Home Vesti
Category:

Vesti

IT i naukaVesti

Četbot će moći da porodici ispriča priču za laku noć ili da dogovore debatu uz večeru

by bifadmin

Kompanija OpenAI je najavila značajno ažuriranje svog četbota ChatGPT koji će moći da vodi razgovore sa korisnicima.

Kako se navodi na sajtu OpenAI, korisnici će moći da vode aktivne razgovore sa ChatGPT, zatraže da četbot porodici ispriča priču za laku noć ili da dogovore debatu uz večeru.

Nove funkcije podsećaju na Amazonovu virtuelnu asistentinju Aleksu ili Eplovu asistenktinju Siri, prenosi CNN.

OpenAI je predstavio demo verziju novih ažuriranja u kojoj korisnik traži od četbota da smisli priču o „super ježu zvanom Leri“, a ChatGPT ume da naglas ispriča priču ljudskim glasom i odgovori na pitanja kao što su „Kakva je njegova kuća?“ ili „Ko je njegov najbolji drug“.

ChatGPT pokreće novi model pretvaranja teksta u govor, koji je sposoban da generiše ljudski glas samo iz teksta i nekoliko sekundi uzorka govora, saopštila je OpenAI.

Kalifornijska kompanija je rekla da uvodi i novu funkciju koja omogućava četbotu da reaguje na upite koji sadrže sliku. Na primer, korisnik može da snimi sliku sadržaja svog frižidera i zamoli ChatGPT da smisli plan obroka koristeći sastojke koji su u frižideru.

Nove funkcije biće dostupne u naredne dve nedelje pretplatnicima na usluge ChatGPT Plus i Enterprajz.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Evropa i dalje zavisi od ruskih sirovina, posrednici to samo prikrivaju

by bifadmin

Isporuke preko trećih zemalja prikrivaju zavisnost Evrope od ruskih sirovina, navodi „Fajnenšel tajms“.

Britanski list ovu tvrdnju ilustruje primerom švajcarskog giganta u trgovini sirovinama, kompanijom „Glenkor“ koja je u julu isporučila hiljade tona ruskog bakra preko Turske u Italiju, prenose „RIA Novosti“.

Prema carinskim dokumentima i fotografijama, „Glenkor“ je kupio najmanje 5.000 tona bakra koji je proizvela ruska uralska rudarsko-metalurška kompanija, a sirovina je u julu izvezena iz Turske u italijansku luku Livorno.

-Takvi dogovori naglašavaju zavisnost Evrope od Rusije, kao i rastuću ulogu Turske kao čvorišta za pretovar robe, ističe se u članku.

Trgovina sa Rusijom preko trećih zemalja, kao što su Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati ili Kina, snižava efikasnost zapadnih sankcija protiv Moskve, zaključuje britanski list.

Izvor: Novosti online
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Gvajana će ove godine imati najveći privredni rast na svetu

by bifadmin

Ekonomija male južnoameričke države Gvajane ove godine će porasti za 38 odsto, a u narednih pet godina čak za 115 procenata. Ovaj rast predvodiće njena proizvodnja nafte.

Gvajana inače ima 800.000 stanovnika i iako je mala veoma je bogata rezervama nafte, ali do skoro nije bila toliko značajno ime u energetskom svetu. To se promenilo posle ruske invazije na Ukrajinu i smanjenja potrošnje ruskih energenata na globalnom nivou. Sada se u Evropu umesto ruskih energenata, dovoze velike količine gvajanske nafte.

Iz tog razloga je prošle godine gvajanski BDP porastao za 62,3 odsto. Međunarodni monetarni fond prognozira da će ekonomija gvajane u 2023. porasti 38 odsto, što će biti najbrži rast privrede na planeti. Iz Fitch Solutions-a kažu da će u narednih pet godina taj rast iznositi čak za 115 odsto. Oni očekuju da će proizvodnja u ovoj zemlji sa sadašnjih 390.000 barela dnevno skočiti na milion barela do 2027. godine.

Međutim, kako upozoravaju stručnjaci, cene nafte bi u narednim godinama mogle biti nestabilne i nije pametno oslanjati se samo na proizvodnju energenata. Zato bi ova zemlja, pred kojom su svetli izgledi za budućnost, trebalo da diverzifikuje svoju ekonomiju, u čemu joj mogu pomoći upravo veliki prihodi od nafte koje sada ostvaruje.

Izvor: CNBC

Foto: Dinesh Chandrapal, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Na konkurs za direktora EPS-a pristiglo 40 prijava

by bifadmin

Iako se po nekima od prethodnih direktora to ne bi reklo, za rukovođenje EPS-om potrebne su ozbiljne kvalifikacije, a trenutno smatra da ih ispunjava 40 ljudi. Upravo toliko njih se prijavilo na konkurs za ovaj posao.

Naime, konkurs za za generalnog direktora Elektroprivrede Srbije (EPS) završen je 15. septembra, a u agenciji „Boyden Western Balkan“ u Srbiji, koja je zadužena da obavi selekciju kandidata, zavladalo je iznenađenje brojem prijava.

Blic piše da su se, između ostalih, za ovu funkciju prijavili i sadašnji vršilac dužnosti direktora Dušan Živković, ali i njegov prethodnik Miroslav Tomašević.

Da podsetimo, nakon što je Milorad Grčić podneo ostavku, na njegovo mesto postavljen je Miroslav Tomašević, inženjer sa dugogodišnjim iskustvom rada u toj kompaniji. Za vreme njegovog rukovođenja ova kompanija je od uvoznika opet počela da izvozi struju, ali i da beleži veliku dobit – u prvih šest meseci ove godine ona je iznosila oko 527 miliona evra. Kako se navodi u izveštaju EPS-a ovo je posledica dobre hidrologije, manjih troškova nabavke uglja za termoelektrane, prihoda od izvoza struje i smanjenja troškova.

Smena za smenom

Sve do juna ove godine Miroslav Tomašević je bio v.d. direktor EPS-a. Prethodna resorna ministarka Zorana Mihajlović je ocenila pozitivno njegov rad.

Međutim, u međuvremenu mnogo toga se promenilo. Za početak, promenila se vlada. Na Mihajlovićkino mesto došla je Dubravka Đedović a EPS je transformisan u akcionarsko društvo. Prva odluka novog Nadzornog odbora kompanije bila je smena Tomaševića, koji je tek iz medija saznao da je smenjen.

Potom je na njegovo mesto postavljen Dušan Živković, koji je bio angažovan u EPS-u od 2007. godine. On je do kraja 2013. bio menadžer sektora za investicije, zatim je radio kao asistent menadžera RES, a oko dve godine kasnije, u oktobru 2015. godine je prešao na poziciju menadžera za razvoj proizvodnje sa koje je izabran za novog v.d. Pred njim je bilo, kao što će biti i pred novim rukovodstvom, mnogo zadataka. Jedan od najvažnijih je profesionalizacija upravljanja ovog preduzeća i smanjenje zagađenja tokom proizvodnje struje. Pitanje je da li će sa takvim zadacima EPS moći da ispunjava i svoju dosadašnju socijalnu ulogu preduzeća koje zapošljava mnoštvo kadrova i koje obezbeđuje struju po veoma pristupačnim cenama za krajnje korisnike.

Izvor: Fonet, Blic, Insajder

Foto: Anja-van-de-gronde, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Siva ekonomija ponovo preti

by bifadmin

Iako se uslovi za poslovanje u Srbiji i dalje ocenjuju kao pretežno dobri, ubrzanje inflacije, više cene i skuplji krediti uticali su da manji broj privrednika da pozitivnu ocenu ove godine.

Očekivano, blago se povećao i broj onih kojima je teže da pokriju poreze i doprinose za zaposlene, a 17% priznaje da deo zarade radnicima isplaćuje na ruke. S druge strane, svest građana o štetnosti sive ekonomije nastavlja da raste, a svaki drugi zaposleni spreman je da prijavi poslodavca zbog rada na crno.

To su pokazala najnovija istraživanja percepcije građana i privrede o sivoj ekonomiji, koja je, za potrebe Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje, sproveo Ipsos. Prema podacima, najveći deo privrednika ne opravdava rad na crno, a čak dve trećine kaže da im je eFiskalizacija znatno olakšala poslovanje.

– Kada je reč o e-fiskalizaciji, to je svakako veoma korisna reforma, posebno u kontekstu smanjenja sive ekonomije. Novi sistem pozitivno doprinosi boljoj naplati poreza, ali za sada ne bih izlazila sa brojkama, jer još uvek analiziramo efekte. Naglasila bih i da poreski sistem Srbije trenutno prolazi kroz brojne druge reforme, i ovo je jedna od oblasti u kojoj tehničku podršku Srbiji pružaju stručnjaci MMF-a – rekla je šefica kancelarije MMF-a u Srbiji Julija Ustjugova danas na sednici NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju, koja je održana uz podršku inicijative Bolji način.

Istraživanje je pokazalo da privrednici kao glavne razloge za poslovanje u sivoj zoni vide visoko poresko opterećenje zarada i parafiskale, a ocenjuju i da je nelojalna konkurencija danas prisutnija. Samo 34% misli da neregistrovanih preduzeća nema u njihovoj delatnosti, a petina da konkurencija prijavljuje sav prihod. Predsednik Saveza za fer konkurenciju Zoran Daljević pozvao je zato na uspostavljanje sveobuhvatnog registra neporeskih nameta, brži povraćaj pdv-a i regulisanje fleksibilnih oblika rada.

68% građana navodi da pri svakoj kupovini dobije fiskalni račun

– U svetlu globalne krize, implementacija mera novog Programa za suzbijanje sive ekonomije postaje sve važnija, kako bismo ojačali kapacitete inspekcijskih organa, sudova i Poreske uprave, ali i podržali odgovornu privredu podsticajnim merama za bolje poslovanje. – navodi Daljević.

Ove godine, tri četvrtine građana potvrdilo je da ne opravdava sivu ekonomiju, što je više nego pre. Podaci ukazuju da je neformalno poslovanje najzastupljenije u građevinarstvu, a slede maloprodaja i ugostiteljstvo, iako 68% građana navodi da pri svakoj kupovini dobije fiskalni račun.

– Vlada Srbije je 2015. usvojila prvi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije, a realizovano je više od 70% aktivnosti. Ovakva istraživanja su nam zato jako korisna, kako bismo redovno razgovarali na ovu temu, jer ne postoji jedinstven način da se obim sive ekonomije utvrdi i moramo stalno da pratimo više parametara – rekla je Ana Jović, sekretarka Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije Vlade Srbije.

Jednu od glavnih mera u borbi sa sivom ekonomijom predstavlja rast bezgotovinskih transakcija. U poslednjih godinu dana, skočio je broj korisnika kartica, a broj preduzeća koja imaju POS terminal porastao je na 56%. S druge strane, tri četvrtine prometa privrednici i dalje ostvaruju u gotovini, a građani najčešće navode da im je lakše da plaćaju u kešu (45%) ili ne poseduju kartice (28%).

– Smanjenje sive ekonomije je jedan od ključnih razloga zašto smo pokrenuli Nacionalnu inicijativu za bezgotovinsko plaćanje. Okosnica ove inicijative je POS program kroz koji svim preduzetnicima, mikro i malim preduzećima nudimo besplatnu instalaciju i korišćenje POS uređaja ili softverskog rešenja za onlajn prodaju uz subvencionisanu trgovačku naknadu do najviše 0,99% u trajanju do godinu dana – rekao je Zlatko Milikić, tim lider projekta ispred GIZ-a za Srbiju, i pozvao sve zainteresovane biznise da se prijave za POS program i iskoriste ovu subvenciju.

Izvor: Sveonovcu
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Koliko se izdvaja iz budžetske rezerve za kredite preduzećima u postupku privatizacije

by bifadmin

Ministarstvu privrede dodeljeno je 636 miliona dinara (oko 5,4 miliona evra) iz tekuće budžetske rezerve kako bi se obezbedila nedostajuća sredstva potrebna za realizaciju Programa o rasporedu i korišćenju sredstava za kreditnu podršku preduzećima u postupku privatizacije preko Fonda za razvoj za 2023. godinu.

Tih 636 miliona dinara su prvobitno, zakonom o budžetu za 2023, bili namenjeni Ministarstvu finansija za novčane kazne i penale po rešenju sudova, ali se sada prenose u tekuću budžetsku rezervu, a potom raspoređuju Ministarsvu privrede za kreditnu podršku preduzećima u postupku privatizacije, vidi se iz rešenja objavljenog u Službenom glasniku.

Za „kreditnu podršku preduzećima u postupku privatizacije“ je rebalansom budžeta za 2023. godinu Ministarstvu privrede namnenjeno 2,57 milijardi dinara. Pre rebalansa, prvobitnim budžetom, je za tu namenu je bilo opredeljeno dve milijarde dinara.

Raspored i korišćenje sredstava tih sredstava vrši po posebnom aktu Vlade, piše u budžetu.

izveštaj Državne revizorske institucije (DRI) pokazuje da su kroz „Program o rasporedu i korišćenju sredstava za kreditnu podršku preduzećima od strateškog značaja za Srbiju i ostalim preduzećima u postupku privatizacije“ preko Fonda za razvoj u 2022. godini kredite, između ostalog, dobijali Saobraćajno preduzeće Lasta, preduzeće Tigar iz Pirota, Politika a.d., te Trajal korporacija i Yumko.

Saobraćajom preduzeću „Lasta“ su, preko tog programa, odobrena dva kredita prošle godine – u iznosu od 100 miliona dinara (u januaru), a potom i u iznosu od 120 miliona dinara (u martu).

Preduzeću Yumco je odobren kredit od takođe 120 miliona dinara, preduzeću Tigar iz Pirota 60 miliona dinara, a Trajal korporaciji 100 miliona dinara.

Dva kredita su prošle godine odobrena i preduzeću Politika a.d, prvi u iznosu od 30 miliona dinara, a drugi u iznosu od devet miliona dinara.

Izvor: Nova ekonomija
Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Beograd za turiste: Vodič kroz smeštajnu ponudu prestonice

by bifadmin

Zahvaljujući ogromnoj posećenosti i sve većoj zainteresovanosti turista da ga posećuju, Beograd iz dana u dan povećava svoje smeštajne kapacitete. Kao i sve velike metropole, tako i srpska prestonica može da se pohvali dobrom ponudom i kvalitetnim smeštajnim jedinicama koje turistima pružaju pravi odmor.

Turisti u glavnom gradu mogu uživati u različitim smeštajima, ali činjenica je da po popularnosti među turistima prednjače apartmani i hoteli. Osim u njima, turisti prenoćište mogu pronaći i u različitim hostelima, motelima i privatnim smeštajnim jedinicama.

Apartmani – Najtraženiji smeštaj u Beogradu

Kao jedan od najkvalitetnijih i najjednostavnijih vidova prenoćišta u srpskoj prestonici, stanovi na dan definitivno su najpopularniji izbor većine turista. Širom Beograda danas postoji na hiljade apartmana, koji nude različite usluge i pogodnosti. Stoga, mnogi smatraju da je boravak u apartmanu kako jedna od najpraktičnijih, tako i najsigurnijih opcija prilikom dolaska u srpsku prestonicu.

Apartmanski smeštaj u Beogradu popularan je iz više razloga, a prvi je taj da smeštaj ovog tipa pruža turistima potpunu privatnost. Nakon što dobiju ključ u ruke, turisti slobodno mogu da raspolažu čitavim apartmanom i da uživaju u svim pogodnostima koje on pruža. Bilo da žele da se opuste u spa i wellness sadržajima, da traže isključivo apartman sa parking garažom ili su u potrazi za smeštajem koji ima uređenu terasu, uvek će se naći nešto u ponudi.

Cene apartmana

Apartmanske jedinice u Beogradu mogu se naći na svakom koraku, a njihova cena zavisiće od mnoštva faktora. Pre svega, sama lokacija uticaće na to da li će apartman platiti iznad proseka ili ne. Primera radi, ukoliko neko traži apartman koji se nalazi u centralnom delu grada ili njegovoj neposrednoj okolini, cena apartmana kreće se oko 70 evra po noćenju. Neka od najluksuznijih mesta za iznajmljivanje apartmana jesu Beograd na vodi, Savski venac, Dorćol, Stari Grad, Dedinje i slično.

Sa druge strane, turistima su sve više primamljive periferne lokacije grada koje uz odgovarajući mir i tišinu nude i pristupačnije cene smeštajnih jedinica. Naselja kao što su Ledine, Surčin, Ostružnica, Borča ili Voždovac nude potpuno uređene i funkcionalne apartmane po ceni već od 20 evra po noćenju.

Cena apartmanskih jedinica može zavisiti i od opremljenosti samog smeštaja. Turisti će u Beogradu moći da uživaju u luksuzno opremljenim apartmanima koji imaju mnoštvo dodatnih spa i wellness pogodnosti kao što su đakuzi, sauna, parno kupatilo i hidromasažna kada. Sa druge strane, određeni broj apartmana nudi svojim gostima i uređeno dvorište, opremljenu terasu, obezbeđeno parking mesto i ostale pogodnosti koje mogu da utiču na to da cena apartmana bude veća u odnosu na prosek.

Hotelski smeštaj – Popularnost koja ne jenjava

Hotelski smeštaj je, uprkos ogromnoj ekspanziji apartmanskih jedinica, održao svoju popularnost te za njim i dalje postoji velika potražnja. Danas u Beogradu postoji oko 120 objekata hotelskog tipa, sa različitim pogodnostima i ponudama. Neki od najluksuznijih hotela u Beogradu jesu Hilton, Prezident Palace, Metropol Palace, Hyatt Regency i mnogi drugi, gde jedna noć u proseku košta 200 evra.

Osim luksuznih hotelskih jedinica, u Beogradu turisti mogu uživati i u hotelima sa pristupačnijim cenama. Neki od njih jesu Garni Hotel Dum, Hotel Vozarev, Cozy place hotel, Dreams Rooms, 7 Rooms Suites i drugi, a početna cena noćenja u njima iznosi 25 evra. Usluga recepcije, room servis i brojne dodatne aktivnosti na jednom prostoru kao što su bazen, rekreativno bavljenje sportom, teretana i slične usluge umnogome utiču na to da turisti rado biraju hotelski smeštaj.

Hosteli kao povoljnija opcija

Osim što hostele biraju turisti koji nisu spremni da odvoje veću svotu novca za smeštaj, oni su često i izbor mladih koji su željni druženja, upoznavanja i zabave. Iako je smeštaj u hostelu manje luksuzan i praktičan, on je znatno jeftiniji, te u Beogradu možete noćiti u hostelu po ceni već od 20 evra. Procena je da u Beogradu ima oko 100 hostela, a najviše njih je stacionirano u blizini centralnog dela grada.

Kamp Dunav – Autentično prenoćište za turiste

Kamp Dunav smešten je u Zemunu i jedna je od omiljenih opcija svim turistima koji su u tranzitu. Spada u red manjih kampova, a odlikuju ga izuzetna udobnost i sjajan pogled na Dunav. Kamp ima dve zvezdice, a budući da se nalazi u blizini centralnog dela grada, odličan je izbor za sve one turiste koji žele da se posvete upoznavanju srpske prestonice. Kamp Dunav ima 50 kamping jedinica koje se sastoje od 7 dvokrevetnih bungalova, 3 dvokrevetne i 3 trokrevetne sobe sa kupatilima. Osim toga, u kampu postoji i caffe bar sa 30 mesta. U toku sezone je kamp otvoren 24h.

Izvor: Bookaweb

Naslovna fotografija: Dimitrije Milenkovic, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

U srpsku privredu putem lizinga investirano preko 8 milijardi evra

by bifadmin

Na osnovu izveštaja Asocijacije lizing kompanija Srbije (ALCS), u poslednjih 20 godina lizing je omogućio da se u finansiranje osnovnih sredstava srpske privrede investira preko 8 milijardi evra. Ukupno je potpisano 250.000 ugovora o finansijskom lizingu.

„Primetno je da privreda konstantno obnavlja ugovore o finansijskom lizingu i da je finansiranje kompanija na ovaj način postala ustaljena praksa u finansiranju osnovnih sredstava, te imamo privrednike koji već po četvrti ili peti put finansiraju svoje poslovanje putem finansijskog lizinga“, izjavila je Teodora Milenković, generalni sekretar Asocijacije lizing kompanija Srbije.

Milenković je dodala da lizing finansira osnovna sredstva čime se dodatno podstiče razvoj ekonomske aktivnosti u državi: „Lizing je posebno važan za potrebne investicije malih i srednjih preduzeća jer olakšava investiranje u poslovanje i ujedno podiže konkurentnost na domaćem i stranom tržištu.“

Prema analizi Asocijacije, u strukturi novozaključenih ugovora tokom godina, uz male oscilacije u zavisnosti od godine, finansiranje putničkih vozila iznosilo je 41 procenat portfolija, komercijalnih i teretnih vozila 36 procenata, dok je finansiranje mašina i opreme 22 procenata, te nekretnina jedan procenat. Takođe, prema podacima za 2022. godinu, svako treće novo prodato vozilo je finansirano putem lizinga.

Finansiranje putem lizinga u konstantnom porastu

„Podaci nam pokazuju da je finansiranje putem lizinga u konstantnom porastu. Ukoliko analiziramo podatke za poslednjih 10 godina, primetićemo da je prosečna godišnja stopa rasta lizing industrije čak 13.3 procenata. U prvoj polovini ove godine vrednost novozaključenih ugovora je porasla za 19 procenata u odnosu na isti period prethodne. Ukoliko se nastavi ovaj trend i primeni na vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga iz prethodne godine, kada je iznosila 699 miliona evra, naša očekivanja su da će ove godine vrednost ugovora finansijskog lizinga dostići 830 miliona evra. Ovo je izuzetno važan podatak, imajući u vidu da je ova godina izuzetno izazovna i da se uticaj otežanih lanaca trgovine i inflacije na globalnom tržištu i u Evropi preliva i na Srbiju. Finansijski lizing beleži rast finansiranja iako postoje navedeni izazovi“, istakao je Bojan Vračević, predsednik Asocijacije lizing kompanija Srbije.

Vračević dodaje: „Razlog tome možemo da pronađemo u fleksibilnosti ovog finansijskog modela, omogućavanju zadržavanja likvidnosti privrednih subjekata i jednostavnim postupkom odobrenja, što ga čini važnim instrumentom za podršku privrede”.

Milenković i Vračević ističu da su najčešći korisnici lizinga mala i srednja preduzeća (MSP) i da je veoma izazovno pružiti im mogućnosti koje će zadovoljiti njihove potrebe. „Tržište postaje sve zahtevnije, a samim tim i potrebe privrednika. Svesni smo značaja jednostavne procedure i brzog odobravanja ugovora, i sa sigurnošću možemo da kažemo da će uvođenje inovacija i digitalizacija lizing industrije ovo još više unaprediti. Naš krajnji cilj je da korisnici lizinga u bliskoj budućnosti budu u prilici da u samo par klikova realizuju finansiranje putem lizinga“, ističe Vračević.

Većina lizing kompanija su u vlasništvu banaka

Sa rastom i jačanjem privrede, očekuje se da će udeo lizinga u finansiranju privredne aktivnosti u Srbiji biti sve značajniji, ističu stručnjaci iz ALCS-a i dodaju da budućnost ove industrije leži kako u digitalizaciji, tako i u zelenoj tranziciji.

„Zelena mobilnost i energija je jedan od ključnih elemenata održivog razvoja koji danas predstavlja jedan od najvažnijih ciljeva vlada u čitavoj Evropi pa i u Srbiji. U ovom segmentu, lizing treba posmatrati kao izuzetno važan i neizostavan mehanizam finansiranja, koji će doprineti kako povećanju broja električnih vozila, tako i podršci finansiranju izgradnje solarnih elektrana i drugih vidova obnovljivih izvora energije, a sve u cilju smanjenja zagađenja i dostizanju klimatske neutralnosti“, zaključuje Vračević.

Sektor finansijskog lizinga počeo je sa poslovanjem pre 20 godina, kada je 2003. godine donet prvi Zakon o finansijskom lizingu.

Asocijacija lizing kompanija Srbija osnovana je 2004. godine, u skladu sa inicijativom SEED-a (Southeast Europe Enterprise Development) – Programa Svetske banke za razvoj malih i srednjih preduzeća (MSP) u jugoistočnoj Evropi.

Većina lizing kompanija su u vlasništvu banaka, a među lizing kompanijama nalaze se i vendor lizing kompanije kao i lizing kompanije u privatnom vlasništvu. U poslednje dve godine na tržište Srbije došle su i dve nove kompanije, od kojih je jedna greenfield investicija.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusZabava

Ivana Bubanj, vodičkinja hajking tura u Italiji: Kako od prirode napraviti svoju kancelariju

by bifadmin

„Hajking vodič mora, pre svega, da bude osoba sigurna u sebe, koja odlično poznaje tehnike vođenja grupe u prirodi i ume lepo da prenosi svoja znanja. Veoma je važno da bude prisebna šta god da se desi, bilo da se nekome od turista usred šume raspadnu cipele ili da neko od njih pojede nešto što nije jestivo. Sreća u nesreći je da sam preživela raspad Jugoslavije, ratove i bombardovanje, pa se snalazim i u takvim, vanrednim okolnostima“, kaže za B&F Ivana Bubanj u razgovoru o tome zašto se specijalizovala za vođenje pešačkih tura po Italiji i kakva planirana i neplanirana uzbuđenja donosi ova profesija.

Posle početka NATO bombardovanja, Ivana Bubanj, pejzažni arhitekta po obrazovanju, krenula je iz Srbije za Rim na nekoliko nedelja. Tih nekoliko nedelja potrajalo je do danas. U međuvremenu je u Rimu radila različite poslove, sve dok nije posetila Australiju i tamo otkrila sadašnju profesiju. Ona je danas planinarska vodičkinja za hajking, a znanje koje je stekla na Šumarskom fakultetu u Beogradu olakšalo joj je dobijanje licence. Od Ivane smo saznali mnogo toga o hajkingu, ali i da je ponekad lakše snaći se u prirodi, nego u Rimu stići od jednog do drugog dela grada.

B&F: Koliko se život u Rimu razlikuje od slike koju o njemu imaju turisti?

Ivana Bubanj: Turisti često kažu da je Rim „tako lep grad, a taaako prljav“! Priznajem, nije na listi najčistijih gradova na svetu, ali jeste na listi najlepših. Koji drugi grad ima ceo istorijski centar, 14 kvadratnih kilometara, na listi Uneskovih blaga?

Ali život ne čine samo istorijska bogatstva. Nama lokalcima ovde najviše smeta to što imamo samo tri i po linije metroa koje su toliko opterećene da je uvek bar jedna nefunkcionalna. Zato i imamo onolike trotinete, bicikle i motorine za iznajmljivanje. Gradonačelnici Rima, s vremena na vreme, krenu u iskopavanje novih linija, ali takvo gradilište obično nakon nekoliko nedelja promeni naziv u „polje arheoloških istraživanja“ i – adio novi metro!

Ali uprkos svemu tome, kad god odem u neki drugi italijanski grad gde sve funkcioniše kao „pod konac“ nedostaje mi buka, glasni ljudi koji se smeju, svađaju i mire, svirke na ulici, nedostaje mi da jedem picu s nogu gledajući kupolu Bazilike Svetog Petra. Nedostaje mi živost.

B&F: Pomenuli ste picu, a hrana je nezaobilazna tema kada se pomene ova zemlja. Šta je tajna italijanske kuhinje?

Ivana Bubanj: Kada je u pitanju gastronomija Italijani fanatično drže do tradicije, kvaliteta hrane i standardizovanih receptura. Primera radi, dok u drugim državama ljudi na picu stavljaju sve što stignu, u Italiji se tačno zna šta sme da se nađe na kojoj pici, i kojim redosledom. Ovde nisu važni samo izgled i ukus jela, već se velika pažnja pridaje i redosledu služenja hrane, kako se ne bi mešali ukusi. Zato ne čudi što italijanska kuhinja ima predjelo, primo, sekondo, prilog, salatu itd.

Gledajući kakav su ekonomski potencijal Italijani napravili od svoje gastronomije, često mi bude žao što mi, koji takođe imamo odličnu kuhinju, nismo umeli da sačuvamo svoja jela od kojekakvih „interpretacija“ i da ih bolje izreklamiramo.

B&F: Ljudi posećuju Italiju i zbog bogate istorije, arhitekture, interesantne kulturne scena, pa i mode. Ali, koliko je interesovanje turista za hajking u toj zemlji?

Ivana Bubanj: Sve je više posetilaca koje zanima ekološki održiv i spor turizam, odnosno boravak u prirodi uz pešačenje tokom kojeg mogu da vide veoma interesantne sadržaje. Takve hajking ture mogu se organizovati u udaljenim, zabačenim predelima, ali i u blizini turistički popularnih destinacija. Da li ste znali da su neke od lepših hajking tura baš one po obodu planina koje gledaju na Amalfi, Pozitano, Kapri, Ćinkve Tere?

B&F: Kako ste se Vi specijalizovali za tu vrstu turizma?

Ivana Bubanj: Ko god živi u gradu kao što je Rim, jedna od redovnih sporednih aktivnosti mu je vođenje rođaka i prijatelja po turističkim atrakcijama. Ja sam to radila sve vreme, doduše amaterski. Često bih, umorna od obilaženja istorijskog dela grada po ko zna koji put, na pitanja prijatelja koja je ovo crkva, počela da izmišljam odgovore, poput „to ti je Santa Maria in Lorem Ipsum Dolor“. Tada me nije mnogo zanimala istorija lepota kojima sam bila okružena, a ni pokazivanje znamenitosti posetiocima.

Međutim, to se promenilo posle puta u Australiju 2006. godine, gde smo obilazili prirodni rezervat Ostrvo kengura. Tamo nas je dočekala nasmejana vodičkinja koja je raširila ruke i rekla: „Ovo je moja kancelarija za danas“. Delovala je toliko zadovoljno i ispunjeno da sam poželela da priroda bude i moja kancelarija.

Kada sam se vratila u Italiju saznala sam da i u njoj mogu steći licencu za turističkog vodiča specijalizovanog za hajking. Prijavila sam se na kurs na jednom neverovatnom mestu – Kreativnoj akademiji za turizam – smejući se sama sebi što ću sa skoro 50 godina ponovo u „školsku klupu“. Međutim, sa diplomom Šumarskog fakulteta koju sam „dovukla“ iz Beograda, dobiti licencu za hajking vodiča uopšte nije bilo teško. Ali je put od obilaska Ostrva kengura do mog ulaska u vodičke vode bio poprilično dug – trajao je deset godina.

Prvo sam napravila portal „Vodič kroz Rim“, jedini sajt na našem jeziku specijalizovan za turističke sadržaje u prestonici Italije. Vodičkim poslom sam ozbiljno počela da se bavim tek kada smo osnovale udruženje „Hiking in Italy“ preko kojeg vodimo turističke ture. Govorim u množini jer sam „Hiking in Italy“ napravila sa nekoliko žena sa naših prostora, dakle sa Balkana, koje su specijalizovane za različite oblasti turizma – jedna za istoriju, druga za primenjenu umetnost, ja za prirodu i ambijent…

B&F: Šta odlikuje dobrog hajking vodiča?

Ivana Bubanj: Hajking vodič mora, pre svega, da bude osoba sigurna u sebe, koja odlično poznaje tehnike vođenja grupe u prirodi i ume lepo da prenosi svoja znanja. Veoma je važno da bude prisebna šta god da se desi, bilo da se nekome od turista usred šume raspadnu cipele ili da neko od njih pojede nešto što nije jestivo. Da, i to se dešava! Sreća u nesreći je da sam ja preživela raspad Jugoslavije, ratove i bombardovanje, pa se snalazim i u takvim, vanrednim okolnostima.

Kao i za svaki drugi samostalni posao, i za ovaj važi da što si bolji trgovac – više ćeš zaraditi. Pored toga, moraš stalno da održavaš visok nivo tura, što znači da ćeš učiti ceo život. U mom slučaju bilo je potrebno i dokazati turistima da žena može sasvim dobro da radi ovaj posao, koji se često percepira kao muški.

B&F: Ko su vaši najčešći klijenti?

Ivana Bubanj: Uglavnom radimo sa italijanskim i našim turistima na italijanskom i srpskom, a ponekad i sa posetiocima iz drugih zemalja, i tada su ture na engleskom. Moje koleginice im pokazuju grad, a ja prirodu. Ponekad napravimo i neku kombinovanu turu. To su po mom mišljenju najlepša iskustva za posetioce, ali za nas su ovakve ture najkomplikovanije, jer moramo da uskladimo ono o čemu ćemo pojedinačno pričati, kao i da pripremimo turiste na specifičnu dinamiku hajking ture koja je potpuno drugačija od gradske. Na primer, ako smo na uzbrdici ili radimo tehnički komplikovane pasaže, onda je sva pažnja usredsređena na sigurnost učesnika. Ali zato čim pređemo potok, uzbrdicu, popnemo se uz pomoć kanapa ili užadi uz neku stenu, nastavljamo da hodamo i pričamo.

B&F: Šta još radite osim ovih pustolovnih aktivnosti, kako izgleda radni dan hajking vodiča?

Ivana Bubanj: Uvek počinje veoma rano, jer treba autom stići na teren da bi se osmislila tura i dočekali putnici. Moje rimske komšije više i ne obraćaju pažnju na ranac, štapove, rezervne cipele, geografske karte, foto-aparate i slične drangulije s kojima ujutru sedam u kola i odlazim u neke zabačene delove Lacija, a neretko i u Toskanu, Umbriju, Abruco.

Radni dan mi traje obično više od 12 sati, pri čemu sam dobar deo vremena odsečena od sveta, jer se internet ne hvata u planini, kanjonu ili etrurskim nekropolama. I dok bi ovako dugačak radni dan u pravoj kancelariji bio verovatno frustrirajući, u prirodi je to dan za „detoks“ od zagađenog vazduha, interneta, problema…

Veliki plus je i što hajking ide ruku pod ruku sa dobrom lokalnom hranom, pa je svaki odlazak na teren prilika da se proba nešto čega u Rimu uopšte nema niti će ga biti, počevši od vina, preko sireva, suhomesnatih proizvoda, do hleba i kolača.

B&F: Šta biste, mimo destinacija za hajking i poznatih turističkih atrakcija, preporučili našim čitaocima da posete u Italiji?

Ivana Bubanj: Teritorije na kojima su pre Rimljana živeli Etrurci, inače veoma napredan narod za ono vreme kod kojeg su, primera radi, žene imale ista prava kao muškarci. Oni su naseljavali centralnu Italiju, dakle teritoriju današnje Toskane, zapadnog dela Umbrije i severnog Lacija. Ja sam fascinirana mestima poput Populonije, Pitiljana, Sovane, Orvijeta, Tarkvinije, Červeterija i drugih, koje još uvek ne opseda masa turista a koja zaista imaju šta da ponude.

Marija Dukić

 Biznis i finansije 213, septembar 2023.

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Politika i društvo

Veterinarska inspekcija naložila novu analizu meda u Srbiji jer prethodnu nije izvela ovlašćena laboratorija

by bifadmin

Posle vesti da je među 25 analiziranih uzoraka meda pronađeno čak 22 falsifikata, Veterinarska inspekcija naložila je vanrednu kontrolu proizvodnje i prometa meda u Srbiji.

Razlog tome je, barkako kažu iz Ministarstva poljoprivrede, činjenica da laboratorija koja je radila pomenutu analizu meda nije ovlašćena da vrši službene kontrole te ove rezultate treba uzeti sa rezervom. Zato će se raditi nova analiza i rezultati će biti objavljeni po njenom završetku.

Oni dodaju da u redovnim kontrolama, koje veterinarska inspekcija svakodnevno sprovodi, nije do sada bilo rezultata koji bi potvrdili navode u medijima o velikom broju falsifikata u analiziranim uzorcima meda.

„Istina je da smo se u prošlosti suočavali sa problemom pojave falsifikata na tržištu meda, ali smo zahvaljujući pojačanim kontrolama veterinarske inspekcije u proizvodnji i prometu meda, uspeli da udeo takve vrste proizvoda smanjimo na najmanju moguću meru“, navelo je Ministarstvo poljoprivrede.

Izvor: Beta

Foto: Alexander Mils, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci