Tekstovi

Osim akcija Naftne industrije, oko 4,8 miliona građana Srbije trebalo bi da dobiju i besplatne akcije „Telekoma“, JP Elektroprivrede Srbije, Aerodroma „Nikola Tesla”, kao i objedinjene akcije Acionarskog fonda.

Novčana nadoknada od 1.700 dinara koju je zajedno sa besplatnim akcijama NIS dobilo 4,8 miliona građana Srbije, predstavlja prihod iz Privatizacionog registra koji je ostvaren predhodnim privatizacijama. Uz to podeljeno je i po pet akcija NIS-a, nominalne vrednosti 500 dinara po akciji. Ukupno 2.500 dinara. Ova vrednost akcija posledica je cene po kojoj je država u direktnoj pogodbi prodala NIS ruskom „Gaspromnjeftu”.

Kako je objasnio Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja, nakon što NIS postane otvoreno akcionarsko društvo i iznese akcije na Beogradsku berzu, svi koji su dobili besplatne akcije NIS-a moći će da trguju njima na berzi.

„Odluka o izlasku na berzu zavisi od NIS-a, odnosno njegovog sadašnjeg većinskog vlasnika „Gaspromnjefta”, koji se ugovorom obavezao da će do februara 2011. godine preći u otvoreno akcionarsko društvo”, kaže Dinkić.

Inače, „Gaspromnjeft” se ugovorom obavezao i da će ponuditi da otkupi akcije NIS po istoj ceni koju je platio državi, odnosno najmanje 4,8 evra po akciji.

Beogradska berza biće pravo mesto utvrđivanja tržišne cene akcija, koja će verovatno biti viša od nominalne vrednosti ovih hartija od vrednosti. Ideja je i da država omogući da građani besplatno i to preko šaltera Pošta daju nalog za prodaju akcija. Međutim ovo neće važiti za zaposlene i bivše zaposlene NIS-a, kjoi će sami snositi troškove prodaje akcija na berzi, kao što je bio slučaj i sa svim drugim preduzećima, čije su akcije dobijali njihovi radnici.

Iz Ministarstva eknomije i regionalnog razvoja najavljeno je i osnivanje Akcionarskog fonda u koji bi osim akcija „Telekoma”, EPS-a, Aerodroma ušle i akcije iz privatizacionog registra do sadaneprodatih akcija, kao i akcije „Galenike” koja će po svemu sudeći na proleće na tender.

Izmenom zakona predviđeno je osnivanje Akcionarskog fonda u kome će se objediniti neprodate akcije i udeli evidentirani u Privatizacionom registru, akcije i udeli iz portfelja sadašnjeg Akcijskog fonda, kao i udeli drugih javnih preduzeća i privrednih društava sa državnim kapitalom za koje Vlada donese odluku.

Ovaj Akcionarski fond neće imati organe upravljanja niti zaposlene, dok će njegovim portfeljom akcija i udela upravljati Agencija za privatizaciju. I ovim objedinjenim akcijama moći će da se trguje na berzi ili da se prodaju Akcionarskom fondu kada on uputi poziv za otkup sopstvenih akcija. Njegovu početnu imovinu čine akcije i udeli iz Privatizacionog registra 78 paketa akcija nominalne vrednosti 4,7 milijardi dinara i šest udela knjigovodstvene vrednosti 5,4 miliona dinara. Takođe i akcije i udeli u vlasništvu Akcijskog fonda što je 1.500 paketa akcija, nominalne vrdnosti oko 24 milijarde dinara.

U imovinu fonda će se preneti i 15 odsto kapitala preduzeća koja se privatizuju metodom javnog tendera. Takođe, u imovinu će biti preneto i 15 odsto kapitala javnih komunalnih preduzeća, koja budu privatizovana u skladu sa propisima kojima se uređuje privatizacija. Vlada može doneti odluku da se u imovinu fonda naknadno prenese i 15 odsto kapitala drugih javnih preduzeća i privrednih društava, sa učešćem državnog kapitala, kažu u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

Naravno, da bi osnivanje Akcionarskog fonda bilo moguće, neophodno je da Vlada Srbije usvoji izmene i dopune Zakona o besplatnoj podeli akcija.

Danijela Milosavljević

broj 63, februar 2010.

Izuzetno skroman promet i blagi rast tržišta okarakterisali su početak nove godine na ovdašnjem tržištu kapitala. Drugačija slika svakako ne bi bila ni da je ovogodišnji januar trajao sedmicu duže jer su očito ulagači bili prilično oprezni u očekivanju poslovnih izveštaja kompanija te preovlađujućeg osećaja straha koji je dominirao na svetskim berzama. Ukupan promet u tri januarske nedelje na Beogradskoj berzi iznosio je 8,8 miliona evra što je ubedljivo najslabija mesečna realizacija u proteklih godinu dana. Indeks najlikvidnijih akcija Belex 15 porastao je 2,2 odsto, čime je prekinut tromesečni silazni trend, ali je ipak bilo nedovoljno da se ispegla januarska depresijacija dinara.

Obveznice i zapisi Trezora
Obveznice stare devizne štednje zabeležile su tokom januara promet od 1,8 miliona evra te su u ukupnoj realizaciji učestvovale sa visokih 20 procenata. Prinosi na svim serijama, osim na najbližoj A2010, nastavili su naglo opadanje te su pojedine godine nosile godišnju zaradu neznatno veću od 4 procenta. Tako su serije A2014, A2015 i A2016 krajem januara nosile godišnji prinos od svega 4,2 – 4,3 procenta dok su ostale godine fluktuirale oko prinosa od 4,5 procenata.
Referenta kamatna stopa Narodne banke Srbije, nakon što je 29. decembra smanjena na 9,5 procenata, tokom januara zadržala se na tom nivou. Uprava za Trezor nastavila je realizaciju tromesečnih, šestomesečnih i zapisa sa dospećem od godinu dana a prinosne stope su se kretale u zavisnosti od dospeća hartije između 9,5 -10,19 procenata.

Akcije
Tržište akcija produžilo je trend skromnih prometa iz protekle godine, ali je ipak zabeležilo kakav-takav rast, mereno indeksom Belex 15 od 2,2 procenta. Na strani tražnje su uglavnom dominirali inostrani investicioni fondovi koji su se skoncentrisali na nekolicinu najlikvidnijih hartija na tržištu. Prekidu tavorenja prometa u narednom periodu mogli bi doprineti objave poslovnih rezultata kompanija, a od sredine godine i izlazak prvog velikog javnog preduzeća (NIS-a) na berzansko tržište.

Tradicionalno, najtrgovanija hartija na tržištu bila je niška AIK banka koja je zabeležila realizaciju od 197,9 miliona dinara uz sedmoprocentni rast vrednosti. Uprkos tome što je početkom januara ova banka obavestila akcionare da nije ispunila uslove NBS-a te će obećanu isplatu dividende iz 2009. godine preneti u tekuću, inostrani fondovi su se u velikoj meri tiskali za akcijama ove najprofitabilnije domaće banke na berzi. Još uvek nisu poznati poslovni rezultati AIK-a za proteklu godinu ali se očekuje da bi ova bankarska ustanova mogla objaviti neto dobit od 4 milijarde dinara. Iz uprave Agrobanke, pak, objavljeno je da je kompanija ostvarila profit od oko 1,3 milijardi dinara u 2009. godini dok je bilansna suma narasla 48 odsto na 58 milijardi dinara. Ipak, optimizam ulagača sputale su najave da bi ova banka mogla izvršiti novu dokapitalizaciju u tekućoj godini te je izostao veći promet akcija Agrobanke koja je porasla 6,2 procenata. Komercijalna banka se tokom januara stabilizovala na ceni od 30.000 dinara nakon što je tokom decembra padala i ispod kote od 27.000 usled najave i sprovođenja dokapitalizacije zatvorenog tipa. Tokom januara EBRD, IFC, DEG i Swed fund su uplatili sumu od 120 miliona evra čime je u potpunosti okončana dokapitalizacija ove najveće banke pod kontrolom države. Prema rečima menadžmenta Komercijalne, ova sredstva će mahom biti iskorišćena za podizanje kvaliteta portfelja banke, te za dokapitalizaciju filijala u Crnoj Gori i Bosni. Gubitnike iz bankarskog sektora predvodila je Univerzal banka koja je pala preko 10 procenata dok je među najvećim dobitnicima bila kragujevačka Credy banka nakon novih najava da bi ova banka u većinskom državnom vlasništvu mogla biti predmet preuzimanje od slovenačke Nove kreditne banke.

Od akcija iz realnog sektora, najtrgovaniji je bio beogradski Energoprojekt koji je stigao do mesečnog maksimuma od 850 dinara uz dvocifrenu stopu rasta od 11 procenata. Bečejski Sojaprotein je zabeležio skromno povećanje vrednosti od 2,5 odsto uz neveliki promet dok je među trgovanije hartije izbio požarevački konditor Bambi Banat nakon što je ta kompanija objavila sasvim zadovoljavajuće poslovne rezultate za 2009. godinu. Prema rečima čelnika Bambija, ovaj konditor je u protekloj godini ostvario rast prihoda od 9,7 odsto zabeleživši realizaciju od 6,6 milijardi dinara. Ova kompanija je takođe ponovo krenula u proces kupovine sopstvenih akcija što je doprinelo da se Bambi posle duže vremena značajno „odlepi“ iznad nivoa od 8.000 dinara. Predstavnici većinskog vlasnika ove kompanije koja trenutno na berzi vredi 3,3 milijarde dinara (33,5 miliona evra) izjavili su da od očekivane prodaje ove kompanije verovatno neće doći pre 2011. godine.

Bik meseca – Akcije beogradske trgovačke kompanije Progres porasle su tokom januara 58 procenata nakon što su se u javnosti pojavile informacije da bi ovo preduzeće moglo naplatiti znatan deo iračkog duga, ranije osporavanog od strane bosanskih kompanija. Kako su javili mediji iz BiH, sredinom januara, Federacija BiH je dala saglasnost Vladi za sklapanje sudske nagodbe sa Progresom kojom su deblokirana sredstva tzv. iračkog duga od 53 miliona američkih dolara. Po sudskoj nagodbi 15,6 miliona američkih dolara trebalo bi da pripadne Progresu, dok bi Federacija BiH trebala da dobije ostatak sredstava. Nakon ove vesti, akcije Progresa su u nekoliko navrata beležile snažne skokove, stižući na momente i do nivoa od 170 dinara uz ne toliko velike promete ali svakako znatno iznad prošlogodišnjeg proseka. Kraj januara, Progres je dočekao na nivou od 158 dinara što odgovara tržišnoj kapitalizaciji kompanije od 852 miliona dinara (8,6 miliona evra).

Medved meseca – Nakon što je u poslednjoj dekadi decembra beogradska veledrogerija Velefarm zabeležila snažan rast vrednosti, januar je doneo mizerne promete i pad tržišne vrednosti ove kompanije. Akcije Velefarma spustile su se nepunih 22 procenta u prvom mesecu tekuće godine sa ukupnom realizacijom manjom od milion dinara dok je samo u poslednjoj sedmici decembra zavisno preduzeće Velefarm Invest kupilo više od 2 procenta akcija ove kompanije. Inače, ovu najveću domaću veledrogeriju kontroliše sam menadžment preko par preduzeća koja se nalaze u njegovom vlasništvu. Velefarm je u 2008. godini ostvario prihode u visini od 22,8 milijarde dinara dok je plan za proteklu godinu bio 24,8 milijardi dinara. Za sada nije poznato koliko je ova kompanija bila uspešna tokom 2009. godine osim činjenice da su njeni računi ogroman broj dana bili u blokadi.

Nenad Gujaničić

broj 63, februar 2010.

Već pomalo odviknuti od zarada sa berzanskog tržišta, odnosno spremni na brzu realizaciju kada se kakav dobitak pojavi, čini se da je većinu ulagača prilično zatekao nagli, letnji skok tržišta. Istina, uzlazni trend praćen je nevelikim prometima pa se stekao utisak da je skromna količina kapitala mogla biti uzrok ove pozitivne promene. Očito, nevelika ponuda akcija bila je značajan činilac brzog uspona, dok će samo višestruko veći prometi biti garant održivosti ovog rasta.

I dok je oporavak tržišta u periodu april-maj uverio ulagače da je moguć i inverzni, optimistički trend kretanja cena akcija, nakon skoro dvogodišnjeg perioda intenzivnih gubitaka, pred kraj leta usledio je i drugi nastavak ovog optimističkog scenarija. Najlikvidnije akcije domaćih kompanija uglavnom su preskočile majske maksimume, barem dupliravši vrednosti mereno sa ovogodišnjih minimalnih nivoa. Ovu idiličnu sliku kvari jedino izuzetno nizak promet akcija koji je u julu bio tek oko 8,8 miliona evra dok je u avgustu, kada je i ostvaren najveći deo rasta, bio oko 12 miliona evra. Prostije rečeno, avgustovski rast vrednosti indeksa Belex 15 za skoro 25 procentnih poena pratio je promet akcija koji je tokom 2007. godine beležen u samo jednom danu. Više nego zabrinjavajuća činjenica kada je u pitanju održivost formiranih cena, samim tim i postojanost uzlaznog trenda tržišta.

Trend
Uprkos nevelikim prometima i, mereno apsolutnim brojevima, maloj količini kapitala koji je učestvovao u prolećnom oporavku tržišta, i njegovom dodatnom ubrzanju tokom avgusta, preokret trenda je svakako najvažniji događaj koji se ove godine zbio na domaćem tržištu. Indeks Belex 15 više je nego udvostručio vrednost u odnosu na ovogodišnji minimum (ujedno i istorijski najnižu vrednost), dok od početka godine beleži rast od nepunih 26 procenata. Ipak, uprkos impresivnom oporavku u poslednjih pola godine, ovaj berzanski pokazatelj nalazi se tek neznatno iznad petine istorijski najviše vrednosti postignute u maju 2007. godine.

Uprkos tome što je period bliske prošlosti obeležio nepredvidivi nivo volatilnosti, sasvim je izvesno da je za nama ostao ovogodišnji minimum tržišta te da ulagači sa više optimizma mogu očekivati dolazeći period. Sama promena trenda važna je usled nekoliko faktora koji mogu biti od presudnog značaja za dalji tok kretanja tržišta. Pre svega, sa psihološkog aspekta, promena trenda je najvažniji činilac koji može doprineti vraćanju poverenja ulagača. Istina, ovaj proces teći će znatno sporije od širenja nesigurnosti i straha koji su dominirali ulagačima u dugom silaznom trendu, ali je njegova promena svakako polazna tačka obnove vere ulagače u portfolio ulaganja. Takođe, vraćanje pozitivnog predznaka trendu tržišta, ponovo će privući širi spektar ulagača što bi mogao biti uvod u znatno veće promete odnosno ulazak u predvorje stabilizacije tržišta.

Signali
Teško je poverovati da je ovogodišnji rasplet privrednih prilika u Srbiji ikako doprineo pozitivnom talasu na Beogradskoj berzi. Značajno veće smanjenje bruto društvenog proizvoda od planiranog, dvocifreni pad industrijske proizvodnje iz meseca u mesec, kao i sve veća nelikvidnost privrednih subjekata, teško da su mogli uliti poverenje berzanskim ulagačima. No, kako je prethodnu godinu tržište okončalo gubitkom od oko 75 procenata, koji je u prvih par meseci i dodatno produbljen, bilo je za očekivati da će u jednom momentu preovladati pozitivan impuls na berzanskom parketu.

Prolećni oporavak inicirala su dešavanja na globalnim tržišta, a teško da su i prilike iz avgusta bile vođene drugim faktorima. Globalna tržišta kapitala ostvarila su značajan napredak u poslednjih šest meseci vođena ne samo berzanskim anticipiranjem budućih dešavanja u ekonomiji već i iznenađujuće dobrim poslovnim rezultatima mnogih kompanija na polugođu tekuće godine. I dok su glavni svetski svetski „blu čipovi“ objavljivali bolje od očekivanih rezultata (u velikoj meri kao posledica državnih paketa pomoći i značajnog rezanja troškova), ulagači su požurili sa zauzimanjem dugih pozicija u vlasničkim papirima. Većina razvijenih globalnih tržišta porasla je preko 50 procenata od ovogodišnjeg minimuma, dok su mlade i tranzicione berze beležile još veće stope rasta.

Sa zadrškom, talas ponovnog preuzimanja rizika od strane portfeljnih ulagača preneo se i na Beogradsku berzu. Da je promenjen odnos prema domaćim hartija videlo se već nakon okončanja ponude za preuzimanje akcija bečejskog Sojaproteina kada je svega nešto preko 4 odsto akcionara prihvatilo javnu ponudu i likvidiralo poziciju u jednoj od najlikvidnijih domaćih hartija. Oskudica značajne ponude akcija značila je novi uzlet tržišta sa pojavom iole jače tražnje. Nakon letargičnog jula usledila je neznatno jača aktivnost ulagača, sasvim dovoljno za snažan uzlet tržišta koje je ekspanziju doživelo u danima očekivanog produženja aranžmana sa MMF-om. Tek da ne bude da i interni faktori nisu dali nikakav doprinos oporavku tržišta.

Rezultati
I dok su svetske korporacije objavljivale rezultate iz prve polovine godine, a nešto kasnije i same ekonomije najrazvijenijih zemalja stanje sopstvenog BDP-a, ovakva slika očito još dugo neće biti prisutna na domaćem tržištu. Tek nekolicina kompanija kotiranih na berzanskom tržištu objavila je polugodišnje rezultate, dok trenutno stanje domaće ekonomije balansira negde između očajne nacionalne statistike i slabe volje državnih činovnika da otkriju pravo stanje stvari. I dok se očekuje pad domaće ekonomije od oko 5 procenata na godišnjem nivou (barem prema prognozama relevantnih institucija), vodeće domaće kompanije sa promenljivim uspehom pregazile su prva dva kvartala tekuće godine.

Bečejski Sojaprotein, nakon razočaravajućeg prvog kvartala u kojem je kompanija ostvarila značajan gubitak, ostvario je na kraju polugođa poslovnu dobit od 800 miliona dinara dok je neto zarada iznosila 162,5 miliona dinara. Menadžment ove kompanije za preradu soje objavio je da u 2009. godini očekuje prihod od 15,2 milijarde dinara i neto dobit od 945,3 miliona dinara što je skoro dva i po puta više u odnosu na prethodnu godinu, te bi ova kompanija, ukoliko se planovi i ostvare, mogla biti među retkim emitentima sa uvećanom profitabilnošću u tekućoj godini. Holding Energoprojekt, usled problema s kojima se u ovoj godini susreću građevinari, objavio je pad konsolidovanih prihoda na 130,8 miliona evra dok je bruto dobit u istom periodu iznosila 5,6 miliona evra. Značajan pad prihoda objavio je Tigar čija se poslovna tranzicija preklopila sa aktuelnom krizom umnogome otežavši položaj ovoj pirotskoj kompaniji.

Površno gledano, bankarski sektor se dobro odupreo prvim naletima krize ali bi tek dublja analiza bilansa ovih kompanija otkrila njihovu ranjivost u pogoršanim uslovima privređivanja. Najprofitabilnija banka na berzi, niška AIK banka, objavila je blagi rast prihoda u prvih šest meseci i značajno smanjenje poslovne dobiti od čak 36 procenata. Dobit Agrobanke iznosila je odličnih 855 miliona dinara što je umnogome poduprlo rast ove akcije ali je veliko pitanje koliko će očekivana rezervisanja na kraju godine smanjiti ovaj neto rezultat. Povećana nelikvidnost u privredi svakako će se preliti i na finansijski sektor, dok je gro ovih subjekata takvu situaciju predupredilo smanjenim kreditiranjem privrede. Stoga, okretanje ka poslovima sa državnim hartijama od vrednosti bila je jedna od ključnih karakteristika bankarskog sektora u prvoj polovini godine.

Saga o besplatnim akcijama
Taman kada se činilo da je šira javnost skrenula pažnju sa očekivanog (obećanog) paketa akcija šest javnih preduzeća, isticanje roka za podelu akcija NIS-a zaposlenima (sadašnjim i bivšim) ponovo je podstaklo polemiku oko ovog, svakako ne samo ekonomskog pitanja. Neispunjenje zakonom propisanog roka probudilo je ponovo sumnje u iskrenost namera državnih birokrata kada je ovaj projekat u pitanju, dok je obećana „hiljadarka“ uveliko postala paradigma ekonomskih neuspeha aktuelne vlasti. Žestoka reakcija javnosti na nepoštovanje zakonske procedure oko podele NIS-ovih akcija ubrzala je ovaj proces ali da će se slika u ogledalu teško ispraviti najbolje svedoči galimatijas oko završnog računa ove kompanije za 2008. godinu koji još uvek nije usvojen.

Na šta će ličiti susret skoro 5 miliona građana, novopečenih akcionara, sa berzanskim tržištem nakon traljavo otpočetog i ovako sprovođenog procesa uvođenja masovnog akcionarstva, nije teško ni zamisliti. Ako ovome dodamo svakodnevno podgrevanje ideje o skrivanju proleterijata pod skute države, izgleda da nije moglo biti izabrano gore vreme u kojem će se propagirati akcionarstvo u Srbiji. No, ipak ostaje nada da će poneka lekcija naučena na tržištu ipak doprineti kakvom-takvom razvoju ekonomije i institucija zasnovanih na tržišnim i demokratskim principima.

Nenad Gujančić
broj 59, septembar 2009.

Pred Srbijom su krupne reforme. Naredna godina, kako se navodi u izveštaju Svetske banke “Srbija: Kako sa manje uraditi više“, biće godina sučeljavanja sa fiskalnom krizom putem povećanja produktivnosti javnog sektora. A kako će se ta produktivnost ostvariti? Korenitim promenama i to u penzionom sistemu, zdravstvu, obrazovanju, socijalnoj pomoći, subvencijama za preduzeća, putevima i železnici.

„S obzirom na to da se na privredu Srbije negativno odrazila svetska ekonomska kriza, srpska vlada se suočava sa strogim budžetskim ograničenjima u nekoliko narednih godina. Vlada je već reagovala zamrzavanjem zarada i penzija i kresanjem investicionim radovima i druge diskrecione potrošnje. Te mere mada kratkoročno delotvorne, nisu neizostavno održive u dužem vremenskom periodu. Ovaj izveštaj razmatra fundamentalnije reforme u ključnim javnim uslugama u nameri da se sagledaju mogućnosti za snižavanjem rashoda kroz poboljšanu produktivnost“, kaže se u izveštaju.

Penzije su najveći pojedinačni program državnih rashoda. Kako se navodi u izveštaju Svetske banke, sadašnji penzioni sistem čak i nakon što su reforme iz 2001. i 2005. godine u potpunosti stupile na snagu, jeste i ostaće finansijski neodrživ. Iz tog razloga u Svetskoj banci dali su smernice za reformu. Suština je da se penzije zamrznu i onda da indeksiraju prema inflaciji.

„Vlada Srbije ima niz opcija za rešavanje ovih problema. Prvo, kako bi smanjila prosečan iznos penzija na nivo koji je više u skladu sa srpskim resursima, Vladi se savetuje da zadrži dogovoreno zamrzavanje penzija u 2009. i 2010. godini, a nakon toga da se vrati na metod indeksiranja…“, navodi se u izveštaju.

Na duži rok, Srbija bi trebalo da razmatra prelazak na mešoviti sistem baziran na inflaciji i zaradi u kojem bi vrednost opšteg boda bila indeksirana prema zaradama, dozvoljavajući novim penzionerima da se penzionišu sa penzijom koja odražava zarade koje preovlađuju u vreme njihovog odlaska u penziju, dok bi se naknadne isplate indeksirale prema inflaciji. Drugo, kako se sugeriše u izveštaju je da Vlada razmotri promene parametara za penzijska davanja, a to bi značilo da se smanji nivo penzija onima koji se prevremeno penzionišu, čak iako ispunjavaju kriterijum sa godinama plaćanja doprinosa. Takođe, preporuka Svetske banke je i da se ograniči broj godina prevremenog odlaska u penziju. Novina bi se odnosila i na povećanje starosne granice za penzionisanje žena, a predložena granica je 65 godina starosti.

„Vlada će morati da dodatno razvija privatni penzijski sektor. Kako stanovništvo bude starilo, državni sistem više neće moći da obezbedi velikodušna davanja penzionerima. Ljudi koji u starosti žele nešto više od onoga što državni sistem može da im obezbedi, moraće dodatno da štede…“, stoji u izveštaju.

Sistem zdravstva u Srbiji poslednjih petnaest godina beleži napredak, ali reforme trebaju da se okončaju. Kratkoročno gledano, postoji nekoliko neposrednih ciljeva za unapređenje efikasnosti. Napor na određivanju prave mere za veličinu ustanova i broj osoblja u bolnicama i domovima zdravlja treba nastaviti, sugerišu u Svetskoj banci. Malo, ali ne i beznačajno povećanje prihoda moglo bi se postići putem izdavanja ili zatvaranja neiskorišćenog prostora u opštinskim zdravstvenim ustanovama. Reforme bi obuhvatile i promenu plaćanja usluga domovima zdravlja, kao i bolnicama, gde bi bio uveden takozvani sistem dijagnostički srodnih grupa, tojest plaćanje po učinku. Po tom sistemu bolnice bi bile plaćene na osnovu slučaja odnosno prosečne cene lečenja pacijenta za vreme celokupne bolesti. Na taj način se minimiziraju troškovi lečenja pacijenta za vreme celokupne bolesti.

Obrazovanje – smernice za reforme odnose se prevashodno na racionalizaciju školske mreže, a naročito u osnovnom obrazovanju. Brža ušteda mogla bi da se ostvari racionalizacijom veličine odeljenja u okviru pojedinačnih škola. Ipak u ovom slučaju racionalizacija bi značila značajnu preraspodelu objekata i učenika uz značajno smanjenje zaposlenih.

Železnice – i teretne i putničke usluge će nastaviti da igraju ključnu ulogu u transportnom sistemu Srbije, stoji u izveštaju. Potrebno je međutim više mera da se obezbedi da to tako bude po ceni koju Vlada može da priušti.

„Da bi smanjile nepotrebne operativne troškove “Železnice Srbije“ treba da nastave da rade na realizaciji cilja smanjenja broja zaposlenih do najviše 19.400 i treba da obezbede da bude dovoljno finansijskih sredstava za isplate otpremnina. Nakon što se razvije i realizuje program racionalizacije mreže, biće potrebno da se ponovo revidira broj zaposlenih“, kaže se u izveštaju Svetske banke.

Ono sa čim će srpska železnica morati da se suoči je i redukcija neprofitabilnih putničkih usluga. Zahtev je i da se povećaju cene putničkog prevoza, pošto su postojeći nivoi cena putničkog prevoza niski u poređenju sa regionalnim standardima. Železnica bi iz tog razloga trebalo i da preduzme korake kao što je povećanje cene kaznenih karata da bi smanjile izbegavanje plaćanja.

„Sa postojećim stanjem duga Železnice imaju male izglede da se razviju u finansijski samoodrživo preduzeće. Na kraju 2007. godine imale su dugoročni dug i obaveze od 93,7 milijardi dinara (protivvrednost 1,2 milijarde evra), koje uglavnom duguju međunarodnim finansijskim institucijama. Vlada sada servisira dug po svim kreditima…“, kaže se u izveštaju.

Neposredne uštede bi mogle da se ostvare odlaganjem početka radova na Koridoru 10 i smanjenjem projektovane brzine u planiranim radovima sa 160km/h na 120 km/H.

Danijela Milosavljević
broj 59, septembar 2009.

Ova godina i za Vladu Srbije i Međunarodni monetarni fond nije sporna, stend baj aranžman biće nastavljen. Prilikom druge revizije aranžmana dogovoren je budžetski deficit od 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, i to bez smanjenja plata u javnom sektoru i penzija, niti povećanja PDV. Ali, ono što tek predstoji su razgovori o konkretnim planovima vlasti kako će reformisati javni sektor, u drugoj polovini oktobra, kada Misija MMF ponovo dolazi u Srbiju.

Završetak druge revizije aranžmana biće pomeren do sledeće posete MMF Srbiji 20. oktobra, kada će biti kombinovana sa trećom revizijom. Tada će biti nastavljeni pregovori o budžetu za 2010. godinu.

„Fond je odobrio Srbiji povećanje budžetskog deficita sa tri na 4,5 odsto u 2009. godini. Očekujemo da se proizvodnja stabilizuje u drugoj polovini godine i da pad bruto domaćeg proizvoda bude četiri odsto u 2009. Korigovali smo pad BDP Srbije i umesto dva na četiri odsto do kraja godine. Mi smo više nego spremni da podržimo ideju reforme javnog sektora, ali bismo voleli da vidimo konkretne planove i akcije“, naglasio je Albert Jeger, šef Misije MMF za Srbiju, nakon završnog sastanka povodom druge revizije.

Povećanje PDV ne bi dobro uticao na tražnju i celokupnu privredu, tako da je MMF, kako je objasnio Jeger odustao od tog zahteva. Fond jeste tražio od vlade da razmotri povećanje tog nameta, ali je dobio uveravanja da će deficit da bude pokriven iz drugih izvora.

Smanjen je deficit tekućeg platnog bilansa, što je rezultat velikog smanjena uvoza u odnosu na izvoz. Ipak, smanjenje deficita tekućeg platnog bilansa je dobro zbog ukupne ekonomske ravnoteže zemlje, ali nije dobro za budžet, jer će dovesti do trajnog gubitka nekih prihoda u državnu kasu“, ukazao je šef Misije MMF za Srbiju.

Fond se pohvalno izrazio o monetarnoj politici zemlje, posebno u vezi sa stabilnim deviznim rezervama NBS i stabilnošću bankarskog sektora. Međutim, ukazano je na i dalje visoku inflaciju u odnosu na druge zemlje u regionu iako se ona nalazi u zacrtanim okvirima centralne banke.

I Diana Dragutinović, ministar finansija, potvrdila je da nema potrebe za smanjenje plata i penzija i povećanjem poreskog opterećenja. Dogovoreni budžetski deficit za 2009. je 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda ili 132,5 milijardi dinara na nivou cele države, uključujući lokalne samouprave i Vojvodinu. Ono što sledi, međutim je priprema budžeta za 2010. godinu, a upravo to je i žarište svih problema.

„Ostalo je sa MMF da se usaglasi budžet za 2010. godinu, odnosno da li će budžetski deficit biti 3,5 ili četiri odsto BDP. Stav vlade je da borba sa krizom zahteva veći deficit, jer je pitanje da li će ako se država povuče suviše rano, pozitivni signali sa tržišta biti zaustavljeni. Oko budžeta za narednu godinu postignuta je velika saglasnost u mnogim oblastima. Neophodna je reforma penzionog sistema, socijalne zaštite, obrazovanja, zdravstva i državne administracije“, rekla je Dragutinović.

Reforma, prema njenim rečima znači manje troškove i efekti su od 20 do 25 milijardi dinara na godišnjem nivou. Od ministarstva, do 20. oktobra očekuje se jasan plan kako bi Misija MMF bila dočekana spremno. A koliko je Vlada spremna na to svedoči i najava Mlađana Dinkića, potpredsednika Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja, koji kaže da će u narednom periodu biti pripremljeni nacrti zakona koji će osigurati racionalizaciju javnog sektora.

„Sprovešćemo i socijalni dijalog, tražićemo mišljenje i sindikata i opozicije. Vlada neće sedeti skrštenih ruku, već će do kraja meseca da utvrdi zakone o državnim službenicima o potrebnom broju činovnika na lokalnom nivou. Do kraja septembra na račun države trebalo bi da stigne 600 miliona dolara, koje će Srbija dobiti od MMF, po osnovu povećanja kvote. Taj novac biće iskorišćen za finansiranje deficita budžeta“, naglasio je Mlađan Dinkić.

Najviše pohvala Fonda bilo je na račun sprovođenja monetarne politike Narodne banke Srbije, za koju očekuju da će postepeno biti i relaksirana. Ipak, Radovan Jelašić, guverner NBS, upozorio je da je ukazano da postoji rizik da inflacija izađe iz planiranih okvira od osam plus-minus dva odsto, zbog rasta regulisanih cena.

„“Stres testovi“ banaka pokazali su da su naše banke adekvatno kapitalizovane, da se likvidnost bankarskog sektora uvećala, da štednja građana raste, a centralna banka od februara nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu. Pozitivno je i to što su se banke u Srbiji Bečkim sporazumom obavezale da imaju isti stepen kreditne izloženosti kao i u prošloj godini“, zaključio je Jelašić.

Danijela Milosavljević
broj 59, septembar 2009.