Vesti

Srbija planira da prvi put u svoj pravni sistem uvede Zakon o radnoj praksi. Ukoliko se zakon usvoji, poslodavci će biti u obavezi da sa praktikantima zaključuju ugovore o radnoj praksi i da im za radne prakse isplaćuju odgovarajuću naknadu. Praktikanti će imati pravo na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, vidi se iz nacrta zakona koji je nedavno objavljen.

Nacrt je, međutim, izlistao i šta sve nije radna praksa. Pa tako pod radnu praksu ne potpada volontiranje, dualno obrazovanje, studentska praksa, pripravnički staž, te praktična nastava i profesionalna praksa.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja objavilo je Nacrt zakona o radnoj praksi. Nacrt je na javnoj raspravi do 18. decembra, vidi se na sajtu e-konsultacije.

Radna praksa je u nacrtu definisana kao „aktivnosti koje praktikant obavlja kod poslodavca uz podršku i nadzor mentora, a koje su usmerene na sticanje praktičnih veština i iskustva za rad u određenom zanimanju u cilju unapređenja zapošljivosti, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje“.

Problemi koje zakon treba da reši

Pored veoma spore tranzicije, mlade u Srbiji karakterišu i relativno nepovoljni osnovni pokazatelji tržišta rada, navodi se u obrazloženju nacrta zakona.

U drugom kvartalu 2025, stopa nezaposlenosti lica starosti od 15 do 29 godina iznosi 16,9 odsto. Gotovo je dvostruko veća od stope nezaposlenosti svih lica starijih od 15 godina koja iznosi 8,5 odsto.

Sa druge strane, iznosi se podatak da je stopa zaposlenosti mladih 40,7 odsto. I da je značajno niža od stope zaposlenosti za starosnu kategoriju 15+ koja iznosi 51,5 odsto.

Nedostatak radnog iskustva jedna je od najčešćih prepreka za zapošljavanje mladih, navodi se.

Ukazuje se i da tranzicija od škole do prvog stabilnog ili zadovoljavajućeg posla traje veoma dugo u Srbiji. Skoro dve godine.

Posedovanje fakultetske diplome skraćuje vreme traženja posla (11,7 meseci). Mladima sa najnižim nivoom obrazovanja potreban je 41 mesec da pronađu prvi posao.

Posebno ranjiva grupa na tržištu rada su, kako se navodi, mladi koji nisu zaposleni, a istovremeno su i van procesa obrazovanja, nisu na školovanju ili obučavanja (NEET).

U drugom kvartalu 2025. godine, NEET stopa mladih u Srbiji (15-29) iznosila je 13,9 odsto.

Kakva rešenja se predlažu za radne prakse?

Jedna od odredbi u nacrtu budućeg propisa kaže da se radna praksa obavlja za zanimanje za koje se zahteva najviši nivo kvalifikacije koji je praktikant stekao kroz školovanje. I da ne može, mimo njegove volje, da obavlja radnu praksu u nižem nivou kvalifikacije – u toku prvih devet meseci od završetka školovanja.

Praktikant je, prema ovom nacrtu zakona, lice koje u momentu zaključenja ugovora o radnoj praksi ima najmanje 15, a najviše 30 godina života. I koje je steklo najmanje osnovno obrazovanje, a nije steklo radno iskustvo u zanimanju za koje obavlja radnu praksu.

Kada se radi o licu koje je starije od 30 godina, ono može biti angažovano kao praktikant, ako u periodu od 12 meseci pre zaključenja ugovora o radnoj praksi nije bilo radno angažovano.

Dalje, lice mlađe od 18 godina može da bude angažovano kao praktikant uz prethodnu saglasnost roditelja ili drugog zakonskog zastupnika i na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

Uslov je da obavljanje radne prakse ne ugrožava njegovo zdravlje, moral i redovno obrazovanje. Odnosno da takav rad nije zabranjen zakonom i propisima kojima se uređuje oblast utvrđivanja opasnog rada za decu.

Kada se radi o praktikantu koji je strani državljanin ili lice bez državljanstva, a koji obavlja radnu praksu, primenjivaće se odredbe zakona kojim se uređuje zapošljavanje stranaca, odnosno izdavanje dozvole za osposobljavanje i usavršavanje.

Ugovor o radnoj praksi i naknada

Prema nacrtu, poslodavac angažuje praktikanta za obavljanje radne prakse zaključivanjem ugovora o radnoj praksi. Na osnovu tog ugovora ostvaruje se ugovorena naknada.

Ugovorom o praksi se ne zasniva radni odnos. Ugovor se zaključuje na period koji ne može biti duži od šest meseci. A poslodavac može da zaključi sa istim licem ugovor o radnoj praksi samo jednom.

Praktikant ima pravo na naknadu za obavljane radne prakse za dane koje je proveo na obavljanju radne prakse, predviđa nacrt.

Visina naknada, kako se navodi, iznosi najmanje 60 odsto osnovne zarade za iste ili slične poslove od poslodavca i ona u sebi ne sadrži porez i doprinose.

U toku obavljanja radne prakse praktikant stiče prava iz obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja kao i zdravstvenog osiguranja. Odnosno, na naknadu koju će da dobija za radnu praksu se plaćaju porezi i doprinosi.

Radno vreme praktikanta, prema nacrtu, ne može da bude duže od 40 časova nedeljno. A ukoliko se radna praksa obavlja na poslu sa povećanim rizikom za koji je utvrđeno skraćeno radno vreme, praktikant ne može da radi duže od skraćenog radnog vremena.

Takođe, praktikant ne može da radi na dan praznika, predviđa budući propis.

Ograničenja za određene poslove kod poslodavca

Jedna odredbi u nacrtu propisuje i da poslodavac ne može da organizuje radnu praksu na poslovima na kojima je u prethodna tri meseca utvrdio višak zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena.

Takođe, tokom trajanja radne prakse, praktikant ne može da bude angažovan za obavljanje određenog posla, u slučaju povećanog obima posla kod poslodavca. Niti može da bude angažovan kao zamena zaposlenog kod poslodavca koji je privremeno odsutan sa rada.

Praktikanti će imati mentora

Praktikant će prema ovom nacrtu zakona imati i mentora. To može biti zaposleni koji poseduje najmanje dve godine radnog iskustva u zanimanju za koje se obavlja radna praksa. Mentor može biti i poslodavac ili preduzetnik ako nema odgovarajućeg zaposlenog.

Poslodavac će biti dužan da učini dostupnim informacije o uslovima obavljanja radne prakse. A posebno naknadu za obavljanje radne prakse i pravu na zdravstveno osiguranje.

To može uraditi u sredstvima javnog informisanja, na svojoj internet stranici ili oglasnoj strani, preko republičke organizacije nadležne za poslove zapošljavanja…

Šta radna praksa nije?

Radna praksa ne može da se obavlja na poslovima za koje je zakonom, predviđeno obavljanje pripravničkog staža. Odnosno polaganje stručnog ispita radi sticanja radnog iskustva u odgovarajućoj struci, navodi se u nacrtu.

Radnom praksom se, takođe, neće smatrati praktična nastava i profesionalna praksa koja se ostvaruje kod poslodavca ili kombinovano delom u srednjoj školi, a delom kod poslodavca.

Radna praksa, prema nacrtu, nije ni učenje kroz rad kod poslodavca, kao deo srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja – u smislu dualnog obrazovanja.

Takođe, pod radnom praksom se neće smatrati ni studentska praksa koju visokoškolska ustanova organizuje u okviru osnovnih i master studija, kao deo određenog studijskog programa.

Radnom praksom se ne smatra ni učenje kroz rad kod poslodavca, koje je deo modela realizacije nastave na studijskim programima u visokom obrazovanju, u smislu dualnog modela studija u visokom obrazovanju.

Takođe, pod radnu praksu neće spadati ni praktična nastava i praktičan rad kod poslodavca koje realizuju javno priznati organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih.

Radna praksa nije ni pripravnički staž, koji je uslov za rad na određenom poslu ili za polaganje stručnog ispita.

Radna praksa nije ni volontiranje, kao ni angažovanje stipendista mladih istraživača i studenata doktorskih akademskih studija uključenih u naučno-istraživački rad naučno-istraživačkih organizacija, a po osnovu godišnjeg konkursa za dodelu stipendije iz sredstava nauke.

Prednosti radnih praksi

Istraživanja u većini evropskih zemalja pokazuju da prakse povećavaju buduću zaradu mladih, navodi se u obrazloženju zakona. Prakse doprinose izgradnji veština koje nije moguće steći kroz formalni sistem obrazovanja i dovode do većeg zadovoljstva poslom.

Radne prakse za poslodavce donose mogućnost da testiraju potencijalne zaposlene i da sa najuspešnijima zasnuju radni odnos po isteku prakse. Na taj način prakse zapravo olakšavaju i ubrzavaju selekciju kandidata za zaposlenje, navodi se u obrazloženju.

Izvor: Forbes

Foto: Pixabay

Najuspešnija ekonomska celina u Srbiji u 2024. godini bila je Elektroprivreda Srbije (EPS), koja je najprofitabilnija i beleži najveće poslovne prihode, a raspolagala je i sa najvrednijim finansijskim kapacitetima, pri čemu ima kumuliran najveći ukupan gubitak, pokazao je „Godišnji izveštaj o poslovanju ekonomskih celina u privredi u 2024″, saopštila je Agencija za privredne registre (APR).

Drugo i treće mesto zauzeli su preduzeće Naftna industrija Srbije (NIS) Novi Sad i Srbijagas Novi Sad, a četvrto i peto mesto Grupa Alco investment Beograd i Coca-Cola HBC – Srbija.

U Godišnjem izveštaju analizirane su 722 ekonomske celine, u okviru kojih su matična privredna društva imala kontrolu nad 2.317 zavisnih i pridruženih pravnih lica. Ekonomske celine su angažovale ukupno 337.046 radnika.

Zavisni entiteti

Vodeću poziciju prema broju kontrolisanih pravnih lica zadržala je grupa Delta Holding Beograd sa 69 zavisnih entiteta, od kojih su 22 imala sedište u inostranstvu.

Kako se navodi, veliki obim konsolidacije prisutan je i kod ekonomskih celina MPZ Agrar Novi Sad i MPZ Agrar dva Novi Sad, koje su obuhvatale 44 odnosno 42 zavisna pravna lica.

Grupa Galens invest Novi Sad konsolidovala je ukupno 28 pravnih lica (pet sa sedištem u inostranstvu), a Milšped Beograd 22 entiteta (15 u inostranstvu).

Ekonomske celine su realizovale ukupne prihode od 5.928 milijardi dinara, a ukupni rashodi iznose 5.607 milijardi dinara.

Ostvarile su pozitivan neto rezultat od 255 milijardi dinara.

Neto dobitak je zabeležilo 605 konsolidovanih celina, koje su obuhvatale 1.961 zavisno i pridruženo pravno lice, dok je neto gubitak iskazalo 117 ekonomskih celina, u kojima je konsolidovano 356 zavisnih i pridruženih entiteta.

Ekonomske celine su koristile poslovnu imovinu vrednu 7.841 milijardi dinara i kapital u ukupnom iznosu od 3.599 milijardi dinara.

Raspolagale su sopstvenim izvorima finansiranja u vrednosti od 3.484 milijardi dinara, a njihove ukupne obaveze iznosile su 4.354 milijardi dinara.

Navedeno je da su kumulirale ukupan gubitak u visini od 853 milijardi dinara, a u tome iznos od 112 milijardi dinara prevazilazi vrednost kapitala.

Značajan doprinos ekonomskih celina poslovanju ukupne privrede pokazuje i to što su one realizovale po 29,5 odsto ukupnih prihoda i ukupnih rashoda na nivou privrede, ostvarivši 24 odsto neto dobitka i 11,4 odsto neto gubitka svih privrednih društava.

Angažovale su 30,7 odsto poslovne imovine i 31,4 odsto kapitala, ali su iskazale i petinu ukupnog gubitka.

Istovremeno, zapošljavale su nešto više od četvrtine svih radnika u privredi.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Republički Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Srbije saopštio je danas da su od 1. decembra povećane penzije, kao i ostala prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i naknade koje isplaćuje Fond za 12,2 odsto.

Naknada pogrebnih troškova na koju ima pravo lice koje je, u slučaju smrti korisnika penzije, snosilo troškove sahrane, povećana je na 85.686 dinara za sve kategorije korisnika penzija.

Osnov za isplatu naknade je original računa o plaćenim troškovima sahrane, koje Fondu dostavlja lice koje je snosilo troškove sahrane.

Zahtev za pogrebne troškove se podnosi filijali Fonda koja je obavljala isplatu penzije preminulom korisniku.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Inflacija u eurozoni u oktobru na godišnjem nivou pala je na 2,1 odsto, sa 2,2 odsto u septembru, dok na nivou Evropske unije iznosi 2,5 procenata, saopštio je Eurostat.

Identično smanjenje u odnosu na septembar od 0,1 odsto zabeleženo je i na nivou Evropske unije, prenosi Index.

Najniže stope inflacije u oktobru su bile na Kipru 0,2, u Francuskoj 0,8 i u Italiji 1,3 odsto, dok su rekorderi Rumunija sa 8,4, Estonija sa 4,5 i Letonija sa 4,3 odsto.

U poređenju sa septembrom, inflacija je smanjena u 15 država članica, u tri je ostala na istom nivou, a porasla je u devet zemalja.

Najveći doprinos inflaciji u evrozoni došao je iz sektora usluga – 1,54 odsto, a slede hrana, alkohol i duvan sa 0,48 i neenergetski industrijski proizvodi sa 0,16 odsto.

Cene energenata su u oktobru smanjene za simboličnih 0,08 odsto, čime je potvrđen trend stabilizacije i pada cena u tom sektoru.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Svaki treći radnik u Srbiji tokom prošle godine promenio je posao, a neto plata koju očekuju tražeći posao posla je u proseku 1.165 evra, pokazuje istraživanje koje je danas objavio portal Infostud.

U regionalnom istraživanju u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji učestvovalo 3.273 ispitanika iz Srbije.

Podaci otkrivaju visok nivo mobilnosti radnika u Srbiji, koji sličan u BiH i Severnoj Makedoniji, dok Hrvatska beleži nešto niži nivo promena posla.

Čak 59 odsto ispitanika u Srbiji planira da promeni posao tokom naredne godine, više od polovine zaposlenih prati tržište rada i razmatra nove prilike, čak i ako su trenutno zaposleni, ukazuje Infostud.

Na pitanje da li se plaše da bi mogli ostati bez posla, 30 odsto zaposlenih u Srbiji odgovara potvrdno, što znači da se svaki treći radnik povremeno oseća nesigurno, navodi Infostud, uz ocenu da je to očekivan nivo za tržište koje često prolazi kroz ekonomske i strukturne promene.

S druge strane, 42 odsto ispitanih kaže da se ne plaši, a 28 odsto o tome uopšte ne razmišlja i Srbija se tako nalazi na sredini regionalne skale.

Na osnovu odgovora, izračunate su očekivane prosečne neto plate po zemljama: Hrvatska: oko 1.650 evra, Srbija oko 1.165, Severna Makedonija oko 1.075 evra, BiH oko 1.050 evra.

U Srbiji se posebno izdvaja podatak da 64 odsto ispitanika očekuje platu u opsegu od 730 do 1.330 evra.

To znači da gotovo dve trećine radnika smatra da bi upravo taj okvir omogućio pristojan život, iznos koji nije luksuzan, ali obezbeđuje stabilnost i mogućnost dugoročnog planiranja.

Taj raspon očekivanja Srbiju jasno smešta u sredinu regionalne lestvice – iznad BiH i Makedonije, ali ispod Hrvatske, što se u potpunosti uklapa u razlike u troškovima života i standardu u svakoj od zemalja, zaključuje Inforstud.

Plata je i dalje glavni i presudni faktor pri odabiru posla, pokazalo je istarživanje, što je u Srbiji odgovorara oko 66 odsto ispitanika, Hrvatska izrazito prednjači, gde čak 74 odsto ispitanika smatra da je plata ključna u odluci za posao.

Odmah iza zarade, kandidati u Srbiji najčešće navode međuljudske odnose kao drugi najvažniji faktor i više od 60 odsto kaže da im je važno da rade u timu gde postoji međusobno poštovanje i dobra komunikacija, što je gotovo identično rezultatima u BiH i Severnoj Makedoniji.

Sigurnost posla jeste važna, ali ne presudna: navodi je nešto manje od 20 odsto radnika, što Srbiju ponovo smešta između Hrvatske i BiH.

Istraživanje je sprovedeno tokom Regionalnog sajma poslova od 14. do 21. oktobra.

Izvor: Infostud/Fonet

Foto: Pixabay

Država je na aukciji održanoj 25. novembra 2025. godine realizovala prodaju desetoipogodišnjih državnih obveznica u ukupnom iznosu od 5,98 milijardi dinara.

Ovom transakcijom nastavljeno je zaduživanje države na domaćem tržištu kapitala kroz reotvaranje emisije koja je investitorima prvi put ponuđena krajem januara ove godine.

Obveznice su prodate po stopi prinosa od 5,10 odsto na godišnjem nivou, što predstavlja blagi pad troškova zaduživanja u odnosu na prethodne aukcije iste hartije od vrednosti.

Silazni trend prinosa i realizacije

Analiza statistike trgovanja ovom emisijom pokazuje jasan trend smanjenja prinosa, ali i oscilacije u interesovanju investitora.

Prilikom prve emisije 23. januara 2025. godine, kada je država prodala obveznice u vrednosti od čak 111,33 milijarde dinara, izvršna stopa iznosila je 5,25 odsto, koliko iznosi i kuponska stopa. Već na aukciji 11. marta stopa je pala na 5,20 odsto, da bi se trend nastavio u maju sa 5,16 odsto, i konačno dostigao 5,10 odsto na novembarskom nadmetanju.

Ukupna vrednost ove emisije državnih hartija od vrednosti iznosi 180 milijardi dinara. Zaključno sa ovom novembarskom aukcijom, država je investitorima uspešno prodala obveznice u ukupnoj nominalnoj vrednosti od 168,4 milijarde dinara, pri čemu je cena obveznica blago rasla tokom godine prateći pad stope prinosa.

Kako nema zakazanih aukcija do kraja godine, nije plasirano 11,58 milijardi dinara državnog duga.

Investitori „njuše“ povećane rizike

Podaci ukazuju i na značajnu razliku u procentu realizacije. Dok je januarska premijera zabeležila visoku realizaciju od 92,78 odsto ponuđenog obima, kasnije aukcije beleže skromnije rezultate.

U martu je procenat realizacije pao na 36,63 odsto, u maju na 34,38 odsto, dok je na poslednjoj aukciji u novembru realizacija iznosila 34,06 odsto.

Iako je obim aukcije u novembru iznosio 17,56 milijardi dinara, ukupna tražnja je stala na 8,06 milijardi, od čega je prihvaćeno blizu šest milijardi dinara.

„Pad entuzijazma je evidentan, iako realizovana stopa celokupne emisije na prvi pogled nije loša. Čini mi se da tržište percipira povećane fiskalne rizike u svetlu krize oko NIS- a, nesigurne procene rats BDP-a, permamento prisutne političke krize i još uvek postojećeg rizika inflacije“, kaže za Nedeljnik Vladan Pavlović, analitičar Ipopema Securities.

Ko su bili kupci?

Kupcima obveznica iz desetipogodišnje emisije država će isplaćivati kupon od 5,25 odsto polugodišnje, svakog 27. januara i 27. jula, sve do datuma dospela 2035. godine.

Na poslednjoj aukciji učestvovalo je osam ponuđača, a podneto je ukupno 26 ponuda.

Kada se pogleda ko je na ovoj aukciji uspešno kupio državne obveznice, najviše prihvaćenih ponuda, ukupno šest, došlo je od investitora koji nastupaju preko kastodi računa.

Reč je o zbirnim računima preko kojih banke čuvaju i upravljaju hartijama od vrednosti za svoje klijente, koji mogu biti investicioni fondovi ili druge finansijske institucije.

Odmah iza njih su „ostala pravna lica“ sa pet prihvaćenih ponuda, dok su građani, koji se sve češće pojavljuju kao ulagači, ostvarili četiri kupovine. Banke, koje su inače tradicionalni kupci državnog duga, ovoga puta su imale tri prihvaćene ponude.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay