Biznis & Finansije

Predstavnici Vlade Republike Srbije i najvažnijih poslovnih asocijacija u zemlji dogovorili su se da je neophodno nastaviti ekonomske reforme, posebno u oblastima koje su od ključne važnosti za izlazak ekonomije iz recesije i unapređenje međunarodne konkurentnost Srbije kao investicione destinacije. Tokom događaja “Prvo prolazno vreme – 100 dana Vlade” u organizaciji Američke privredne komore u Srbiji, glavne teme dijaloga između Vlade i poslovnih asocijacija bili su parafiskalni nameti, propisi iz oblasti građevinarstva i prostornog planiranja, kao i oblast radnog zakonodavstva.

U oblasti parafiskalnih nameta, predstavnici privrede pozdravili su početak sistemskog uređivanja uvođenja i razrezivanja ovih opterećenja za privredu, ukidanje 138 suvišnih nameta, ali i dodali da je to tek prvi korak u regulisanju ove važne oblasti. Kao deo ciljeva za „naredno prolazno vreme“, učesnici konferencije saglasili su se da je važno detaljno regulisati oblast naknada, sa posebnim osvrtom na korenitu i održivu reformu naknada za uređivanje i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Takođe, u oblasti građevinarstva i prostornog planiranja, predstavnici privrede su ponovili da su glavne poteškoće prekomplikovane procedure za izdavanje građevinskih dozvola, kao i neefikasan postupak konverzije prava korišćenja u pravo svojine. Radno zakonodavstvo bila je još jedna od tema koju su predstavnici poslovne javnosti ocenili kao ključnu, naglašavajući da u ovoj oblasti reforme nisu ni započete, iako ni privreda a ni zaposleni nisu zadovoljni načinom na koji je uređena ova oblast. Takođe, učesnici skupa bili su jednoglasni u oceni da je neophodno smanjenje birokratije i modernizacija pravnog okvira, uvođenje fleksibilnijih oblika zapošljavanja, kao i dosledno poštovanje tako izmenjenog zakona, čime bi se smanjila nelojalna konkurencija sive zone i poboljšao položaj zaposlenih.

Na konferenciji “Prvo prolazno vreme”, učestvovali su predsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić, ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić i specijalni savetnik ministara finansija i privrede Milica Bisić. Poslovne asocijacije na skupu predstavljali su Zoran Petrović ispred Američke privredne komore, Miroslav Miletić iz Privredne komore Srbije, Toplica Spasojević, kao predstavnik NALED-a, Slavko Carić iz SAM-a, Miodrag Kostić, iz udruženja “Poslodavac” i Branislav Grujić za “Privrednik“.

Američka privredna komora u Srbiji uz podršku USAID Projekta za bolje uslove poslovanja okupila je po prvi put na jednom mestu, predstavnike Vlade i najvećih poslovnih udruženja sa ciljem da se skrene pažnja Vlade na prioritetne reforme do isteka prve godine njenog rada.

Govornici na današnjoj konferenciji složili su se da je od izuzetne važnosti da Srbija što pre ispuni svoj strateški cilj o energetskoj efikasnosti, predložen EU direktivama. Počev od 30. septembra ove godine svaka nova ili rekonstruisana zgrada u Srbiji moraće da ima svoj „energetski pasoš“ sa jasno ustanovljenom energetskom kategorijom, o čemu će voditi računa do sada registrovanih 300 licenciranih građevinskih inženjera. Uz primenu energetskog pasoša, svaka zgrada će prilikom renoviranja morati da uđe u energetsku kategoriju višeg kvaliteta.

Prema rečima Dejana Trifunovića, pomoćnika ministra u Ministarstvu za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine, država završava strategiju razvoja energetske efikasnosti do 2025. godine, i 2030. prema ciljevima uspostavljenim evropskim standarduima. U skladu sa tim, već polovinom decembra trebalo bi da bude predstavljen nacrt novog Zakona o energetskoj efuikasnosti, prema kome bi planirana ušteda na godišnjem nivou trebalo da iznosi 40.000 kW/h i 14.000t CO2.

„Naša zemlja mora dosta toga da promeni i primeni u ovoj oblasti jer domaćinstva i kompanijska postrojenja u zemlji troše prekomernu energiju za proizvodnju i dogrevanje. Srbija je prošle godine u dugom periodu bila u situaciji da na uvoz struje troši oko dva miliona evra dnevno“, naglasio je prof. dr Dragoslav Šumarac, predsednik Inženjerske komore Srbije i od nedavno potpredsednik Evropske inženjerske komore. Kao jedna od novina u novom zakonu biće izmenjena praksa da se zgrade sa neokrečenim fasadama, kakvih po unutrašnjosti zemlje ima veliki broj, vode kao nedovršene, što su njihovi vlasnici iskorićavali zbog manjeg plaćanja poreza. Od sada će one, naprotiv, biti oporezivane više od dovršenih zgrada jer nisu adekvatno izolirane i zahtevaju veću potrošnju energije za njihovo održavanje.

„Ukoliko rast ostane na nezadovoljavajućem nivou i inflacija bude niska ili blizu planiranog nivoa, nećemo ostati bez stimulativnih mogućnosti“, istakao je danas Dejvid Majls iz Bank of England. On je napomenuo da Centralna banka Engleske vodio najekspanzivniju monetarnu politiku u svojoj istoriji, kao i da će njeni pozitivni efekti tek biti uočljivi. U sredu će biti poznato da li je ovo finansijsko telo podržalo raniju odluku Komiteta za monetarnu politiku o prestanku daljeg otkupa aktive, preko granice od sadašnjih 375 milijardi funti, koliko ova banka ima u rezervi.

Reč je o dugoročnim investicionim kreditima, a kamatne stope kod kredita iz ove linije će biti za najmanje pola procentnog poena niže u odnosu na standardne nivoe za ovu vrstu kreditiranja klijenata.

Ovo je druga po redu kreditna linija Erste Banke u saradnji sa EIB-om. Prethodna je bila 2010. godine u visini od 25 miliona evra.

U ovoj godini, zaključno sa trećim kvartalom, Erste Banka je povećala portfolio kredita odobrenih pravnim licima za 28,1% u odnosu na kraj prethodne godine.

Stanovnici ovog sela su nezadovoljni centralizacijom Bugarske pa su pisali grčkim vlastima i grčkoj ambasadi u Sofiji da zatraže pristupanje Grčkoj. Oni se pretežno bave uzgajanjem duvana, i smatraju da su farmeri u Grčkoj poštovani, za razliku od njihove situacije u Bugarskoj.

Seljani su ustanovili Komitet za povraćaj zemlje seljacima koji vodi bivši ministar rada Vasil Vojnov. Oni naime poseduju zemlju ali ne mogu da priušte otplatu za povraćaj te iste zemlje, pa su „u apsurdnoj situaciji da ne uspevaju da kupe svoju dedovinu“. Pored toga oni zameraju bugarskim vlastima što nije asfaltirala 7 km puta ka selu Vaklinovu pa moraju da idu obilaznicom produžavajući tako svoje putovanje za 50 km.

Premijer Dejvid Kameron je pod velikim pritiskom ovih dana i od strane drugih torijevaca koji zahtevaju dva referenduma o britanskoj budućnosti u Evropi, kao i od lidera laburista Eda Milibanda koji bi trebalo pred njegov put u Brisel da održi govor o evropskoj budućnosti Britanije.

Laburisti su prethodno glasali za smanjivanje izdvajanja za EU u narednih sedam godina, zbog čega ih Kent naziva „ekstremnim evroskepticima“. On dodaje da bi britanski uticaj u svetu bio manji kada bi ova zemlja samostalno nastupala i da bi to bila katastrofa za britansku ekonomiju.

Kentov predlog je da se britanska izdvajanja za budžet EU zamrznu u narednih 7 godina, tako bi „začepili usta“ onima koji se protive „bacanju novca poreskih obveznika“ a i onima koji misle da Britanija treba da ostane u EU.

Miliband pak poručuje da treba redefinisati britansko članstvo u EU. Međutim, nikome nije jasno šta on zaista misli o članstvu u Uniji, jer često daje suprotstavljene izjave. Jasno je pak da misli da je Uniji potrebna ozbiljna reforma i da su Britaniji potrebni saveznici koji bi je sproveli.

Dejvid Dejvis, vodeći evroskeptik u Konzervativnoj partiji će u ponedeljak održati govor na kom će pozvati na dvostruki referendum – za pravo britanske javnosti da glasa koja ovlašćenja daje pregovaračima sa Briselom, i za referendum o izlasku iz EU. „Izlazak iz Unije više nije tako zastrašujuća opcija“, kaže Dejvis.

Projekat je iniciran na vrlo temeljnoj i uspešnoj integraciji i konsolidaciji tokom poslednje dve godine. U odnosu na period akvizicije smanjen je procenjeni rizik ulaganja i tako su posledično stečeni uslovi za ugovaranje značajno kvalitetnijeg kreditnog aranžmana. Aranžman refinansiranja podrazumeva zajednički kredit EBRD-a i partnerskih banaka, kredit IFC-a, kao i paralelni kredit komercijalnih banaka.

U okviru novog kreditnog paketa, EBRD aranžira zajednički kredit u iznosu do 232 miliona evra. U ovom iznosu EBRD učestvuje sa vlastitim sredstvima od 60 miliona evra, dok se ostatak od 172 miliona evra sindicira partnerskim bankama – Raiffeisen Bank, Unicredit Bank, Sberbank i Erste Bank. IFC u paketu učestvuje sa kreditom od 50 miliona evra, dok preostalih 25 miliona paralelno osiguravaju Raiffeisenbank Austria Zagreb i Zagrebačka banka. Reč je o projektu kojim EBRD, kao postojeći deoničar i poverilac Atlantic Grupe, potvrđuje poverenje u poslovanje i perspektivu kompanije, koju je značajnim učestvovanjem IFC-a u aranžmanu prepoznao i sastav Svetske banke. Ovo je inače jedan od najopsežnijih projekata finansiranja u aranžmanu EBRD-a u regionu, ali i prvi veliki projekat Sberbanke u jugoistočnoj Evropi.

Krediti za unapređenje energetske efikasnosti mogu se koristiti za zamenu spoljašnje stolarije, termalnu izolaciju spoljnih zidova i krovova, uvođenje modernih sistema grejanja i efikasnijih kondenzacionih kotlova, kao i prelazak na izvore obnovljive energije kroz instalaciju solarno-termalnih sistema za toplu sanitarnu vodu ili zamenu konvencionalnog sistema grejanja toplotnom pumpom na električnu energiju sa zemljom, vodom i vazuduhom kao izvorima toplote. Takođe, ovim zajmovima moguće je unaprediti distribuciju toplote kroz ugradnju termostatskih ventila na radijatorima, ali i zameniti stare toplotne pumpe i sisteme grejanja. Krediti su od danas dostupni klijentima Banke, kao i svim ostalim zainteresovanim subjektima iz sfere malog biznisa.

U 100 dana nove vlade dug je povećan za 1.123 miliona evra, što je rast od 11,2 miliona dnevno ili 130 evra u sekundi. Unutrašnji dug je povećan za 568 miliona evra, spoljni za 562 a indirektne obaveze su smanjene za 7 miliona evra.

Na kraju oktobra dug je iznosio 16.592,6 miliona evra, što je po kursu od 113 dinara za evro iznosilo 1.875 milijardi dinara i bilo je 56,9% procenjenog BDP-a za ovu godinu.

Ukoliko pođemo od pretpostavke da je u novembru dodatno povećan dug za 500 miliona evra (dolarske obveznice po 30% manjoj kamantoj stopi od prošlogodišnjih), dolazimo do ubrzanja zaduživanja na 12,3 miliona evra ili po 143 evra u svakoj sekundi!

Srbija godišnje dobija od programa i projekata DEZA + SECO 20,53 miliona franaka, a akcenti su na razvoju obrazovnog sistema, male privrede, i pomoći u reformi administracije (pogotovo gradskih službi), a sa ciljem jačanja demokratije, pravne države i ekonomsko-socijalnih prilika. Dakle, Švajcarska pomoć namenjena je smanjenju siromaštva i povećanju stope zaposlenosti stanovništva.

Ministar ekonomije Švacarske, Johan N.Straus-Aman naglasio je da “je pomoć tranzitornim državama Zapadnog Balkana motivisana u prvom redu švajcarskom solidarnošću. Cilj je bio, a i danas je, da se socijalna težina transformacionih procesa olakša i da se ojačaju reformske snage društva. Vizija se činila jednostavnom i vremenski ograničenom. Danas se pokazuje da su naše prognoze bile previše optimističke a da mnogi građani u ovim državama gotovo ništa pozitivno nisu dobili od svega, pogotovo nisu profitirali od posledica ekonomskog rasta. I pored ogromnog napretka i dalje mnogi ljudi na Zapadnom Balkanu rade bez da su za rad plaćeni. Isto tako, često su politička i ekonomska moć snažno koncentrisani na jednom mestu, što privatnom sektoru ne ostavlja prostora da se diversifikuje i generiše prihode za širi sloj društva… Prioriteti Švajcarske u pružanju pomoći su u tri sektora: u razvoju sistema obrazovanja, razvoju privatnog sektora i podsticanju politike zapošljavanja.”

Zašto sistem obrazovanja?

J. N. Straus-Aman: “Zato što je ekonomski razvoj moguć jedino ako u datoj državi postoji osposobljena radna snaga sa znanjima i sposobnostima koji su neophodni privredi. To se kod nas u Švajcarskoj pokazalo kao odlučujuće za celokupni razvoj društva. Naš tzv dualni sistem obrazovanja u potpunosti podržava potrebe sektora male i srednje privrede (SME). A upravo SME sektor čini većinu u ukupnom tržišno-privrednom ambijentu – preko 99,7% obuhvataju SME preduzeća i firme koji zapošljavaju 2/3 ukupno radno sposobnog stanovništva.

Polazeći od našeg iskustva, koje se u praksi pokazalo kao veoma efikasno, na Zapadnom Balkanu razvijamo programe obrazovanja kojima bi se postiglo ubrzano uključivanje mladih u tržište rada i njihovo zapošljavanje. Neophodno je pojačati saradnju obrazovnih institucija i privatnog sektora, kako bi se izašlo u susret potrebama male i srednje privrede. A sve to uz maksimalno forsiranje neophodnih inovacija”.

O privatnom sektoru švajcarski ministar ekonomije kaže:

“Naši programi i projekti su usmereni i na poboljšanje ukupne administrativne regulative kojom bi se podstaklo brže i jednostavnije formiranje većeg broja malih i srednjih firmi, otvaranje novih radnih mesta i povećanje produktivnosti.”

U nastavku konferencije moglo se čuti i dosta frapantnih podataka, poput onog da je “nivo obrazovanja jednog majstora zanatlije u Srbiji jednak znanju učenika prvog razreda srednje zanatske škole u Švajcarskoj”. Zatim da ima jako mnogo švajcarskih firmi koje bi rado prenele deo proizvodnje u Srbiju ali da se gotovo uvek prvo suoče sa velikim brojem administrativnih problema – oko otvaranja firme, započinjanja rada i sl. – a drugo, kada i krenu da rade, najveći im je problem kvalifikovana i obučena radna snaga, pa se mnogo vremena i novca potroši u osposobljavanje zaposlenih.

Jedan od prisutnih je ovo slikovito pojasnio rečima “i da je problem što je danas najveći deo proizvodnih linija maksimalno kompjuterizovan a kod nas ljudi, pogotovo majstori i zanatlije nemaju pojma kako da koriste moderne softvere ili kompjuterizovane sisteme tipa strug, pakerica ili nešto slično”.

Poseban problem o kojem su pristuni u neformalnom ćaskanju govorili bio je vezan za “slabo ili nikakvo poznavanje modernog sistema poslovanja kod većine vlasnika malih i srednjih firmi na celom prostoru Zapadnog Balkana (od Hrvatske do Makedonije).”

Tako je jedan od učesnika rekao da “većina malih i srednjih firmi nema web stranicu, da ne govorimo o nečemu drugom. Tekstilci imaju veličine roba, koje kada dobijete ovde, kao uzorke, ne odgovaraju veličinama koje važe u Evropi”.

Mnogo je problema ali tu je i spremnost Švajcarske da pomogne, koju rteba iskoristiti.

Kako ?

U okviru pomoći DEZA i SECO postoje i dva programa koja su posebno atraktivni. Jedan je program Start up fondova SSF a drugi je SIFEM.

Putem SSF-a omogućeno je, po rečima Ive Germana, rukovodioca sektora za podsticanje razvoja SME (SECO) “zapošljavanje više od 11.000 ljudi. Poslednji je slučaj jedne firme u Srbiji koja radi za švedsku Ikeu drvene elemente, i koja je do danas zaposlila preko 120 ljudi u Ćupriji, a koja je posao započela uz pomoć SSF fonda i stručnu asistenciju eksperata SECO.“

Putem SSF-a može se dobiti 50% novca neophodnog za započinjanje biznisa, sa godišnjom kamatom od 1 do maksimalno 5%, na period od 3 godine. Da bi se dobila sredstva iz SSF-a (maksimum je 500.000 franaka) neophodno je priložiti biznis plan, finansijski izveštaj primaoca kredita, finansijski izveštaj drugih davalaca kredita (obzirom da je 50% od strane SSF-a) i kopiju poreskog izveštaja.

Predlozi i zahtevi za izdavanje kredita iz Start Up fondova SSF, moraju biti prosleđeni na organizaciju FINANCE Contact (deo SECO sistema); uz aplikaciju neophodno je uplatiti 1000 franaka za administrativne troškove odobravanja kredita, i sačekati maksimalno 2 meseca da se dobije potvrdan odgovor od strane eksperata FINANCE Contacta.

Rukovodioci kojima se za SSF start-up fond treba obratiti su g. Andreas Ragaz i Dr Reinchard Behrens (ragaz@finance-contact.ch; behrens@finance-contact.ch).

A od 2011. godine kao još jedan instrument pomoći Švajcarske državama u tranziciji (i državama Afrike i Azije gde je godišnji GDP ispod 6.500 dolara po stanovniku) je SIFEM – švajcarski investicioni fond za malu i srednju privredu.

Fond je namenjen za podsticanje razvoja SME i to pre svega za tzv equity i mezzanin zajmove. Naime, danas postoji veliki broj projekata i još veći broj potencijalnih investitora ali se uvek kao problem pojavi “osiguranja investicije“ ili equity. Ovaj “equity” podrazumeva osiguranje investicije, finansiranje studija izvodljivosti, pre-feasibility studija i drugog.

Uz pomoć SIFEM-a moguće je dobiti privatni equity, mezzanin finansiranje i kredite.

Iznos kredita je do 7.5 miliona američkih dolara a na period od 5 do 10 godina. Ulaže se u profitabilne projekte a sa ciljem jačanja sektora male i srednje privrede. Ovaj instrument, koliko se čulo na konferenciji, u Srbiji je malo poznat i veoma malo se koristi. Više informacija o SIFEM-u svi zainteresovani mogu pronaci na web sajtu www.sifem.ch.

Zoran Vitorović, Cirih