Ako bi postojalo zrnce mudrosti da se ubrza srpski informatički korak, rešenje bi bilo usvajanje nacionalne strategije smanjivanja IT zaostalosti za novim članicama EU. Još nije kasno da se vratimo s našeg ’’IT puta’’, pogledamo šta su to uradile zemlje srednje Evrope i iskoristimo prednosti dokazanih i jeftinijih IT rešenja.
Srpsko informatičko tržište je i dalje jedno od najslabijih u Evropi. Iako je prošle godine zabeležilo snažan rast od 37%, dostiglo je skromnih 460 miliona evra, što predstavlja tek 62 evra po glavi stanovnika. U poređenju sa zemljama regiona, Srbija ima oko pet puta manja ulaganja po stanovniku od Slovenije ili oko 3,5 puta manja ulaganja od Mađarske. Zaostatak za zemljama Zapadne Evrope je dramatičan. U tim zemljama IT ulaganja po stanovniku iznose oko 800 evra godišnje. U odnosu na svoje manje susede, Srbija ima nešto jače IT tržište a srpska informatička industrija dobre poslovne izglede u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji.
Godišnjom stopom rasta od 25% do 2012. godine, srpski IT će dostići 186 evra ulaganja po glavi stanovnika i ovo će predstavljati oko 60% mađarskih IT ulaganja, ili tek 20% nivoa u zapadno-evropskim zemljama. Zaključak je da su potrebne fantastično visoke godišnje stope rasta srpskog IT-a za skromno stanje u 2012. godini.
Oprema, programi i informatičke usluge čine tri osnovna segmenta IT tržišta. Kada se tržište razvija IT ulaganja uvek započinju od opreme, što je slučaj i u Srbiji. Kupovina IT opreme predstavljala je 69% ukupne vrednosti srpskog informatičkog tržišta u 2007. godini, pri čemu je i oprema povećala svoj udeo za tri procentna poena u odnosu na 2006. godinu. IT usluge zauzimale su približno 20% ukupnog tržišta, dok je paketni softver činio preostalih 11%. Prošle godine velike stope rasta zabeležene su u svim segmentima IT tržišta, ali je vrednost isporučene opreme rasla najbrže, za izvanrednih 44%. To je potvrda da se srpsko informatičko tržište uveliko nalazi u infrastrukturnoj fazi i da mu preostaje još mnogo prostora za razvoj.
Politička nestabilnost i odsustvo velikih infrastrukturnih IT projekata uticali su da rast poslovnog segmenta IT tržišta bude niži od rasta segmenta individualnih kupaca. Nepovoljan poslovni ambijent, odsustvo svesti o značaju informatike u savremenom poslovanju, nedovoljna informatička obučenost zaposlenih, otežan pristup finansijskim sredstvima činili su bitne faktore koji su odlagali IT ulaganja poslovnog sektora u 2007. godini.
Iz preduzetništva u industriju
Srpsku informatičku industriju činilo je oko 1400 aktivnih preduzeća u 2007. godini. Zaposleni u ovoj industriji, kojih je oko 11.000, predstavljaju oko 0.8 odsto ukupne radne snage u svim preduzećima i institucijama u Srbiji. Poslovni prihod svih informatičkih preduzeća iznosio je nešto više od milijardu evra. Sa preko 200 miliona sopstvenog kapitala i oko 80 miliona evra dobiti u 2007. godini, srpska IT industrija zabeležila je značajan porast u 2007. godini. Ipak, prema zapadnim standardima, srpska IT industrija još uvek izgleda izuzetno skromno.
Glavni izazov za uspešna srpska informatička preduzeća postaje tržište IT usluga. Preduzeće koja su imala stratešku viziju, koja su prepoznala i uključila se na brzo rastuće tržište IT usluga, sada rastu zajedno sa njim. U kategoriju uspešnih spadaju i preduzeća koja su napravila partnerske odnose sa globalnim tehnološkim vendorima, preuzimajući potrebnu stručnost i neophodno iskustvo.
Tržište IT usluga se pomera i pomeraće se sve više prema složenijim i specifičnijim rešenjima. Nekoliko industrijskih grana (vertikalnih tržišta) uveliko je preusmerilo svoja IT ulaganja sa izgradnje infrastrukture na poslovne procese. Najbolji primeri su u bankarskom sektoru, telekomunikacijama i trgovini. Lokalni „sistem integratori“ koji su bili u stanju da izvedu ta složena i specifična rešenja bili su za to i nagrađeni odličnim poslovnim rezultatima u 2007. godini. Najveća srpska uslužna IT preduzeća su: Saga, Informatika i Spinnaker, a iz regiona su to S&T Serbia, Pexim i Siemens IT Solutions, odnosno njihove firme u Srbiji.
Proces evropskih integracija je veoma bitan za razvoj srpske IT industrije. Međutim, trenutno je usporena „evropska perspektiva“ Srbije pošto su političke kočnice nadjačale ekonomske pokretače na ovom putu. U osnovi, potreban preduslov informatičkog rasta leži u daljem ekonomskom oporavku, novim investicijama i mirnoj i stabilnoj političkoj situaciji.
Posle dve decenije isključivo političkih strategija, Srbija je dobila i Nacionalnu strategiju privrednog razvoja za period 2006-2012. Autori Nacionalne strategije privrednog razvoja računaju da će Srbija u narednih šest godina dostići vrednost BDP koji je imala početkom devedesetih godina prošlog veka, a koji sada iznosi nepunih 70% ondašnjeg nivoa. Inače, sada srpski BDP čini 40% proseka deset novoprimljenih članica EU, ali je, za utehu, ipak veći od BDP-a Rumunije i Bugarske. Da bi se Nacionalna strategija ostvarila, učešće investicija u društvenom bruto proizvodu mora da se sa 20,5%, koliko je iznosilo u 2007. godini, poveća na 25,8% u 2012. godini. U toj godini BDP bi trebalo da dostigne oko 46,2 milijardi američkih dolara, odnosno oko 6.500 dolara po glavi stanovnika.
Srpska ’’idila’’
Pažljivijim čitanjem dosadašnjeg teksta uočavamo izrazitu zavisnost BDP-a i IT ulaganja. U tranzicionom periodu u nekoliko istočno-evropskih zemalja ova zakonitost je potvrđena u oba smera. Dakle, IT ulaganja doprinose rastu BDP-a, jednako kao što privredni rast doprinosi povećanju IT ulaganja.
Srbija je poništila ’’silu novca’’, skoro da je potpuno uništila svoju ekonomiju, a nije razvijala ni IT tržište. Kada pričamo o uticaju IT-a na ekonomiju u Srbiji, slobodno možemo da kažemo da je to do sada bio uticaj ničega ni na šta. Ta ’’idila’’ ipak neće trajati večito, Srbija teži evropskim standardima, a oni se lako prepoznaju kroz IT ulaganja.
Ako bi postojalo zrnce mudrosti da se ubrza srpski informatički korak, rešenje bi bilo usvajanje nacionalne strategije smanjivanja IT zaostalosti za novim članicama EU. Analogno prethodnom primeru, Nacionalne strategije privrednog razvoja, IT ulaganje po stanovniku u Srbiji 2012. godine treba da dostigne 60% proseka novih EU članica. Još nije kasno da se vratimo s našeg ’’IT puta’’, pogledamo šta su to uradile zemlje srednje Evrope i iskoristimo prednosti dokazanih i jeftinijih IT rešenja. Sa polovinom novca koji je, na primer, Mađarska uložila u protekloj deceniji, Srbiji se pruža prilika da za pet godina uhvati priključak.
Pođimo od pretpostavke da je očekivana prosečna godišnja stopa rasta srpskih IT ulaganja u periodu 2007-2012 oko 25%. Sa druge strane, da bi se ostvarili ciljevi Nacionalne strategije privrednog razvoja, BDP mora da raste godišnjom stopom od oko 7%. Uspostavljajući međusobnu vezu informatičkog i BDP rasta u odnosu većem ili jednakom 3.5:1 pogledajmo kakav bi bio uticaj povećanja IT ulaganja sa 25% na 28.5% godišnje – dodatnih 3.5 odsto predstavlja uvećanje IT ulaganja za oko 16 miliona evra. Sa druge strane 3.5 odsto većih IT ulaganja podiže BDP za oko 1 odsto, što je u apsolutnom iznosu veći BDP za oko 200 miliona evra. Ovaj primer pokazuje da ulaganje 16 jedinica u informacione tehnologije dovodi do razvoja društva za čitavih 200 jedinica. Da ne ponavljamo da povećanje BDP-a za 200 jedinica povećava IT ulaganja za 16 jedinica.
Preporučujemo da se IT ulaganje po stanovniku posmatra kao mera uvedenih evropskih standarda. Na primer, dostizanje 50% nivoa IT ulaganja po stanovniku novoprimljenih članica EU moglo bi da znači da u Srbiji potpuno važe evropska pravila, bez obzira na to kada će Srbija zaista postati članica EU. Zato bi dobra vest bila da se u 2008. godini IT tržište sa potrošnje preusmeri na investicije, od kućne zabave i obrazovanja ka poslovnim primenama. Izgradnja IT infrastrukture je važan preduslov za razvoj privrede, države i društva, tim pre što je ona jeftinija, a znatno profitabilnija od drugih industrija i što se njenim razvojem zaustavlja ’’odliv mozgova’’.
Milovan Matijević, nezavisni IT analitičar tržišta u Srbiji
broj 44, jun 2008.
Onog trenutka kada emocije nadvladaju razum i kada se tržištu kapitala pristupa nerezonski, dolazi do problema. Bilo za pojedinačnog investitora ili za tržište u celosti. Brojne metode analize tržišta i dugoročnih i kratkoročnih predviđanja cena funkcionišu prilično dobro u teoriji, ali kada dođe do prakse, postoji nešto što je nemoguće predvideti, a istorija berzanskog poslovanja pokazuje da je izuzetno bitno: psihološki faktori ponašanja ljudi. Brojni su primeri kada je psihologija ljudskog ponašanja dovela do eksplozivnog rasta ili naglog pada celokupnog tržišta, a da za to nije bilo realnog opravdanja u ekonomskom okruženju. Čak i kada konkretne promene u ekonomiji ukažu na potrebu korekcije trenda na tržištu, tj. kretanja cena pojedinačnih ili svih hartija od vrednosti, promene će se zaista dogoditi tek onda kada se u glavama ljudi promeni percepcija o stanju na tržištu – bilo da je u pitanju pozitivan ili negativan trend. Analize velikog berzanskog kraha u SAD sa početka XX veka, pokazuju da su ekonomski indikatori i vrednost dividendi pojedinačnih preduzeća bili tek u neznatnom padu ili čak samo zabeležili usporen rast, u odnosu na drastičan pad cena akcija i berzanskih indeksa. 
Šta je to što se u stvari dešava u glavama (ili srcima) investitora, onda kada psihološki faktori postanu dominantni pokretači kretanja na finansijskom tržištu. Pre svega, sam ulazak na tržište kapitala, za svakog pojedinačnog čoveka, tj. investitora, mora biti promišljen potez, zasnovan na racionalnoj odluci. Iako reči kao što su pohlepa ili kocka možda zvuče preteško, nije na odmet neprekidno podsećati da one ne bi smele da budu glavni razlozi ulaganja u akcije preduzeća. Svako ko se prvi put pojavljuje na tržištu kapitala mora pre svega odlučiti koji su njegovi razlozi investiranja, kakva su mu očekivanja, na koji rok ulaže i koji cilj želi da postigne. Možete ulagati sa željom da za kraći vremenski period steknete određeni prihod, ali ova odluka sa sobom nosi i veći rizik. Druga opcija je investiranje u hartije od vrednosti, kao alternativa štednji, gde se investiranju pristupa na dugi rok, sa željom da se ostvari najveći prinos na dugoročno uložena sredstva. Upravo ovaj vid ulaganja na tržište kapitala se kroz istoriju berzanskog poslovanja i pokazao kao najefikasniji i najbolji. Ulaganje na dugi rok neminovno donosi i povremene, kratkoročne uspone i padove na tržištu, ali i bolju zaštićenost od kratkotrajnih promena, jer je horizont posmatranja duži. 
Perspektive
Mirou je trenutno državni sekretar u nemačkom ministarstvu finansija zadužen za nacionalno i međunarodno finansijsko tržište, međunarodne finansijske institucije i multilateralne razvojne banke.
Pored škole tkanja u Manakovoj kući, Sanja Šarčević je učila i od seoskih tkalja a planira da tkanje uči i u inostranstvu. Sa nekoliko žena u Zaječaru koje su posećivale njene izložbe i želele takođe da tkaju, osnovala je 2004. godine Udruženje za razvoj etno turizma i ručnog tkanja Snovatica. Ali nisu imale ni prostor ni razboje na kojima bi mogla da ih uči tkanju. Na sajmu suvenira u Domu sindikata u Beogradu predstavnicima američke nevladine organizacije CHF se dopao dobro napravljen štand i kvalitetni unikatni radovi Sanje Šarčević i ponudili su pomoć. Prihvaćen je njen projekat i već sledeće godine u Zaječaru je otvorena tkačnica Snovatica. Ukupna vrednost projekta je iznosila 28.909 dolara, od čega je CHF investirao 12.192 za razboje, kompjuter, štampač, sto, police… Opština Zaječar je obezbedila prostorije za rad Udruženja i formiranje tkačnice i dodatna sredstva za kupovinu horizontalnih i vertikalnih razboja, uz opremu neophodnu za izradu finalnih proizvoda – mašina za šivenje, obradu materijala i vez. U Udruženju kažu da imaju njihovu podršku i da odlično sarađuju. 