Tekstovi

Još jednom, maloprodajna industrija je dominirala našim godišnjim CE Top 500 u okviru sektora robe široke potrošnje sa maloprodajnim kompanijama sa širokom lepezom proizvoda iz užeg regiona poput Mercatora (rangiran 91.), Delta maxi (rangiran 101.) i Konzum-a (rangiran 106.). Među maloprodajnicima, Mercator grupa, rangirana na 46 mestu, postigla je najšire globalno izlaganje sa najvećom površinom robne kuće, što je za posledicu imalo vodeću poziciju Mercator Group u potrošačkoj poslovnoj industriji u Adria regionu.

Godine 2008, maloprodajnici su apsorbovali deo većih cena za energiju, hranu i robu. Osim relativno visokih stopa inflacije, rast prihoda od prodaje je u glavnom bio podstaknut povećanjem broja prodavnica.

Delta Maxi je zabeležio najveći rast prihoda, sa 35 odsto ove godine u odnosu na prethodnu. Drugi najveći Konzum, je zabeležio 19% većih prihoda. Konzum, za razliku od drugih ključnih maloprodajnika u regionu, je uspeo da poveća profitabilnost na EBIT nivou (operativni i neoperativni profit pre odbijanja kamate i poreza na prihod) sa 4,0 odsto na 5,1 odsto. Efekti globalnog usporavanja i finansijske krize na maloprodajnike su se mogli uočiti u većim troškovima finansiranja, što je značajno umanjilo neto profitne marže. Kao posledica globalnog usporavanja, maloprodajnici robe široke potrošnje su doživeli promenu strukture prihoda. Došlo je do povećanja primarnih proizvoda kao što su pekarski ili mesarski proizvodi, dok je uočen pad u potražnji za električnom robom za domaćinstva i tekstilu.

Čak jači efekti krize na maloprodajnike i u potrošačkoj industriji generalno se mogu videti u strukturnim promenama koje su najavljene ili već sprovedene u 2008. godini. U drugoj polovini 2008. godine, slovenački finansijski konglomerati, Infond holding i Istrabenz, su najavili prodaju svog vlasničkog udela u Mercatoru. Iako transakcije nisu okončane 2008. godine, banke su založile akcije Mercatora, prethodno uzete kao obezbeđenje, tokom 2009. godine. Uprkos glasinama da će Delta Group, matična kompanija Delte Maxi, ili Agrokor, matična kompanija Konzuma, biti mogući kupci Mercatora, ni jedan nije uspeo da stekne vlasnički udeo u ovom najvećem maloprodajniku u Adria regionu.

Proizvodnja i potrošnje privatnih robnih marki je dalje najobimnija u Hrvatskoj i Sloveniji. S druge strane, njihova potrošnja u Srbiji i drugim zemljama u regionu i dalje zaostaje što se može objasniti manjim stepenom konsolidacije u maloprodajnoj industriji.

Finansijska kriza u 2009. godini i ne toliko svetle prognoze će stvoriti izazovno okruženje za igrače u potrošačkoj industriji. Kompanije koje su usmerne primarno na hranu i piće će verovatno imati nešto bolju budućnost od onih koji se bave proizvodnjom npr. aparata za domaćinstvo. Ipak, za sve igrače u maloprodajnoj industirji, okruženje visokih kamatnih stopa, zajedno sa visokom stopom dugovanja, može stvoriti ogromne probleme, za koje očekujemo da će biti ključni podstrek daljim merdžerima i akvizicijama, ili vertikalnoj integraciji i deintegracionim aktivnostima u narednom periodu.

Treba očekivati dalje povećanje potrošnje privatnih robnih marki unutar Adria regije, naročito u onim zemljama gde konsolidacija maloprodajne industrije zaostaje za tržištima EU. U vezi organske hrane i pića, dalji podstrek proizvodnji i potrošnji organske hrane i pića se može očekivati, ali sporijom stopom u poređenju sa prethodnim godinama. Očekivani spori rast je uglavnom posledica većih proizvodih troškova u poređenju sa konvencionalno proizvedenom hranom što za posledicu ima veću cenu organske hrane u supermarketima.

Slaven Ćurić, menadžer u Finansijskom savetovanju, Deloitte Hrvatska
broj 59, septembar 2009.

Baš kao i u prošlogodišnjem izveštaju, zbog fragmentisanog tržišta, samo tri kompanije iz Adria regiona koje posluju na polju bioloških nauka i zdravstvene zaštite, su dospele na Top 500 listu – farmaceutske kompanije Krka, Lek i Pliva. Jedino Krka je ostala nezavisna kompanija, dok su Lek i Pliva sada u rukama globalnih strateških partnera, Novartis-a i Teva-e.

Finansijska kriza utiče na državne budžete i zato će se još više naglašavati kontrola troškova u zdravstvenim sistemima, dajući prednost generičkim proizvođačima kakvi su svi farmaceutski proizvođači u Adria regionu. Prošle godine, nije bilo akvizicija velikih farmaceutskih kompanija od strane strateških ili finansijskih investitora tako da su Krka, Belupo, Bosnalijek, Jadran Galenski, Alkaloid i drugi ostali nezavisni. Pliva je došla pod kontrolu Teva-e, nakon akvizicije Barr-a od strane Teve. Plan je da se narednih meseci privatizuje Galenika, velika domaća farmaceutska kompanija, i ovaj proces će uskoro početi. U skladu sa globalnim trendom, očekuje se dalja konsolidacija industrije u regionu.

Kao i u zapadnoj Evropi, tržišni učesnici su prepoznali važnost kontrole pristupa krajnjim korisnicima i zato viđamo konsolidaciju maloprodajne distribucije, u slučaju apoteka u skoro svim zemljama regiona. Proces konsolidacije je podstaknut količinom lekova koji se izdaju bez recepta. Za sada, konsolidacije su se dogodile na nivou zemlje, sa samo nekoliko pokušaja da se stvori regionalni igrač.

Kao posledica finansijske krize, navedene kompanije u ovoj industriji, baš kao i one iz drugih sektora u regionu, su zabeležile značajan pad u vrednosti svojih akcija na lokalnim berzama, umanjujući njihovu tržišnu kapitalizaciju. Pad je uglavnom posledica mehura koji je stvoren proteklih godina, pre nego učinka ovih kompanija, mada i dalje imaju jake rezultate u poređenju sa ostalim sektorima. Još jedna posledica finansijske krize jeste produžavanje rokova za plaćanje od strane zdravstvenih fondova, što stvara dalji pritisak na radni kapital igrača u sektoru. Za razliku od drugih sektora, kriza nije izazvala značajan pad u prihodima od prodaje u farmaceutskoj industriji.

Janez Škrubej, menadžer, Sektor za finansijsko savetovanje, Deloitte Slovenija
broj 59, septembar 2009.

Postojeći telekomunikacioni operateri dominiraju CE Top 500 listom, pošto predstavljaju ključne infrastrukturne oslonce ekonomije na svojim matičnim tržištima i trenutno su značajno jači od najvećih medijskih i tehnoloških firmi u smislu generisanih prihoda.

Oni su doživeli brz rast tokom devedesetih i nakon 2000. godine, podstican uglavnom mobilnim i širokopojasnim prodorom. Tokom proteklih nekoliko godina, delovi ovog rasta su počeli da stagniraju, naročito na mobilnom tržištu, ili čak opadaju u tradicionalnim tržištima fiksne telefonije. Većina tržišta u regionu je zasićena u mobilnom segmentu – mobilni prodor je u rasponu od hrvatskih 115, do crnogorskih 187 odsto. Prodor fiksne telefonije je dobar u poređenju sa EU (40 odsto u EU naspram 32,4 odsto u regionu). Cela industrija traži prostor za dalji rast.

Dobar primer jeste širokopojasni segment, sa prostorom za rast u nekim zemljama u regionu do nivoa EU (20 odsto EU naspram 7.24 odsto u regionu). Stoga će se operateri usmeriti uglavnom ka daljem prodoru širokog pojasa/IPTV-a kako bi smanjili razliku između regiona i EU, i da bi nadoknadili opadanje tradicionalnih tržišta.

Da bi ovo postigli, operateri su morali da budu veoma inovativni u razvijanju novih proizvoda/usluga kako bi nadomestili efekte opadanja. Mobilni operateri su uglavnom usmereni ka uslugama sa novim podacima poput mobilnog širokog pojasa i VAS-a, dok su fiksni operateri lansirali IP televiziju sa raznim uslugama kao što je catch-up TV, VoD, instant poruke, itd. Uspeh u pružanju ovih usluga mora da sadrži pronalaženje prostora za dalji rast prihoda industrije. Naročito dobri rezultati su postignuti u Sloveniji i Hrvatskoj gde HT ima više od 150.000 IPTV pretplatnika, što je više od pretplatnika kablovske televizije u zemlji.

Većina mobilnih i fiksnih tržišta u regionu su liberalizovana i uživaju pun obim konkurentnih aktivnosti koje su podstakle ulaganje u ovaj sektor. Za neke zemlje u regionu poput Hrvatske, telekomunikaciona infrastruktura je bez sumnje najbolje razvijeni infrastrukturni segment koji prevazilazi ostale oblasti u smislu globalne konkurentne mogućnosti na nivou zemlje. Ipak, neki operateri u regionu su i dalje u državnom vlasništvu i sledeći korak, privatizacija i restrukturiranje se očekuju, što bi podstaklo čitav sektor, na primer u Bosni i Hercegovini gde BH Telecom i HT Mostar mogu doći na red za privatizaciju. Takođe na većinu tržišta su došli igrači sa niskim cenama, što je pojačalo konkurenciju.

Suočeni sa budžetskim izazovima, srpske i hrvatske vlade su uvele akcize za telekomunikacione operatere – 10 odsto na pozive, SMS, MMS i usluge sa podacima u Srbiji, i 6 odsto na pozive, SMS, MMS u Hrvatskoj. Ovakav postupak mnogi smatraju neuobičajenim na slobodnom tržištu. Operateri mogu reagovati povećavanjem cena ili optimiziranjem potrošnje kako bi održali profite svojim akcionarima, što može dovesti do smanjenja investicija u sektoru.

Medijske kompanije su daleko više pogođene u tradicionalnom segmentu, naročito u cirkulaciji papirnih izdanja i prihoda od reklamiranja. Medijska industrija u regionu mora da se razvije iz tradicionalnih medija u nove digitalne medije/komunikacione usluge, koje rastu u vremenu krize. Ovo je prepoznato od strane većine igrača. Ipak usmerenost i želja za transformacijom kompanije je ključni preduslov.

U mnogim razvijenim tržištima konvergencija između telekomunikacija, medija i tehnologije je stvorila nove prilike za poslovni razvoj. Primeri se mogu naći u obliku novih poduhvata u oblasti IPTV, digitalnog reklamiranja, elektronskog poslovanja, brendiranih telefonskih usluga. Možemo očekivati isti potencijal u regionu, što podrazumeva nekoliko preduslova: dalju posvećenost tržišta razvoju infrasturkture širokog pojasa, zaštiti investicija i povoljan poreski tretman. Takođe, možemo očekivati dalju privatizaciju i liberalizaciju tržišta, intenzivnu diskusiju između regulatora i potojećih kompanija na temu zaštite investicija u brzoj infrastrukturi širokog pojasa, dalju ekspanziju usluga koje su još uvek ispod nivoa penetracije EU i srednjoročno.

Dejan Ljuština, Viši menadžer, Sektor za poslovno savetovanje, Deloitte Hrvatska
broj 59, septembar 2009.

Celokupna proizvodna industrija je bila ozbiljno pogođena ekonomskom krizom. Vodeće kompanije u regionu su iz građevinske i automobilske industrije, koje doživljaju pad u rasponu od oko 20 odsto u odnosu na prethodne godine. Može se očekivati da će kratkoročni fokus biti ka restruktuiranju i optimizaciji troškova, sa daljim trendom optimizacije lanca snabdevanja.

Dugoročno, jedno od pitanja koja se moraju rešiti jeste niska produktivnost, koja je, u regionu, mnogo manja nego u razvijenim zemljama. Nakon perioda stalnog, uglavnom dvocifrenog rasta u proteklih nekoliko godina, kompanije će sada verovatno preispitati svoje strategije (tj. koncept stvaranja vrednosti) i pripremiti se za period opadanja.

Tako, srpski ogranak US Steel-a će ukinuti 250 administrativnih radnih mesta od 09. septembra, što je otprilike 10 odsto radnika koji ne rade direktno u proizvodnji. Naravno, prvi će biti deo za nabavke, ali takođe logistika, neefikasna sredstva, itd.

Hrvatska industrijska proizvodnja u junu 2009. godine je bila manja za 10,1 odsto u poređenju sa prosečnom proizvodnjom tokom prethodne godine.

Većina vodećih kompanija u proizvodnoj industriji već su u privatnom vlasništvu, sa stranim uloženim kapitalom. Ostali će ih pratiti u pokušaju da postanu konkurentni ne samo u regionu već i na širem, globalnom nivou.

Možemo očekivati dalju konsolidaciju (npr. grupisanje unutar tržišta) i više regionalne saradnje i partnerstava u inicijativama koje podržavaju stalno, dalje poboljšanje industrijske proizvodnje kao što je proizvodnja uz bolji utrošak resursa.

Takođe, proizvodne kompanije traže dalje investicije u ljudski kapital i nove tehnike upravljanja i tehnologije, a ovo poslednje će najverovatnije dobiti kroz direktna strana ulaganja i postavljanje novih regulatornih standarda (npr. životne sredine, energetske efikasnosti).

Srđan Petrović, Partner u Sektoru poreza, Deloitte Beograd
broj 59, septembar 2009.

Stare naftne i elektro kompanije i dalje prema prihodima dominiraju u Adrija regionu više nego bilo koji drugi sektor. U ovom smislu, region blisko prati EU, kao i globalne trendove. Postoje značajne ekonomije obima u sektoru energetike i resursa, što čini velike kompanije poželjnim.

Godine 2008, tri najveće energetske i kompanije za resurse Adria regiona prema prihodima su bile INA, za njom NIS, sa Petrol Group na trećem mestu. Ove kompanije su tržišni lideri u naftnom sektoru tri najveće ekonomije Adria regiona: Hrvatske, Srbije i Slovenije. Ovu dominaciju na CE top 500 listi delimično održava mehur naftnih cena koje se razvio tokom 2008. godine, i kulminirao u neviđenim cenama sirove nafte preko USD 140/bbl u julu 2008. Zanimljivo, vlade su nedavno prepustile upravu kompanijama INA i NIS privatnim partnerima. Petrol nije pod direktnom državnom kontrolom već nekoliko godina.

Sledeća tri lidera prema prihodima u Jadranu su tri elektro kompanije: EPS, HEP Group i HSE, opet, tržišni lideri u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji. Za razliku od naftnog sektora, elektro kompanije su uglavnom pod kontrolom države širom regiona, iako zajednička ulaganja za konkretne projekte sa stranim partnerima postaju sve popularnija poslednjih godina.

Srednjoročno posmatrano, verovatna je dalja regionalna konsolidacija za ovaj sektor naročito u slučaju naftnog biznisa, koji je najmanje regulisan i najmanje se koristi kao sredstvo društvene politike. Gas i električna energija (koji se dosta koriste za zimsko grejanje u regionu) su često pod velikim uticajem države i kao posledica nemogućnosti određivanja tržišnih cena, ove kompanije često nemaju dovoljno kapitala za ulaganje u nove kapacitete, što je preko potrebno u regionu.

Trenutna ekonomska kriza, koja je počela da se snažno oseća u regionu u poslednjem kvartalu 2008. godine i koja će imati za posledicu smanjenje BDP od otprilike 6 odsto u 2009., je uglavnom izazvala opadanje likvidnosti u energetskom sektoru i sektoru resursa. Pošto ove kompanije imaju mnogo snabdevača i kupci zavise od njihovog redovnog izvršavanja obaveza, problemi sa prilivom novca su se brzo proširili kroz ekonomiju. Situacija tek sada počinje da se stabilizuje.

Alternativna energija je podsektor koja sledi evropske trendove i popularnost joj je veoma porasla poslednjih godina. Za razliku od već pomenutih sektora, njom dominiraju mali i okretni investitori koji koriste povoljan pravni okvir koji podstiče investicije u alternativnu energiju u većem delu regiona. Očekuje se da će sektor nastaviti da bude sve važniji kako se Adria region bude bližio članstvu u EU tokom sledeće decenije.

Darko Stanisavić, direktor u Sektoru Finansijskog savetovanja, Deloitte Beograd
broj 59, septembar 2009.

Strane firme su dominirale sektorom osiguranja u Srbiji. Godine 2008, ukupno povećanje premija je bilo skoro 16,5 odsto, iako je osnova za rast bila relativno niska. Tržište i dalje nudi dosta potencijala, jer indikatori pokazuju relativno mali prodor osiguranja i skromni udeo premija osiguranja u BDP-u. Najveća osiguravajuća kompanija je Dunav osiguranje.

Sektor osiguranja u Hrvatskoj je doživeo rast od skoro 7 odsto u 2008. godini, što je pad od dvocifrenog rasta u 2007. Najmanji rast je zabeležen kod životnog osiguranja. Prva polovina 2009. godine pokazuje blagi pad kod bruto upisanih premija u poređenju sa istim periodom prošle godine, što je verovatno rezultat ekonomskog usporavanja i pada raspoloživih realnih prihoda. Croatia Osiguranje, državna kompanija za životno i neživotno osiguranje je ostala na prvom mestu, sa udelom od oko jedne trećine hrvatskog tržišta. Ona je ispred Allianz, Euroherc osiguranja i Jadranskog osiguranja,od čega su poslednja dva deo privatne Agram finansijske grupe.

Državna Zavarovalnica Triglav je dominirala sektorom osiguranja u Sloveniji, sa tržišnim udelom od skoro 40 odsto. Slede je Adriatic Slovenica i Zavarovalnica Maribor. Godine 2008, Slovenija je imala najniži rast bruto pisanih premija zadnjih godina. Štaviše, podaci iz prvog kvartala 2009. pokazuju samo blagi rast.

Tržišta osiguranja u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori su relativno mala. Osiguravajuća društva, imaju mali nivo prodora, naročito u segmentu životnog osiguranja. Trenutni globalni događaji nisu bili neprimećeni u ovim zemljama. Ipak, relativno nerazvijena tržišta osiguranja imaju potencijal za rast u godinama koje dolaze.

Žarko Mijović, Partner u Sektoru revizije, Deloitte Srbija
broj 59, septembar 2009.