Letonija je 1. januara preuzela predsedavanje EU i u narednih šest meseci prioriteti će joj biti konkurentnost i privredni rast, korišćenje digitalnih potencijala za razvoj EU i jačanje uloge Unije kao globalnog igrača. S obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju, jedno od glavnih pitanja spoljne politike EU tokom letonskog predsedavanja biće odnosi sa Rusijom. Za vreme predsedavanja EU u Letoniji će biti organizovano oko 200 sastanaka i skupova a korist od predsedavanja za ekonomiju te baltičke zemlje procenjuje se na 64,5 miliona evra.
Prema najnovijim zvaničnim podacima, svaki peti turista došao je u Beograd iz medicinskih razloga, a za razvoj zdravstvenog turizma u Srbiji zainteresovani su i ulagači iz Turske. Oni koji se tom delatnošću već bave ukazuju da se na teritoriji bivše Jugoslavije uveliko vodi tržišna bitka za strane pacijente i da za Hrvatskom i Makedonijom zaostajemo zato što privatna inicijativa ne može da zameni nedostatak sistemske podrške.
Medicinska ponuda u Srbiji obuhvata više od 1.600 usluga iz 35 oblasti medicine, navodi se u majskom saopštenju Turističke organizacije Beograda. Međutim, ako ovom podatku dodamo proceduru neophodnu za realizaciju usluga u državnim medicinskim ustanovama – od papirologije do lista čekanja – ne čudi da u zdravstvenom turizmu prednjači privatni sektor. „Pacijentima je najvažnija stručnost, a uz to mogućnost da na jednom mestu obave sva pretraživanja u što kraćem vremenu, uključujući i eventualnu intervenciju“, objašnjava u najkraćem prednosti privatne medicinske ponude prof. dr Aleksandar Ljubić, medicinski direktor Medigroup platforme. Ova privatna domaća zdravstvena grupacija raspolaže sa tri zdravstvene ustanove na primarnom nivou zdravstvene zaštite, dve specijalizovane i jednom opštom bolnicom, 11 operacionih sala i gotovo 90 ležajeva, a 380 zaposlenih obezbeđuje adekvatno operativno, ambulantno, dijagnostičko i postoperativno lečenje za oko 300.000 pacijenata godišnje.
Veliki broj pacijenata su strani državljani, koji se prema rečima prof. dr Ljubića, najviše opredeljuju za usluge vantelesne oplodnje i porodilišta. Skoro trećina porodilja su strankinje koje zbog posla borave u Srbiji, a strani pacijenti dolaze u Medigroup i zbog oftalmoloških i komplikovanih onkoloških zahvata. „Ti pacijenti ne mogu da obave složene operacije u ustanovama u kojima se inače leče ili nemaju poverenja da će u njima biti kvalitetno odrađen komplikovani proces pre i nakon operativnog zahvata. Oni bi tu uslugu ionako morali da plate, a biraju lečenje u Srbiji jer imaju poverenja u naše lekare.“ Ipak, dodaje prof. dr Ljubić, nacionalna struktura stranih pacijenata pokazuje da su to pretežno oni srpskog porekla, koji su zajedno sa pacijentima iz drugih delova bivše Jugoslavije vezani za neka doktorska imena koja Medigroup zapošljava i koja su poznata u celom regionu.
Pojedinačna inicijativa
Stranci, nažalost, još ne prepoznaju Srbiju kao značajniju zdravstvenu destinaciju, smatra dr Jasmina Knežević, osnivač i direktor opšte bolnice Bel Medic, koja uspešno radi još od 1995. godine. „Poenta zdravstvenog turizma nije u tome da naši ljudi iz dijaspore, kada dođu na odmor u Srbiju, usput obave i sve preglede jer su jeftiniji. Cilj je da strani pacijenti dolaze isključivo zbog kvaliteta medicinske usluge, a da biste to postigli morate da budete jako dobri, na svim poljima, a ne samo jeftini.“ Kao i u mnogim drugim oblastima, zdravstveni turizam u Srbiji nije rezultat osmišljenih aktivnosti države i turističkih saveza, već preduzetništva inventivnih pojedinaca, ukazuje dr Knežević. „Da bi se on razvijao sistemski i na održiv način, prvi korak je da sačinimo nove i harmonizujemo postojeće zakone u zdrastvu i turizmu. To je, recimo, uradila Hrvatska, kako bi pomogla preduzetnicima u zdravstvu da se ozbiljnije nametnu na globalnom zdravstvenom tržištu. Takođe, neophodno je i da se krene u intenzivniju privatizaciju banja, da bi se oživela i osavremenila rehabilitacija, koja predstavlja veoma važan deo zdravstvene ponude.“
Naša sagovornica dodaje da se na teritoriji nekadašnje Jugoslavije uveliko vodi tržišna bitka za strane pacijente, te da su u tom pogledu Hrvatska i Makedonja ispred Srbije. “To ilustruje i podatak da su tamošnji klijenti i naši građani, koji odlaze da bi uradili PET sken ili neku kardiohiruršku, očnu ili neurohiruršku operaciju. Mađarski stomatolozi su se udružili u veće centre i privlače pacijente iz celog sveta. U ovom trenutku, u Srbiju pacijenti namenski dolaze najčešće zbog uroloških operacija kod dece sa urođenim urogenitalnim anomalijama, i odrasli zbog usluga očne hirurgije, plastične hirugije, stomatologije i, u manjoj meri, ortopedije.”
Bel Medic ima pacijente iz celog sveta za urološke operacije, a u poslednje vreme i pacijente iz Libije, koji traže ortopedske operacije. “Sarađujemo sa agencijom sa Tajlanda, koja nam nalazi pacijente iz sveta i šalje na lečenje. Međutim, u ovoj eri interneta, foruma i društvenih mreža, pacijenti razmenjuju iskustva i dolaze na osnovu preporuka. Za sve njih je jako važna stručnost, cena, znanje jezika ali i kompletan prateći, nemedicinski servis. Bel Medic je imao u prošloj godini oko 500 takvih pacijenata. Dužina njihovog boravka zavisi od težine operacija, ali prosečno se zadržavaju oko desetak dana“, kaže dr Knežević.
Poželjna konkurencija
Turski zdravstveni gigant Acibadem nedavno je najavio investiciju od 100 miliona dolara u izgradnju svoje klinike na 25.000 kvadratnih metara na Novom Beogradu. Jelena Filipović, stručni saradnik u Medical Perfection, beogradskoj kancelariji Acibadem-a, ističe da su stranci zainteresovani za našu zemlju i kao ulagači i kao pacijenti, jer srpski lekari rade kvalitetno a po višestruko nižoj ceni u poređenju sa drugim zemljama, iako bi u nekim oblastima gde nedostaje oprema kvalitet mogao biti bolji.
Acibadem samo u Turskoj ima 17 bolnica. “Dobra organizacija i briga o pacijentima omogućavaju strancima da se osećaju kao kod kuće. Nepoznavanje grada i jezika nije prepreka, jer svaki pacijent iz inostranstva ima prevodioca u bolnici sa turskog na maternji jezik, prevoz na relaciji aerodrom-hotel-bolnica i organizovan smeštaj u hotelu. U Acibadem dolaze pacijenti iz bogatih zemalja koje već imaju razvijeno zdravstvo zbog povoljnije zdravstvene usluge istog kvaliteta, ili iz zemalja sa lošijim zdravstvom u kojima ne mogu dobiti adekvatan medicinski tretman. Stalan rast broja internacionalnih pacijenata u Acibadem-u govori o tome da su pacijenti zadovoljni organizacijom i medicinskom uslugom, kao i da je takva strategija dobra”, kaže Filipović.
Prema njenim rečima, pacijenti najčešće odsedaju u nekom od hotela sa kojima bolnica ima saradnju, a koji su relativno blizu, proverenog kvaliteta i stranim pacijentima, pored povoljnije cene, obezbeđuju i besplatan prevoz od hotela do bolnice. Oni koji su u težem stanju smešteni su u bolnici. Dolaskom Acibadem-a u Srbiju, otvorile bi se mogućnosti za naše građane da u manjoj meri putuju u inostranstvo radi intervencija koje se ovde ne obavljaju, a sa druge strane to bi povećalo broj stranih pacijenata koji bi dobijali vrhunsku uslugu po prihvatljivijoj ceni nego što je to slučaj u njihovim zemljama, uverena je Filipović. Uz to, prisustvo medicinske ustanove koja poseduje najnoviju opremu i obavlja složene intervencije podstaklo bi konkurenciju, pa time i veći kvalitet usluge na domaćem tržištu.
Konkurencija je neophodna, saglasan je i medicinski direktor Medigroup dr Aleksandar Ljubić, jer će uz bogatiju ponudu svi biti na dobitku. “Ukoliko dođe još „igrača“ na ovo tržište, to će podići nivo usluge, a smanjiti krajnju cenu za klijente. Posledično, to će uticati na porast broja pacijenata i na bolje pozicioniranje našeg zdravstva na globalnom tržištu, od čega mogu da imaju koristi i mnoge druge delatnosti.”
broj 108/109, jul/avgust 2014.
Crvena haringa
Skretanje s teme
Crvena haringa označava iskaz koji obmanjuje sagovornika ili mu odvraća pažnju od glavne teme ili argumenta. Ovo primenjuju neki pisci da bi čitaocu namerno skrenuli pažnju i tako očuvali misteriju. Uz to može biti i retorička strategija koja se koristi, na primer, u politici.
U logici je crvena haringa neformalna logička greška, posledica lošeg argu- menta. Premda može da izgleda prihvatljivo, na kraju je samo nebitno skretanje s teme dijaloga.
Poreklo naziva nije poznato. Navodno ga je smislio Vilijam Kobet (William Cobbett), pozivajući se na sledeću praksu: nekada su se smrdljivom ribom zava- ravali psi tragači i tako im je skretana pažnja s mirisa koji slede. Ipak, za ovo ne postoje konkretni dokazi.
Crvenu haringu neretko primenjuju oni koji uoče da protivnik formira validan, neosporiv argument. Često se koristi nenamerno ili čak nesvesno. Najčešće je u samoodbrani primenjuju osobe koje hoće da zaklone svoje neosnovane i uglavnom besmislene stavove od bilo kakve neprijatne kritike. Mada, može se koristiti i namerno, kao prevara, radi postizanja cilja da se žrtva povinuje štet- nom zahtevu ili prihvati štetnu ponudu.
Brojne logičke greške su podvrste upravo ove greške. Mnoge su opisane u ovoj knjizi. Među njima su argument iz porekla, pozivanje na većinu ili autoritet i druge.
Primeri
Mama: Ne možeš da ideš na žurku jer se plašim da ćeš piti alkohol. Stevan: Kako možeš to uopšte da pomisliš? Pa, ceo dan sam radio domaći!
Rad na domaćem zadatku nema nikakve veze s konzumiranjem alkohola. Stevan skreće temu s opijanja na nešto pozitivno što je uradio.
Smatram kako postoje važni razlozi da se podrži pooštravanje uslova za upis na postdiplomske studije i preporučujem da svi glasate za tu meru. Na kraju, naš budžet je sve oskudniji i ne želimo da nam se svima smanje plate.
Ne postoji apsolutno nikakva veza između pomenutih plata i uslova za upis stu- denata na postdiplomske studije.
Možda si u pravu, biće da je Marko stvarno prepisivao na testu, ali pogledaj koliko se jadničak snuždio. Kako možeš da ga oboriš na popravni?
Ovde se skreće pažnja sa činjenice da je učenik prepisivao na testu i u tu svrhu se kod sagovornika bude emocije, konkretno, sažaljenja. To je primer logičke greške crvena haringa koja je ujedno i logička greška pozivanje na emocije, konkretno, podvrsta pozivanje na sažaljenje.
Strašilo
Pogrešno predstavljanje argumenta da bi se lakše opovrgao
Strašilo je logička greška koja nastaje kada se protivnikov argument pogrešno predstavlja s namerom da se što lakše ospori. Po pravilu, taj novi, izmišljeni argument očigledno je pogrešan i vrlo ga je lako opovrgnuti. Sagovornik stvara novi argument tako što preteruje u iskazu ili izobličava prvobitni argument, a može i da potpuno prefabrikuje protivnikove reči.
Evo kako nastaje ova greška. Neko smišljeno – dešava se i nenamerno –pogrešno protumači ili izvrne sagovornikovu izjavu, pa zatim krene da pobija tu novu izvrnutu verziju umesto pravog argumenta. Strašilom se naziva taj novostvoreni argument, koji je lažna predstava pravog.
Ova logička greška dobila je naziv na osnovu poređenja napada na slamnato stra- šilo i borbe sa živim protivnikom. Kudikamo je lakše oboriti slamnato strašilo
ili lutku za vežbanje borilačkih veština nego pravog rivala. Jednako je u raspravi mnogo lakše opovrgnuti lažni, izmišljeni argument od pravog.
Ova logička greška se ponekad namerno koristi u retorici kada je vrlo teško izaći na kraj s protivnikovim argumentom. Ukoliko govornik uspešno opovrgne izmenjeni argument, potpuno će obmanuti slušateljstvo: ostaviće ih u uverenju da je opovrgao prvobitni argument.
Kada se koristi namerno, strašilo je veoma nepoštena taktika kojom se gasi iskrena, racionalna diskusija. Može se opravdano smatrati predajom i odustaja- njem od rasprave.
Primeri
Miloš kaže kako treba da uložimo više novca u zdravstvo i obrazovanje. Na to se Stevan čudi otkud Miloš toliko mrzi našu zemlju da bi je ostavio bez odbrane jer se zalaže za smanjivanje vojnog budžeta.
Stevan pogrešno zaključuje da ulaganje više novca u zdravstvo i obrazovanje automatski znači smanjivanje vojnog budžeta.
Marko smatra da bi valjalo smanjiti poreze. Stevan odmah reaguje: to ne dolazi u obzir jer država ne može da funkcioniše bez dohotka od poreza.
Stevan pogrešno izjednačava smanjivanje poreza s potpunim ukidanjem poreza, što je, naravno, tvrdnja koju je mnogo lakše oboriti.
Nakon što je Marija izjavila da voli sunčane dane i da su sunčani dani dobri, Stevan je odgovorio da bismo bez kiše propali od suše.
Stevan pogrešno predstavlja Marijinu izjavu kao da je ona rekla kako su samo sunčani dani dobri – i to je mnogo lakše opovrgnuti. Marija zapravo nije ništa kazala o kišnim danima, niti je rekla da ih uopšte ne bi trebalo biti.
Anegdotalni dokaz
Lično iskustvo ili izolovan slučaj umesto validnog argumenta
Anegdotalni dokaz je logička greška koja nastaje kada se nepotvrđeno i nepro- vereno iskustvo, anegdota, koristi kao dokaz za tvrdnju. To iskustvo može biti lično, to jest govornikovo, ali može biti i iskustvo treće osobe ili daljeg pozna- nika. U svakom slučaju, navedeno iskustvo nije adekvatno dokumentovano i nikako se ne može potvrditi ili proveriti.
U pseudonauci anegdota je ekvivalentna proverenim, ponovljivim i dvostruko slepim eksperimentima čiji se rezultati uvažavaju u pravoj nauci. Drugim rečima, u pseudonauci se prihvata da će nešto uvek funkcionisati samo zato što je nekome, jednom, navodno funkcionisalo. Premda se i u pravoj nauci ponekad koristi aneg- dota, ona je isključivo potencijalni početak ozbiljnog istraživanja – u pseudonauci je to i kraj i celokupno pseudonaučno istraživanje.
Ljudima je često mnogo lakše da poveruju u nečije svedočenje nego da promisle o kompleksnim podacima i varijacijama. Kvantitativni naučni dokazi jesu uvek precizniji od ličnih percepcija i iskustava, ali ljudi su skloni da veruju u ono što njima deluje realnije i opipljivije. Stoga će pre poverovati nekome na reč nego apstraktnoj statističkoj realnosti i komplikovanim naučnim dokazima.
Anegdotalni dokazi se često koriste u politici, novinarstvu, blogovima i tome slično da bi se iznela generalizacija koja je bazirana na veoma ograničenim, posebno izabranim primerima, umesto na pouzdanom statističkom istraživanju.
Anegdotalni dokaz je logička greška zato što anegdote nisu dokazi, iako su lepe i ilustrativne priče kada su istinite. Anegdote se odnose samo na pojedince, a svako pojedinačno iskustvo izrazito je podložno mnogim pristrasnostima i zbog toga je nemoguće ustanoviti validnost uzroka anegdote.
Primeri
Stevan kaže da je sve to super, ali njegov deda je pušio 30 cigareta dnevno i živeo je 97 godina i zato ne veruje svemu što pročita o meta-analizama meto- dološki ispravnih studija koje dokazuju uzročne veze između štetnosti pušenja i dužine života.
Činjenica da je Stevanov deda kao pušač dugo poživeo, ne negira negativni uticaj pušenja cigareta na ljudsko zdravlje. Izuzeci su očekivani kada je reč o medicini i ljudskom zdravlju. Mada smo vrlo slični, ipak nismo svi jednaki: zato poneke štetne supstance ne izazivaju uvek iste reakcije kod svih ljudi.
Kuvar je strašno zasekao palac nožem. Tanja mu je zavila prst listom bokvice. Nakon pet ili šest previjanja bokvicom rana je sasvim zarasla.
Bez ikakve potvrde i provere ne postoji razlog da se ovo prihvati kao istina.
Relativna uskraćenost
Navođenje raznih drugih problema umesto rešavanja ponuđenog
Da bi bio dobar, nije dovoljno samo da budeš bolji od najgoreg.
– Lucije Eneja Seneka
Relativna uskraćenost je logička greška. Nastaje kad govornik tvrdi kako pro- tivnikov argument treba zanemariti zbog toga što ima važnijih problema koje trenutno treba rešavati. Najčešće ti problemi nemaju apsolutno nikakve veze sa iznesenim argumentom.
Najpoznatiji primer ove greške je argument „deca u Africi gladuju“, pri čemu se implicira da bilo koja tema koja je manje važna samim tim nije ni vredna disku- sije.
Još jedan osobito poznati primer je savet ili tvrdnja da bi neko trebalo da bude zadovoljan nečim što mu ne odgovara i na šta se žali, jer postoje ljudi koji čak ni to nemaju.
Ova logička greška je popularna među ljudima koji znaju da je loše to što čine. S obzirom na to da su svesni svojih nedela, oni osećaju potrebu da ih opravdaju, pa to rade nabrajajući mnogo gora nedela koja su izveli ili izvode drugi.
Primeri
Ma, kakvi kvarovi i problemi! Budi zadovoljan što imaš taj auto. Znaš koliko našeg sveta nema kola.
Ta osoba objektivno ima loš auto. Prema poređenju njene situacije samo s gorim slučajevima, reklo bi se da vozi rols-rojs. Pogrešno je izvlačiti zaključak samo na osnovu tih negativnih ekstremnih primera.
Cenzura interneta u Americi nije toliko loša. U Kini je mnogo gora.
Svakako jeste tačno da je cenzura interneta i, generalno, slobode govora mnogo gora u Kini nego u Americi ili Evropi. Međutim, to ne znači da treba zanemariti cenzuru koju primenjuju vlasti u zemljama gde je, navodno, sloboda govora osnovno pravo svih građana.
Obama, kažu, zatvara ljude bez sudskog procesa i, pričaju, bombarduje civile u inostranstvu, ali Buš je bio mnogo gori.
Čak i ako je Buš zaista bio gori predsednik od Obame, to opet nije razlog da se zanemare Obamine greške i problemi koje je stvorio.
Tvrdi se da je pušenje štetno, ali nije toliko štetno kao izduvni gasovi koje svi udišemo svakodnevno.
Iako je sasvim tačno da su izduvni gasovi štetni, to nikako ne može biti opravda- nje za dodatno trovanje i uništavanje pluća.
- Argumentum ad consequentiam (lat.) – argument iz
- Argumentum ad metum (lat.) – argument iz
- Argumentum ad misericordiam (lat.) – argument iz
- Pozivanje na ismevanje10 je logička greška koja nastaje kada se protiv- nikov argument predstavlja kao apsurdan, smešan ili naprosto zabav Namera je da publika izvuče preuranjen zaključak da taj argument nema nikakvu vrednost koju bi valjalo uzeti u obzir. Ova greška se obično izvodi tako što se sam protivnik ili njegov argument postave kao tema vica ili šale. Najčešće se izneseni argument ismeva tako što se preterano i nemi- losrdno pojednostavljuje.
- Pozivanje na inat11 je logička greška koju čini onaj ko se bori za svoj argu- ment pomoću iskorišćavanja postojeće gorčine, inata, mržnje i zluradosti kod publike ili Govornik podjaruje emocije koje će skrenuti pažnju tako što preko asocijacija dovodi u vezu postojeći predmet mržnje s protivnikovim argumentom.
- Priželjkivanje je logička greška koju pravimo kada pretpostavljamo da je nešto istinito ili lažno samo zbog toga što mi želimo da bude istinito ili lažn Drugim rečima, verovanja se formiraju ili se odluke donose na osnovu nečega što je prijatno zamisliti umesto na osnovu dokaza
i razuma. Ovo je vrsta kognitivne pristrasnosti i loš način donošenja odluka. Istraživanja pokazuju da ljudi češće predviđaju pozitivne ishode nego negativne.
- Reductio ad ridiculum (lat.) – svođenje na
- Argumentum ad odium (lat.) – argument iz
50 logičkih grešaka
Primeri
Ako ne veruješ u boga, gorećeš večno u paklu.
Pretnja posledicama umesto iznošenja validnog argumenta kojim bi se potkre- pilo verovanje u nešto.
Glasati za mog protivnika isto je što i glasati za teroriste.
Izazivanje straha umesto iskazivanja validnog argumenta protiv dotičnog kandidata.
Čovek tako pametan kao što ste vi sigurno vidi da je ovo sjajan predlog.
Kompliment umesto validnog argumenta u korist tog predloga.
Sigurno ste pogrešno ocenili moj test. Nedeljama sam naporno učio jer moja karijera zavisi od ove ocene. Ako me oborite, gotovo je sa mnom.
Govornik izaziva sažaljenje umesto da analizira odgovore i rezultate testa.
Nemoj da predložiš Jovanu za najboljeg radnika meseca, ona prošlog meseca nije predložila tebe.
Inat umesto validnog razloga. Možda je Jovana zaista ovog meseca zaslužila tu nagradu.
Osećam u dubini duše da će Zvezda sutra pobediti.
Priželjkivanje nije validna osnova za tvrdnju.
Iz knjige 50 logičkih grešaka za koje treba da znate u izdanju Heliksa.
Ekonomska kriza u Španiji uticala je i na noćni život Madrida, koji je značajan mamac za turiste i veliki segment ekonomije. U Madridu ima više od 30.000 barova i restorana, a sektor broji 75.000 zaposlenih. Dok neki ugostitelji kažu da se kriza više odrazila na potrošnju nego na posećenost lokala, deo stanovnika se žali da je glavni grad Španije izgubio deo svojih čari, a mogu se čuti i optužbe na račun vlasti da ne čine dovoljno da suzbiju uličnu prodaju jeftinog alkohola tokom noći. Kao jedna od velikih promena ističe se da je četvrtak, koji je ranije važio za dan noćnog provoda isto kao i vikend, postao tek jedan od dana u radnoj sedmici.
Kako je naveo premijer gostujući na RTS, njega ne interesuju praznici i gotovo ništa drugo osim rezultata na kraju.
Građane bi praznici možda i interesovali kada bi bilo povoda za praznovanje, vedro raspoloženje, porodično okupljanje, poklone i lepe želje. Nije da se i ove godine ne čestita, ne kupuju prasići na pijaci i ne sprema praznična trpeza, ali sa obećanim otpuštanjima, sa manje para u novčaniku, sa lošim izgledima ekonomije, sukobom u susedstvu, i Evropom koja je u konstantnoj stagnaciji i nema baš mnogo razloga za veselje.
Nije svuda tako.
Groznica prazničnih kupovina će ove godine u Sjedinjenim Državama i nekim zemljama zapadne Evrope, posle nekoliko slabijih godina, doprineti povećanju potrošnje i zamajati ekonomije tih zemalja u prvom mesecu nastupajuće godine.
Praznične kupoholičarske groznice u Americi su nadaleko čuvene, ali 2013. je zableženo 10% manje kupovine nego predkrizne 2007. godine. U sezoni 2014/15, prema prvim pokazateljima to neće biti slučaj.
Prema poslednjem istraživanju PricewaterhouseCoopers (PwC), Irci su najveće trošadžije oko Božića i Nove godine, sa prosečno odvojenih 1.184 dolara po osobi, a za njima Britanci sa 1.065 dolara, i Amerikanci sa 776 dolara odvojenih za kupovinu poklona najmilijima.
S druge strane, iako poznati po gužvama u tržnim centrima kad god su najavljena pojeftinjenja, Srbi se ove godine najverovatnije neće proslaviti po ulaganju za novogodišnje poklone. U Srbiji pod snegom i velikim minusom, možemo samo da se nadamo da će struje biti dovoljno za sve građane, a nadležne službe na vreme ukloniti nanose snega i leda.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Analitičari Biznis Insajdera već tradicionalno pred kraj godine pokušavaju da pogode šta će se desiti u narednoj. Za ovu godinu bilo je teško pretpostaviti šta će se sve odigrati u Evropi, počev od ruskog pripajanja Krima pa sve do rata u Ukrajini, preko jačanja ISIS-a u Aziji i njegovog prerastanja u najveću svetsku pretnju, ili na primer širenja ebole u Africi.
No, analitičari Armin Rosen i Jeremy Bender su se upustili u novu avanturu prognoziranja. Prvi smatra da će SAD, Kurdi, Irak i Iran udruženim napadom razoriti ISIS sredinom 2015. godine, ali da je neće potpuno uništiti, a Benderu se takođe čini da će ISIS oslabiti na lokalu ali i da će se zbog toga koncentrisati na terorističke aktivnosti u drugim državama kao što radi Al Kaida. Posledica toga bi mogli biti teroristički napadi koji bi ličili na dešavanja poslednjih meseci u Kanadi, Australiji i Francuskoj. Snage ISIS-a bi veći značaj, smatra Bender, mogle da dobiju u Libiji što bi zapretilo stabilnosti u susednim državama – Tunisu, Egiptu i Alžiru – zbog čega bi se i one mogle umešati. Nije isključeno da bi u Libiji mogle intervenisati i evropske države.
Rosen smatra da moglo doći i do eskalacije konfikta između Turske i Grčke zbog spornih zaliha gasa u Egejskom moru. To bi moglo zamznuti planove za izgradnju gasovoda na severoistoku Mediterana.
Ono što većinu ljudi ovde najviše interesuje su odnosi Ruzije i Zapada, ali o njima analitičari šturo kažu da će se najverovatnije pogoršati i da bi “Rusija mogla da nastavi sa rušenjem putničkih aviona”. Među katastrofalnim predviđanjima nalazi se i ono o velikoj gladi u Južnom Sudanu.
Hakerski napadi u 2015. godini biće najviše usmereni na pametne telefone, uređaje koje sve više koristimo i u kojima su pohranjeni naši vaćni lični i poslovni podaci, upozoravaju stručnjaci za bezbednost.
“Pametni telefoni su uključeni non stop i zbog toga su veoma dobra meta za hakere”, kaže Dejvid Em iz poznatog proizvođača antivirusa za kompjutere Kaspersky Lab-a. Baš iz ove kompanija stižu podaci da je broj napada na mobilne telefone ove godine do oktobra porastao četiri puta u odnosu na isti period lane.
Razlog za ovo je donošenje pametnih telefona na posao i korišćenje kompanijskog wifi-ja, ali i rast broja mobilnih transakcija novca. “Hakerima je sada olakšan pristup kompanijskim e-mailovima preko mobilnih telefona”, kaže Tejlor Vesing, specijalista za bezbednost na internetu. Osim toga, olakšan im je i pristup finansijskim podacima o vlasniku telefona preko aplikacija za mobilno bankarstvo. Zapamtite, kriminalci uvek prate trendove brže od onih koji nas od njih čuvaju.
Izvor: CNBC
Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio je da nema ekonomskih razloga za poskupljenje osnovnih životnih namirnica u Srbiji.
„Ekonomska logika je da ne bi trebalo očekivati značajna povećanja cena osnovnih životnih namirnica. Kupovna moć stanovništva je dosta mala i trgovci bi eventualnim povećanjem cena ugrozili svoje prihode“, rekao je Ljajić agenciji Beta. Prema njegovoj oceni, trgovci će put do povećanja svojih prihoda tražiti kroz različita smanjenja cena, periodične akcije, kako bi ostvarili veći promet.
„Imamo i značajan pad cena nafte i naftnih derivata koji imaju značajan udeo u formiranju cena. Nije bilo povećanja cena struje“, naveo je Ljajić.
Prema pisanju medija, početkom 2015. godine mogu se očekivati poskupljenje kućne hemije, kozmetike, kafe, voća i povrća.
Izvor: Beta
U Grčkoj će 25. januara biti održani prevremeni opšti izbori pošto parlament te zemlje 29. decembra ni u trećem, konačnom glasanju nije uspeo da izabere novog predsednika, najavio je premijer Antonis Samaras. Izgledi za prevremene izbore pojačali su bojazni za finansijsku budućnost Grčke i uznemirili investitore koji su na veliko prodavali akcije grčkih kompanija. Ispitivanja javnog mnjenja ukazuju na prednost Sirize na predstojećim izborima. Siriza kao stranka levice napada mere štednje i uslove pod kojima je Grčka dobila zajmove od međunarodnih kreditora. Ekonomija Grčke tek je počela da pokazuje znake oporavka nakon godina pada ali je stopa nezaposlenosti još iznad 25%.
Minimalna zarada će u Nemačkoj prvi put biti uvedena 1. januara 2015, što će povećati platu za 9,5% zaposlenih. Oni će od sada dobijati najmanje 8,5 evra bruto na čas, što odgovara bruto zaradi od 1.473 evra za puno radno vreme. Ostaje da se vidi da li će od toga imati koristi zaposleni i ekonomija: povećanje prihoda može da poboljša finansijsku situaciju zaposlenih i podstakne potrošnju, ali u isto vreme i da dovede do poskupljenja neke robe i usluga, pa čak i do otpuštanja. U EU minimalnu zaradu ima 22 od 28 država članica. U Srbiji minimalna zarada iznosi oko 235 evra mesečno bruto, što je slično kao u siromašnijim članicama EU, ali prema podacima sindikata oko 200.000 ljudi ne prima ni toliko.