Biznis & Finansije

U Srbiji je u julu zabeležena deflacija od 0,1 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Godišnja inflacija u julu je bila 2,1 odsto, dok su potrošačke cene u prvih sedam meseci povećane za 1,8 odsto. Najviše su pojeftinili hrana i bezalkoholna pića, 1,6 odsto. Cene nameštaja, pokućstva i tekućeg održavanje stana pale su 0,7 odsto, a odeće i obuće 0,6 odsto. U julu su porasle cene rekreacije i kulture u proseku za 4,6 odsto, tranasport je poskupeo za 0,7 odsto, a troškovi stanovanja, vode, električne energije, gasa i drugih goriva za 0,2 odsto. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.

Sistem objedinjene naplate veoma dobro funkcioniše, ocenili su juče predstavnici Grupacije računovodstvenih agencija Privredne komore Srbije na sastanku sa predstavnicima Poreske uprave. Predstavnici Grupacije izrazili su zadovoljstvo načinom na koji je sistem osmišljen i  na koji funkcioniše bez većih problema i poteškoća, saopštila je PKS.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na jučerašnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na postojećem nivou od 8,5 odsto, saopštila je NBS.

Iako smo u jeku leta, pojam letovanja i ne pominje se baš često u domaćim medijima – zapravo kao da je zaboravljen usled aktuelne ekonomske situacije, donošenja zakona i promocije Beograda na vodi. Ali osim važnijih vesti od svođenja statistike gde Srbi, i da li uopšte letuju, glavni razlog za manjak tekstova na tu temu može se tražiti u sve tanjim novčanicima naših građana.

Prema podacima Turističke organizacije Srbije u prvih šest meseci ove godine došlo je za 3% manje turista nego tokom 2013: domaćih turista bilo je čak za 10% manje, što govori o nepovoljnoj ekonomskoj situaciji, ali je zato stranih bilo za 10% više, uprkos majskim poplavama. Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA Aleksandar Seničić istakao je da su poplave u mnogome smanjile broj odlazaka domaćih turista u inostranstvo preko agencija, pogotovo jer su prvi pokazatelji ranih bukinga u januaru pokazivali da će ih biti čak između 15 i 20% više.

Situacija u vezi sa brojem stranih turista u zemlji trebalo bi samo da se popravi zahvaljujući rekordnom broju posetilaca na Egzitu i dolasku novih na festival u Guči, ali tek početkom jeseni znaćemo u kojoj meri su se domaći turisti opredelili za štednju i letovanje u sopstvenoj zemlji, umesto na plažama Grčke, Crne Gore ili Tunisa, a po ugledu na srpskog premijera Vučića. Uz apel svojim ministrima da, ako smeju, provedu leto u Srbiji i samo na dva sata udaljenosti vožnjom od svog mesta zaposlenja u Vladi Srbije, Aleksandar Vučić je za odmor odabrao vikend na Borskom jezeru. „Mnogi su bili namršteni zbog takvog predloga“, napisao je tada Blic.

Do kraja jula u regionu je zabeležen loš početak sezone, sa padom broja turista u Hrvatskoj i Crnoj Gori, ponajviše zbog izuzetno lošeg vremena sa većim brojem kišnih i olujnih dana. U Hravtskoj je do predsezone i početka juna zabeleženo 9% manje noćenja nego lane, a Pobjeda prenosi da je u Crnoj Gori 13% manje turista nego u istom periodu prošle godine, iako podaci Republičkog statističkog zavoda govore da ih je na istom nivou kao 2013.

Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana.

Na regionalnom forumu Filantropija za zelene ideje održanom od 24. do 27. jula u Albaniji, proglašene su tri najbolje ideje, a svaki od pobedničkih timova nagrađen je sa po 10.000 dolara za njihovu realizaciju. Ideja prototipa automatizovane protočne sušare za voće, povrće i začinsko bilje zasnovane na principima energetske efikasnosti, Vladana Pantovića iz Knića, koju je predstavljao Igor Kojičić, osvojla je prvo mesto, dok je farma glista za proizvodnju humusa glistenjaka na poljoprivrednom gazdinstvu Stevana Čovića iz Subotice, osvojila  drugo mesto. Razvoj biciklističkog turizma u okolini Skadra, Eltjana Shkreli iz Albanije, osvojila je treće mesto.

Regionalni forum je organizovao Fond braće Rokfeler, u partnerstvu sa pet lokalnih fondacija iz regiona: Trag fondacija (Srbija), Partneri Albanija (Albanija), Centar za institucionalni razvoj (Makedonija), Forum građanskih inicijativa (Kosovo) i Fond za aktivno građanstvo (Crna Gora). Na odabir najboljih regionalnih ideja ove godine su pored žirija uticali i takmičari, tako što su davali svoje ocene za sve prezentovane ideje, a prosek njihovih ocena dodat je ocenama žirija.

Održavanju regionalnog foruma, prethodila su takmičenja na nacionalnim nivoima koja su organizovana od strane partnerskih fondacija. Na nacionalnom forumu za „Zelene ideje“, održanom u Srbiji tokom jula meseca ove godine, koji su pokrenuli Trag fondacija u partnerstvu sa USAID-om, Institutom za održive zajednice, Fondom braće Rokfeler i Erste Bankom, osim Vladana Pantovića i Stevana Čovića, nagrađen je i Nikola Grujičić iz Valjeva koji je predstavio projekat za proizvodnju organskih jaja i organske hrane za kokoške. Ove tri prvoplasirane ideje na nacionalnom forumu nagrađene su sa po 7.000 dolara.

U okruženju Nacionalnog parka Llogora u Albaniji takmičari su tokom dva dana predstavili niz inovativnih i zanimljivih ideja. Ideje su vrednovane u odnosu na njihovu ekonomsku održivosti i isplativost, uticaj koji imaju na lokalnu ekonomiju, društvo i obrazovanje, u kom obimu koriste čiste izvore energije i lokalne resurse.

„Ove godine je na regionalnom takmičenju bila izuzetno jaka konkurencija i veoma nas raduje činjenica da broj prijavljenih održivih ideja, iz godine u godinu raste. Nastavićemo da podstičemo i pružamo podršku kreativnim projektima i razvoju biznisa koji cene prirodna bogatstva i čuvaju životnu sredinu“, izjavila je Mia Vukojević, izvršna direktorka Trag fondacije.

Prethodne godine na regionalnom takmičenju prvu nagradu je odnela Anica Simović, diplomirani inženjer tehnologije biljnih proizvoda iz Raške, idejni tvorac solarne sušare za voće, povrće, začinsko i lekovito bilje i preduzeća „Ruj 036” iz Milatkovića u opštini Raška.

Ukupan izvoz Srbije u junu je bio 1,3 milijarde dolara i veći je za 5,2 odsto u odnsu na isti mesec 2013,saopštio je Republički zavod za statistiku.

Me]u 10 proizvoda sa najvećim izvozom, prvo mesto zauzimaju dizel automobili, snage do 1.500 cm3 (82 miliona dolara); zatim slede dizel automobili preko 1.500, ali ispod 2.500 cm3 (48 miliona, kukuruz (41 milion; setovi provodnika za avione, vozila i brodove, u vrednosti od 34 miliona dolara.

Naredno mesto zauzimaju automobili sa paljenjem svećicom, preko 1.000, ali ispod 1.500 cm3 (31 miliona dolara), delovi za rotacione električne mašine za 25 miliona, automobili sa paljenjem svećicom, do 1.000 cm3 za 22 miliona; spoljne gume za automobile za 20 miliona, lekova za 19 miliona i smrznute maline za 15 miliona dolara.

Junski uvoz je iznosio 1,74 milijarde dolara, što je povećanje od 7,7 odsto, u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Prvo mesto na listi prvih 10 proizvoda u uvozu nalaze se delovi i pribor za motorna vozila (148 miliona dolara). Drugi po značaju je prirodni gas (65 miliona), zatim gasna ulja (46 miliona), lekovi 39 miliona dolara.

Na uvoz dizel automobila, preko 1.500, ali ispod 2.500 cm3 potrošeno je 20 miliona dolara, zatim sledie delovi za turbine na vodenu paru (18 miliona), ulja za podmazivanje (17 miliona), kutije i gajbe od plastike 16 miliona, hartija i kartoni 13 miliona i žica od rafinisanog bakra 12 miliona dolara).