Hrvatska antimonopolska agencija ocenjuje da će Agrokorovo preuzimanje Merkatora imati značajan uticaj na konkurenciju na tržištu, pa ga zato nije moguće odobriti bez određenih uslova. Naime, spajanje Agrokora i Merkator na delovima hrvatskog maloprodajnog tržišta rezultiralo bi tržišnim učešćem iznad 40 odsto, pišu hrvatski mediji.
Gradske vlasti u Amsterdamu angažovale su ulične alkoholičare kao čistače, koje nakon obavljenog posla isplaćuju u cigaretama, pivu i gotovini. Kritičari ovakvog poteza tvrde da se time podstiče zavisnost, ali gradske vlasti odgovaraju da su na ovaj način rešili problem javne intoksikacije.
Sletanjem aviona „Airbus A340-500“ na aerodrom „Changi“, koji je putovao više od 19 sati od Njujorka do Singapura, nakon devet godina ukinuta je najduža aviolinija na svetu.
Specijalizovani Augustin Waffle & Ice bar od danas svoje originalne vafle nudi Beograđanima u okviru TC Delta City i na taj način predstavlja proširenje njihove prepoznatljive ponude. Svečanom otvaranju su prisustvovali Alain Kundycki, ambasador Kraljevine Belgije, vlasnik brenda „Les gaufres d’ Augustin“ Augustin Pifer iz Belgije, kao i Vladimir Todorović, suvlasnik i partner u hotelu BAH u kome se nalazi drugo prodajno mesto Avgustin bara.
Vlada Srbije je dala saglasnost za pokretanje postupka privatizacije farmaceutske kompanije „Galenika“ i „Politike“ AD, objavljeno je u najnovijem broju „Službenog glasnika“. Na osnovu te odluke biće objavljeni tenderi za prodaju državnog udela u te dve kompanije, ali još nije izvesno da li će to biti posle usvajanja novog Zakona o privatizaciji, što se očekuje do kraja godine. To su prve privatizacije koje pokreće novi ministar privrede Saša Radulović, koji je stopirao sve postupke prodaje društvenog i državnog kapitala u privredi.
U našim medijima u poslednje vreme su u fokusu interesovanja bile dve nepogode – tajfun, elementarna nepogoda na Filipinima koja je odnela više hiljada života, i stalna tema u Srbiji – tajkuni, ili kako ih mnogi zovu „privredne nepogode“.
Saradnja sindikata i civilnog sektora je imperativ u društvu u kojem oni koji apliciraju za posao ili zaposleni, bez reči pobune pristaju na uvid u svoje privatne podatke, mogućnost da budu pod audio i vizuelnim nadzorom ili da im poslodavac čita privatnu prepisku, smatra Rodoljub Šabić poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Srbija je na međunarodnom finansijskom tržištu prodala petogodišnje evroobveznice u vrednosti milijardu dolara, objavilo je Ministarstvo finansija. Evroobveznice su prodate po godišnjoj kamatnoj stopi od 5,875 odsto, a prinos koji su ostvarili kupci tih dužničkih hartija od vrednosti je 6,125 odsto. To je bilo peto emitovanje evroobveznica Republike Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu, a za njih je bilo zainteresovano više od 140 globalnih investitora.
Ministarstvo privrede objavilo je na svojoj internet stranici (www.privreda.gov.rs) „lične karte“ svih 36 javnih preduzeća u Srbiji. Prethodno su objavljne „lične karte“ 153 preduzeća u restrukturiranju i drugih 419 preduzeća u nadležnosti Agencije za privatizaciju. „Lične karte“ preduzeća sadrže podatke o finansijskom poslovanju, imovini, obavezama, potraživanjima, hipotekama i sudskim presudama.
Naftna industrija Srbije je najuspešnija srpska kompanija po konsolidovanoj dobiti, na listi BIZNIS TOP 2012/2013., specijalne publikacije časopisa Biznis & Finansije, posvećene poslovanju preduzeća u Srbiji i ekonomskim tokovima u svetu, Evropi i regionu. Privrednici se saživeli sa krizom i iz sopstvenih resursa finansiraju razvoj i osvajanje novih tržišta ali smatraju da loša poreska i carinska politika i nesređen privredni ambijent sve više ugrožavaju domaća preduzeća i čine ih lakom metom za preuzimanje.
Na listi najuspešnijih preduzeća u prethodnoj godini po konsolidovanoj dobiti i poslovnom prihodu na prvom mestu je Naftna industrija Srbije. Po konsolidovanoj dobiti iza NIS su dve kompanije iz telekomunikacionog sektora Telekom Srbija i Telenor, a sledi ih JP PTT saobraćaja Srbija, Tarkett, IM Matijević, Hemofarm, Imlek, Jugoimport SDPR JP i RTB Bor grupa – RTB Bor doo. Po konsolidovanom poslovnom prihodu, posle NIS slede JP EPS, Telekom Srbija, Delhaeze Serbia, JP Srbijagas, Tarkett, Delta Holding, Viktorija Grup, Koncern Farmakom, i IDEA doo. Liste najuspešnijih preduzeća formiraju se na bazi rezultata iz završnih računa preduzeća na dan 31.12.2012. a prema podacima Agencije za privredne registre, dugogodišnjeg partnera časopisa Biznis & Finansije u praćenju poslovanja srpske privrede.
U naredne četiri godine gotovo da neće biti privrednog rasta u Evropi pokazuju najnovije prognoze svetskih analitičkih kuća. Zapravo, recesija će biti zamenjena rastom od prosečno 1,5 odsto sve do 2017. godine koji po svemu podseća na stanje produžene depresije koje imamo u Srbiji. „U takvim uslovima, mala država kakva je naša nema ozbiljnijeg sopstvenog prostora
za manevrisanje, upućena je prvenstveno na svetsko tržište i okruženje suseda”, smatra ekonomista Kosta Josifidis. Partneri domaćih preduzeća u regionu već su se saživeli sa ovakvom situacijom pokazuje anketa Deloitte. Slovenački i hrvatski privrednici očekuju rast društvenog proizvoda od 3% (a koji bi se zaista mogao nazvati rastom) tek od 2023. godine,
a srpski finansijski direktori od 2018.
Anketa “Biznisa i Finansija” o tome šta vodeći domaći privrednici vide kao ključne pretnje privrednom rastu pokazuje sledeće:
– uspešna srpska preduzeća su navikla da rade u uslovima permanentne krize;
– domaća preduzeća, uporedo sa modernizacijom i pronalaženjem novih izvoznih tržišta, postaju sve osetljivija na turbulencije koje dolaze iz okruženja, od berzanskih i klimatskih promena, do tehnoloških izazova u IT sektoru;
– uporedo sa jačim uplivom strane konkurencije u Srbiji, sve je izraženiji nedostatak odgovarajućih rešenja u poreskoj i carinskoj politici, što dodatno otežava uspešnim domaćim preduzećima da se na ravnopravnoj osnovi bore za tržište bilo da je reč o prehrambenoj industriji, IT sektoru, energetici, turizmu, i drugim granama;
– nedostatak definisanog i uređenog privrednog ambijenta onemogućava kvalitetnija strana ulaganja, usmerena na otvaranje razvojnih centara velikih stranih kompanija umesto pogona baziranih na prostom manuelnom radu;
– kod privrednika postoji strah da bi mere štednje vlade Srbije mogle uticati na smanjena ulaganja u školski sistem, što bi bilo pogubno za industrije kojima nedostaju odgovarajući kadrovi.
Preduzeća bez zaposlenih i sa jednim zaposlenim činila su skoro polovinu privrednih društava u Srbiji u 2012. godini. Premda ova društva i dalje ostvaruju značajan deo kumuliranih i neto gubitka, društva koja posluju bez zaposlenih, u 2012. godini su usled povećanog bilansnog potencijala za polovinu i gotovo udvostručenog kapitala u odnosu na prošlogodišnje
nivoe, angažovala skoro desetinu ukupnih sredstava, odnosno kapitala privrede u Srbiji, i to 10,6% i 9,1% respektivno, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na 2011. god.
Šta će se dešavati u najpropulzivnijim sektorima
Sektorske rang liste najuspešnijih preduzeća u Srbiji i analize poslovanja najpropulzivnijih sektora koje objavljujemo u ediciji Biznis TOP pokazuju tri važna trenda:
– velike promene u poslovnim rezultatima domaćih kapitalista, na osnovu kojih se kod nekih od njih mogu očekivati promene u vlasničkoj strukturi.
– jačanje izvoza iz onih grana gde su privatizacije i podsticaji za strane investicije bili uspešni, kao što su industrija automobila i automobilskih delova i proizvodnja guma, hemijska industrija i slične.
– dalje produbljivanje jaza između malog broja platežno sposobnih kupaca i značajnog opadanja kupovne moći srednje klase, i jačanje razlika između razvijenih i nerazvijenih regiona, što ima snažne posledice na plasman roba a samim tim i ugrožavanje rasta brojnih privrednih sektora od poljoprivrede do građevinske industrije.
Banke na prekretnici
Čini se da je bankarski sektor u Srbiji u ovom trenutku dostigao svoj maksimum u odnosu na nivo razvoja realne ekonomije, pa se u tom smislu ceo sektor nalazi na prekretnici. Za očekivati je da će se u narednom periodu desiti brojna nova prilagođavanja – od promene poslovnog modela do izlaska još nekih banaka sa tržišta, smatraju analitičari. Dok su banke zabavljene sopstvenim problemima, uspešne domaće kompanije iz sopstvenih resursa uspevaju da ulože u razvoj i proširenje svojih kapaciteta, ali upozoravaju da “država ne sme da sebi dozvoli taj luksuz da joj se uzorni privrednici koji izmiruju svoje obaveze pitaju zašto to čine”, upozorio je u izjavi za Biznis & Finansije Goran Mijatović direktor fabrike “Metalac bojler” iz Gornjeg Milanovca.
Magazin Biznis&Finanasije i kompanija SAP, tržišni lider na polju poslovnog softvera, i ove godine su grafički predstavili podatke za rang liste kompanija Biznis TOP 2012/2013. Uz podršku alata za poslovno izveštavanje ove renomirane softverske kompanije, podaci su prikazani na vizeulno atraktivan način, čime je postignuta odlična preglednost podataka i mogućnost lakše analize rezultata. Ovako predstavljeni podaci će biti dostupni na sajtu kompanije SAP West Balkans: www.sap.com/westbalkans kao i na sajtu magazina Biznis&Finansije: www.bif.rs.
