Regionalna grupacija „Agrokor“ je u prošloj godini ostvarila prihod od prodaje u visini od 30,1 milijarde kuna (oko 3,93 mlrd EUR) i dobit u iznosu od 34 miliona kuna (oko 4,451 mil EUR, pokazuju konsolidovani podaci o poslovanju. Prihod od prodaje veći je za 1,34% u odnosu na godinu ranije, dok je dobit dvostruko manja nego u 2012. godini, preneo je „Tportal.hr“.
Prema najnovijem istraživanju koje je sprovela kompanija A.T. Kearney (A. T. Karni) u bankarskom sektoru u 2014. godini se ne očekuju brzi obrti. Iako ekonomski oporavak Evrope konačno počinje, banke oklevaju da se upuste u velike promene. Uspešno će poslovati one poslovne banke koje budu imale pametne strategije u vitalnim oblastima – distribuciji, digitalizacii i ekonomičnosti.
Stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosila je u drugom kvartalu ove godine 20,3 odsto od ukupnog broja aktivnih stanovnika (zaposleni i nezaposleni) i manja je za 0,5 procenata u odnosu na prethodno tromesečje, saopštio je na osnovu Ankete o radnoj snazi, Republički zavod za statistiku. Od toga se 19,5 odsto odnosi na mušku i 21,3 odsto na žensku populaciju.
Stopa nezaposlenosti u Beogradskom regionu iznosila je 18,3 odsto, a u Regionu Vojvodine 21,6. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije stopa nezaposlenosti iznosila je 18,3 procenta, dok je u regionu Južne i Istočne Srbije iznosila 23,3 odsto.
Stopa zaposlenosti, koja predstavlja procenat zaposlenih u ukupnom stanovništvu starom 15 i više godina, u drugom kvartalu iznosila je 39,5 odsto, pri čemu je zaposlenost muškaraca bila 46,7 a žena 32,8 odsto.
Najveća stopa zaposlenosti bila je regionu Šumadije i Zapadne Srbije 42,1 odsto, a zatim u Vojvodini 39,4 odsto. U Beogradskom regionu, ta stopa iznosila je 38,9 odsto, a u regionu Južne i Istočne Srbije 36,8.
Stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu manja je za 0,5 procenata u odnosu na prvi kvartal, kada je bila 20,8 odsto, dok stopa zaposlenosti beleži porast od 1,1 procentni poen, jer je u prvom tromesečjui iznosila 38,4 odsto.
Stopa neformalne zaposlenosti u drugom kvartalu 2014. veća je za 0,7 procentnih poena, odosno porasla je sa 20,5 na 21,2 odsto.
Tu stopu predstavlja broj lica koja rade bez formalnog ugovora o radu u ukupnom broju zaposlenih. Ta kategorija obuhvata zaposlene u neregistrovanoj ili registrovanoj firmi, ali bez formalnog ugovora o radu i bez socijalnog i penzionog osiguranja, kao i neplaćene pomažuće članove domaćinstva.
Radnu snagu (aktivno stanovništvo) čine sva lica koja rade, makar jedan sat sedmično, ili aktivno traže posao sa ciljem sticanja sredstava za život.
Anketa je sprovedena u drugoim kvartalu na uzorku od oko 10.000 domaćinstava, a prikupljeni su podaci o demografskim obeležjima za sva anketirana lica, kojih je bilo više od 23.000. Podaci o radnoj aktivnosti prikupljeni su za 20.481 lice.
Tokom prvog kvartala 2014. godine, došlo je do blagog rasta iznosa bruto problematičnih kredita, koji na kraju prvog kvartala 2014. godine iznose 403,4 mlrd dinara, odnosno 2,0% više nego na kraju četvrtog kvartala 2013. godine. Kod dominantne kategorije – sektora privrede (privredna društva i javna preduzeća) dolazi do blagog povećanja pokazatelja NPL-a delimično i pod uticajem pada kreditne aktivnosti , koji je sada 26,5%. Sektor stanovništva je znatno ispod proseka NPL-a i tokom T1 2014. godine je ostao na relativno bezbednom nivou od 9,6%, piše u izveštaju NBS o poslovanju banaka za prvi kvartal ove godine.
Ostali sektori koji uključuju i lica u stečaju osim banaka i dalje iskazuje najviši nivo problematičnih kredita sa NPL pokazateljem na nivou od 35,4%. Aktivnosti banaka po osnovu ustupanja dospelih potraživanja licima van finansijskog sektora tokom T1 2014.godine rezultirale su izmeštanjem dodatnih 3,6 mlrd dinara – po isključenju međubankarskih prenosa.
Sposobnost bankarskog sektora da apsorbuje potencijalne rizike po osnovu trenutnog nivoa NPL-a je i tokom T1 2014. godine ostala na izuzetno stabilnom nivou. Na kraju T1 2014. godine nivo bruto problematičnih kredita pokriven je regulatornim rezervisanjima za bilansne izloženosti u iznosu 114,3%, a računovodstvenim ispravkama vrednosti po MRS-
ima 55,2%.
Na tromesečnom nivou nije došlo do značajne promene nivoa bruto problematičnih kredita privrednih društava (u nominalnom iznosu povećani su za 2,6%). Ukupno posmatrano, nivo bruto NPL privrednih društava je za 6,2 mlrd dinara veći u odnosu na kraj
godine, s tim što treba imati u vidu izmeštanje dela NPL-a do kojeg je došlo oduzimanjem dozvole za rad Univerzal banci A.D. Beograd tokom januara 2014. godine.
Privredna grana građevinarstvo, koja čini 9,8% ukupne bruto kreditne aktivnosti privrednih društava, odnosno 17,8% ukupnog NPL-a, iskazuje daleko najviši nivo pokazatelja NPL-a od 53,4%.
Dominantne privredne grane – prerađivačka industrija i trgovina na veliko i malo, sa učešćem od preko 66,4% ukupne kreditne aktivnosti prema privrednim društvima,doprinose ukupnom bruto NPL-u privrednih društava sa 63,0% (T4 2013. godine je iznosio 61,3%).
Problematični krediti fizičkih lica
Problematični krediti fizičkih lica iskazuju nivo značajno ispod proseka ukupnog portfolija i na kraju T1 2014. godine imaju bruto NPL pokazatelj od 10,95%. Dominantan udeo u ukupnom NPL-u fizičkih lica nastaje po osnovu kredita za stambenu izgradnju koji na kraju T1 2014. godine doprinose ukupnom NPL-u fizičkih lica sa 29,8%, uz udeo od 47,2% u ukupnoj bruto kreditnoj aktivnosti fizičkim licima.
Uz dominantan udeo kategorije kredita za stambenu izgradnju u ukupnom NPL-u fizičkih lica, značajan doprinos imaju i gotovinski krediti, koji učestvuju sa 25,7%, pa je kumulativno učešće ove dve najveće kategorije u ukupnim NPL kreditima fizičkih lica 55,6%, dok je učešće ove dve kategorije u ukupnoj bruto kreditnoj aktivnosti prema fizičkim licima 73,1%
Bivšim vodećim akcionarima naftne kompanije Jukos sud je dodelio $ 50 milijardi štete protiv Rusije u jednoj od najvećih ikada vođenih arbitraža protiv jedne suverene države, prenosi Fajnenš Tajms.
Niška AIK banka, nakon lošeg prvog tromesečja tekuće godine, objavila je solidan drugi kvartal koji je doneo bruto dobit u prvih šest meseci od 1,04 milijarde dinara što je 2,1% više u odnosu na isti period 2013. godine.
Tačno 18 evropskih zemalja ima skuplju obuću od one u Srbiji a drugih 18, jeftiniju. Kad bi i po prihodima Srbija bila na evropskoj sredini, podatak da nam je obuća za 0,9% jeftinija od evropskog proseka bio bi za radovanje, ali nije tako, piše Makroekonomija.org. Pošto su nam porodična primanja manja za više od 50% od tog proseka Evrope ispada da je nakon građana Crne Gore, u Srbiji najteže kupiti garderobu.
Na Produktnoj berzi u Novom Sadu ove sedmice je nastavljen trend intenzivnog trgovanja, sa prodatih 3.605 tona proizvoda, ukupne vrednosti 74.400.050 dinara. Ugovorena je prodaja 200 tona ovogodišnjeg kukuruza po ceni od 14,3 dinara po kilogramu, sa uračunatim PDV-om, sa isporukom u oktobru.
Studenti Matematičkog fakulteta u Beogradu, Lazar Radosavljević, Nikola Cimbaljević, Đorđe Relić i Daniel Šaranović, u utorak putuju u Sijetl gde će sa mentorom Srđanom Božovićem, kao tim BarFoo predstavljati Srbiju u Svetskom finalu Imagine Cup-a, najvećeg studentskog takmičenja u oblasti tehnologije, koje počinje 29. jula i traje do 2. avgusta ove godine.
EU diplomate razmatraće danas uvođenje dalekosežnih sankcija prema Rusiji koje uključuju zabranu svim Evropljanima da kupuju obveznice i akcije izdate od strane velikih ruskih banaka. To je jedna od mera koja se navodi u dokumentu u koji je imao uvid Fajnenšl Tajms. Mere obuhvaćene u tom dokumentu na deset strana pripremila je Evropska komisija i poslala nacionalnim vladama. Među predloženim sankcijama je i zabrana listiranja novih hartija od vrednosti ruskih banaka na evropskim berzama kojom se one onemogućavaju da na Londonskoj i drugim EU berzama prikupljaju novac od neevropskih investitora.