Tekstovi

Osim usluge Buzz povezane sa Gmailom, Google je lansirao i posebnu aplikaciju za mobilne uređaje koja može da se poveže sa GPS uređajem, kako bi usluga Buzz dobila i funkcije vezane za lokaciju korisnika.

Glavna prednost Google Buzza u odnosu na druge društvene mreže trebalo bi da bude mogućnost usmeravanja pažnje na relevantnost sadržaja i rangiranje u okviru društvenih mreža. Tako, na primer, korisnici Google Buzza mogu da vide kompletan sadržaj postavljen od strane onih koje „prate“, ali istovremeno mogu da vide i sadržaj korisnika koje „ne prate“, ukoliko se njihovim prijateljima dopao sadržaj ili su ga komentarisali. Zanimljivo je da korisnici mogu da i „obučavaju“ algoritam za prepoznavanje interesantnih sadržaja pritiskom na taster „not interested“, ukoliko nisu zainteresovani za preporučene informacije koje su im stigle.

Google Buzz će biti dostupan za skoro 180 miliona korisnika, koliko se pretpostavlja da ima naloga na Gmailu. Međutim, usluga se postepeno uključuje, tako da u ovom trenutku još nije dostupna za sve korisnike Gmaila. (A.S.)

Izvor: Mikro.rs

Uslugu Buzz možete isključiti tako što ćete na dnu stranice u sitnim slovima naći „turn of buzz“.

OpenOffice.org 3.2 je brži, nudi nove i unapređenje mogućnosti, ostvaruje bolju kompatibilnost sa drugim kancelarijskim programima i ispravlja greške i potencijalne sigurnosne propuste.

Lokalizacija paketa na srpski jezik rezultat je saradnje zajednice korisnika u Srbiji i Matematičkog fakulteta u Beogradu, a u okviru projekta Ministarstva za telekomunikacije i informaciono društvo Republike Srbije, sa ciljem da se građanima i privredi ponudi besplatan i legalan osnovni softver na srpskom jeziku i ubrza uključenje u savremeno informaciono društvo.

OpenOffice 3.2 donosi brže pokretanje, unapređenu kompatibilnost sa otvorenim i vlasničkim formatima, unapređenja u svim svojim delovima, posebno u tablicama u OpenOffice.org Računu (engl. OpenOffice.org Calc) uz mnogo novih i poboljšanih mogućnosti. Takođe, uređivanje grafika i izbor pojedinih elemenata grafika je znatno olakšano, a dostupni su i novi tipovi grafika.

Nova verzija OpenOfficea je dostupna na srpskom (ćirilicom i latinicom) i engleskom jeziku i može se besplatno preuzeti ovde. (A.S.)

Izvor: Mikro.rs

U zbirci se nalaze e-knjige koje obuhvataju radove iz 19. veka, uključujući knjige Čarlsa Dikensa, Džejn Ostin i Tomasa Hardija. Predstavnici biblioteke saopštili su da će besplatne e-knjige biti dostupne za preuzimanje od proleća ove godine.

Stručnjaci Microsofta i Britanske biblioteka su u prethodne tri godine radili na pretvaranju odabranih knjiga u digitalni oblik. Najveća pažnja je bila posvećena radovima iz 19. veka, zbog toga što za njih ne postoji zaštita autorskih prava i mogu se legalno ponuditi besplatno.

Britanska biblioteka je takođe objavila da se oko 35 do 40 procenata knjiga iz devetnaestog veka koje ona poseduje, i koje su sada sve digitalizovane, ne mogu naći u drugim javnim bibliotekama. Osim toga, ti naslovi se vrlo retko mogu naći u prodaji u mrežnim prodavnicama ili prodavnicama korišćenih knjiga.

Takođe, korisnici Interneta će moći u Amazonovoj mrežnoj prodavnici da naruče štampani primerak ovih knjiga, po ceni od 15 do 20 funti (17 do 23 evra) po primerku. Štampane verzije će imati isti dizajn i ilustracije kao i originalna izdanja.

„Oslobađanjem istorijskih knjiga sa polica može doći do revolucije u pristupu najvećem svetskom resursu knjiga“, izjavila je Lin Brindli, izvršni direktor Britanske biblioteke. Brindlijeva je saopštila da će biblioteka nastojati da digitalizuje i knjige iz dvadesetog veka, ali se trenutno radi na prikupljanju finansijskih sredstava za taj projekat. (M.S.)

Izvor: Mikro.rs

Pogledajte i najveća dela srpske književnosti u elektronskoj formi.

Prema rečima ministarke za telekomunikacije i informaciono društvo, Jasne Matić, predviđeno je da prenosivost brojeva počne da funkcioniše tek od 1. januara iduće godine, a Ratelu je naloženo da naruči softver i opremu koja je neophodna kako bi ceo proces bio uspešan. „Neophodno je da sve u potpunosti bude harmonizovano sa evropskim direktivama o ovoj proceduri“, naglasila je Matićeva.

Prema pravilniku, naknada za prenos broja iznosi 200 dinara, plaća se operatoru kod koga korisnik želi da pređe, dok taj operator za svakog novog pretplatnika isplaćuje 1.000 dinara kompaniji iz čije je mreže preuzeo broj.

Prenos broja može da se odbije ukoliko je zahtev podnelo neovlašćeno lice ili je zahtev netačan i nepotpun, ako korisnik nije izmirio dugovanja prema prethodnom operatoru, ukoliko je u mreži manje od tri meseca ili kao korisnik pripejd usluge nije registrovan.

Pretplatnik koji je preneo broj ne može ponovo da traži prenos istog broja u periodu kraćem od tri meseca, kao i da pretplatnik ne može od novog operatera da traži i dodatne usluge koje je imao kod prethodnog.

Takođe, pripejd korisnik ne može od prethodnog operatera da zahteva naknadu za preostali iznos na svom računu i neiskorišćeni saobraćaj.

Kada je reč o vremenu koje je neophodno za prelazak na mrežu drugog operatora, prema pravilniku je predviđeno najviše dva dana za proveru ispunjenosti uslova i dva dana za prenos broja. (A.S.)

Izvor: Mikro.rs

Kompanija Telenor je jedina dostavila ponudu za dobijanje licence koja je otvorena 12. januara, a Komisija za sprovođenje postupka javnog nadmetanja je posle detaljnog pregleda konstatovala da je ta kompanija priložila svu potrebnu dokumentaciju. Vlada Srbije prihvatila je ovu ponudu 21. januara, a Upravni odbor Ratela je dodelio licencu Telenoru 22. januara.

Osnovni uslov koji su zainteresovane kompanije trebale da zadovolje na tenderu, jeste da su registrovane za obavljanje telekomunikacione delatnosti, da su u 2008. godini imale ukupan prihod veći od 200 miliona evra i da imaju najmanje milion korisnika. Kompanija Telenor u Srbiji ima oko 2,8 miliona korisnika, a deo je norveške telekomunikacione kompanije koja posluje u 14 zemalja.

Dodeljivanjem druge licence za operatora fiksne telefonije okončaće se monopol Telekoma Srbije koji je po zakonu istekao još juna 2005. godine. (A.S.)

Izvor: Mikro.rs

Kada neko pomisli na brend Lexmark, takođe pomisli i na štampače. Nas je pre svega zanimala neka druga strana kompanije, a ne klasična priča o „broju stranica u sekundi“, a naš sagovornik je Ivan Stanković, menadžer Lexmarka.

Bif: Vaša kompanija je svetski poznat i priznat brend i posluje u velikom broju zemalja sa različitim ekonomskim, političkim i socijalno-kulturnim karakteristikama. Da li se može govoriti o nekom jedinstvenom poslovnom modelu kompanije i u kojoj meri se on prilagođava uslovima na konkretnim lokalnim tržištima na kojima poslujete?

Ivan Stanković: Lexmark, kao multinacionalna korporacija, svakako ima jedinstvenu strategiju nastupa na svetskom tržištu. Kompanija posluje već osamnaest godina u više od 150 zemalja sveta. Da bi se uspešno poslovalo, neophodno je da kompanija poseduje i mogućnost prilagođavanja lokalnim tržišnim uslovima. Postoje velike razlike između visoko razvijenih tržišta i tržišta u razvoju, odnosno tržišta zemalja istočne Evrope i zapadnog Balkana.

Bif: Kako se, u poslovanju na lokalnom tržištu, Srbiji, na primer, donose odluke o poslovanju i koji su ključni činioci za definisanje poslovne strategije?

I. Stanković: Najveća vrednost u kompaniji su zaposleni, čija se selekcija obavlja vrlo pažljivo, po najmodernijim svetskim stadardima. To se posebno odnosi na izbor upravljačke strukture. Menadžerima se daje sloboda u donošenju odluka netipična za američke korporacije. Čak se i formiranje poslovne strategije za nastup na lokalnim tržištima kompletno prepušta lokalnim upravljačima. To najbolje dokazuje činjenica da lokalni menadžeri važnim klijentima, ma koliko to veliki sistemi bili, mogu ponuditi proizvode ili čak kompletno rešenje po znatno nižim cenama nego na drugim, razvijenim tržištima.

Bif: Da li je tržište Srbije, opšte gledano, dobro ili loše za poslovanje? Koji su najčešći problemi sa kojima se susrećete i kako se to odnosi na vaše poslovanje?

I. Stanković: Ukratko, naše tržište dobro za poslovanje, i to iz dva razloga. Prvo, zato što je relativno nerazvijeno i konkurencija u našoj zemlji svakako nije na stepenu razvijenosti, recimo, zapadnoevropskih tržišta i ne zahteva nivo ulaganja koje kompanije ulažu da bi dostigle približno isti nivo tržišnog učešća. Drugi razlog je možda još i bitniji. Izjave zvaničnika EU da Srbiju vide kao regionalnog lidera uopšte nisu kurtoazne. Verujte mi da sam se kroz kontakte sa poslovnim ljudima u inostranstvu nebrojeno puta uverio da poslovni ljudi sa zapada više veruju u naše poslovne kapacitete nego mi sami.

Bif: Koliko smo daleko od evropskih standarda ponašanja u biznisu?

I. Stanković: To nije lako proceniti. Još uvek postoji veliki jaz. Najveći problem je, po mom mišljenju, lokalni mentalitet naših ljudi. Mi smo kao narod dosta emotivni i stvari shvatamo lično, dok je na zapadu jasno povučena linija između poslovnih i privatnih odnosa. Te razlike se brzo prevazilaze, jer sa povećanjem broja stranih kompanija, usvajaju se i evropski standardi, brže nego što sam očekivao. Brzim evropskim integracijama svakako bi se taj jaz dodatno smanjio. Naši ljudi imaju potencijal i nemaju strah da ulaganjem u sebe postanu konkurentiji na tržištu radne snage. Dokaz za to je da mnogi naši ljudi, prethodno zaposleni u srpskim predstavništvima kompanija, nastavljaju karijeru u inostranstvu na visoko rangiranim pozicijama.

Bif: Da li će globalna finansijska i ekonomska kriza uticati na vaše poslovanje u Srbiji i na koji način?

I. Stanković: Globalna kriza već utiče kako na sam obim poslovanja tako i na poslovnu klimu. Početak krize počeli smo da osećamo već sredinom četvrtog kvartala prošle godine, a kriza se definitivno oseća i u prva dva kvartala ove godine. Najveća kriza se oseća u smanjenju investiranja u IT velikih budžetskih korisnika, uslovljenog merama vlade i MMF-a. Ona još uvek nije dostigla klimaks što će dodatno biti pojačano reakcijom tržišta rada, odnosno povećanjem broja nezaposlenih (koje dolazi sa kašnjenjem od 6 meseci do godinu dana po početku krize). Sada možemo čuti dosta usaglašeno mišljenje, sa kojim se ja slažem, da prve znakove oporavka možemo očekivati već krajem ove i početkom iduće godine u Americi i zapadnoj Evropi, što znači da mi možemo očekivati početak izlaska iz krize već sredinom sledeće godine.

Bif: Kako biste ocenili stanje u sektoru u kom posluje vaša kompanija i kakve su prognoze za ovu godinu?

I. Stanković: Prognoze za ovu godinu, sada već potvrđene u praksi, su da će ona biti jedna od najizazovnijih i najtežih u novijoj srpskoj ekonomskoj istoriji. Mi smo predstavništvo kompanije Lexmark u Srbiji otvorili sada već davne 2003. godine. Podsetiću samo na neke glavne kočnice razvoja, što ekonomske, što političke. Ova godina će, mislim, biti ubedljivo najteža. Ovo je prvi put u poslednjih desetak godina da su IT kompanije, sada sve svoje kapacitete usmerile na optimizaciju proizvodnje i kontrolu troškova.

Bif: Da li kriza utiče na razvoj i plasman novih tehnologija u vašoj oblasti?

I. Stanković: Implementacija novih tehnologija ne može biti zaustavljena, kako u razvoju tako ni u plasmanu. Nove tehnologije pokreću svet i čine ga boljim mestom za život. Sa aspekta naše kompanije, mogu reći da je Sektor istraživanja i razvoja veliki troškovni centar. Mi konstantno trošimo dvocifren procenat prometa na razvoj novih tehnologija i ta vrsta investicija jedina nije predmet revizije. Lexmark konstantno ulaže najmanje pola milijarde dolara godišnje u istraživanje i razvoj i to ulaganje neće biti umanjeno ni ove, ni sledeće godine.

Bif: Srbija je država u tranziciji sa nedovoljno uređenim pravnim okvirima skoro za sve grane privrede. Šta je od svega ovoga što ste pomenuli još uvek teško primeniti u Srbiji?

I. Stanković: Pravni sistem je najveća kočnica daljim integracijama Srbije. To se reflektuje i na poslovnu klimu i na procenu pravne sigurnosti kompanija. Sve se to može relativno brzo nadoknaditi ako postoji volja glavnih političkih subjekata u Srbiji. Ono na čemu treba raditi paralelno sa akcijama koje Vlada Republike Srbije preduzima da smanji razlike između domaćeg i internacionalnog, su pre svega neke opšte stvari, recimo privredna, pa što da ne i opšta kultura. Ja se na primer, radujem danu kada ću na autobuskoj stanici u Beogradu videti red za ulazak u autobus i nadam se da taj dan nije daleko…

Uroš Nedeljković

broj 57/58, jul/avgust 2009.

Prema jednom izvoru koji se navodi u izveštaju, fondovi za najbolje ruske istraživačke institute iznose svega oko 5 odsto od sume koja se ulaže u slične institucije u Sjedinjenim Državama. U decembru, predsednik Dimitrij Medvedev kritikovao je državnu kompaniju Rosnjeft, koja ima vlasništvo nad najvećim svetskim rezervama nafte i gasa, zbog toga što na naučna istraživanja i razvoj troši samo 15 hiljaditih delova jednog procenta svojih prihoda. Medvedev je rekao da bi takva ideologija i psihologija vođenja poslova u modernim uslovima morale da se promene. On je kritikovao Ruse da bi trebalo da prestanu da spavaju i porade na tom pitanju.

U istom izveštaju se kaže da Rusija takođe pati od ozbiljnog odliva mozgova, posle 1991. godine. Procenjuje se da je od tada oko 80 hiljada naučnika otišlo iz zemlje u potrazi za boljom zaradom, boljim finansiranjem istraživanja i boljim uslovima rada.

Direktor moskovskog Instituta za probleme globalizacije, ekonomista Mihail Deljagin, kaže da su loši radni uslovi, birokratija i zastarela oprema najveći razlozi zbog kojih odlaze talentovani stručnjaci. Deljagin kaže da se naučnici u svojim institutima osećaju kao sluge koje rade za totalne neznalice. Što se tiče samih rukovodilaca, kaže on, oni su ostali na nivou 20, pa čak i 19. veka.

Prosečni uzrast članova Ruske akademije nauka je, prema pomenutom izveštaju, preko 50 godina. Vojni analitičar Pavel Felgenhauer dodaje da je u odbrambenoj industriji taj prosek 60 godina. Felgenhauer kaže da mladi ljudi stavljaju naglasak na svoje prihode kako bi mogli da izdržavaju porodice, a u mnogim slučajevima vojnoindustrijski kompleks pati od nedostatka novca. To što univerziteti ne prenose znanje na mlađu generaciju još jedan je od problema, kaže Felgenhauer. On za to okrivljuje korumpirane profesore koji naplaćuju davanje dobrih ocena.

Predsednik Medvedev je izjavio da bi Rusija trebalo da privuče strane stručnjake kako bi obnovili nauku u zemlji. Ali Mihail Deljagin kaže da bi ti stručnjaci mogli da ugroze moćne ruske naftne interese.

Zašto su Rusiji potrebni eksperti za biotehnologiju, pita Deljagin. Zašto su nam potrebni stručnjaci za energetsku efikasnost? On kaže da se njihovo dovođenje ne bi dopalo monopolistima u energetici, jer veća energetska efikasnost znači manje profite od energije. U jednom nedavno objavljenom komentaru, kritičar politike Kremlja i bivši generalni direktor naftne kompanije Jukos, Mihail Hodorkovski, kaže da potražnja za stručnjacima iz osnovnih i primenjenih nauka opada u Rusiji zbog velikog apetita prema sirovinama i zbog korupcije.