Odluka kineskih kompanija da ostvare svoje prisustvo u Srbiji ima strateški karater jer Kinezi našu zemlju vide kao jednu od odskočnih dasaka za tržište Evropske unije. Za domaće kompanije ona nije ništa manje značajna jer daje šanse za razvoj i jačanje domaće ekonomije kroz saradnju na implementaciji zacrtanih i razvijanju novih projekata. Što se naše ekonomije tiče, kineske investicije su se pojavile kao alternativa evropskim ulaganjima kojih od 2009. godine ima sve manje pa je njihov značaj u trenutku kada na tržištu kapitala ima sve manje evropskog novca adresiranog na Srbiju time još veći.
Kapitalizam ne može da funkcioniše ako nije u stanju da obezbedi redovnu potrošnju dobara i usluga, a to je nemoguće postići bez visoke zaposlenosti osobito mlađe populacije. U tome leži rešenje za privremeni izlazak iz postojeće neprihvatljive neravnoteže, što je najblaži eufemizam za krizu. Privremeni, s obzirom na unutrašnje svojstvo sistema da periodično proizvodi slabije ili snažnije tektonske poremećaje sopstvenog reprodukovanja. U novu “privremenost” ćemo, dakle, ući ne zahvaljujući nekoj svežoj ekonomsko-teorijskoj paradigmi – tim pre što nekih ozbiljnijih nagoveštaja kreacije novog teorijskog učenja u ekonomiji i nema na vidiku, već je reč o pabirčenju postojećih – niti zbog pojave novopronađenog altruizma ili humanizma, već iz puke potrebe vlasnika tapija, kapitala dakle, da obezbede nov i kontinuiran izvor rasta i bogaćenja, kaže ekonomista Kosta Josifidis u intervjuu za Biznis i Finansije.
Ako provedete neko vreme u društvu ljudi zaduženih za monetarnu politiku, čućete kako se stalno ponavlja jedna reč – „normalizacija“. Većina tih zvaničnika, ali ne svi, shvata da sada nije vreme za stiskanje, da u ovom trenutku kredit mora da bude lak a kamatne stope niske. Pa ipak, ljudi u tamnim odelima sa nestrpljenjem očekuju dan kada će moći da se vrate svom uobičajenom poslu i kada će oteti činiju s punčom čim se žurka zagreje.
U zajedničkom naporu da se ruralne sredine razvijaju na temelju tradicionalnih znanja, uz poštovanje osobenosti prirodnog okruženja i podneblja Ujedinjene nacije su pozvale sve vlade sveta da svojim politikama pomognu porodična gazdinstva, mlade zemljoradnike, zajednice ribara i zajednice stočara.Uloga nas koji hranu ne proizvodimo direktno, već je „samo“ kupujemo i jedemo, puno je veća nego što nam se na prvi pogled može učiniti.
Statistički podaci pokazuju da građani Rusije ne žure sa osamostaljivanjem. Naime, svaki treći građanin starosti do 45 godina živi sa roditeljima. Na putu prema sticanju sopstvenog krova nad glavom isprečile su se vrtoglavo visoke cene nekretnina, podjednako nepovoljni stambeni krediti i plate koje ne mogu da podmire takve potrebe čak ni kada je reč o primanjima mladih stručnjaka. Pored toga, ne treba zaboraviti da je sve do raspada Sovjetskog Saveza, zaseban stan bio sinonim za nedozvoljeni luksuz.
Srbija je malo tržište i mali potrošač nafte i gasa – to je polazna tačka koja određuje naše mogućnosti za vođenje autonomne energetske politike i zavisnost od ruskih partnera. To međutim ne oslobađa domaće pregovarače odgovornosti za postignute uslove Energetskog sporazuma. Primeri zemalja u okruženju pokazuju da su drugi našli svoj manevarski prostor.
Oporavak zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope (CESEE) će u naredne dve godine gotovo u potpunosti zavisiti od tempa ubrzanja oporavka u Evrozoni a posebno u Nemačkoj, kaže se u najnovijoj prognozi Instituta za međunarodne ekonomske studije (WIIW) iz Beča. Drugi faktor koji će opredeliti privredni rast u ovim zemljama su fiskalna prilagođavanja koje ove zemlje preduzimaju. Štednja će verovatno oboriti privredni rast u Albaniji i Rusiji i izazvati recesiju u Srbiji, dok će izvesna fiskalna relaksacija imati uticaja na privredni oporavak u Češkoj, Bugarskoj, Rumuniji i na Kosovu.
Ali farmaceutskim kompanijama i kod nas i u svetu dobro bi došlo da je neko pokušao da im zaleči rane nežnijom rukom
U prvom talasu krize domaća farmaceutska industrija je delila sudbinu ostatka privrede, ali kako je vreme odmicalo, postajali su sve izraženiji specifični problemi ove grane čije poslovanje je u velikoj meri uslovljeno finansijskim stanjem države i brojnim propisima koji nisu uvek primereni njenim potrebama.
Neizmirivanje obaveza države, koja je najveći kupac lekova i medicinskih sredstava, posebno tokom najvećeg udara krize krajem 2010., i početkom 2011. godine, i nedovoljno brzo usklađivanje cena lekova sa kretanjem kursa dinara, koji je značajno oscilirao, doveli su do pogoršanja opšteg finansijskog položaja pa i izlaska s tržišta nekih proizvođača i veledrogerija. Takav razvoj događaja doveo je u pitanje poslovanje svih tesno povezanih učesnika u sektoru zdravstva.
Delimično poboljšanje usledilo je kada je država preuzela dugove zdravstvenih ustanova nastale do 30. septembra 2012. godine i konvertovala ih u javni dug koji će farmaceuskim kompanijama biti isplaćivan do 2015. godine. Iako na dugovanja ne teče kamata, poverioci su prošli bez otpisa dela glavnog duga što većina smatra izvesnim uspehom. Takođe, ubrzano je i prilagođavanje cena lekova a ulazak dinara u stabilnije vode je doprineo stabilizaciji uslova poslovanja. Pored toga, liberalizacijom tržišta privatnim apotekama je dozvoljeno da izdaju lekove na recept, a privatnim zdravstvenim ustanovama da mogu prepisivati lekove na recept.
Međutim, veliki problem za farmaceutski sektor predstavlja ili nedovoljno uređen zakonski ambijent ili propisi koje nije lako primeniti u praksi. Od ranije je poznato da je registracije preparata komplikovana a period odobravanja dugačak, da je zaštita patenata slaba, da ima prepreka za stavljanje lekova na listu lekova, a sada je tome dodata i neizvesnost u pogledu primene Zakona o javnim nabavkama.
Naime, dobra namera zakonodavca da kontroliše troškove budžeta i iskoristi dobre strane centralizovane nabavke, pokazala se teže primenjivom u onim oblastima gde su fleksibilnost prema potražnji na tržištu i specifičnost potreba naručilaca izraženi.
U vezi sa nabavkom lekova i medicinskih pomagala, tu je pre svega reč o obezbeđivanju kontinuiteta u snabdevanju tržišta i odnosu kvaliteta i cene, gde briga o zdravlju nameće pažljiv izbor, strogu kontrolu kvaliteta i pristup pacijenata medikamentima koji se smatraju najboljom terapijom za određene bolesti. Dosadašnja praksa još nije dala najbolja rešenja u ovoj oblasti, što industriji koja je već slaba, dodatno otežava poslovanje.
Iako su problemi u domaćoj farmaceutskoj industriji specifični za ovaj privredni ambijent, i predstavljaju rezultat nasleđenih i novih problema, ipak se, bez mnogo okolišenja, može reći da ni širom sveta farmaceutska industrija ne proživljava svoje najbolje dane.
Prema analizi sprovedenoj na osnovu javno dostupnih informacija o finansijskim pokazateljima najvećih svetskih farmaceutski kompanija zapaženo je da je obrtni kapital oslabljen u odnosu na prethodnu godinu. Naime, i pored toga što se prosečan period naplate smanjio a prosečan rok izmirenja obaveza neznatno povećao zapravo je došlo da značajno sporijeg obrta zaliha što je ciklus unovčavanja produžilo za 1% u poređenju sa prethodnom godinom.
Procenjuje se da je više faktora uticalo na ovakav razvoj situacije kod velikih svetskih farmaceutskih kompanija. Pre svega došlo je do smanjenja prodaje za približno 3%. To je, smatra se, posledica sve veće konkurencije u oblasti generičkih lekova, pritiska na cene i negativnog uticaja kretanja kursa valuta za kompanije koje izveštavaju u američkim dolarima.
Usporavanju obrta zaliha doprinela je i promena miksa proizvoda koji su traženi i onih na lageru, što je rezultat lansiranja novih lekova i gubitka ekskluzivnosti za nekoliko najprodavanijih preparata. Tome treba dodati i potrebu da se održava veći nivo sigurnosnih zaliha za opsluživanje tržišta koja ubrzano rastu, konsolidaciju industrije i uvođenje modela direktne prodaje apotekama, što postaje trend u ovoj grani.
Činjenica da farmaceutske kompanije i u svetu i kod nas sve teže dolaze do novca, je razlog više da domaći regulator povede računa o tome kako pojedine dobro zamišljene mere mogu izazvati negativne posledice po industriju čija je važnost od izuzetnog značaja za održavanje i podizanje kvaliteta zdravlja i života građana.
Danijela Mirković, viši menadžer EY,
Edicija Biznis TOP 2012/2013, novembar 2013.
Ozbiljnost situаcije u kojoj se nаlаze jаvne finаnsije u Srbiji nаlаže odlučnije mere od onih koje predviđаju Zаkon o budžetu i Fiskаlnа strаtegijа. Plаnirаni deficit u 2014. godini od 7,1% BDP-а (2,4 mlrd evrа) previsok je, još uvek nemа vidljivih pomаkа i jаsnog plаnа zа rešаvаnje problemа nаjvećih domаćih gubitаšа (Srbijаgаs), а srednjoročni plаn prilаgođаvаnjа nije podržаn merаmа koje bi dovele do željenih uštedа, navodi se u oceni Fiskalnog saveta.
Preko dana, uveče kod kuće, vikendom i još noću: radi se sve češće izvan tipičnog radnog vremena. Atipično radno vreme postaje sve rasprostranjenije. To je pokazala interpelacija poslaničke grupe Levice (Die Linke) saveznoj vladi. Za 8,9 miliona ljudi, jednu četvrtinu ukupno zaposlenih, rad vikendom predstavlja normalnu pojavu. To je porast u odnosu na 2001. godinu, kada je vikendom radilo oko 6,7 miliona zaposlenih. U porastu je i rad po različitim smenama. Od 2001. do 2011. je broj ljudi koji rade po naizmeničnim smenama porastao sa 4,8 na 6 miliona. Oko 3,3 miliona zaposlenih radi u vreme dok ostali spavaju. Time je noćni rad dostigao najveću stopu nakon 2008. godine.
Vozači kamiona, kancelarijsko osoblje, pre svega ono na vodećim funkcijama, i inženjeri, u proseku su najčešće pogođeni predugačkim radnim vremenom. Savezna vlada je ipak naglasila da je to „još uvek izuzetak“: samo 1,92 miliona zaposlenih provodi na poslu više od 48 časova nedeljno. Uprkos tome, broj radnika koji rade prekovremeno je za poslednjih 10 godina porastao za 23 procenta. Ukupno gledano, broj prekovremenih radnih časova nalazi se u blagom porastu, dok je istovremeno broj plaćenih prekovremenih radnih časova opao. U toku poslednjih deset godina je i broj zaposlenih, koji rade u večernjim časovima, porastao i to za 46 procenata.
Novi fleksibilni modeli rada objašnjavaju ove brojeve samo uslovno. Savezna vlada raspolaže podacima o ovoj problematici samo iz 2001, 2004 i 2010. godine. Prema poslednjim podacima, broj onih zaposlenih koji su mogli da odlucuju o fleksibilnosti svog radnog vremena se smanjio za 5% i sada iznosi 25 procenata. „Fleksibilni radni modeli, kao što su oni uobicajeni u industriji, imaju malo veze sa tim“, navodi Karl Brenke, ekspert za tržište rada pri Nemackom institutu za istraživanje privrede (DIW). Dok su se u pojedinim branšama izmenile potrebe klijenata, u drugima se kao problematične pokazuju konkurencija i satnica. „Jedan vozač, na primer, mora da radi i vikendom, da bi uopšte mogao da ostvari
podnošljivi nivo zarade“, kaže Brenke.
„Alarmantnim“ opisuje rezultate interpelacije Juta Krelman (Jutta Krellmann), portparolka poslaničke grupe Levice zadužena za pitanja rada i saodlučivanja. Zato što je istovremeno broj psiholoških uzroka za bolovanja udvostručen: 59,2 miliona dana bolovanja iznosio je taj broj 2011. godine. Krelmanova zahteva uvođenje odredbe o zaštiti od stresa u Zakon o zaštiti na radu. „Nestanak granice izmedu radnog i slobodnog vremena je apsolutno nezdrav za zaposlene i njihove porodice“, navodi i Anelie Buntenbah (Annelie Buntenbach), članica uprave Saveza sindikata (DGB). Ministarka rada Ursula fon den Lejen (von den Leyen) tek se pre nekog vremena, prilikom sastanka sa predstavnicima sindikata i udruženja poslodavaca, oglasila u vezi sa odlukom o preduzimanju jedne takve zakonske mere.
Izvor: Marlene Göring, „Jeder Vierte arbeitet am Wochenende“, Neues Deutschland,