Već duže vreme ni jedna balkanska država nije bila tako prisutna u vestima. Ali kako kaže naslov uvodnog članka u „Fajnenšel tajmsu“, “tragedija se još može izbeći“. Ipak, ako se ubrzo nešto ne učini, nestabilnost će se proširiti od ove balkanske „svinje“. Kada kažem „svinja“, mislim na državu na slovo “G“ novog engleskog akronima za iritantne i problematične države koje zovu svinje – “pigs“ – Portugal, Irsku, Grčku i Španiju.
“Rupe u grčkom budžetu su epskih razmera“, kaže „Fajnenšel tajms“. I baš i kako dolikuje Balkanu, Jorgos Papandreu, grčki premijer je okrivio druge za probleme svoje države. Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, kako navodi časopis, on je optužio one koji “su se ustremili na Grčku kao “slabu kariku“ evrozone“. Ali nestalnost tržišta je greška vlade: kako priznaje Papandreu, “naš najveći deficit jeste deficit kredibilnosti“. Suviše dugo je Grčka koristila obmane umesto kredibiliteta. Prolazi samo prava stvar“.
Ovo je ključno pitanje i zabavno je kako se po pitanju kredibiliteta Grčka uklapa u ostatak Balkana. Ali nije ovo samo negativni trend, to je trend koji Grčka prati neko vreme dok se većina regiona, ili barem Srbija i Hrvatska, popravljaju. Ovo vam je neka vrsta balkanske konvergencije kredibiliteta.
Izbor Ive Josipovića za predsednika je svuda u Evropi dočekan sa odobravanjem, kao pobeda gospodina Razumnog i čoveka koji može da sarađuje sa gospođom Razumnom, premijerkom Jadrankom Kosor,. Veruje se da zajedno mogu da se bore protiv korupcije i da se ozbiljno bave pravnim pitanjima, kao što je tužba pred Međunarodnim sudom pravde, tj. odustanu od nje, i možda, podstaknu Bosance, koji nemaju nikakav kredibilitet, da jednom i oni učine nešto razumno.
Zanimljivo je da je tek ubistvo izdavača Ive Pukanića stvarno uništilo kredibilitet Hrvatske i pretvorilo reklamni turistički slogan “Mediteran – kakav je nekada bio“ u šalu. Zamisao je bila da ovo stvori sliku o netaknutim plažama i azurnom moru. Problem je u tome što su se nakon ubistva Pukanića ljudi setili manje prijatnih aspekata mnogih mediteranskih zemalja, kao što su organizovani kriminal i korupcija, uprave kojoj je preko potrebna reforma i beskrajno neefikasnog sudstva. Ali, kao što sam rekao, predsednik koji želi da piše operu o Džonu Lenonu je izgleda učinio čuda za manjak kredibiliteta Hrvatske.
Srbija je takođe poboljšala svoj kredibilitet. Vize i podnošenje zahteva za članstvo u EU su imali uticaja. Činjenica da je Fiat potpisao ugovor sa Zastavom, koji je bio odložen zbog svetske ekonomske krize, je učinila čuda za kredibilitet Srbije.
Teško je biti podjednako pozitivan što se tiče Bosne, koja nema nikakav kredibilitet, Kosova koje takođe nema ništa od kredibiliteta ili Makedonije, koja je dosta izgubila proteklih godina. Nedavno sam bio na nekom skupu u Briselu na kojem je Nikola Gruevski, makedonski premijer, pametovao o Aleksandru Velikom. Bilo je blamantno. Takve stvari možda prolaze kod njegovih glasača, ali on aktivno ugrožava svoj kredibilitet u Briselu. Kada smo već kod toga, crnogorski premijer Milo Đukanović je bio na istom skupu. Protegao je svoje duge noge i dok je Gruevski od sebe pravio budalu, on se samo zadovoljno smeškao.
I na čemu smo onda? Jednostavno, tamo gde smo počeli. Grčka predlaže da sve zemlje zapadnog Balkana postanu članice EU 2014, na godišnjicu atentata u Sarajevu. Meni je malo verovatno da će iko, osim možda Hrvatske, do tada biti spreman. A onda sam čuo višeg grčkog zvaničnika kako objašnjava da Grčka zna da sve što mora da se uradi, mora da se uradi, ali čak i ako sve zemlje ne budu spremne, ono što je važno jeste moć simbolike da pokrene ljude. To mi se dopalo. “Kredibilno“, pomislio sam.
A onda je Grk govorio o planovima svoje zemlje da proslavi 2.500 godišnjicu bitke kod Maratona ove godine, da obeleži pobedu nad Persijancima. “Hmm,“ pomislio sam, dok razmatramo šta da radimo sa Iranom i njegovim nuklearnim programom, i više nisam bio baš toliko siguran. Grk je bio šarmantan ali sam pomislio na rečenicu iz „Fajnenšel tajmsa“ o “nuđenju trikova umesto kredibiliteta“. Obeležavanje 1389. je već nategnuto, 1914. godine je u redu, ali 490 p.n.e., da li se to neko šali? Hajde da budemo dosadni, ostavimo po strani hvalospeve i prionimo na posao.
broj 63, februar 2010.
R. Šabić: Proces reizbora otvorio je nekoliko pitanja koja su zahtevala angažman Poverenika, i to u vezi slobodnog pristupa informacijama, ali i zaštite podataka o ličnosti. Po prvom pitanju, stojim iza tvrdnje da i učesnicima u postupku i javnosti moraju biti izložene sve relevantne informacije o procesu. Što se tiče zaštite podataka o ličnosti, otvorena su delikatna pitanja koja ukazuju na problem o kome dugo pričam. Naime, među prvim informacijama o reizboru pisano je da su pri ovom procesu korišćeni podaci dobavljeni od BIA-e. To je rezultovalo određenim brojem žalbi koje su upućene na adresu Poverenika, i ja sam, zajedno sa Zaštitnikom građana, preduzeo mere u tom pogledu. Svi funkcioneri koji su imali učešća u reizboru demantovali su bilo kakvo učešće Bezbednosno–informativne agencije. Ja postupam po žalbama i osim razgovora sa akterima reizbora, sprovešću kontrolu izbornog materijala, mada ne verujem da ću išta otkriti, jer čak i da je bilo saradnje između BIA-e i Visokog saveta sudstva, teško da bi to ostalo dokumentovano. Međutim, otvoreno je jedno značajnije pitanje – pitanje uredbe koja uređuje poslove BIA-e, koji se inače uređuju zakonom, a koja bi (uredba) mogla poslužiti kao osnov za obradu podataka o ličnosti. Ovo je protivno Ustavu, jer po najvišem pravnom aktu zemlje samo zakoni mogu da uređuju pomenutu oblast. Dakle, da ne govorimo samo o BIA-i, bilo koji državni organ može se baviti obradom podataka samo na osnovu zakona, a ne podzakonskih akata.
Biznis i Finansije #68/69, jul/avgust ’10
, ali očekuje da će ih osvojiti na sledećim parlamentarnim izborima koji će se održati 19. septembra ove godine.
Goran Oparnica: Digitalna forenzika znači pretraživanje dokaza koji postoje u digitalnom obliku, a to znači da mogu biti bilo na kompjuterima, na mobilnim telefonima, digitalnim aparatima, flash uređajima, mp3 plejerima itd. Takođe pojam obuhvata i njihovu prezentaciju kao validan dokaz u sudskom postupku. Ona znači i „hajde da mi otkrijemo šta se desilo“ s jedne strane i s druge strane „hajde sada to na odgovarajući način prikazati na sudu“, ali tako da sud taj dokaz ne može odbiti. Međutim, vremenom se digitalna forenzika proširila i na privatni sektor. Vremenom su ljudi zaključili da su isti ti alati digitalne forenzike, primenjeni na malo drugačiji način mogu biti vrlo efikasno sredstvo za zaštitu informacionog sistema, odnosno intelektualnog vlasništva i ostalih podataka koji postoje na disku računara.