Nove tehnologije

Da bi putnici koristili uslugu prijavljivanja za let preko mobilnog telefona, potrebno je da se registruju preko sledećeg linka:

http://www.austrian.com/Info/CheckIn/SMSCheckIn.aspx?sc_lang=en&cc=RS

Ova novina funkcioniše tako što putnik 23 časa pre leta na mobilni telefon dobije poruku sa pozivom da se prijavi za let. Putnik tada ima mogućnost da izabere sedište u avionu, a zatim dobije na mobilni telefon bording kartu sa barkodom.

Usluga koju je kompanija „Austrian Airlines“ i do sada nudila je prijavljivanje za let putem Interneta. Od 1. septembra 2010. godine putnici će moci da po prijavljivanju za let putem Interneta izaberu opciju da dobiju bording kartu na mobilni telefon.

Na ovaj način putnici koji imaju samo ručni prtljag mogu odmah po dolasku na aeordrom da se upute ka gejtu bez čekanja u redu za check-in.

Za više informacija možete posetiti:
http://www.austrian.com/Info/CheckIn/MobileCheckIn.aspx?sc_lang=en&cc=RS (e kapija)

Aplikacija iCam, koja košta 5 dolara i kupuje se u Appleovoj mrežnoj prodavnici, omogućava korisniku da preko 3G ili Wi-Fi mreže šalje video sliku i zvuk sa čak četiri kamere na iPhone ili iPod touch.

Hanter je nedavno bio na odmoru kod rođaka u Hartfordu (Konektikat), kad je primio tekstualnu poruku iz aplikacije iCam koja je ukazivala da su senzori u njegovoj kući otkrili kretanje.

Odmah je pomoću te aplikacije dobio sliku sa kamera i potom posmatrao kako dvojica muškaraca pokušavaju da mu uđu u kuću. U jednom trenutku jedan od njih je bacio ciglu kroz staklo na vratima i potom su obojica ušli unutra.

Hanter je pozvao policiju skoro istovremeno kad je to automatski učinio i sistem kućnog obezbeđenja. Potom je gledao kako dvojica kradljivaca rade svoj posao i odlaze… pre nego što se pojavila policija. Prema pisanju lokalnih medija lopovi još nisu uhvaćeni.

Aplikacija iCam nije dobila naročito visoke ocene od onih koji su je kupili. Zaradila je tri i po zvezdice od skoro 1000 kupaca koji su našli za shodno da je ocene. Pa ipak, ova standardna tehnologija široke potrošnje bila je vrlo blizu toga da pomogne hvatanje dvojice provalnika i prava je šteta što policija nije stigla pre nego što su izašli iz kuće. (Mikro vesti)

Prestupne sekunde su se još od uvođenja 1971, pokazale kao problematične u bar nekoliko softverskih programa. Na primer, prestupna sekunda dodata na kraju 2008. naterala je Oracleov klasterski softver da se u nekoliko slučajeva neočekivano zaustavi i iznova pokrene.

Međutim, neki računarski profesionalci smatraju da bi ukidanje prestupne sekunde samo izazvalo drugi skup teškoća. „Revizija bi mogla stvoriti više problema nego što bi ih rešila“, smatra programer Rob Siman, koji je o tome pisao na forumu o prestupnim sekundama.

Radiokomunikacioni sektor ITU (ITU-R), koji nadzire UTC, primaće do oktobra mišljenja o potencijalno revidiranoj definiciji univerzalnog koordinisanog vremena koje ne bi sadržalo prestupne sekunde, što je inače ideja o kojoj se raspravljalo čitavu prošlu deceniju. Ukoliko ova radna grupa odobri preporuku, ona bi se 2012. godine mogla naći na dnevnom redu sledeće skupštine za radiokomunikacije (ITU Radiocommunications Assembly) kao predlog za konačno prihvatanje i počela da se primenjuje od 2018.

Prestupna sekunda je uvedena da bi se potrla rastuća razlika u načinima koje računari i ljudi koriste za merenje vremena.

UTC vreme je definisano preko iteracije sekundi koje su definisane s velikom preciznošću zahvaljujući atomskim časovnicima, dok univerzalno vreme (Universal Time, UT) meri dan prema vremenu koje je Zemlji potrebno da se jednom okrene oko svoje ose, a ono se u aktuelnoj epohi uz oscilovanje neznatno skraćuje zbog plimnih efekata. Prestupna sekunda je od 1971. dodata UTC vremenu 24 puta (poslednji put 31. decembra 2008) kako bi ga uskladila s univerzalnim vremenom.

U revidiranom planu organizacije ITU, biće dozvoljeno da razlika između UTC i UT vremena raste sledećih nekoliko stotina godina i mogla bi u nekom trenutku da se poništi jednim prestupnim satom.

Većina računarskih sistema koristi UTC, uključujući i one koji se oslanjaju na mrežni vremenski protokol (Network Time Protocol, NTP). Istraživači primećuju da je problem to što se prestupnim sekundama ne rukuje na iole standardizovan način.

„Nedostatak jeftinog hardvera i satnih elektronskih kola koja tačno označavaju prestupnu sekundu doveo je do toga da postoji veliki broj nezamislivo nestandardnih načina za predstavljanje UTC ili zonskog vremena blizu prestupne sekunde, što može da prouzrokuje probleme u nastojanjima da se računarski satovi sinhronizuju u blizini prestupnih sekundi.“ Ovo je zaključak trojicea istraživača koji su u svom radu predstavljenom na avgustovskoj konferenciji američkog instituta za aeronautiku i astronautiku (American Institute of Aeronautics and Astronautics) održanoj u Torontu, opisali svoje viđenje debate.

Na primer, Unix sistemi mogu da se podese na novo vreme tako što će svoje satove pomeriti unazad za jednu sekundu. Ovaj pristup može štetno da utiče na aplikacije kao što su baze podataka koje snimaju podatke u preciznim vremenskim intervalima, navode autori rada.

Ima i onih koji ne misle da je izbacivanje prestupne sekunde dobra ideja.

„Takva revizija ne rešava odgovarajući geofizički problem niti obezbeđuje put za buduće standarde koji će biti potrebni za neizbežna mnogo veća i mnogo drastičnija podešavanja civilnog vremena koja će biti neophodna“, smatra Siman.

Drugi kritičari optužuju ITU da nije dovoljno razmotrila efekat koji će ova promena imati na softversku zajednicu i napominju da su mnogi sistemi već rekonfigurisani da rade s aktuelnim zakučastim merenjem vremena. Na primer, sam protokol NTP može da izađe na kraj sa prestupnim sekundama tako što će koristiti parsabilnu datoteku prestupnih sekundi koja se može preuzeti sa lokacije Nacionalnog instituta za standarde i tehnologiju (National Institute of Standards and Technology, NIST). (M.V.) Mikro.rs

Svakoga dana glečer Jakobshavn gubi 20 miliona tona leda. Istraživači na univerzitetu Aberistvit kažu da ipak nisu sigurni u to šta uzrokuje topljenje leda.Naučnici sa univerziteta Svonsi i Aberistvit kažu da imaju dokaze da se glečeri tope brže od očekivanog. Jedan od razloga je to što brže topljenje njihove površine doprinosi topljenju i njihove unutrašnjosti.

Stanje jezgra glečera meri se tako što se ispod leda baca eksploziv, a zatim analiziraju rezultati. Pretprošle nedelje, naučnici su primetili da se na severozapadu Grenlanda odlomio komad od oko 260 kvadratnih kilometara – najveći na Arktiku u poslednjih pola stoleća.

Topljenje leda odgovorno je za 60 odsto povećanja nivoa mora u svetu, dok ostatak otpada na ekspanziju vode kada se zagreva.

U međuvremenu, period od januara do juna bio je najtopliji u poslednjih 150 godina. Meteorolozi kažu da je u tom periodu 17 zemalja zabeležilo rekordne temperature, više nego ikada pre.

Većina naučnika smatra da su za to krivi ugljendioksid i drugi takozvani „gasovi staklene bašte“, koje ispuštaju termoelektrane, motori sa unutrašnjim sagorevanjem i drugi industrijski i privatni izvori.

U Cisco® Polugodišnjem izveštaju o bezbednosti za 2010. godinu navodi se nekoliko ključnih elemenata i saznanja o bezbednosti na mreži.

Jake sile tektonskih razmera utiču da se izmeni izgled bezbednosti preduzeća. Društveno umrežavanje, virtuelizacija, cloud computing i visoka pouzdanost mobilnih uređaja i dalje imaju dramatičan uticaj na sposobnosti IT odeljenja da održe efikasnu bezbednost mreže. Kako bi lakše i bolje upravljali ovim trendovima promena, preduzeća bi trebalo da prvenstveno poboljšaju granularne polise za bezbednost koje se mogu definisati na nivou pojedinačnog korisnika i polise o podacima na virtuelizovanim sistemima, zatim da postave stroge limite za pristup poslovnim podacima, kreiraju formalnu korporativnu polisu za mobilnost. Neophodno je i da se investira u alate za upravljanje i nadgledanje cloud aktivnosti i zaposlenima obezbede smernice za upotrebu društvenih mreža na radnom mestu.

Uzgajanje virtuelnih farmi predstavlja još jednu ozbiljnu pretnju bezbednosti preduzeća. Prema Cisco®-vom Security Intelligence Operations (SIO) istraživanju, 7 odsto korisnika Facebook-a na svetu provodi u proseku 68 minuta dnevno igrajući popularnu interaktivnu igru FarmVille. Mafia Wars je druga igra po popularnosti, sa 5 odsto korisnika koji utroše 52 minuta dnevno igrajući se, dok 4 odsto igra Café World, sa prosekom od 36 minuta dnevno. Iako smanjenje produktivnosti nije pretnja po bezbednost, smatra se da sajber kriminalci razvijaju načine da preko ovih igara prenesu ovaj zlonamerni program.

Pored toga, mnogi zaposleni ignorišu kompanijske polise. Pedeset odsto krajnjih korisnika priznalo je da najmanje jednom nedeljno ignorišu polise kojima se zabranjuje upotreba društvenih mreža, dok je 27 odsto priznalo da menjaju podešavanja na poslovnim uređajima kako bi mogli da pristupe zabranjenim aplikacijama.

Sajber kriminalci koriste tehnološke inovacije kako bi stekli prednost. Oni koriste prazan hod između brzog uvođenja inovacija kako bi profitirali od nezaštićenih i ranjivih i brzine kojom preduzeća razvijaju i uvode napredne tehnologije kako bi zaštitila svoje mreže. Dok preduzeća odvajaju vreme za razmatranje odluke da li da prihvate i uključe se u socijalnu mrežu i peer-to-peer tehnologije, sajber kriminalci su ti koji ih brzo usvajaju i koriste ne samo u počinjavanju kriminalnih radnji, već da bi poboljšali međusobnu komunikaciju i ubrzali transakcije.

Neželjena pošta koja se množi meteorskom brzinom postaje sve veće opterećenje za preduzeća. Iako su nedavno kriminalne spam operacije poremećene, u 2010. godini se očekuje da količina neželjene pošte poraste i za 30 odsto više nego 2009. godine, kaže se u novom izveštaju koji je sproveo sektor za Operacije bezbednosne inteligencije u Cisco®-u (Cisco® Security Intelligence Operations – SIO). SAD su ponovo potvrdile vođstvo kao zemlja u kojoj nastaje najveća količina neželjene pošte, tako prestigavši Brazil koji je sada pao na treće mesto. Indija je trenutno na drugom mestu, dok su Rusija i Južna Koreja među prvih pet. Brazil se suočio sa smnjenjem od 4,3 odsto po količini neželjene pošte koja nastaje u istoj državi, najverovatnije zbog toga što u toj zemlji sve više Internet servis provajdera ograničava pristup portu 25.

Sajber kriminalci ostaju pri nameri da ciljaju legitimne internet stranice ali strateški planiraju vreme i lansiraju multivektorske napade nežejene pošte sa fokusom na key-loggere, backdoors i bots.

Teroristi postaju društveni – društvene mreže ostaju igralište za sajber kriminalce, samo sa povećanim brojem napada. Nove pretnje sada nastaju od sve opasnijih kriminalnih elemenata: terorista.

Izveštaj otkriva još nekoliko bitnih noviteta i zaključuje uz preporuke kako da preduzeća povećaju nivo bezbednosti.

„Tehnološke inovacije iz osnova menjaju način na koji ljudi žive, rade, igraju se i dele informacije i komuniciraju međusobno. Pošto korisnici obično rano usvajaju novitete, preduzeća se često bore da adaptiraju postojeće polise kako bi odgovorili na tehnološke izazove koje postavljaju zaposleni. Pored velikog broja tektonskih sila koje konvergiraju na tržištu, sada je vreme da preduzeća transformišu svoje IT modele kako bi se pripremila za bezgraničnu mrežu koja se širi i sve veće izazove za bezbednost,” kaže Džon Stjuart, potpredsednik i glavni za bezbednost u Cisco®-u.

U aprilu, jedan sud je presudio da Federalna komisija za komunikacije, koja reguliše internet u Americi, ne može da spreči provajdare da blokiraju ili usporavaju prenos sadržaja potrošačima. To je onemogućilo pomenutu komisiju da reguliše slobodan i otvoren internet.

Adam Tirer je predsednik konzervativne Fondacije za napredak i slobode.“Ovim najnovijim dogovorom određuje se set principa za koje kažu da bi mogli da budu osnova za šire dogovore među dilerima u borbi za neutralnost neta“, kaže Tirer za Glas Amerike.

Principi koje predlažu Gugl i Verajzon su pokušaj kompromisa. Dve kompanije se slažu da bi žičana veza sa internetom, kakva stiže do kuća i kancelarija, trebalo da ostane slobodna i otvorena, a da bi bežične veze – na primer do mobilnih telefona – trebalo da budu skuplje za one koje žele brži protok podataka. Ovaj predlog izazvao je lavinu kritika – ali iz

Džoel Kelsi, politički savetnik liberalne neprofitne organizacije Fri pres, protivi se poskupljenju bežičnog interneta.“To ne bi trebalo da ima veze, jer je internet jedinstven. A prema ovom predlogu, korisnici bi plaćali razne mogućnosti na osnovu toga kako žele da budu priključeni na internet“, kaže Kelsi.

Adam Tirer kaže da bi tržištu trebalo dopustiti da formira cene i protivi se predlogu da država reguliše internet.“Imamo previše regulatornih tela koja nanose štetu slobodnoj konkurenciji na internetu. U suštini, Federalna trgovinska komisija i Sekretarijat za pravosuđe imaju sposobnost da regulišu antikonkurentno ponašanje na mnogim tržištima“, kaže Tirer.

Džoel Kelsi se takođe protivi da korporacije donose federalne propise i kaže da će se povećanje cena usluga provajderima preliti na potrošače.“Naši zakonodavci trebalo bi da se snažno bore protiv toga. Kada budu odlučivali da li je bolje imati zakone ili da propise donosi Federalna komisije za komunikacije, trebalo bi da interese potrošača stave ispred interesa investitora“, kaže Kelsi.

Bitka za regulisanje interneta daleko je od kraja. Obe strane će sada pokušati da ubede zakonodavce u svoja gledišta. Ali s obzirom na izbore u novembru, to će verovatno biti odloženo za iduću godinu, navodi se u uizveštaju Glasa Amerike.

Razvoj brzog interneta mogao bi otvoriti milion radnih mesta u Evropi, rekla je evropska poverenica za tržišnu konkurenciju Neli Kros u razgovoru za austrijski dnevni list Der Standard.

Najnovija istraživanja pokazuju da bi brži razvoj mrežnih tehnologija mogao otvoriti milion radnih mesta, ili rast od 850 milijardi evra do 2015. godine, rekla je Kros. Internet je danas podjednako revolucionaran kao i razvoj električne energije i prevoznih sredstava tokom prethodnih vekova naglasila je ona uz napomenu da informacione tehnologije komunikacije predstavljaju već pet odsto dodatne vrednosti u Evropi.

RNIDS je na osnovu finansijskog plana za 2010, Pravilnika o kriterijumima i merilima za finansiranje projekata i odluke Upravnog odbora RNIDS-a, raspisao je Konkurs za sufinansiranje projekata , kojima se ostvaruju osnovni ciljevi RNIDS-a, utvrđeni Pravilima fonda i drugim aktima RNIDS-a.

Konkurs je objavljen 26. aprila 2010, a prijave za sufinansiranje projekata podnošene su do 31. maja. Podneto je ukupno 35 prijava. Komisija je 1. juna otvorila sve pristigle prijave i pristupila razmatranju i konačnom odabiru.

Trinaest projekata koji su ocenjeni najboljim, dobila su podršku od RNIDS-a i učešće u sufinansiranju u ukupnom iznosu od preko 2.800.000 dinara. Ukupna vrednost svih projekata je preko 10.000.000 dinara. Sufinansiraju se 13 projekata u sledećim oblastima:

– u oblasti marketinga sufinansiraju se ovlašćeni registri (četiri projekta): Madnet iz Pančeva, Ninet iz Niša, Dream technologies group iz Beograda i Stanco iz Petrovca na Mlavi.

– za razvoj servisa i Interneta sredstva su dobili (osam projekata): Connect iz Novog Pazara, Javna ustanova Jugoslovenski pregled iz Beograda, Mikro knjiga iz Beograda, Nacionalni park Tara iz Bajne Bašte , Novi početak NVO iz Bačke Topole, NVO SO open iz Sombora, Zvrk iz Beograda i Muzej istorije Jugoslavije u Beogradu.

– u kategoriji skupova i događaja sufinansira se skup Bizbuzz u Nišu.

Kratke informacije o projektima:

MadNet
Pokreće projekat REGISTRUJ.RS koji treba da zainteresovanim korisnicima, obezbedi olakšanu polaznu poziciju za ostvarivanje prisustva u Internet prostoru republike Srbije, tako što će besplatno ustupiti na korišćenje .rs (ili .*.rs domen) i hosting paket na godinu dana.

Ninet
Pokrenuće projekat edukacije korisnika u južnoj Srbiji zajedno sa marketing kampanjom sa ciljem da poveća prisustvo firmi i uopšte korisnika iz tog dela naše zemlje na internetu. Projekat je nazvan “Predstavljanje planeti, virutelne veze sa realnim svetom”.

Dream Technologies Group
U svojoj kampanji baviće se promovisanjem .rs domena koji svaka domaća kompanija mora da ima. Fokus će biti postavljen na .rs domen kao važan deo marketinga i Internet prezentacije jedne firme.

Stanco
Planira da u okviru svog projekta kroz portal preduzetnici.rs pomaže lakšem nastupu malih privrednika iz jugoistočne Srbije na internetu kroz edukaciju, promovisanje i pomoć u realizaciji njihovih sopstvenih projekata na internetu.

Connect
Kroz lokalno delovanje u nerazvijenoj sredini projekt želi da razvije portal za Sandžak i poveća upotrebu Interneta i broj prezentacija iz Sandžaka na Internetu.

Javna ustanova Jugoslovenski pregled
Podizanje veb portala koji će davati informacije o svim projektima vezanim za Dunav i zemlje dunavskog sliva. Portal će se razvijati u nekoliko faza, a namenjen je najširoj javnosti u Srbiji i inostranstvu, a posebno privrednim subjektima. Portal će biti razvijen na srpskom i engleskom, a u skraćenoj i na nemačkom jeziku.

Mikro knjiga
Cilj predloženog projekta časopisa Mikro-PC World je uvođenje novih informacionih tehnologija i razvoj medijske i informatičke pismenosti, edukacije dece i mladih srednjoškolskog uzrasta, kao i ravnomeran razvoj i osposobljavanje srednje generacije kojoj je potrebno informatičko znanje. Istovremeno je cilj da se očuva srpski nacionalni identitet koji je ugrožen stranim uticajima kroz novu terminologiju i socijalne računarske skupove kontrolisane od inostranih institucija.

Nacionalni park Tara
Projekat bi obuhvatio tri grupe aktivnosti : izradu baze podataka biljnog i životinjskog sveta koja bi bila postavljena u vidu internet strana na sajtu NP Tara, izradu multimedijalnog prikaza kroz program za prikaz virtuelnog pregleda svih vidikovaca na Tari i promociju navedenih Internet usluga i sadržaja u medijima.

NVO – Bačka Topola
Organizovanje sistema daljinskog obrazovanja za poljoprivredne proizvođače preko Interneta, korišćenjem sopstvenog sajta uz pionirski poduhvat stvaranja programiranog edukativnog materijala i povezivanja sa interaktivnom veb lokacijom udruženja.

NVO SO open
Projektom .RS za MZ“ predviđeno je da se populariše korišćenje Interneta u ruralnim sredinama, ali i da se mesnim zajednicama ukaže da kroz mogu da uspostave dobru saradnju sa mesnim stanovništvom. Svako selo na teritoriji grada Sombora dobiće besplatno svoj domen na Internetu i prostor za lokaciju.

Zvrk
Planiranim programom održavanja i daljeg unapređenja veb lokacija predviđa uvođenje Internet rečnika i audio vizuelnih sadržaja na engleskom i italijanskom jeziku namenjenog deci od 4-12 godina.

Muzej istorije Jugoslavije
Bogata foto arhiva muzeja se kroz projekat indeksira, obrađuje, digitalizuje i otvara preko Interneta svim istraživačima.

BiZbuZZ
Konferencija o korporativnom prisustvu na Internetu, Internet marketingu – svim prednostima koje korišćenje Interneta donosi poslovnoj praksi u načinima prezentacije najboljih modela i strategija za predstavljanje firmi i njihovih ponuda na Internetu, prakse najefikasnijeg obraćanja potencijalnim klijentima.

Konkurs za sufinansiranje projekata je i dalje otvoren. Drugi termin za učešće na konkursu se završava 1. septembra 2010. godine. (A.S.) Mikro.rs

Definitivno je postao jedna od najdelotvornijih marketing tehnika. I niko mu nije odoleo. Čak i ako mislite da baš vi jeste, verovatno grešite. Kad tad ste podržali jedan od najnovijih oblika marketinga – viralni, a da toga niste ni bili svesni.

Sigurno vam se više puta dogodilo da vas određena poruka toliko oduševi da odmah odlučite da je pošaljete što većem broju svojih prijatelja umesto da pritisnete Ignore ili Delete. U tom trenutku viralna kampanja delovala je i na vas.

Viralni marketing poznat je i kao virusni marketing. To je tehinika u marketingu kojom reklamu prenose sami korisnici nekog proizvoda, usluge ili poruke. Cilj je da ih svaki korisnik pošalje što većem broju novih, na taj način šireći reklamu ogromnom brzinom, kao što se i virusi šire. Naravno, ovde se ne govori o virusima, već o tendenciji da se pomoću nečega što je besplatno promoviše nešto što se i te kako plaća.

A da bi se bolje razumeo ovaj, kod nas još uvek mlad pojam, razgovarali smo sa Draganom Vukajlovićem i Istokom Pavlovićem, pionirima viralnog marketinga kod nas. „Za razliku od „prekidajućeg marketinga“, gde se oglašavač brine kako iz jednog centra da dođe do što većeg broja ljudi koje će da prekine u onom što rade i da im plasira svoju reklamu, viralni marketing funckioniše skroz drugačije. U sistem ljudi se ubaci nešto (digitalnog formata)  što ima veliku vrednost za njih i lako je prenosivo. To se zove „viralni agent“. On u sebi sadrži link ka sajtu koji se reklamira ili ka nekom proizvodu. Viralni agent može biti dobra fora, besplatan softver, sve što je vredno i lako prenosivo digitalnim putem. Zatim ljudi sami među sobom prenose poruku jer se zaljube u nju i jer im se sviđa. Klasičan marketing nema vrednost za korisnika, viralni marketing ima duhovnu ili pravu vrednost i zato ga ljudi prenose sami od sebe“- reči su Vukajlovićeve.

Evo i malo viralne teorije. Viralni marketing je nastao 1996. godine kao ideja menadžmenta tada mlade kompanije Hotmail, na čelu sa Indijcem po imenu Sabeer Bhatia. Njihova viralna strategija je bila u tome da ljudima daju pravu vrednost – besplatan e-mail. Jedino što je Hotmail tražio zauzvrat jeste da u dnu svakog besplatnog emaila koji korisnici pošalju prijateljima stoji obaveštenje da postoji Hotmail kao besplatni mail servis. Bila je to odlična reklama za Hotmail koji se nakon toga prodao Microsoftu za više stotina miliona dolara.

Dobar glas daleko se čuje

Pretpostavlja se da svaka osoba ima određeni krug prijatelja i da svakodnevno komunicira s njima. Prema nekim istraživanjima zadovoljan korisnik nekog proizvoda ili usluge svoju sreću podeli sa još tri prijatelja, a ukoliko je nezadovoljan to podeli sa oko još 10 ljudi. Eto obajšnjenja za širenje virusnog marketinga – od jednog do drugog, „od usta do usta“, važno je da je korisnik zadovoljan onim što nudite. Tada će jedna osoba zaraziti dve, dve četiri i tako dalje dok ne dođe do epidemije. Dakle, u osnovi svega je preporuka. Potrebno je stvoriti sadržaj koji će nekome biti interesantan u toj meri da će želeti da ga podeli sa drugima. Veoma brzo poruka će nastaviti samostalno da se širi i zaživeti sopstvenim životom. Još jedna osobina viralne reklame je da uglavnom ne znamo ni koji proizvod reklamira. Važno je da je sadržaj zanimljiv i interesantan, a onda će se korisnici sami potruditi da saznaju šta se krije iza. Tako danas, sve češće možemo videti da se proizvođači zadovoljavaju da stave svoj logo tek na kraju reklame jer nije to ono što je u prvom planu.

Ovo je jedan od najefikasnijih oblika marketinga. Ukoliko uspe, viralna kampanja ima veći efekat od bilo koje televizijske reklame ili bilborda zato što je jedinstvena i ljudi se lakše vežu za nju. „Dešava se da ljudi dođu u posed „viralnog agenta“ i prenesu ga na svoje prijatelje, ali niti oni, ni prijatelji ne obrate pažnju na brend koji se reklamira u kampanji. To je jedna krajnost; druga krajnost je kada klijent insistira da se njegov brend previše pojavljuje u kampanji, i to je siguran recept za neuspeh. Treba balansirati negde između i to je umeće, a dobra viralna kampanja treba da odvede ljude tamo gde vi to želite“- objašnjavaju Istok i Dragana. Na taj način će viralna kampanja sigurno biti efikasna.

Prednost ovakvog marketinga je i što je mnogo jeftiniji od ostalih konvencionalnih načina reklamiranja. Dobijaju se najbolji rezultati za mnogo manje uloženog novca. Logično, viralni marketing se najviše primenjuje na Internetu jer je tu najbolji prostor za širenje reklama, i to najčešće u obliku humorističkih video klipova, slika, poruka, igrica. Uglavnom su to, dakle, zanimljivi sadržaji koje ljudi prosleđuju svojim kontaktima da bi ih ovi prosledili dalje.

Naravno, ništa nije savršeno pa tako ni viralni marketing. Svakodnevno slanje poruka i dosađivanje ljudima može da dovede samo do toga da čim vidi vašu poruku, korisnik je automatski obriše. Zato je veoma važno da bez obzira na kvalitet proizvoda koji nudite osmislite jedinstvenu i interesantnu kampanju. Inače, najverovatnije nećete uspeti. Podaci govore da tek možda oko 20% viranih kampanja uspe, a jedan od razloga za to je što ih rade ljudi iz klasičnih advertajzing agencija koji ne poznaju dovoljno Internet kao medij. Naravno, tu je i problem još uvek nedovoljne upućenosti ljudi na Internet što će se, verujemo, uskoro promeniti.

Pravci širenja zaraze

Neki od najposećenijih sajtova na svetu kao što su Facebook (koji je najbolji način širenja viralnog marketinga i neophodan za razvoj istog kako sada tako i u budućnosti), MySpace, MSN kao startnu strategiju imali su viralni marketing. Primer uspešne viralne kampanje u kojoj smo skoro imali čast da učesvujemo bila je ona sa bojama grudnjaka na Facebook- u. Naime, devojkama je tog dana stigla u Inbox poruka da svaka na svoj status stavi boju grudnjaka koji nosi. Samo boju i ništa više, bez ikakvih daljih obajašnjenja. Muškarci su, naravno, bili skroz zbunjeni i ništa im nije bilo jasno. Išlo se dotle da su čak i oni stavljali boje iako nisu imali pojma o čemu se tu zapravo radi, a ženski statusi su imali više komentara nego ikada. Ova kampanja je na taj način stigla do ogromnog broja korisnika informacija (svi su bili uklučeni – žene i muškarci), proširila se velikom brzinom, bila je besplatna i ostavila je veoma pozitivan utisak. Naravno, sve ovo je imalo neki cilj. Bila je to kampanja za borbu protiv raka dojke i način iskazivanja podrške obolelima. I definitivno je uspela.

Može se reći da čak i Youtube funkcioniše po principu ovog marketinga, jer činjenica je da ljudi najviće gledaju one klipove koje im prijatelji preporuče ili pošalju. Evo još jednog primera. „Jedna od zanimljivijih stranih i među prvim viralima jeste kampanja za automobilsku marku BMW i to preko serije „The Hire“, koja je proslavila i BMW i glumca Clive Owen-a“ smatraju i Dragana i Istok. „Serija je bila napravljena sa idejom da se reklamira BMW automobil, i to samo preko Interneta. Clive je glumio vozača koji je vozio razne ljude u najčudnijim situacijama. I uz BMW su uvek sve savlađivali. Dakle, to nije bio film o BMW automobilima, ali se automobil sve vreme provlačio kroz film kao nešto korisno i dobro. Nakon što je serija počela, BMW je uočio da im je prodaja porasla za 12% u odnosu na prethodnu godinu. Za samo 4 meseca, 11 miliona ljudi je odgledalo seriju na internetu.
2 miliona ljudi se registrovalo na njihov sajt, i veliki procenat njih je seriju poslalo dalje – svojim prijateljima i porodici“.

Od domaćih bi izdvojili kampanju „Ja znam najbolje“ – sajt na kome su posetioci mogli da naprave predizbornu kampanju za sebe. Prvi pravi viral u našoj zemlji. Poznata je i kampanja „Sastavi svoju vladu“- igrica u kojoj posetioci sastavljaju vladu od ponuđenih političara i uz određeni budžet. Samo za prva dva dana igrica je odigrana preko 50.000 puta.

Danas u svetu postoji mnoštvo agencija koje rade viralne kampanje, a one su obično deo većih advertajzing agencija. Kod nas se viralnim kampanjama uspešno bavi agencija Pentagon. Naravno, tu su i pojedinci koji najčešće nesvesno naprave nešto viralno. A šta je potrebno da bi jedna viralna kampanja bila uspešna ne zna se tačno. Postoji mnogo sastojaka viralnog marketinga. Važno je kako ih izmućkate. Ono što je verovatno najvažnije jeste kreativnost i inovativnost. Budite interesantni i zanimljivi. Budite viralni.

Marija Dragić

broj 63, februar 2010.

Razvoj, primena računara i sve veća pristupačnost Interneta, doveli su do mogućnosti, da korisnici usluga javne uprave više ne moraju za svaku potvrdu i uverenje da idu na šaltere uprave, već da neke usluge mogu da dobiju i preko portala nadležnog organa na Internetu. To omogućuju elektronski servisi u okviru razvoja e-Uprave.

Elektronski servisi omogućuju da korisnici preko svog računara i Interneta mogu, koristeći Internet portal javne uprave, da se informišu o nadležnostima i proceduri, podnesu zahtev i dobiju pojedine potvrde, uverenja i druge dokumenate. Zahtevi se mogu poslati sa bilo kog računara – od kuće, sa posla ili preko „infokioska“ na javnom mestu.

Razvoj i primene elektronskih servisa su vodeći trend u savremenom svetu. Za razvoj i korišćenje elektronskih servisa potrebno je ispuniti određene preduslove kao što su: politička volja da se uvode elektronski servisi, elektronska identifikacija korisnika i pružaoca servisa (kvalifikovani elektronski sertifikat), računar, čitač kartice za sertifikat, priključak na Internet, portal e-uprave, baze podataka iz kojih se uzimaju podaci za elektronske servise i programirane elektronske procedure za ostvarivanje elektronskih servisa. Sve potrebne preduslove nije lako obezbediti i zato razvoj elektronskih servisa u nekim sredinama, kao što je i naša, kasni za trendovima u svetu.

Elektronski servisi su prioritet u EU

Evropska komisija je u Akcionom planu eEVROPA (elektronska Evropa) i u okviru projekta razvoj e-Uprave planirala da od 2005 do 2010. godine uvede 20 osnovnih elektronskih servisa i to 12 za građane i 8 za poslovni sektor.

Za građane su predviđeni elektronski servisi u sledećim poslovima:

• Matične knjige,
• Lični dokumenti,
• Poreske prijave,
• Traženje posla,
• Socijalno osiguranje,
• Registracija automobila,
• Građevinska dozvola,
• Prijava policiji,
• Pristup biblioteci,
• Promena adrese,
• Konkurisanje za školovanje i
• Zakazivanje lekarskog pregleda

Za privredne delatnosti predviđeno je uvođenje sledećih elektronskih servisa:

• Porez na dobit preduzeća,
• Porez na dodatu vrednost,
• Doprinosi za zaposlene,
• Registracija preduzeća,
• Statističko izveštavanje,
• Carinska deklaracija,
• Javne nabavke i
• Ekološke dozvole.

U najrazvijenijim zemljama EU, već su ostvareni skoro svi predviđeni osnovni servisi. Zemlje kao što su Austrija, Slovenija i Estonija najuspešnije su u razvoju i primeni elektronskih servisa i organizaciji e-Uprave i u njima je već uvedeno 95% planiranih servisa koje koristi oko 30% građana. Za zemlje EU razvijena je i metodologija kojom se razvoj elektronskih servisa prati tokom prolaska kroz sledeće četiri faze razvoja:

• Informisanje za pribavljanje javne usluge,
• Jednosmerna interakcija za neelektronsko dobijanje formulara za postupak,
• Dvosmerna komunikacija za elektronsko preuzimanje formulara i autentifikaciju korisnika(građanina) i
• Potpuno elektronsko upravljanje predmetom i automatsko dobijanje javne usluge preko veb sajta odnosno portala.
• Razvoj i primena osnovnih elektronskih servisa se u većina zemalja iz EU nalazi u četvrtoj fazi implementacije.

Razvoj i primena elektronskih servisa u Srbiji
Razvoj i primena elektronskih servisa su od 2009. godine u Srbiji regulisani i u „Strategiji razvoja e-uprave” i “Akcionom planu” za čiju realizaciju je nadležno nekoliko ministarstava, a ukupni rad koordinira Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo.

Sagledavanje stanja u Srbiji, koristeći metodologiju EU, pokazuje da se većina od pomenutih 20 osnovnih servisa za građane i pravna lica nalazi između druge i treće faze, da realizacija nekoliko servisa nije ni počela, a da realizacija nijednog servisa nije stigla u četvrtu fazu.Samo su se tri servisa (registracija preduzeća, traženje zaposlenja i javne biblioteke) približila mogućnosti da se automatski dobije kompletna usluga preko Interneta.

Na osnovu podataka iz ankete koju sprovodi Republički zavod za statistiku vidi se da u Srbiji samo oko pet odsto građana koristi neke vidove elektronskog komuniciranja sa upravom, a što je šest puta manje nego u EU.
U MUP-u ističu da su se nedavnim usvajanjem “Uredbe o dopuni Uredbe o upisu podataka u ličnu kartu”, stvorili uslovi da građanin na svojoj ličnoj karti koja ima čip, može da formira digitalni sertifikat i takvu ličnu kartu primenjuje za elektronsko potpisivanje i autentifikaciju prilikom korišćenja elektronskih servisa.MUP se priprema da u formi elektronskih servisa ponudi građanima: uverenje o prebivalištu, prijavu policiji, podnošenje zahteva za potvrde o podacima koji se za građane vode u MUP i dr. Na ovaj način građani će brže dobijati tražene dokumente i smanjiće se redovi na šalterima.

PTT Srbija je izdala elektronske sertifikate za oko 350 preduzeća (velikih poreskih obveznika) koji ih koriste za elektronsku autentifikaciju prilikom pristupa sajtu Poreske uprave. Takođe, PTT Srbija je snabdela sa kvalifikovanim elektronskim sertifikatima i sve banke i osiguravajuća društva i ona ih koriste za elektronsko potpisivanje XML izveštaja koji se šalju Narodnoj banci Srbije.

Branislav Dobrosavljević iz Agencije za privredne registre ukazuje da se njihova aktivnost već odvija kroz pojedine elektronske servise i da rade na tome da se njihova celokupna delatnost realizuje kroz elektronske servise. Već sada u APR postoje jednošalterski sistem i objedinjeni prijem prijava koji omogućavaju da se na jednom mestu izvrše poslovi neophodni za registraciju firme.

Oko 90 odsto lokalnih samouprava (opština) ima veb sajt, ali samo oko 30 odsto opština na sajtu ima obaveštenje o načinu dobijanja pojedinih potvrda i drugih dokumenata. Samo petina, oko 20 odsto, opštinskih sajtova omogućava da se preko sajta odštampa ili popunu i pošalje obrazac kojim se traži neka potvrda, uverenje i sl. Na sajtovima lokalnih samouprava, još ne postoji procedura koja omogućuje obostranu komunikaciju i automatsko dobijanje traženog dokumenta.

Prikazano stanje ukazuje da se kasni sa razvojem elektronskih servisa u javnoj upravi, da čak nisu ni počele pripreme za uvođenje svih servisa sa liste od 20 prioritetnih osnovnih servisa, ali i da se desetak servisa postupno penje u sve više faze implementacije.
Nešto bolja situacija je u elektronskom platnom prometu, ali je isto tako nezavidno i stanje u oblasti elektronske trgovine.

Očekivani efekti

Svuda u svetu, pa i kod nas, primene elektronskih servisa donose brojne korisne efekte, a pre svega raste zadovoljstvo građana i drugih korisnika radom javne uprave i popravlja se imidž zemlje kod potencijalnih investitora zbog jednostavnijih procedura u komunikaciji sa javnom upravom. Povećava se efikasnost rada i smanjuju se pojedini troškovi i broj zaposlenih u javnoj upravi. Obavlja se reinženjering radnih procedura kako bi se prilagodile primenama računara i postale racionalnije. Korisni efekti najpotpunije se ostvaruju u sredinama gde ih političari i menadžeri prihvate kao svoj cilj.

Sadašnji broj i nivo elektronskih servisa u Srbiji nije zadovoljavajući i neopgodan je dinamičniji i koordinirani razvoj elektronskih servisa u okviru Strategije razvoja e-uprave i Akcionog plana. Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo je osnovni koordinator aktivnosti na primeni Strategije i treba očekivati da će ono obezbediti da se: brže uvode novi servisi, neke aktivnosti ne dupliraju i uočavaju i rešavaju zajednički problemi. Razvoj i primene elektronskih servisa baziraju se na racionalizaciji procedura i zato je veoma važno da se što pre usvoji nova Uredba o kancelarijskom poslovanju.

Razvoj novih elektronskih servisa podržavaju i mnoge domaće IKT kompanije(MEGA, MFC Mikrokomerc, S&T, Algotech, SAGA, Spinaker, Prozone …) u kojima postoje potrebni stručnjaci.

Nikola Marković

broj 63, februar 2010.