Analize

Narodna skupština Republike Srbije je na sednici održanoj 2. avgusta 2014. godine usvojila Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, koji je objavljen u „Službenom glasniku“ Republike Srbije br. 83/14 od 5. avgusta 2014. godine. Izmene i dopune Zakona o stečaju stupaju na snagu 13. avgusta 2014. godine, osim odredbe koja uređuje način dostavljanja izveštaja stečajnih upravnika koja počinju da se primenjuju počev od 1. oktobra 2014. godine odnosno odredbe koja uređuje objavljivanje odluka suda i podnesaka stečajnog upravnika i drugih učesnika u postupku na elektronskoj oglasnoj tabli suda i dostavljanje odluka suda javnim registrima koja počinje da se primenjuje počev od 1. januara 2015. godine.

Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju nastavljena je sistemska reforma stečajnog zakonodavstva započeta 2004. godine i sukcesivno nastavljena 2009. godine odnosno 2011 i 2012. godine.
Iako su i raniji propisi koji su uređivali stečaj bili prilično napredni i usklađeni sa najvišim regulatornim zahtevima u pogledu vođenja stečajnog postupka i najboljom svetskom praksom, primena ovih propisa nije u celosti opravdala očekivanja i ukazala je na određene nedostatke koji su u praksi obespredmetili i pojedina zakonska rešenja.
Najznačajnije novine koje su sadržane u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o stečaju ogledaju se u:

(a) obezbeđivanju dodatne transparentnosti u vođenju stečajnog postupka,
(b) unapređenju profesije i statusa stečajnog upravnika,
(c) ojačanju položaja i aktivne uluge poverilaca u stečajnom postupku,
(d) obezbeđivanju efikasnosti u vođenju stečajnog postupka i skraćenju trajanja stečajnog postupka,
(e) unapređenju odredbi koje uređuju sadržinu plana reorganizacije, mere reorganizacije i glasanje o planu reorganizacije,
(f) uređivanju nadležnosti u vezi sa međunarodnim stečajem i pravnoj pomoći koja se pruža posle priznanja stranog postupka, i
(g) propisivanju novog krivičnog dela.

Transparentnost u vođenju stečajnih postupaka

Iako je automatizacija u radu stečajnih sudova po ugledu na najviše standarde obezbeđivanja transparentnosti rada stečajnih sudova kao i rada stečajnih upravnika, započela još pre nekoliko godina obavezom skeniranja svakog dokumenta koji se zaprimi u postupajuće privredne sudove u čiju nadležnost spada i vođenje stečajnih postupaka, načelo javnosti, informisanosti i transparentnosti nije zaživelo u celosti, što je delom bilo i razumljivo usled nepostojanja potpune infrastrukture u čitavoj mreži postupajućih nadležnih sudova.
Poslednjim izmenama i dopunama Zakona o stečaju utvrđuje se obaveza suda da na dan donošenja relevantnog rešenja i drugog akta suda, oglasi na oglasnoj i elektronskog oglasnoj tabli suda, kao i da izvrši obaveznu dostavu rešenja i drugih aktata suda odgovarajućem registru radi javnog objavljivanja na internet strani tog registra ili na drugi način koji omogućava upoznavanje javnosti. Takođe, svi podnesci stečajnog upravnika i učesnika u postupku sa svim prilozima objavljuju se, odmah po prijemu, na javnom portalu nadležnog privrednog suda ili na drugi način kojim se obezbeđuje da najšira javnost bude upoznata o toku stečajnog postupka, a sve ovo uz poštovanje propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Na ovaj način se kako sami učesnici u postupku tako i najšira javnost obaveštavaju o toku vođenja stečajnog postupka ali se ovim dodatno pospešuje i efikasnost vođenja stečajnog postupka i ujedno obezbeđuje dodatna kontrola nad radom stečajnih upravnika, budući da se svaki predlog stečajnog postupka učinjen sudu čini dostupnim svim poveriocima kojima se na ovaj način dodatno obezbeđuje da uzmu aktivnog učešća u postupku. Takođe, na ovaj način se obezbeđuje međusobna povezanost u radu organa koji vode javne baze podataka te tako i usaglašenost podataka koji se registruju u različitim javnim registrima, čime se dodatno obezbeđuje sigurnost pravnog prometa i pouzdanje u podatke upisane u javne registre.
Budući da ustanovljavanje elektronskih oglasnih tabli i infrastrukture zahteva dodatno vreme, primena odredbi koje uređuju ovakvu obavezu postupanja sudova odložena je do 1. januara 2015. godine.

Unapređenje profesije i statusa stečajnog upravnika

Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju učinjen je dodatni korak u unapređenju profesije i statusa stečajnog upravnika time što mu je obezbeđeno dobijanje legitimacije kojom se i formalno u pravnom prometu legitimiše kao službeno lice, uz ograničenje da istu može da koristi isključivo u vezi sa preduzimanjem službenih radnji u granicama svojih zakonskih ograničenja. Na ovaj način, stečajnom upravniku ne samo da je formalno priznat status u odnosu na sva treća lica, već mu je zakonom obezbeđeno nesmetano obavljanje dužnosti u interesu efikasnog vođenja stečajnog postupka i ostvarenja cilja i svrhe ovog postupka – srazmernog kolektivnog namirenja svih poverilaca stečajnog dužnika u skladu sa zakonom.
Unapređenju profesije stečajnog upravnika dodatno je doprinelo i dalja razrada uslova čije ispunjenje se zahteva za dobijanje licence stečajnog upravnika, a dodatnoj kompleksnosti u pogledu obavljanja poslova stečajnog upravnika doprinelo je i proširivanje delokruga poslova stečajnog upravnika čime su se za ubuduće razjasnile i na uniforman način uredile pojedine obaveze stečajnog upravnika koje su se do sada posredno, a u praksi nedosledno, izvodile iz drugih propisa.

Dodatno, posebno je pojačana obaveza stečajnog upravnika u vezi sa preduzimanjem radnji od izuzetnog značaja koje po svojoj pravnoj prirodi mogu imati značajan uticaj ili posledice na stečajnu masu i smislu obaveze da je stečajni upravnik, pored već postojeće obaveze obaveštavanja stečajnog sudije, od sada dužan da o istim prethodno obavesti – najmanje 15 dana pre preduzimanja takve radnje – i sve članove odbora poverilaca a takođe je uređen i rok u kome se smatra da odbor poverilaca saglasan sa predloženom radnjom, u slučaju „ćutanja“ istog.
Predmet izmena i dopuna Zakona o stečaju su i odredbe o stručnom nadzoru nad radom stečajnog upravnika i obaveza izveštavanja stečajnog upravnika. Stručni nadzor nad radom stečajnih upravnika vrši posebna organizacija u skladu sa pravilima koja uređuju upravni postupak, koja u postupku nadzora ispituje da li je stečajni upravnik u izvršavanju svojih dužnosti postupao u svemu u skladu sa zakonom, nacionalnim standardima za upravljanje stečajnom masom i kodeksom etike. Ovlašćena organizacija nadzora je, nakon sprovođenja disciplinskog postupka, ovlašćena da prema stečajnom upravniku izrekne odgovarajuće mere – opomenu, javnu opomenu, novčanu kaznu ili meru oduzimanja licence, u zavisnosti od toga da li je povreda dužnosti stečajnog upravnika bila blaža ili teža, a sve na osnovu kriterijuma za kvalifikaciju nepravilnosti u radu stečajnog upravnika koje propisuje nadležno ministarstvo.

Unapređenju rada stečajnog upravnika ali i efikasnosti sprovođenja stečajnog postupka doprinosi i pooštrena kontrola kroz utvrđivanje roka od 20 dana za dostavljanje tromesečnih izveštaja koji se dostavljaju kao u pisanoj tako i u elektronskoj formi a ovlašćena organizacija nadzora je dužna da ih objavljuje na svojoj internet stranici.

Ovim je dodatno učinjen transparentnim i kontrolisanim rad stečajnih upravnika te data dodatna prilika svim učesnicima u postupku, pre svega poveriocima, da kontinuirano prate ne samo aktivnosti stečajnog upravnika već i da imaju neposredan uvid u stanje stečajne mase.
Ako se ova novina koju predviđa Zakon o izmena i dopuna Zakona o stečaju prati naporedo sa još jednom novinom koja je sadržana u pravu bilo kog člana odbora poverilaca da o svom trošku angažuje stručno lice koje će izvršiti analizu poslovanja stečajnog dužnika pre ili tokom sprovođenja stečajnog postupka i analizu radnji preduzetih od strane stečajnog upravnika, jasno je da je namera zakonodavca bila da poveriocima poveri što aktivniju ulogu u zaštiti svojih interesa tokom vođenja stečajnog postupka koji se i sprovodi radi njihovog najoptimalnijeg namirenja, ali da i da se na ovaj način obezbedi kontinuirana višestepena kontrola rada stečajnog upravnika u koju su uključeni ne samo sud, specijalizovana organizacija koja vrši nadzor nad radom stečajnih upravnika, već i poverioci u čijem interesu se stečajni postupak vodi, kako pojedinačno tako i kroz kolektivno telo – odbor poverilaca.
Odredba kojom se ustanovljava obaveza stečajnog upravnika na dostavljanje tromesečnih izveštaja sudiji u pisanom obliku a odboru poverilaca i ovlašćenoj organizaciji za nadzor nad radom stečajnih upravniks elektronskim putem počinje da se primenjuje od 1. oktobra 2014. godine.
Značajnu novinu predstavlja i odredba kojom se odgovornost stečajnog upravnika za štetu usklađuje sa odredbom Zakona o privrednim društvima u pogledu odgovornosti likvidacionog upravnika, koji ima slične dužnosti kao i stečajni upravnik u drugom zakonom regulisanom postupku prestanka pravnog lica nakon namirenja potraživanja svih poverilaca, predviđajući rok zastarelosti od tri godine za podnošenje zahteva za naknadu štete, računajući od dana brisanja stečajnog dužnika, odnosno stečajne mase iz nadležnog registra, odnosno pravnosnažnosti rešenja kojim je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije, a ovaj rok je usklađen i sa rokom zastarelosti koji se primenjuje u privredi, čime je dodatno osigurana pravna sigurnost i uniformnost rokova.

Ojačanje položaja i aktivne uluge poverilaca u stečajnom postupku

Iako je i raniji Zakon o stečaju sadržao odredbe koje su poveriocima davale široka ovlašćenja i bile zamišljene tako da ih podstaknu da uzmu što aktivnije učešće u stečajnom postupku, namera zakonodavca nije u potpunosti zaživela u praksi. Razlog tome delom je ležao u ambivalentnom odnosu poverilaca čiji interes za stečajni postupak je popuštao s protekom vremena kako iz razloga višegodišnjeg trajanja stečajnih postupaka, koji je krajnje destimulativno uticao na poverioce koji su gubili interes da ulažu vreme i sredstva u postupke koji su usled gomilanja troškova stečajnog postupka vodili srazmerno manjem procentu namirenja, ali i u pasivnom stavu manjinskih poverilaca koji su smatrali da njihovo formalno neučestvovanje u radu kolektivnih poverilačkih organa, pre svega odbora poverilaca, ujedno označava i prepuštanje i interesovanja i uticaja na vođenje postupka većinskim poveriocima, a njihovi interesi su veoma često bili suprotstavljeni interesima većinskih poverilaca, što je sve i rezultiralo krajnje defanzivnim stavom u odnosu na tok i ishod postupka. Takođe, neaktivan odnos poverilaca posebno je bio primetan u slučajevima stečajeva privrednih društava sa većinskim društevnim i državnim kapitalom što je samo reflektovalo „preslikavanje“ ponašanja poverilaca iz pređašnjih vremena koje je karakterisalo odsustvo interesovanja za svoja potraživanja i nepreduzimanje aktivnosti u cilju namirenja istih. Drugi uočljiv razlog za ovakvo ponašanje poverilaca ležao je u pojedinim nedovoljno jasnim odredbama ranijih zakona koje su u praksi različito tumačene i primenjivane.
Izmene i dopune Zakona o stečaju donele su višestruke novine koje imaju za cilj da položaj poverilaca učine što jasnijim i preciznijim a ulogu poverilaca učine što je moguće aktivnijom.

Tako, članovi odbora poverilaca sada mogu biti stečajni poverioci bez obzira na visinu svog potraživanja, čime se neutrališe razlika između većinskih i manjinskih poverilaca koji u praksi mogu da imaju i, neretko, i imaju krajnje suprotstavljene interese. Ovim je učinjen korak unapred u odnosu na dosadašnju praksu po kojoj je mesto u odboru poverilaca bilo praktično rezervisano za većinske poverioce koji su se u cilju zaštite svog poslovanja interesno udruživali što je u pojedinim slučajevima pogađalo interese manjinskih poverilaca. Dodatno, poverioci koji su istovremeno zaposleni ili bivši zaposleni kod stečajnog dužnika ne mogu imati više od jednog člana odbora poverilaca, čime je zakonodavac ispoštovao interese zaposlenih koji su poverioci ali im je istovremeno onemogućio da oni svoje interese nameću iznad celishodnih i ekonomski opravdanih interesa drugih poverilaca.
Ravnopravnosti poverilaca u odboru poverilaca, kao kolektivnom poverilačkom organu sa značajnim ovlašćenjima u stečajnom postupku, dodatno je doprinela odredba kojom je propisano da poverioci koji su lica povezana sa stečajnim dužnikom, osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita, ne mogu biti članovi odbora poverilaca.

Aktivnost rada odbora poverilaca ojačana je zahtevom da su svi članovi odbora poverilaca dužni da sudu, stečajnom upravniku i svim poveriocima dostave elektronsku adresu za komunikaciju čime praktično samo prihvatanje članstva u odboru poverilaca i formalno zahteva stalnu dostupnost članova odbora poverilaca kako organima stečajnog postupka, tako i ostalim poveriocima o čijim interesima se reprezentativno i staraju.

I na kraju, u slučaju da se na prvom poverilačkom ročištu ne formiraju poverilački organi, dužnost odbora poverilaca vrši pet poverilaca čija su pojedinačna neobezbeđena potraživanja najveća prema pregledu potraživanja formiranom za potrebe glasanja na prvom poverilačkom ročitu, čime je obezbeđen zakonom uređen „rezervni“ mehanizam za formiranje poverilačkih organa kojim se obezbeđuje nesmetan tok stečajnog postupka u slučajevima kada se bilo iz razloga nepristupanja na ročite ili nesaglasnosti oko predloga kandidata, ne mogu imenovati članovi odbora poverilaca. Ova novina je u svemu u duhu načela efikasnosti i ekonomičnosti vođenja stečajnog postupka i predstavlja regulatorni mehanizam mandatornog formiranja jednog od značajnih organa stečajnog postupka i onda kada se isti ne može dobrovoljno formirati.

Aktivnost odbora povrilaca je obezbeđena i formulacijom, koja svoj pandan ima u Zakonu o privrednim društvima, kada u slučaju da predsednik odbora poverilaca u roku od 15 dana od dana dobijanja predloga više od polovine članova odbora poverilaca ne zakaže sednicu odbora poverilaca, predlagači imaju pravo da zakažu sednisu odbora poverilaca i da predlože dnevni red.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o stečaju učinjeno je i preciziranje ko se ima smatrati razlučnim a ko izlučnim poveriocem i eksplicitno isključena mogućnost da se založni poverioci imenuju u poverilačke organe (kako skupštinu tako i u odbor poverilaca).
Značajnu novinu predstavlja i proširenje redosleda namirenja u tom smislu što je kao četvrti isplatni red definisana klasa potraživanja koja su nastala dve godine pre dana otvaranja stečajnog postupka po osnovu zajmova, kao i drugih pravnih radnji koje u ekonomskom smislu odgovaraju odobravanju zajmova, i to u delu u kome ti zajmovi nisu obezbeđeni, a koji su stečajnom dužniku odobreni od strane povezanih lica sa stečajnim dužnikom, osim zajmova lica koja se u okviu svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita i zajmova.
Novinu predstavlja i produženje roka za pokretanje parnice u sučaju oporenog potraživanja odnosno roka za nastavak prekinutog praničnog postupka sa osam na petnaest dana, koji rok je, imajući u vidu odredbe Zakona o parničnom postupku u vezi sa podnošenjem tužbe i predlaganjem odnosno iznošenjem dokaza u istoj, primereniji rok.
Posebno značajnu novinu predstavlja odredba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju kojom se predviđa mogućnost prenosa utvrđenih i osporenih potražvanja kako u postupku reorganizacije, tako i u postupku bankrotstva sve do donošenja rešenja o glavnoj deobi, uz propisivanje posebne forme za ugovor o prenosu potraživanja – pismena forma uz obavezu overe potpisa ugovornih strana, i obavezu obaveštavanja stečajnog upravnika pismenim putem o izvršenom prenosu. Ovim je ispravljen krupan nedostatak ranijih propisa i obezbeđen relativno fleksibilan ali dovoljno uređen mehanizam raspolaganja potraživanjima, što daje mogućnost poveriocima koji žele da se oslobode manje kvalitetnih potraživanja (neobezbeđenih ili pretpostavljeno naplativih u manjem procentu), kao i mogućnost onima koji se profesionalno bave otkupima potraživanja da to učine u zakonom uređenom postupku, u svemu čuvajući pravnu sigurnost.

Ojačavanje položaja poverilaca dodatno je izvršeno i preciziranjem odredbi koje uređuju postupak pobijanja pravnih radnji stečajnog dužnika, posebno u smislu preciziranja kada se ima smatrati da je poverilac ili saugovarač stečajnog dužnika znao ili je morao znati za nesposobnost plaćanja stečajnog dužnika, a posebno je unapređena u praksi ranije sporna odredba koja uređuje namerno oštećenje poverilaca kojom se sada precizira da se namernim oštećenjem poverilaca ima smatrati davanje obezbeđenja za zajam ili druge slične radnje koje u ekonomskom pogledu imaju efekte slične odobravanju zajma, licu povezanom sa stečajnim dužnikom kao i vraćanje kredita ili zajma u poslednjoj godini pre otvarnja stečaja licu povezanim sa stečajnim dužnikom.

Efikasnost u vođenju stečajnog postupka i skraćenje trajanja stečajnog postupka

Jedna od posebno značajnih mogućnosti koje je predvideo Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju ogleda se u propisivanju da se završnoj deobi može pristupiti i ako u toku postupka stečaja stečajni upravnik, posle više pokušaja unovčenja imovine stečajnog dužnika na način uređen zakonom, nije uspeo da unovči celokupnu stečajnu masu odnosno njen pretežni deo. U sečajnoj praksi se neretko dešavalo da bez obzira na napore stečajnog upravnika da u celosi unovči stečajnu masu, nedostatak potražnje za određenom imovinom praktično onemogućava spovođenje završne deobe i time dovodi do gomilanja troškova stečajnog postupka i višegodišnjeg, a u pojedinim slučajevima i višedecenijskog, trajanja stečajnih postupaka.
Zakonodavac u nastojanju da obezbedi efikasnost u vođenju stečajnog postupka nije ostavio otvoren prostor za zloupotrebe ove odredbe budući da je ona predviđena kao izuzetak od opšteg pravila – završnoj deobi se pristupa posle završetka unovčenja celokupne stečajne mase odnosno njenog pretežnog dela – i to samo u slučaju kada više pokušaja unovčenja imovine stečajnog dužnika nije rezultiralo prodajom.

Unapređivanje odredbi koje uređuju reorganizaciju

Kako se sa produbljivanjem ekonomske krize sve veći broj privrednih društava u Republici Srbiji susreo sa problemima u likvidnosti a značajan broj i sa prezaduženošću, to je poslednjih godina rastao interes za reorganizaciju, a od druge polovine 2012. godine do danas je posebno primećen trend podnošenja sve većeg broja unapred pripremljenih planova reorganizacije, to su i nedorečenosti ranijeg Zakona o stečaju u delu u kome uređuje reorganizaciju sve više dolazile do izražaja.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju izvršio je dodatna preciziranja i uređivanja postupka reorganizacije – posebno u delu koji se odnosi na:

(I) obavezne elemente plana reorganizacije (obavezu dostavljanja detaljnih podataka o pravnim i fizičkim licima koja po osnovu plana reorganizacije postaju članovi društva, podataka o licima koja se imaju smatrati povezanim sa stečajnim dužnikom, obaveznu procenu vrednosti imovine stečajnog dužnika ne stariju od šest meseci računajući od dana podnošenja plana reorganizacije, i dr.), obavezne elemente unapred pripremljenog plana reorganizacije (koji pored svih podataka koje sadrži plan reorganizacije treba da sadrži, između ostalog, i potpisanu izjavu većinskih poverilaca po vrednosti potraživanja svake planom predviđene klase da su upoznati sa sadržinom plana reorganizacije i da su spremni da pristupe na ročište za glasanje o planu reorganizacije ili da glasaju pismenim putem);
(II) zabranu založnim poveriocima da glasaju o planu reorganizacije uz istovremeno garantovanje očuvanja prava založnih poverilaca koji nisu razlučni poverioci na način da se njihova prava ne mogu menjati niti umanjiti planom reorganizacije bez njihove izrilite saglasnosti;
(III) obezbeđivanje sigurnosti pravnog prometa i usklađene primene zakona o stečaju u svemu skladu sa regulatornim zahtevima koji se odnose na zaštitu konkurencije i kontrolu državne pomoći;
(IV) propisivanju roka za održavanje ročišta za glasanje o unpared pripremljenom planu rerganizacije koje se ne može održati pre isteka roka od 30 dana računajući od dana objavljivanja oglasa o pokretanju prethodnog postupka za ispitivane ispunjenosti uslova za otvaranje postupka stečaja u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije;
(V) obavezi stečajnog sudije da po službenoj dužnosti naloži stečajnom upravniku ili drugom angažovamom stručnom licu dostavljanje novog vanrednog izvešataja izrađenog od strane dugog revizora, u slučaju kada je od datuma stanja poslovnih knjiga u vanrednom izveštaju revizora do datuma održavanja ročišta o glasanju za plan proteklo više od devet meseci;
(VI) procenu verovatnoće namirenja potraživanja razlučnih poverilaca iz opterećene imovine za svrhu ostvarivanja prava glasa razlučnih poverilaca kao i pravo razlučnog poverioca da sudu za potrebe ove procene dostavi procenu vrednosti opterećene imovine izrađenu od strane ovlašćenog procenitelja;
(VII) definisanje dana početka primene plana reorganizacije kojim se smatra dan određen planom reorganizacije s tim da taj dan ne može biti pre dana pravnosnažnosti rešenja o potvrđivanju plana reorganizacije niti po isteku roka od 15 dana računajući od dana pravnosnažnosti rešenja o potvrđivanju plana reorganizacije.

Uređivanje nadležnosti u vezi sa međunarodnim stečajem i pravne pomoći koja se pruža posle priznanja stranog postupka

Značajnu novinu koju predviđa Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju predstavljaju i odredbe koje uređuju međunarodni stečaj. Odredbe o međunarodnom stečaju koji je sadržao Zakon o stečaju odnosno još raniji Zakon o stečajnom postupku oslanjaju se na INCITRAL pravila dok poslednje izmene propisuju odredbe o isključivoj nadležnosti sudova Republike Srbije u slučaju glavnog stečajnog postupka (u slučaju kada se središte glavnih interesa stečajnog dužnika-mesto odakle stečajni dužnik redovno upravlja svojim interesima- nalazi na teritoriji Republike Srbije), međunarodnoj nadležnosti prema poslovnoj jedinici odnosno imovini stečajnog dužnika u Republici Srbiji u slučaju sporednog stečajnog postupka (u slučaju da sud Republike Srbije nije nadležan kao sud glavnog stečajnog postupka ali stečajni dužnik ima stalnu poslovnu jedinicu – mesto poslovanja u kojem stečajni dužnik obavlja delatnost – bez svojstva pravnog lica u Republici Srbiji), mesnoj nadležnosti domaćeg suda za priznanje stranog postupka i saradnju (prema sedištu odnosno stalnoj poslovnoj jedinici stečajnog dužnika odnosno sud na čijem području se nalazi pretežan deo imovine stečajnog dužnika) i merama pomoći posle priznanja stranog glavnog ili sporednog postupka (mere zabrane pokretanja novih postupaka odnosno prekida započetih postupaka, zabrane izvršenja na imovini, zabrane različitih oblika raspolaganja imovinom, mere izvođenja dokaza, poveravanje ovlašćenja stranom predstavniku, produženje već izrečenih mera i dr.), otvaranje stečajnog postupka u Republici Srbiji posle priznanja glavnog stranig postupka (samo u slučaju kada stečajni dužnik ima imovinu u Republici Srbiji) i dr.

Krivično delo neobaveštavanja o namirenju potraživanja

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o stečaju propisano je i novo krivično delo – neobaveštavanje o namirenju potraživanja od jemca ili glavnog dužnika – za koje je propisana novčana kazna u visini od pola miliona do deset miliona dinara.

Očekivane prednosti u sprovođenju stečajnih propisa

Ono što se, pre svega, očekuje od izmena i dopuna Zakona o stečaju je povećana efikasnost u sprovođenju stečajnih postupaka, koja ne zavisi toliko od samog teksta zakonskog propisa koliko od prakse njegove primene i to prevashodno od odgovornog, ažurnog i promptnog delovanja svih učesnika u stečajnom postupku – stečajnog sudije, stečajnog upravnika i poverilaca.
Zakon o stečaju ne predstavlja izolovan propis – reč je o zakonu koji je deo sistemskih propisa koji uređuju privredu, privatizaciju i restrukturiranje i od koga se mnogo očekuje u smislu efikasnog okončanja postupaka koji i pored značajne zakonodavne aktivnosti u poslednjih skoro četrnaest godina ne daju očekivane rezultate.

Advokatsko ortačko društvo Janković Popović & Mitić
Jelena Gazivoda, Stariji partner
Licencirani stečajni upravnik