Vesti

Poslednjih dana nivo Dunuva je na najnižem nivou od kada se vrše merenja. I druge reke i kanali po Srbiji su u opadanju, zbog čega je u Bačkoj i u Gornjem Milanovcu zabranjeno navodnjavanje.

Pre nekoliko dana privremeno je obustavljen i rad crpne stanice „Grocka“. Osim što postojeći usevi trpe štetu, pitanje je da li će i buduća proizvodnja biti ugrožena ukoliko uskoro ne bude padavina.

Jovica Živanović iz Begaljice bavi se proizvodnjom jagode. Pre dve nedelje posadio je nove sadnice kako bi na proleće imao rod.

Međutim, trenutne vremenske prilike, kao i situacija sa vodostajem Dunava mu nikako ne idu na ruku, čak prete da ostane bez uloženog novca i mogućnosti da na proleće uopšte ima jagode.

– Trenutno imam dva hekatara pod jagodom koje navodnjavam iz ovog sistema koji je zatvoren. Mi nemamo drugi način da zalivamo. Razmišljam da kupim neku cisternu, kamion, pa da probam da vučem vodu. Ako ne budemo zalivali 10 dana, sve će da se osuši i da propadne. Moram nekako to da sačuvam, jer smo do sada u proizvodnju uložili oko 30.000 EUR – kaže ovaj poljoprivrednik.

U Begaljici je, kaže, pod jagodom najmanje 30 hektara, a ukupno se sa sistema koji je zatvoren navodnjava oko 200.

Ulaganja u sisteme za zalivanje nisu mala, ali je problem što sada oni ne mogu da se koriste.

– Ja imam tri priključka za navodnjavanje koja sam platio po 300.000 dinara. Plus što sam vukao creva. Ta tri priključka su me ukupno koštala oko 12.000.-13.000 EUR. Uložio sam da bih mogao da navodnjavam, da mogu da radim i od svog rada živim. Kažem, ako ovo stane, sve propada – navodi Živanović.

Ništa bolja situacija nije ni sa proizvođačima koji imaju bunare.

– Imam drugara koji ima bunar iz kog je prethodnih godina navodnjavao. Ove godine je i bunar presušio, nema vode. Ne znam kako da dođemo do vode. Nema šanse da se kišnica prikuplja. Mi nismo dobili kišu više od mesec dana – objašnjava Živanović.

U RHMZ-u kažu da se poslednjih godina Srbija sve češće suočava sa dužim periodima bez značajnijih padavina i neravnomernim rasporedom kiše tokom godine.

Iako godišnja količina padavina ne mora uvek biti značajno manja od višegodišnjeg proseka, sve veći problem predstavlja njihova raspodela.

– Padavine su koncentrisane u manjem broju dana, pri čemu se povećava broj događaja sa umerenim i jakim padavinama, dok istovremeno periodi bez kiše postaju duži, a visoke temperature povećavaju isparavanje, što dodatno produbljuje sušne uslove. Prema Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, naročito zabrinjava negativan trend letnjih padavina, za koje se očekuje da do sredine veka budu manje za oko 20 % – kažu u RHMZ-u.

Najizraženiji nedostatak vlage tokom letnjih meseci najčešće se javlja u Vojvodini, Pomoravlju, istočnim i jugoistočnim delovima Srbije, kao i u nižim predelima centralne Srbije.

– U Beogradu, delu centralne Srbije, a naročito na severu Bačke i Banata tokom jula osmotreno je manje od 10 mm padavina. Istovremeno, za razliku od prethodna dva leta, jugoistočna i jugozapadna Srbija su tokom dosadašnjeg dela leta zabeležile dovoljne količine padavina.

Samo tokom jula u nižim predelima osmotreno je između 40 i 80 mm, a na planinama od 80 do 160 mm, pri čemu je najveća mesečna količina zabeležena na meteorološkoj stanici Sjenica – navode u RHMZ-u.

Značajne posledice trpe i povrtarska proizvodnja, voćarstvo i stočarstvo. Najveći rizik imaju usevi koji se gaje bez sistema za navodnjavanje.

Međutim, aktuelna situacija na Dunavu i hidrosistemu Dunav–Tisa–Dunav otežava i ugrožava navodnjavanje i na područjima gde infrastruktura za navodnjavanje postoji.

– Za poboljšanje stanja vlage u zemljištu nisu dovoljni jednokratni lokalni pljuskovi. Potrebne su umerene i ravnomerno raspoređene padavine tokom više dana ili nedelja, kako bi voda mogla postepeno da se infiltrira u dublje slojeve zemljišta. Za značajniji oporavak vodostaja neophodne su padavine na širem slivnom području, reda veličine 100–200 mm, raspoređene tokom dužeg vremenskog perioda – kažu u RHMZ-u.

Agroekonomista Milan Prostran kaže da ovakvo stanje na Dunavu, kao i na sistemu Dunav-Tisa-Dunav nikada ranije nije zabeleženo. Podseća da je sistem DTD, nekada prvenstveno imao ulogu u odvodnjavanju.

– Mi smo se u proteklom veku više brinuli zbog visokih vodostaja, nego zbog niskih. Dunav je 1965. pretio da potopi čitavu Vojvodini i tada je oko 800.000 ljudi u Vojvodini angažovano u odbrani od poplava. Kanal DTD je izgrađen da bi napravio određenu relaksaciju Dunava protičući od Bezdana do Bele Crkve – priseća se.

Poslednjih godina, pod uticajem klimatskih promena, sve više se priča o potrebi navodnjavanja u proizvodnji hrane.

Prostran upozorava da ne bi bilo dobro da postojeće sisteme, zbog nedostatka vode sada stavimo van funkcije.

Zbog toga je neophodno da se što pre donesu mere i pronađu načini za bolje čuvanje vode i racionalniju upotrebe ovog resursa.

– Mi čekamo vode koje će se eventualno dogoditi na Zapadu, ali potrebno je da izgradimo brane, regulacije kako bismo predupredili oticanje voda u bespovrat. Moraju se raditi velike akumulacije kada su kišni dani, kada postoje dobri uslovi za sakupljanje vode. Da se stvaraju određeni depoi vode koji će u kriznim danima moći da zadovolje potrebe i čoveka i životinja i biljaka. Vrlo brzo se na tome mora raditi. To je veliki investicioni zahvat – objašnjava.

Dunav, podseća, zbog izgradnje hidroelektrana Đerdap 1 i Đerdap 2 ima izvesna usporavanja zbog čega se na određenim lokacijama javljaju velike količine šljunka ili peska kojima se korito Dunava smanjuje.

– Zbog svega što se dešava stručnjaci će morati da iznađu rešenja na pitanje kako izvrišiti produbljivanja korita kako bi Dunav imao određenu stalnu količinu vode. Sistem DTD je prilično zapušten. Već godinama se govorilo o izmuljavanju i uređivanju obala sistema, koji je ozbiljno zarastao u vrbake i drugo rastinje – navodi Milan Prostran.

Zbog toga količina padavina u slivovima Dunava, Save, Drine, Tise i drugih reka značajno utiče na vodostaje u Srbiji.

– Mi moramo bolje da gazdujemo našim vodotocima, pre svega, slivom Velike Morave. To su vode koje se mogu sakupljati zajedno sa vodama koje dolaze sa planina. Bitka za vodu će sve više da se zaoštrava, prvenstveno sa stanovišta opstanka čoveka. I voda će morati racionalnije da se koristi – kaže Prostran.

On dodaje da je mnogo više zabrinut kakve ćemo uslove imati pred početak nove poljoprivredne godine, već na jesen, od toga kakve će biti posledice po poljoprivredne kulture koje su još na parcelama.

U resornom ministarstvu kažu da je Srbija u poslednjoj deceniji uložila na stotine miliona evra u razvoj sistema za navodnjavanje i vodoprivrednu infrastrukturu u cilju povećanja produktivnosti i efikasnosti u sektoru poljoprivrede.

– Sredstvima zajma Fonda za razvoj Abu Dabija, u iznosu od oko 97 mil USD, stvaraju se uslovi za navodnjavanje više od 122.400 hektara poljoprivrednih površina na području Bačke, Banata i Srema, Šapca, Čačka, Pančevačkog rita, Topole i Paraćina.

Realizacijom projekata koji se finansiraju iz sredstava zajma Evropske banke za obnovu i razvoj, u iznosu od 48 mil EUR obezbeđuju se uslovi za navodnjavanje 1.910 hektara poljoprivrednih površina u Svilajncu i Negotinu, kao i za navodnjavanje 3.500 hektara voćnjaka i vinograda u Rumi i Sremskoj Mitrovici – navode u MInistarstvu poljoprivrede.

Iz sredstava zajma Fonda za razvoj Saudijske Arabije, u iznosu od 75 mil USD, predviđena je izgradnja vodnih objekata za navodnjavanje, i to: podsistema Novi Slankamen – II faza, podsistema Stari Slankamen, hidromeliracionog sistema „Surčinsko Donje polje“, distributivne mreže sistema za navodnjavanje Jaseničke kapi (II faza) u Topoli, čijom izgradnjom se stvaraju tehničke mogućnosti za navodnjavanje 8.750 hektara poljoprivrednih površina.

– Važno je napomenuti da povećanje površina koje se mogu navodnjavati obezbeđuje veću sigurnost poljoprivredne proizvodnje. Ali sistemi za navodnjavanje zavise od raspoloživih vodnih resursa. Kada su suše dugotrajne i kada su vodostaji izuzetno niski, mogućnosti zahvatanja vode su ograničene. Upravo zato se paralelno sa izgradnjom sistema za navodnjavanje radi i na povećanju kapaciteta za zadržavanje vode – izgradnji akumulacija – dodaju iz ministarstva.

Trenutno je u izgradnji akumulacija „Arilje“ na profilu „Svračkovo“, čijom će se izgradnjom obezbediti snabdevanje vodom oko 300.000 stanovnika u gradu Čačku i opštinama Arilje, Požega, Lučani i Gornji Milanovac, a u daljoj perspektivi ka Aranđelovcu, Topoli, Ljigu i Beogradu.

Pored vodosnabdevanja akumulacija će imati ulogu i za proizvodnju hidroenergije, poboljšanje kvaliteta voda, odbranu od poplava, povećanja garantovanog minimuma ispod brane u malovođu.

– Finansira se i izgradnja brane sa akumulacijom „Selova“ koja će obezbediti vodosnabdevanje za više od 400.000 stanovnika Kuršumlije, Blaca, Prokuplja, Žitorađe, Merošine, Doljevca i pojedinih naselja na teritoriji grada Niša. Ova brana obezbediće zaštitu od poplava, zaustavljanje nanosa, proizvodnju hidroenergije, uzgoj riba, turizam, privođenje kulturi sprudova u koritu reke Toplice i navodnjavanje poljoprivrednih površina I i II klase nizvodno od pregrade ukupne površine oko 3.500 hektara – kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Iz zajma Evropske banke za obnovu i razvoj uskoro počinje i izgradnja brane sa akumulacijom „Pambukovica“.

– Osnovna ideja izgradnje brane je formiranje akumulacije radi prihvatanja poplavnog talasa. Pored osnovne uloge, potrebno je obezbediti vodu i za ostale oblasti vodoprivrede, tako da buduća akumulacija ima višenamenski karakter i koristiće se za zaštitu od poplava, navodnjavanje oko 2.225 hektara poljoprivrednih površina, kao i za oplemenjivanje malih voda – kažu.

Periodi suše koje imamo poslednjih godina predstavljaju jednu od najznačajnijih posledica klimatskih promena u našem regionu.

Očekuje se da će toplotni talasi biti češći i intenzivniji, a sušni periodi duži, što dodatno povećava rizik za poljoprivredu, vodne resurse, energetiku i opasnost od požara na otvorenom prostoru.

Zbog toga su prilagođavanje klimatskim promenama, razvoj sistema za navodnjavanje, racionalno upravljanje vodnim resursima i blagovremeno upozoravanje od ključnog značaja za ublažavanje posledica ovakvih ekstremnih vremenskih prilika.