Američka ekonomija dodala je u prošlom mesecu 175,000 novih radnih mesta što je bolja brojka od očekivanih 165,000 ali verovatno nedovoljna da bi Fed odlučio da revidira svoju politiku iduće nedelje. To je tim pre očekivano jer je uporedo sa većim brojem radnih mesta porasla stopa nezaposlenosti sa 7,5 na 7,6 posto, a razlog tome je povratak na evidenciju onih ljudi koji su u prethodnom periodu apstinirali sa tržišta rada tj nisu ni pokušavali da nađu posao.
Globalna poljoprivredna proizvodnja rašće po prosečnoj stopi od 1,5% godišnje u narednih deset godina, što je dosta sporije od prosečnog godišnjeg rasta od 2,1% u razdoblju između 2003 i 2012, predviđaju OECD-a i FAO-a u svom najnovijem izveštaju.
Rizik od socijalnih nemira veći je u zemljama EU-a nego bilo gde drugde u svetu, kaže se u Izveštaju o svetu rada (World of Work Report 2013) Međunarodne organizacije rada (ILO). Najranjiviji su Kipar, Češka, Grčka, Italija, Portugal, Slovenija i Španija, dok se rizik socijalnih nemira u odnosu na 2010, smanjio u Belgiji, Nemačkoj, Finskoj, Švedskoj i Slovačkoj.
Niz podataka objavljenih u petak pokazuju da će put ekonomskog oporavka Evrozone će biti dug i težak, a da će se na šest kvartala kontrakcije verovatno nadovezati još jedan u drugom kvartalu ove godine.
Vest da je inflacija ostala na niskom nivou i u maju otvara prostor za dalju politiku podsticanja rasta koju sprovodi Evropska centralna banka, uključujući tu i moguće dalje smanjenje referentne kamatne stope, koja je već na niskom nivou od 0,5%.
Iako je bilo nekih blagih znakova poboljšanja mereno indikatorom raspoloženja u privredi, rast nezaposlenosti u aprilu, u kombinaciji sa slabom potrošnjom u dve najveće evropske zemlje, Francuskoj i Nemačkoj, navodi na pomisao da će se slabi rezultati u evrozoni nastaviti.
„Ovakav scenario sa inflacijom i nezaposlenošću jasno ukazuje na to da je privreda evrozone daleko od održivog puta oporavka“, smatra strateg Newedge, Annalisa Piazza prenosi Associated Press.
Stopa nezaposlenosti je u evrozoni porasla na 12,2% u aprilu, što je najviša stopa otkad postoje statistički podaci o ovom indikatoru, ustanovljeni 1995. Ona je u skladu sa tržišnim očekivanjima i viša od martovske koja je iznosila 12,1% saopštila je evropska statistička agencija Eurostat u petak.
Nezaposlenost među onima starosti do 25 godina je porasla na visokih 24,4% u aprilu, u odnosu na martovskih 24,3%, što je trend koji bi mogao imati dugotrajne posledice na evrozonu, smatra OECD.
Jonas Prising, predsednik grupe Manpover za Južnu Evropu i Ameriku, koja se bavi zapošljavanjem, kaže da je malo verovatno da će se situacija uskoro poboljšati. Nezaposlenost može nastaviti da raste i u narednih tri do šest meseci, a onda će verovatno ostati na tom visokom nivou još neko vreme, zbog nedostatka brzog ekonomskog rasta koji bi smanjio redove nezaposlenih.
„Za realni rast zapošljavanja bio bi potreban snažan ekonomski rast“, kaže on. Trenutne prognoze kažu da se u naredne dve godine može očekivati vrlo slab rast.
Tu nije kraj lošim vestima: rezultati u maloprodaji u Nemačkoj bili su slabiji nego što se očekivalo pa je u aprilu zabeležen pad od 0,4% odsto u odnosu na prethodni mesec a u Francuskoj za 0,3%.
Potrošnja domaćinstva učestvuje sa 50 odsto u BDP Francuske. Ova zemlja je zabeležila dva uzastopna kvartala sa lošim rezultatima, a perspektiva je sumorna. Predsednik Fransoa Oland je već priznao da će rast biti oko nule ove godine.
Indeks Eurocoin centralne banke Italije i Centra za istraživanje ekonomske politike takođe objavljen u petak pokazuje da ista sumorna sudbina verovatno očekuje evrozonu u celini. Ovaj indikator koji prati ukupnu ekonomsku aktivnost je pao na -0.15 u maju spram -0,10 u aprilu. To je njegov prvi pad od avgusta prošle godine.
Vrh ECB će se sastati sledeće nedelje da bi razgovarao o tome da li je privredi potrebna dodatna podrška uz već najavljeno snižavanje kamatne stope na 0,50%.
Podaci za evrozonu objavljeni u petak pokazuju da je inflacija ostala daleko ispod srednjoročnog cilja ECB od nešto ispod 2% u aprilu, ali je činjenica da je ona na godišnjem nivou porasla na 1,4% u odnosu na trogodišnji minimum od 1,2% u martu, može olakšati pritisak na banku da odmah reaguje.
ECB će objaviti svoje nove prognoze rasta i inflacije u 2013 i 2014 sledećeg četvrtka, a verovatno je da će ponovo, još jednom, sniziti procenu rasta za ovu godinu. Ona trenutno iznosi -0,5%, u poređenju sa originalnim prognozom od 1,3% na kraju 2011.
Hauard Arčer, ekonomista IHS Global Insight, smatra da će ECB sniziti svoju referentnu stopu na 0,25% već sledeće nedelje. Drugi analitičari ne očekuju nikakve promene na sastanku ovog meseca, ali misle da će predsednik ECB Mario Dragi ponovo signalizirati svoju otvorenost za buduća ublažavanja kasnije ove godine.
Kompanija Carnex, koja posluje u okviru MK Group dobila je sertifikat sistema zaštite životne sredine (ISO 14001:2004) i bezbednosti i zdravlja na radu (OHSAS 18001:2007). Implementacija ovog ekološkog standarda predstavlja još jedan korak ka dobijanju najveće ekološke dozvole „Integrisana dozvola za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine“ (IPPC).
Balkanski fond za lokalne inicijative (BCIF), Fond braće Rokfeler (RBF) i Erste Banka nagradili su tri najbolje preduzetničke ideje kompanije Hostel Republik (Užice), preduzetnika Zorana Simovića (Raška) i preduzeća Solar Ice d.o.o. (Subotica), zasnovane na principima održivog razvoja sa po 8.000 dolara. Pobednici će predstavljati Srbiju na Regionalnom forumu Fonda braće Rokfeler gde mogu da osvoje dodatnih 10.000 dolara.
U hidroelektrani „Bajina Bašta“, juče je proizveden milijarditi kilovat-sat električne energije u ovoj godini. Od puštanja u rad HE „Bajina Bašta“ ovo je prvo ostvarenje ovolike proizvodnje u periodu od januara do kraja maja, saopštila je Elektroprivreda Srbije.
„Beč je pozvao EU da ograniči broj nemačkih studenata koji mogu da studiraju na austrijskim univerzitetima“, prenosi Suddeutsche Zeitung. List objašnjava da je, prema podacima austrijskog Ministarstva ekonomije, jedan na svakih devet studenata prve godine u Austriji iz Nemačke. Na pojedinim kursevima i u institucijama, na primer na fakultetima psihologije u Salcburgu i Insbruku, koji su blizu granice sa Nemačkom, tamođnji studenti čine više od 80 odsto učenika.
Predstavnici osam nemačkih kompanija Addinol Lube Oil, Limon, PEWO Energietechnick, Helios Ventilatoren, Doepke Schaltengeräte, Theben, Walther-Werke i FTG Friedrich Göhringer Elektrotechnik učestvovaće u utorak 28. maja na Međunarodnu konferenciji o energetskoj efikasnosti u industriji. Istogra dana popodne biće organizovana i kooperaciona berza sa zainteresovanim srpskim kompanijama o saradnji.
Duško Knežević, vlasnik Atlas grupe koja je većinski vlasnik Crnogorske berze najavljuje da će u narednih nekoliko dana turska berza „Borsa Istanbul“ preuzeti 30 odsto vlasništva Crnogorske berze.Turci bi, rekao je on medijima, mogli da kupe udeo i Beogradske berze, a Atlas grupa razmišlja da na jesen kupi i jednu srpsku državnu banku.
Borsa Istanbul ima nameru da poveže sve berze u regionu, a zainteresovani su da kupe udeo i u Beogradskoj berzi, tvrdi Knežević, koji je odbio da precizira po kojoj ceni će biti prodat udeo Crnogorske berze, rekavši samo da će se prodaja obaviti „po berzanskoj ceni“.
Analitičar Nenad Gujaničić kaže za B&F Online da je “interesovanje bilo koje veće berze, kao što je Istanbulska, svakako dobra vest jer bi nastavak ovakvog stanja vodio postepenom gašenju ovdašnjeg tržišta. Posle desetak godina tranzicionog razvoja, Beogradska berza je jedno od retkih tržišta koje nije sprovelo niti jednu inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO), a koliko je ozbiljnom smatraju državni zvaničnici pokazuje situacija da se niti jedna emisija dugoročnih državnih dužničkih hartija nije realizovala preko ovog tržišta”.
Gujaničić podseća da, kada je reč o kupovini berze, Bečka berza ranije pokazala interesovanje da kupi udeo u Beogradskoj berzi, međutim do akvizicije nije došlo.
“Interesovanje za Beogradsku berzu je u prošlosti pokazivala Bečka berza, ali su tadašnji državni zvaničnici rešili da je delistiraju sa tržišta, dajući signal potencijalnim kupcima da ovo tržište nije na prodaju. Koliko je to bio loš potez najbolje govori aktuelna situacija u kojoj berza tavori, a njen većinski vlasnik (država, direktno i indirektno preko mnogo paradržavnih firmi) ne pokazuje nikakvu brigu i interes za njen razvoj”, kaže Gujaničić.
Namera Turaka je da objedine sve berze u regionu kao što su i u Turskoj sve berze objedinjene pod jednom, a Borsa Istanbul je među vodećim u svetu po obrtu koji dnevno ostvari. Što se tiče namere Atlas grupe da na jesen kupi jednu od srpskih državnih banaka, Knežević je otkrio samo to da je u opciji i Jubmes banka.
Knežević je izjavio da je Atlas grupa već uveliko u pregovorima oko kupovine neke od srpskih državnih banaka, pri čemu je plan da ta banka koju kupe bude specijalizovana samo za privredu i bez filijala, jer je takav poslovni model efikasniji. „U oblasti nekretnina imamo dosta lokacija na Novom Beogradu i planiramo da sa našim partnerima iz Emirata realizujemo projekat poslovnog prostora veličine 30.000 do 100.000 kvadrata“, najavio je Knežević.