u Srbiji ponovo oživljava?
V.Simić: Pratim skoro sve džez festivale i raduje me što danas mlada publika, i pored agresivne medijske propagande nižerazrednih muzičkih žanrova, ipak dolazi na džez koncerte. Tačno je da se otvaraju džez klubovi, ali neki posetioci dolaze samo zato što je to „in“, dok neki istinski uživaju i poznaju džez. Upoznao sam veoma talentovane mlade džez muzičare, ali danas od džeza ne može da se živi – u Srbiji se smatra pravom srećom da se zaradi 100 evra za veče jer je uobičajena cena oko 50 evra, a ni u svetu to više ne može da bude stalan posao. Iz ove perspektive, moje bavljenje džezom izgleda kao privilegija i, da budem iskren, u današnjim uslovima ne bih mogao da ostvarim takav uspeh. Mladi muzičari masovno odlaze iz Srbije, kao i njihovi vršnjaci iz drugih profesija. I to je za mene najtužnije – što nam već decenijama odlazi toliki mlad svet, koji se više nikada neće vratiti u svoju zemlju.
broj 114, februar 2015.
Tri studenta programiranja iz Srbije, Miloš Tomić, Srećko Lasbaher i Filip Nađ, napravili su aplikaciju koja nagrađuje fizičku aktivnost svojih korisnika dodeljujući im virtuelne „novčiće“, posebne kriptovalute koje je moguće razmeniti za pravi novac. Za aplikaciju „MangoCoinz“ dobili su investiciju investicionog fonda „StartLabs“.
„MangoCoinz“ omogućava korisnicima da, dok se bave nekom fizičkom aktivnošću, na osnovu pokretanja telefona, sakupljaju određenu količinu ove valute.
”Tako, dok džogirate na primer, pri svakom vašem pokretu, telefon izvlači MangoCoinze koji se uvećavaju na vašem nalogu”, navode u „Startlabsu“.
Pomenutu android aplikaciju je do sada preuzelo više od 3.500 korisnika iz čitavog sveta, a princip je vrlo jednostavan – što više koraka, više Mango „novčiča“.
Ova kriptovaluta se za sada može zameniti za popularne bitkoine, a onda i evre ili dolare na dve specijalizovane berze.
Izvor: eKapija