Gotovo dva prema jedan – 64 odsto prema 33 odsto – Amerikanaca kaže da SAD više ne pruža jednaku šansu svojim građanima da napreduju, pokazuje Blumbergova anketa na nacionalnom nivou. A neki kažu da vlada ne čini mnogo da pomogne.“ Ima mnogo mera koje olakšavaju bogatima da budu još bogatijio bogatiji, a da siromašni ostanu tug de jesu“, kaže Rajan Sekac, 26 ,mašinski inženjer iz Vesterlija sa Rod Ajlenda.
Evropski poreski obveznici snažno se protive zbog toga što njihovi džepovi ispaštaju za greške banaka. EU je sve bliže dogovoru o zajedničkom mehanizmu za spasavanje problematičnih banaka, I pritom nastoji da izbegne bilo kakav već viđeni scenario: da poreski obveznici svojim sve manjim platama finansiraju spašavanje EU banaka. Ministri finansija EU okončali su rano danas maratonske razgovore, mada će se sledeće nedelje naći ponovo, u pokušaju da postignu dogovor uoči samita EU. Neuspesi banaka evrozone, koji su izazvali evropsku finansijsku krizu, naročito su pogodili ekonomije Irske, Španije i Kipra.
Srpskom radniku nikad neće svanuti, jer je radnička klasa odavno otišla u pakao umesto u raj. Ne treba gajiti iluzije da će nam i u skorijoj budućnosti biti bolje izjavio je početkom godine u jednoj anketi sociolog Ratko Božović, dok još izmena Zakona o radu nije bilo na ovako izglednom vidiku.
Sad kad se čini da Zakon samo što nije stupio na snagu – a sindikati prete štrajkom i bojkotom- “radnička klasa” odjednom je, posle duge apstinencije, postala termin koji se ponovo pojavljuje u javnom diskursu.
U nedavnom gostovanju na Peščaniku, istoričar Branka Prpa rekla je da se novim zakonom o radnim odnosima, “zapravo eliminiše svaka mogućnost da radnička klasa ostvari ona prava koja je ostvarila u proteklih sto godina”.
“Nova država Srba, Hrvata i Slovenaca je bila potpisnik Versajskog ugovora kojim su se na globalnom nivou regulisala prava radnika, od osmosatnog radnog vremena do uslova rada, do procedura u smislu primanja i otpuštanja s posla, do prava na sindikalno organizovanje, na kraju do prava na generalni štrajk”, objasnila je Prpa iznoseći stav da se novim zakonom suspenduje jedan civilizacijski rezultat.
Upravo izmene Zakona o radu koje su aktuelne u sve tri države Sloveniji Hrvatskoj i Srbiji proizvela je i ponovno međusobno savetovanje sindikata iz nekadašnjih republika. Tako je tako nedavno gost Saveza samostalnih sindikata Srbije bila delegacija Saveza slobodnih sindikata Slovenije. Ovaj sindikat je, kako tvrde njegovi predstavnici, uprkos zahtevima međunarodnih institucija i poslodavaca sličnim onima u u Srbiji, uspeo da se izbori za za očuvanje nekih prava, poput nadoknade za nezaposlene na duži period, produžavanje otkaznog roka u slučaju kada ugovor o radu otkazuje poslodavac i o otpremnini za rad na određeno vreme, a uveden je i institut privremenog čekanja na rad, gde radnik u slučaju da poslodavac ne može da mu obezbedi posao, dobija 80 odsto zarade. Novi zakon o radu Slovenije donet je ove godine i već je, tvrde slovenački sindikalci dao neke povoljne rezultate, i to u smanjivanju broja atipičnog rada, i smanjivanju broja agencija za privremeno zapošljavanje.
U Hrvatskoj je vlada nakon pritisaka s mnogih strana prošle nedelje iz procedure povukla predlog novog zakona o radu, ali kao razlog nije naveden strah od sindikata koji su prošle nedelje izašli na ulice, već usuglašavanje sa Evropskom unijom čije je zakonodavstvo komplikovano. Jedan od saborskih zastupnika Srđan Gjurković objasnio je medijima da je izuzetno bitno da se donese zakon o radu, jer “pokušavamo svi zajedno da učinimo najbolje za konkurentnost hrvatske države, za konkurentnost za preduzetnike i normalno zaštitimo prava radnika. Kod tih stvari situacija je uvek dosta složena, ali, novi Zakon o radu se mora doneti”.
Kao i srpska i hrvatska vlada je zatražila “tajm aut” da sa sindikatima raspravi odredbe novog zakona koji bi, trebalo da uđe u procedure januaru.
U Srbiji se i dalje očekuje da Zakon o radu bude usvojen u februaru, iako ovaj zakon, po izjavama iz Svetske banke nije na listi uslova da Srbija dobije kredit od ove institucije.
Usvajanje zakona o privatizaciji, stečaju i građevinskim dozvolama do kraja godine je uslov da Srbija dobije kredit od 250 miliona dolara od Svetske banke izjavio je u intervjuu za RTS direktor Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen. „Četvrti, Zakon o radu, nije naš uslov, ali će za sve biti bolje ukoliko se i on ubrzo promeni“.
Srpski poslodavci, Savet stranih investitora, nemački investitori u Srbiji, očekuju nova zakonska rešenja sa nestrpljenjem i tvrde, kao i ministar privrede Saša Radulović, da će sa novim zakonom biti otvoren put za nova radna mesta, ili kako je to nedavno rekao predsednik Saveta stranih investitora (FIC) Frederik Kuen:“Zakon o radu je isuviše složen i krut. Posledica toga je da, ako zaista želite da otpustite ljude, on vas neće sprečiti, ali ćete oklevati da zaposlite ljude zbog velikog broja tehničkih koraka za zapošljavanje i otpuštanje“.
Dok se ovaj region tek sprema da zabeleži prva iskustva sa fleksibilizacijom radnog zakonodavstva, njihove kolege su već izvele svoja iskustva. U Nemačkoj je zakon doveo do velikog raslojavanja između radnika zaposlenih po uslovima starog i novog zakona i oborio cene nadnica. U globalu međutim, tvrdi jedna studija ekonomista MMF, fleksibilizacija, kombinovana sa aktivnim merama zapošljavanja daje dobre rezultate i vidljive pomake u vraćanju radnika na posao.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Gasprom, ruska vlada i Evropska komisija traže rešenje koje bi u potpunosti stavilo ad akta antimonopolsku istragu koju je Brisel najavio protiv Gasproma a zbog navodnog monopolskog ponašanja, izjavio je Fajnenšl Tajmsu Aleksandar Medvedev, šef Gaspromovog odeljenja za izvoz. Tri strane „pokušavaju da pronađu obostrano prihvatljivo rešenje“, rekao je Medvedev.
Industrijska proizvodnja je u oktobru imala međugodišnji rast od 5,2%, a u periodu januar-oktobar rast je iznosio 6,2%. U oktobru je rast rudarstva iznosio 6,9%, prerađivačke industrije 4,4% i električne energije 8%. U periodu januar-oktobar rast je iznosio 5,9%, 5,7% i 8,6%, respektivno, prenosi sajt Makroekonomija.org.
Azijske zemlje pokazale su bolje rezultate od ostatka sveta u nanovijem PISA istraživanju, koji ocenjuje znanje i veštine 15 -godišnjaka na globalnom nivou. Đaci iz Srbije su u PISA testiranju 2012. godine poboljšali rezultate u odnosu na prethodno ispitivanje, ali su iza proseka zemalja OECD i većine članica EU.
PISA 2012 testom obuhvaćeno je više od 510.000 studenata u 65 zemalja i privreda u matematici, čitanju i nauci. Glavni fokus je bio na matematici jer je znanje iz matematike dobar pokazatelj uspeha mladih kasnije u životu. Ta znanja utiču na njihovu sposobnost da nastave sa obrazovanjem i u snažnoj su korelaciji sa visinom njihovih zarada tokom radnog veka.
Šangaj – Kina , Singapur su u vrhu u matematici, s tim što su šangajski studenti postigli rezultate koji su iznad većine OECD zemalja i ekvevivalentni su trogodišnjem školovanju (dakle sa boljim veštinama jednakim trogodišnjem školovanju). Hongkong – Kina , Kineski Tajpej, Koreja, Makao – Kina, Japan, Lihtenštajn, Švajcarska i Holandija su takođe u grupi najuspešnijih zemalja.
„Sa visokim nivoom nezaposlenosti mladih, rastućom nejednakošću i potrebom da se poveća rast u mnogim zemljama, sada je važnije nego ikad da mladi ljudi nauče veštine koje su im potrebne za uspeh“, rekao je generalni sekretar OECD-a Anhel Guria tokom predstavljanja rezultata u Vašingtonu. „U globalnoj ekonomiji, konkurentnost i mogućnost zapošljavanja će zavisiti od toga šta ljudi mogu da urade sa onim što znaju. Mladi su budućnost , pa svaka zemlja mora da učini sve što može da unapredi svoj obrazovni sistem i perspektive budućih generacija. “
Istraživanje otkriva nekoliko karakteristika najboljih obrazovnih sistema. Zemlje u vrhu liste, naročito u Aziji , stavljaju poseban akcenat na odabir i obuku nastavnika, ohrabruju nastavnike da sarađuju i daju prioritet ulaganju u kvalitet nastavnika, a ne veličini razreda. Ove zemlje su takođe postavile jasne ciljeve i daju autonomiju nastavnicima u učionici da te ciljeve ostvare .
Deca, čiji roditelji imaju velika očekivanja, postižu bolje rezultate: oni imaju tendenciju da se više potrude u školi, imaju više poverenja u sopstvenu sposobnost i više su motivisana da uče.
Među zemljama gde su zabeleženi bolji rezultati u matematičkim sposobnostima do 2012, u 25 zemalja je bilo poboljšanja, 25 nije pokazalo nikakve promene i 14 zemalja su imale lošije rezultate. Brazil, Nemačka, Izrael, Italija, Meksiko, Poljska, Portugalija, Tunis i Turska su pokazale konzistentan napredak u ovom periodu . Šangaj – Kina i Singapur su poboljšli njihove već snažne performanse pokazane u 2009 .
Italija , Poljska i Portugal takođe su povećali svoj udeo u vrhu i smanjili udeo među učenicima sa slabijim rezultatima. Nemačka, Meksiko i Turska takođe su uspeli da poboljšaju performanse svojih najslabijih učenika, od kojih su mnogi došli iz društveno – ekonomski ugroženih sredina. Ovo pokazuje da zemlja istovremeno može poboljšati pravičnost i podići performanse svojih učenika.
Davanje svakom detetu šanse da uspe je od suštinskog značaja, kaže OECD. Oko 23 % učenika u zemljama OECD, a 32 % ukupno , nije uspelo da savlada najjednostavnije matematičke probleme. Bez ovih osnovnih veština, oni su najverovatnije “predodređeni” da rano napuste školu i idu u susret teškoj budućnosti . Neke zemlje su uspele da stvore uspešne sisteme pomoći đacima sa slabim rezultatima: Kolumbija, Finska, Irska, Nemačka, Meksiko i Poljska su uspeli da uspostave sistem za identifikaciju i podrže u ranom periodu one među svojim učenicima i školama koji zaostaju, što se očitovalo i u poboljšanju PISA rezultata.
Ostali ključni rezultati su:
Rodni jaz
Dečaci su bolji nego devojke u matematici. Postigli su bolje rezultate u 37 od 65 zemalja i privreda, dok su devojčice nadmašile dečake u 5 zemalja. Jaz između polova je relativno mali, a u samo šest zemalja je veći od protivvrednosti od pola godine formalnog školovanja.
Jaz je najširi među najboljim studentima, i dalje širok među najslabijim studentima i otprilike isti kod prosečnih učenika. Devojke se takođe osećaju manje motivisanim da uče matematiku i imaju manje poverenja u svoje sposobnosti od dečaka .
Između 2000 i 2012, jaz u performansama čitanja – gde su devojke u prednosti – proširio se u 11 zemalja i privreda. Dečaci i devojčice pokazuju slične peformanse kad je reč o nauci.
Čitanje
Od 64 zemalja i privreda sa uporedivim podacima do 2012, 32 su poboljšala svoje performanse čitanja, 22 ne pokazuju nikakve promene, i u 10 zemalja su ove veštine pogoršane. Čile, Estonija, Nemačka, Mađarska, Izrael, Japan, Koreja, Luksemburg, Meksiko, Poljska, Portugalija, Švajcarska i Turska poboljšale su svoje performanse čitanja pokazuju rezultati.
U zemljama OECD, 8,4 % učenika je pokazalo vrhunske rezultate u čitanju. Šangaj – Kina ima najveći udeo vrhunskih učenika- 25,1 % . Više od 15 % učenika u Hong Kong- Kina, Japanu i Singapuru su među najboljima u čitanju, kao i više od 10 % učenika u Australiji, Belgiji, Kanadi, Finskoj, Francuskoj, Irskoj, Koreji , Lihtenštajnu, Novom Zelandu, Norveškoj i kineski Tajpejiu.
Nauka
Šangaj – Kina, Hong Kong -Kina, Singapur , Japan i Finska su među prvih pet zemlaja čiji su student najbolji u nauci na PISA testu 2012. Estonija, Koreja, Vijetnam, Poljska, Kanada, Lihtenštajn, Nemačka, Kineski Tajpej, Holandija, Irska, Australija, Makao – Kina, Novi Zeland, Švajcarska, Slovenija, Velika Britanija, Češka i Belgija imaju ocene iznad proseka OECD u nauci.
U zemljama OECD , 8,4 % učenika su pokazali vrhunske rezultate u nauci i rezultate na najvišim nivoima. Ovu brojku treba uporediti sa više od 15% studenata u Šangaju – Kini (27,2 % ) , Singapuru ( 22,7 % ), Japanu ( 18,2 % ), Finskoj (17,1 % ) i Hong Kong- Kina (16,7 %) .
Škole i studenti
Kvalitetniji sistemi škola imaju tendenciju da izdvoje sredstva na ravnopravniji način u društveno ekonomskom kontekstu između uspešnih i škola koje imaju ispodprosečne rezultate.
Odnosi na relaciji učitelj -učenik poboljšani su između 2003 i 2012 u svim osim jedne zemlje, pokazuju ocene učenika. Disciplinski je klima takođe poboljšana tokom ovog perioda, i to na nivou proseka zemalja OECD i u 27 zemalja i privreda pojedinačno.
Bolji odnosi na relaciji nastavnik -učenik su snažno povezani sa većim angažmanom učenika u školi .
Učešće učenika imigranata u zemljama OECD povećano je sa 9% u 2003 na 12% u 2012 . Tokom ovog perioda, jaz u performansama između đaka imigranata i učenika bez imigrantskog porekla, ali sa sličnim socio-ekonomskim statusom smanjen je za 11 poena, što je ekvivalentno tromesečnom školovanju .
OECD PISA rezultati pokazuju šta je moguće postići u obrazovanju kroz pokazivanje rezultata učenika u zemljama sa najboljim rezultatima i sistemima obrazovanja koji najbrže napreduju.. Nalazi omogućavaju kreatorima politike širom sveta da izmere znanja i veštine učenika u svojim zemljama u poređenju sa onima u drugim zemljama, da postave ciljeve politika prema merljivim ciljevima ostvarenim u drugim obrazovnim sistemima, i uče iz politika i prakse primenjenih na drugom mestu.
Tržište Srbije još uvek je nedovoljno razvijeno, posebno kada se radi o velikim trgovinskim lancima i hipermarketima, ali to tržište ima najveći potencijal u regionu, istaknuto je na BIZLife regionalnoj konferenciji ’FMCG sektor do 2020’. Vrednost domaćeg tržišta robe široke potrošnje iznosi 70,6 milijardi dolara, a procenjuje se da će 2016. iznositi 105 milijardi dolara, izjavio je Rasim Ljajić, ministar trgovine i telekomunikacija.
Nema toga ko početkom prošle nedelje nije pomenuo Južni tok. Projekat o kojem se toliko dugo govorilo, započeo je na najvišem nacionalnom nivou, pošto je predsednik Srbije u Palati Srbije ceremonijalno dao nalog za početak zavarivanja prvog spoja gasovoda u Šajkašu. Srpska i ruska strana su potpisale Protokol o zajmu, Ugovor o tranzitu i Ugovor o povezivanju delatnosti od opšteg interesa. Svečarsku atmosferu već je prethodno narušilo nagađanje da li će tom činu prisustvovati i ministarka energetike Zorana Mijalović koja je do kraja u ime vlade i potpisala Ugovor.
Od pominjanja u pozitivnom smislu izgradnje gasovoda „Južni tok“ kroz Srbiju koja se smatra jednom od najvrednijih investicija u zemlji u poslednjih nekoliko decenija, (1,9 milijardi evra) sa deonicom transnacionalnog gasovoda kroz Srbiju, dugom 421 kilometar, na kojoj će direktno biti zaposleno 25. 000, a posredno do 100.000 radnika iz srpskih građevinskih kompanija, proizvođača opreme i preduzeća iz uslužnih delatnosti, prešlo se na pominjanje ovog i drugih poslova i odnosa sa Rusijom u kontekstu previranja u Ukrajini i odluke tamošnje vlade da prekine pregovore oko približavanja Evropskoj uniji što je na ulice izvelo opoziciju i izazvalo krvave nemire.
Najeksplicitniji je u tome bio Vuk Drašković lider SPO koji je u intervjuu Danasu rekao da je Srbija u velikoj opasnosti da postane Ukrajina i da su sve snažniji spoljni pritisci da se odreknemo Evropske unije, da i ekonomski i vojno pristupimo jednom drugom savezu, i da plima takve propagande narasta i u samoj Srbiji.
Izgradnju „Južnog toka“ kroz Srbiju će realizovati zajedničko preduzeće „Južni tok Srbija“, u kojem Srbijagas ima 49 odsto, a ruski Gasprom 51 odsto vlasništva. Po tome je srpski posao i jedinstven jer u svim drugim zemljama, je domaći državni udeo veći od Gaspromovom.
Kako je rekao Drašković “bratskoj Srbiji”, „i u sferi ekonomske i energetske saradnje, (Rusi) ispostavljaju račune koje nisu ispostavili “bratskoj Bugarskoj”, recimo. Volim Ruse, i to ne krijem. Srbi vole Ruse. Većina Srba, međutim, ne voli da im ni onaj koga vole zamračuje kuću i zavrće uši„.
O oba viđenja stvari pisali smo i prošle i ove godine.
Reč nedelje je naša stalna rubrika – svake nedelje uredništvo „Biznisa i Finansija“ bira reč za koju veruje da će obeležiti narednih sedam dana. Od petka do petka agencija Real Time Clipping prati pojavljivanje ove reči u ekonomskom i političkom kontekstu.
Poreska uprava Srbije danas je saopštila da je od ukupnog poreskog duga od 601,4 milijarde dinara nenaplativo 405,9 milijardi. Taj deo poreskog duga nije moguće naplatati, kako je objašnjeno, zbog primene zakona koji se odnose na preduzeća u stečaju, likvidaciji, kao i onih koja su brisana iz registra. Od 195,5 milijardi dinara duga za koji ne postoji zakonska zabrana naplate, ne može da se naplati 154,6 milijardi dinara zbog reprograma i unapred pripremljenih planova reorganizacije dužnika. Među najvećim poreskim dužnicima su preduzeća u državnom vlasništvu i banke u stečaju. Poreska uprava procenjuje da će ove godine naplatiti 95 odsto javnih prihoda, planiranih budžetom.
Zagrebačka kancelarija Privredne komore Srbije (PKS), zatvara se nakon samo godinu i po dana rada. Odluka o povlačenju usledila je nakon što je Hrvatska gospodarska komora (HGK) ove godine ugasila svoju kancelariju u Beogradu, napominju hrvatski mediji, ali direktor zagrebačke kancelarije PKS-a Drenislav Žekić tvrdi da odlazak srpske komore nije „uzvratni čin“, već da je posledica štednje. „Ne mislim da je to pametna odluka, ali ne odlučujem o tome. Razlog je nedostatak novca“, prokomentarisao je Žekić odluku o gašenju zagrebačke kancelarije PKS-a u Zagrebu do kraja godine.