Javni dug Srbije je 30. aprila iznosio 36,30 milijardi evra, a njegovo učešće u bruto domaćem proizvodu je iznosilo 47,6 odsto, objavilo je danas Ministarstvo finansija.
Javni dug je smanjen u odnosu na pre mesec dana, kada je iznosio 36,34 milijarde evra i kada je njegovo učešće u BDP-u iznosilo 47, 7 odsto.
Na kraju prošle godine javni dug je iznosio 36,15 milijardi evra, a u BDP je učestvovao sa 52 odsto.
Refinansiranje kredita iz drugih banaka, uz prenos plate, moguć je po kamatnoj stopi od 9,95 odsto, dok postojeći klijenti mogu da se refinansiraju po ceni od 11,95 procenata.
Ovo je samo jedna od aktuelnih ponuda refinansirajućih keš kredita u bankama u Srbiji, koje nižom cenom „mame“ tuđe klijente ne bi li ih uvrstili u svoje „jato“. Postojećim klijentima, tako, preostaje da svoje dugove refinansiraju po višoj ceni u svojoj banci, ili da se i oni, eventualno, priklone „tuđem jatu“ i odu – u drugu banku.
Kamatne stope na refinansiranjuće gotovinske kredite su u nekim bankama iste za sve građane – bez obzira da li otplaćuju dug u toj banci ili nekoj drugoj. Ali, u pojedinima to nije slučaj.
Postavlja se pitanje da li te banke koje nude različite kamatne stope za refinansirajuće gotovinske kredite građanima u zavisnosti od toga da li su postojeći klijenti (više stope), ili su klijenti drugih banaka (niže stope) – krše neke propise?
U Narodnoj banci Srbije odgovaraju odrično.
„Banke formiraju kamatne stope na kredite u skladu sa svojom poslovnom i kreditnom politikom, koja mora biti u skladu s propisima. U nastojanju da privuku nove klijente i obezbede dodatne stabilne izvore finansiranja, banke povremeno sprovode promotivne akcije kada nude povoljnije kamatne stope potencijalnim klijentima i to je potpuno uobičajena praksa na tržištu“, kažu za portal N1 u NBS.
Rezultati poslednje ankete NBS o kreditnoj aktivnosti banaka pokazuju, navode, da su banke u prvom tromesečju 2024. godine generalno ublažile kreditne standarde pri odobravanju novih kredita stanovništvu, a najviše dinarskih gotovinskih kredita i kredita za refinansiranje, „čemu su doprinela i pozitivna očekivanja u pogledu opšte ekonomske situacije u zemlji“.
Banke u drugom tromesečju očekuju dodatno ublažavanje kreditnih standarda.
„Što se tiče postojećih klijenata banaka, različita je situacija za one koji su ugovorili kredit sa fiksnom kamatnom stopom i one koji su ugovorili kredit s promenljivom kamatnom stopom. Klijenti koji su ugovorili kredite sa fiksnom kamatnom stopom, iako zaštićeni od rasta rate u situaciji kada se referentne kamatne stope povećavaju, ne ostvaruju korist u slučaju smanjenja referentnih stopa na tržištu jer im se nominalna kamatna stopa ne menja tokom trajanja ugovornog odnosa. Tim klijentima je i dalje na raspolaganju opcija refinansiranja kredita kod iste ili druge banke, pod uslovima koji su trenutno aktuelni na tržištu“, navodi NBS.
S druge strane, dodaju u NBS, klijentima koji su ugovorili kredite s promenljivom kamatnom stopom se rata svakako smanjuje u slučaju pada referentnog indeksa.
„Ali čak i oni mogu dodatno smanjiti ratu ukoliko refinansiraju kredit kod druge banke koja ima povoljniju ponudu“, ukazuju u centralnoj banci.
Narodna banka Srbije podseća da je, donošenjem Instrukcije o refinansiranju kredita kod drugih banaka koja je u primeni još od 1. jula 2021. godine, omogućeno da procedura refinansiranja bude znatno brža i jednostavnija za građane.
„Ali je svakako preporuka građanima da, prilikom donošenja odluke o refinansiranju kredita, dobro prouče ponude banaka pre nego što se odluče za određenu vrstu kamatne stope“, upozorila je NBS.
Podsetimo, najniža kamatna stopa po kojoj može da se refinansira dinarski kredit u Srbiji trenutno je 8,95 odsto, koliko iznosi promotivna ponuda jedne banke. Još nekolicina nudi keš kredite sa kamatnim stopama ispod 10 odsto.
Kada je reč o prosečnoj kamatnoj stopi, ona je u prvom tromesečju ove godine, prema Izveštaju o inflaciji NBS, bila 12,3 odsto na novoodobrene gotovinske kredite.
„Promotivne akcije za gotovinske kredite kod pojedinih banaka uticale su na smanjenje kamatnih stopa na nove dinarske kredite stanovništvu za 0,2 procentna poena na 12,3 odsto u martu 2024“, navela je NBS u poslednjem Izveštaju o inflaciji.
Kada je reč o konkretnim ponudama refinansirajućih gotovinskih kredita koje banke objavljuju na svojim sajtovima, kamatne stope za refinansiranje gotovinskih dinarskih kredita u bankama u Srbiji kreću se uglavnom od 10 do preko 15,95 odsto godišnje, kada je reč o fiksnim stopama.
Ovi procenti su i veći od 18 odsto kada korisnik koji zajmi keš kredit ne želi da prebaci platu u banku u kojoj se zadužuje.
Cenu kredita nižu od 10 odsto nudi svega nekolicina banaka i to uglavnom za refinansiranje kredita u drugim bankama.
U pojedinim bankama čak niža kamatna stopa važi samo za „nove“ klijente, dok postojeći mogu da se finansiraju po lošijim uslovima, odnosno višim kamatnim stopama.
Kada je reč o provizijama za obradu kreditnog zahteva, pojedine banke ih i dalje naplaćuju u iznosima od 0,5 do jedan odsto od iznosa kredita.
Izvor: N1
Foto: Pixabay
Preduzeće Mont Stubline svrstalo se na listu svetskih dobavljača kompanija Šel i E.ON, zahvaljujući inovacijama u poslovanju, a projekte koje je realizovalo u saradnji sa Mašinskim fakultetom u Beogradu finansijski je podržao Fond za inovacionu delatnost. „Naš razvoj nije bio lak, morate stalno da se borite, da podnosite svakodnevni pritisak, ali to nam je obezbedilo stalni rast, sve kvalitetnije proizvode i sve bolje klijente“, kaže za B&F sadašnji suvlasnik ove porodične firme Radovan Karić.
Preduzeće Mont, koje se nalazi u naselju Stubline sa tri hiljade stanovnika u opštini Obrenovac, osnovao je 1991. godine mašinski inženjer Miladin Karić, najpre za bravarsko-zavarivačke poslove, a zatim i za proizvodnju kotlova za centralno grejanje i održavanje sistema u termoelektranama. Firma je rasla i 2011. zapošljavala 17 radnika, kada su Miladinovi sin Radovan, mašinski inženjer i ćerka Ana, inženjer tehnologije preuzeli vođenje porodičnog posla. Preduzeće je tada promenilo proizvodni program, tokom naredne dve godine je uvelo standarde za izvoz u EU i na tom tržištu uvećavalo prodaju posuda pod pritiskom, tankova, procesne opreme i razmenjivača toplote za biomasu.
Radovan Karić priča da je Mont nekoliko godina po preuzimanju pozitivno poslovao, celokupnu zaradu su ulagali u organski rast, bez velikih skokova i ozbiljnijih zajmova od banaka. „To znači da ako poslujemo dobro, malo se širimo, ako poslujemo na nuli te godine samo pokrijemo troškove, ali smo od 2011. godine do sada povećali promet i broj zaposlenih tri puta, od 17 na 55 radnika. Najveći uspeh je to što smo otvorili tržište celog sveta, radimo svuda po Evropi, ove godine ćemo imati prvi projekat za Kanadu, a sledeće za SAD. To su poslovi vredni više stotina hiljada evra“, kaže za B&F suvlasnik porodičnog preduzeća iz Obrenovca.
Godišnji promet firme je dva do tri miliona evra, mada je prošle godine bio i veći, s tim što se to još ne vidi u brojkama jer je dosta opreme napravljeno za poslove koji će se realizovati ove godine.
Mont je u saradnji sa Mašinskim fakultetom u Beogradu, 2018. godine prvi put konkurisao za finansijsku podršku Fonda za inovacionu delatnost, sa projektom u sektoru biogasa. „Reč je o specijalnim razmenjivačima toplote“, pojašnjava Karić i dodaje: „Uspostavili smo saradnju sa Katedrom za procesnu tehniku Mašinskog fakulteta u Beogradu gde sam nekoliko godina, za vreme postdiplomskih studija, radio kao istraživač u Inovacionom centru“. Na taj način je povezao dva sveta, naučni i privredni, jer je već vodio porodični posao.
Karić je po sopstvenoj ideji sa kolegama sa Mašinskog fakulteta uradio projekat „Razvoj helikoidnog razmenjivača toplote za tečnu biomasu“. Naš sagovornik kaže da su napravili proizvod koji je dao ozbiljan naučni i poslovni rezultat i posle nekoliko godina je postao glavni proizvod. Fond je tada podržao ovaj projekat sa oko 307.000 evra, a kompanija je uložila 35% od te sume. Uslov je bio da se novac namenski troši za razvoj, testiranje i pravljenje prototipa proizvoda.
Drugi projekat koji je Mont realizovao uz podršku Fonda je završen pre tri meseca, a odnosi se na pripremu i pasterizaciju klaničnog otpada za dobijanje biogasa. „Sada se to postrojenje nalazi na testiranju u firmi Set GT u Šapcu, jer imaju biogasnu elektranu. Planiramo da to postrojenje posle testiranja ponudimo tržištu EU, a ima zainteresovanih klijenata i kod nas. Projekat je vredan oko 400.000 evra, od čega je Mont obezbedio 150.000 evra“, kaže Karić.
„Sredstva su bespovratna, a Fond taj novac ne vezuje za određene rezultate istraživanja, već ako misle da će projekat imati pozitivan uticaj na izvoz i bruto domaći proizvod, odobrava se finansiranje. Procedura prilikom konkurisanja nije komplikovana, a jedino može biti prepreka to što je obrazac na engleskom jeziku“, napominje suvlasnik Monta.
Projekat reciklaže klaničnog otpada, prema njegovim rečima, svi ocenjuju po tome koliko energije može da se dobije iz njega, ali to je samo jedan aspekt. Drugi je da se na taj način rešava i odlaganje otpada, koji je problematičan za životnu sredinu. Projekat predviđa da se klanični otpad koristi kao supstrat za dobijanje energije preko gasa (metanizacija), a posle izdvajanja gasa ostaje kompost vrhunskog kvaliteta za đubrenje zemljišta, „pa je to cirkularna ekonomija u praksi“, naglašava Karić.
Tehnologiju nije izmislio Mont, ali su sanitarno-tehnološki zahtevi visoki, zbog mogućnosti da životinjski patogeni, preko komposta kontaminiraju zemljište. Međutim ako se otpad istretira po propisima, može se koristiti kao energent, odnosno kompost. Za tu namenu Mont je napravio modularno tehnološko rešenje koje je visoko isplativo.
Preduzetnik iz Obrenovca ocenjuje da je njegova firma mogla da sprovede ovu ideju i bez podrške Fonda, ali ne u tom obimu i tom brzinom. „Mont ne bi mogao da uloži toliko novca i izašli bi sa proizvodom koji nije potpuno spreman za tržište i mnoge dečije bolesti koje su se prebolele na pilot postrojenjima morali bismo da lečimo na nekom dalekom tržištu“.
Novac koji su dobili od Fonda je omogućio da se postrojenje napravi u zemlji, simulira rad, eksperimentiše i optimizuje i tek tada krene u komercijalizaciju proizvoda. „To često nedostaje firmama koje se bave istraživanjem i razvojem“, naglašava Karić. Iz tog razloga, smatra da bi takvu podršku države trebalo više približiti privredi jer ima domaćih preduzeća sa dobrim idejama koja i dalje ne znaju za ovu mogućnost.
Mont je 2012. godine počeo da sarađuje sa danskom firmom DenHeat ApS, koja je tražila proizvođača opreme za gasnu industriju. Prvi zajednički posao ova dva preduzeća bio je izvoz tankova za gas na američko tržište. Pored toga, Mont je dansku firmu angažovao kao agenta prodaje za Skandinaviju i EU.
„Radili smo razne projekte, a najveći dosadašnji bio je kada smo počeli da radimo za dansku kompaniju Nature Energy A/S, koja je trenutno najveći proizvođač biogasa na svetu. Kompaniju je 2023. kupio Šel za oko dve milijarde evra sa planom da do 2035. napravi još oko 30 bioelektrana, što je investicija od oko pet milijardi evra. Naš proizvod je prepoznat kao integralni deo svih budućih postrojenja, a naša fabrika je na putu da im postane strateški dobavljač. U tome vidim veliku priliku za dalji rast“, ističe Karić i dodaje da se u Montu dizajnira i proizvodi oprema, prevozi do ugovorene destinacije, gde je čeka terenska ekipa za instalaciju i puštanje u rad.
„Tehnološki smo savladali te proizvode i mislim da će naplata uloženog rada doći u periodu od 2025. do 2030. U Srbiji ne postoje firme koje se bave proizvodnjom opreme za biogas, a što se tiče posuda pod pritiskom i tankova, postoji desetak, ali bih rekao da mi imamo najbolje klijente jer smo ‘probili’ tržište“, uveren je naš sagovornik. E.ON od Monta kupuje razmenjivače toplote, novi klijent je i firma Lundsby A/S koja ima četiri projekta u Švedskoj za švedskog distributera gasa Gasum, a prvi projekat Monta se upravo završava u Švedskoj.
Karić komentariše da postoje i drugi poslovni modeli, da neke firme više rade sa državom i možda dobijaju unosnije poslove, a Mont se opredelio za slobodno tržište „bez tuđih leđa“. Mont, prema rečima vlasnika, za sada ne izdvaja sredstva za marketing jer kupci dolaze i bez reklame. Fabrika se prostire na 2.500 kvadrata, kupljen je plac i u izradi je projekat za proširenje proizvodnog kapaciteta.
Profesor na Katedri za procesnu tehniku na Mašinskom fakultetu u Beogradu Srbislav Genić, koji je sa stručnim timom pomagao u realizaciji proizvodnje biogasnog postrojenja, ističe da fakultet ima potencijala da i više radi sa privredom, ali da ne može umesto privrednika da traži izvor finansiranja. „Karić je uspeo da se probije na evropskom tržištu. Obezbedili smo mu softver koji koristi pri projektovanju opreme za bioelektrane. Uspeli smo na fakultetu, možda među retkima u svetu, da tokom industrijskog merenja na njegovoj instalaciji dođemo do značajnih zaključaka u inženjerskoj nauci i on to koristi“, objašnjava Genić za B&F.
Svetlana Jovičić
Kladionice i kockarnice u Srbiji su u 2023. poslovale donekle uspešno, što znači da su uprkos padu profita imale veliku dobit.
Tačnije, od deset najvećih kladionica, mereno po prihodima, pet je imalo pad profita, ali je i najmanja dobit premašila milionski iznos u dinarima.
Među deset najvećih priređivača igara na sreću, kod dva je prošle godine pao promet, a troje je smanjilo i broj zaposlenih.
„Konkurencija u industriji igara na sreću je sve veća, dosta inostranih kompanija posluje u Srbiji“, rekao je predsednik Udruženja priređivača igara na sreću Rade Karan. Dodao je da je ukupna EBITDA, tačnije dobit pre oporezivanja u 2023. za sedam odsto manja u odnosu na 2022. na nivou cele industrije, pa se „može reći i da veliki broj kompanija posluje negativno“.
Prema podacima Uprave za igre na sreću, 60 priređivača drži tačno 2.969 kladionica i kockarnica, odnosno lokacija. Iako se čini da se otvaraju na svakom ćošku i niču kao pečurke, Karan tvrdi da je njihov broj zapravo u padu i to već treću godinu zaredom. Njih trenutno trenutno ima 2.900, odnosno jedna na 2.292 stanovnika.
„Naša zemlja je proporcionalno gledano na samom začelju u Evropi, ali se često manipuliše ovim brojkama. Primera radi, nedavno se pisalo o tome da samo u Beogradu ima 1.440 kladionica, što nije istina. U Beogradu ima 806, od čega 674 kladionica i 132 automat kluba“, rekao je Karan.
Ipak, istini za volju, ni priređivači igara na sreću ne poštuju uvek zakon tako da se u nekim krajevima zemlje mogu naći kladionice na nedovoljnoj udaljenosti jedne od druge, a ponegde čak i od škola, što je strogo zabranjeno.
Izvor: Beta
Foto: JESHOOTS-com, Pixabay
Društvena mreža Meta počela je da testira funkciju pod nazivom „Ad Break“. Njom će uvesti reklame koje nije moguće preskočiti, sa trajanjem od tri do pet sekundi.
„Ad Breaks su novi način prikazivanja reklama na Instagramu. Ponekad ćete morati da pogledate reklamu pre nego što nastavite sa pregledom sadržaja“, stoji u opisu ove funkcije koju objašnjava portal Neowin.
Iako se tehnološke firme poput Mete odavno oslanjaju na reklame kao glavni izvor prihoda, reklame koje je nemoguće izbeći za brojne korisnike predstavljaju kontroverznu „uslugu“.
Najnoviji napori Instagrama izazvali su kritike na društvenim mrežama poput Redita i X-a.
„Uskoro (obavezne reklame) stižu na sve platforme. Ovo će biti poslednja kap za mene kada je Instagram u pitanju. Mogao sam da podnesem gomilu reklama rasutih po aplikaciji, ali obavezne reklame?“ primer je jednog od komentara na Redditu.
Čini se da je funkcija Ad Breaks trenutno dostupna malom broju korisnika, a Instagram testira kako ljudi reaguju na novi format reklama.
Još uvek nema zvanične potvrde od strane kompanije kada će (ili da li će) obavezne reklame biti uvedene na Instagramu u većem obimu.
Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay
U 2023. godini profit avioprevoznika širom sveta premašio je nivo pre pandemije zahvaljujući višim cenama karata, saopštila je Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj (IATA).
Više cene karata pomogle su avio-kompanijama da nadmaše profit pre pandemije po prvi put od kada je pandemijska kriza zaustavila avio-saobraćaj 2020. godine, saopštilo je udruženje.
Avio-kompanije su prošle godine ostvarile profit od 27,4 mlrd USD, što je milijardu dolara više nego u 2019. godini pre pandemije, saopštila je IATA na generalnoj skupštini u Dubaiju.
Udruženje predviđa rast dobiti i ove godine, procenjujući da bi mogao da premaši 30 mlrd USD.
Polovinu globalnog profita ove godine će ostvariti prevoznici u Severnoj Americi, koji bi trebalo da prikupe 14,8 mlrd USD, koliko i prošle godine. Evropski prevoznici trebalo bi da povećaju profit sa prošlogodišnjih 8,6 milijardi na devet milijardi dolara, ocenjuje IATA.
Izvor: Seebiz.eu
Foto: Pixabay
U Srbiju je stigla nova, inovativna franšiza – Vendobox prodavnice koje su otvorene 24 sata i u kojima se različiti proizvodi kupuju na vending mašinama
Vendobox je mlada franšiza, nastala pre godinu i po dana u Mađarskoj i do sada su već otvorili 40 prodavnica uglavnom u Budimpešti, ali i u drugim gradovima te zemlje. Reč je o prodavnicama u kojima su smešteni vending aparati koji nude grickalice, pića, kafu, a posedovaće i ATM uređaje za podizanje novca. Prednost ovih prodavnica je što su otvorene 24 sata, sedam dana u nedelji i što ne zahtevaju prisustvo radnika.
Prva Vendobox prodavnica se, prema planovima, otvara sredinom jula u Beogradu, na Zelenom vencu u Prizrenskoj ulici, a primalac franšize za Srbiju i Hrvatsku Bogi Cvetković kaže da će uskoro franšiza biti dostupna i drugim zainteresovanima na ovim tržištima.
„Prednost ovog koncepta je što je praksa pokazala da može da funkcioniše i u malim mestima sa oko 15.000 stanovnika. Važno je da lokal veličine od 20 do 50 kvadratnih metara bude na prometnoj lokaciji: u blizini škola, autobuskih ili železničkih stanica, ali da ne bude preskup. Idealna situacija je da primalac franšize bude vlasnik lokala jer je rentiranje zapravo najveći trošak. Velika prednost je što ove prodavnice nemaju zaposlene trgovce. Dakle, niti postoji potreba za traženjem radnika koji su deficitarni u svim oblastima niti postoji taj trošak“, objašnjava Cvetković.
Primalac franšize poslovanje može da počne sa tri aparata, a do sada najveća otvorena prodavnica ima devet. U pomenutoj prvoj franšizi u Prizrenskoj ulici u Beogradu, za početak će biti smešteno pet vending aparata. U aparatima će se nalaziti proizvodi koji mogu da se nabave na tržištu Srbije i, prema rečima Cvetkovića, potrudiće se da asortiman bude interesantan mlađim generacijama.
„Vendobox omogućava pasivnu zaradu. Aparati retko imaju kvarove, veći vandalizmi nisu zabeleženi, tako da bi primalac franšize imao obavezu da dođe dva puta nedeljno da očisti radnju i dopuni asortiman“, objašnjava Cvetković.
Prvih deset franšiza neće imati ulaznu franšiznu naknadu. U sklopu franšize primaoci nabavljaju remontovane automate po povoljnoj ceni sa mnimalnom zaradom jer ideja davaoca nije da zarađuje na samim aparatima. Mesečna franšizna naknada će biti šest odsto od neto prometa i dva odsto za krovni marketing koji će voditi davalac franšize.
Primaoci zarađuju na prometu proizvoda kao u klasičnoj trgovini, iznajmljivanju prostora za ATM aparat, a davaoci na franšiznim naknadama.
„Aparati koriste telemetriju, evidentiraju sve prodaje što je važno i zbog fiskalizacije, a primalac prodaju može da prati putem aplikacije na telefonu. Aparati su opremljeni čitačima za karticu i za prihvat papirnog novca“, kaže Cvetković i dodaje da će biti i dodatnih novina i usluga koje će omogućiti primaocima veći promet i dodatnu zaradu.
Početna investicija za kupovinu aparata i opremanje lokala je, prema njegovim procenama, oko 15.000 evra.
„Samo ulaganje u lokal nije veliko jer vending mašine prekriju zidove, a iznad njih se radi gips i taj deo se brendira. Osim toga, potrebno je ugraditi i video-nadzor radi sigurnosti. Mi dajemo kompletnu podršku primaocu u pogledu uređenja i brendiranja lokala, a može to da učini i sam poštujući standarde franšize. Podršku za servisiranje vending mašina takođe obezbeđujemo mi“, kaže on.
Izvor: Franchising.rs
Foto: Pixabay
Tražnja za bezalkoholnim pivima toliko brzo raste da će ih najveći proizvođač piva na svetu popularisati na predstojećoj olimpijadi.
Piva bez alkohola i piva koja sadrže ispod 0,5 odsto alkohola imaju malo učešće na svetskom tržištu – u ukupno 1,93 milijardi proizvedenih hektolitara godišnje njihov udeo je 31,4 miliona hektolitara. Zašto onda svi veći pivari na svetu ulažu u njegovu proizvodnju? Zato što, prema istraživanju Galupa, njegova konzumacija svake godine raste za 3,6 odsto dok rast potrošnje alkoholnog piva iznosi 0,3 odsto. Još značajnija je informacija da najveću količinu bezalkoholnog piva konzumiraju mladi, dakle budući potrošači. I ne samo piva. U odnosu na početak ovog veka konzumacija alkohola među mladima u SAD je pala sa 72 na 62 odsto i taj trend se ubrzava svuda u svetu.
Razlog tome je masovna popularnost zdravijih stilova života ali i činjenica da je znatno unapređen kvalitet i ukus bezalkoholnih piva.
Ovih dana objavljeno je da će Anheuser-Busch InBev, najveći proizvođač piva na svetu poznat po Badvajzeru i Koroni, postati prva pivara koja je generalni sponzor Olimpijskih igara. Na njima će promovisati upravo svoje bezalkoholno pivo – Koronu Zero.
Ovo nije neuobičajeno, Heineken već neko vreme sa svojim bezalkoholnim brendom sponzoriše trke formule 1, a Carlsberg Tour de France.
U toku je dakle još jedan sportski meč na kojem se takmičari bore za titulu, ali ne bilo kakvu već – najpopularnijeg bezalkoholnog piva na svetu. Za sada je to Heineken 0.0 ali InBev ne gubi nadu da će predstojeća olimpijada to promeniti.
Foto: Alexas_Fotos, Pixabay
U prva četiri meseca ove godine prodato je ukupno 43.290 polovnih automobila iz uvoza, što je na nivou prodajnih rezultata iz istog perioda 2023.
Preko 65% od ovog broja čine vozila starija od 10 godina, a zanimljiv je podatak da oko trećine polovnjaka koji su prvi put registrovani od početka godine do 1. maja imaju zapreminu motora između 1.800 i 2.000 kubika, pokazala je analiza sajta Polovni automobili.
Istraživanje je ovog puta obuhvatilo prodajne podatke korišćenih automobila u prva četiri meseca ove godine koji su prikupljeni u saradnji sa CUBE team-om, ali i interesovanje naših vozača. I ovog puta potvrdilo se da su kupci polovnjaka u Srbiji okrenuti automobilima sa dizel agregatima, koji čine preko 63% svih prodatih polovnih vozila iz uvoza u prva četiri meseca.
Automobili sa benzinskim motorima trenutno čine oko 30% prodatih polovnjaka, a zaključno sa poslednjim danom aprila prodato je 224 čisto električnih polovnih vozila, što je za 100 više u odnosu na isti period prošle godine. Trenutno se na sajtu Polovni automobili nalazi preko 400 polovnjaka sa pogonom na struju.
Za razliku od kupaca novih vozila, koji se često opredeljuju za automobile sa manjom kubikažom, oni koji kupuju polovnjake, više su okrenuti motorima veće zapremine. Konkretno, preko 14.000 polovnih automobila koji su prvi put registrovani od početka godine do 1. maja ima zapreminu motora od 1.800 do 2.000 kubika (34%), dok je nešto više od 9.000 koriščenih vozila prodatih u navedenom periodu kubikaže od 1.500 do 1.800 cc3 (22%).
Kad je reč o godištima, i dalje se najviše kupuju automobili iz uvoza koji su proizvedeni između 2008. i 2012. godine. Na sajtu Polovni automobili trenutno je oglašeno preko 22.000 polovnjaka ovih godišta, a cene su veoma raznolike. U ponudi ima vozila sa cenom već od 3.000 evra, ali ima i primeraka sa cenom većom i od 18.000 evra. Više od 65% prvi put registrovanih korišćenih vozila starije je od 10 godina.
BMW-ovim proizvodnim pogonima patroliraju robotski psi koji paze na sigurnost radnika i mašina.
Četiri robotska psa uvedena su u proizvodni proces fabrike „Hams Hall“ u Velikoj Britaniji. Napravio ih je Boston Dynamics, ista kompanija koja pravi i humanoidne robote za američku vojsku.
Kompanija je sada u vlasništvu Hyundaija, a ova saradnja stigla je na inicijativu BMW-a.
Robotski psi koriste se za nadzor prostora fabrike. Opremljeni su senzorima i kamerama kojima mogu da detektuju pregrevanje mašina i curenje industrijskih gasova uključujući komprimovani vazduh.
Ovi pomalo jezivi roboti nose ime SpOTTO, što je aluzija na dve osobe. Prvi je Gustav Oto, jedan od osnivača BMW-a, a drugi Nikolaus, njegov sin i izumitelj četvorotaktnog motora s unutrašnjim sagorevanjem.
SpOTTO detektuje opasne situacije, a može da se penje stepenicama. Za njega bi u budućnosti moglo biti više poslova, uključujući čitanje analognih kontrola.
Izvor: Index.hr/021.rs
Foto: Pixabay