Biznis & Finansije

Pošto cloud skoro svi vide kao budućnost informacionih tehnologija, Cisco je odlučio da proširi svoje poslovanje u tom pravcu. Meraki je do sada opsluživao potrebe preko 10.000 srednjih preduzeća, pa bi Cisco imao dobru početnu platformu za širenej svog poslovanja. Ovo je već druga najavljena akvizicija Ciscoa u poslednjih nekoliko dana, pošto je prethodno objavljeno preuzimanje Cloupie, kompanije specijalizovane za upravljanje data centrima, za 125 miliona dolara. Cisco je u prethodnom kvartalu ostvario rast profita od 18%, ali između ostalog i zahvaljujući rezovima usled najavljenog restrukturiranja.

Srbija godišnje dobija od programa i projekata DEZA + SECO 20,53 miliona franaka, a akcenti su na razvoju obrazovnog sistema, male privrede, i pomoći u reformi administracije (pogotovo gradskih službi), a sa ciljem jačanja demokratije, pravne države i ekonomsko-socijalnih prilika. Dakle, Švajcarska pomoć namenjena je smanjenju siromaštva i povećanju stope zaposlenosti stanovništva.

Ministar ekonomije Švacarske, Johan N.Straus-Aman naglasio je da “je pomoć tranzitornim državama Zapadnog Balkana motivisana u prvom redu švajcarskom solidarnošću. Cilj je bio, a i danas je, da se socijalna težina transformacionih procesa olakša i da se ojačaju reformske snage društva. Vizija se činila jednostavnom i vremenski ograničenom. Danas se pokazuje da su naše prognoze bile previše optimističke a da mnogi građani u ovim državama gotovo ništa pozitivno nisu dobili od svega, pogotovo nisu profitirali od posledica ekonomskog rasta. I pored ogromnog napretka i dalje mnogi ljudi na Zapadnom Balkanu rade bez da su za rad plaćeni. Isto tako, često su politička i ekonomska moć snažno koncentrisani na jednom mestu, što privatnom sektoru ne ostavlja prostora da se diversifikuje i generiše prihode za širi sloj društva… Prioriteti Švajcarske u pružanju pomoći su u tri sektora: u razvoju sistema obrazovanja, razvoju privatnog sektora i podsticanju politike zapošljavanja.”

Zašto sistem obrazovanja?

J. N. Straus-Aman: “Zato što je ekonomski razvoj moguć jedino ako u datoj državi postoji osposobljena radna snaga sa znanjima i sposobnostima koji su neophodni privredi. To se kod nas u Švajcarskoj pokazalo kao odlučujuće za celokupni razvoj društva. Naš tzv dualni sistem obrazovanja u potpunosti podržava potrebe sektora male i srednje privrede (SME). A upravo SME sektor čini većinu u ukupnom tržišno-privrednom ambijentu – preko 99,7% obuhvataju SME preduzeća i firme koji zapošljavaju 2/3 ukupno radno sposobnog stanovništva.

Polazeći od našeg iskustva, koje se u praksi pokazalo kao veoma efikasno, na Zapadnom Balkanu razvijamo programe obrazovanja kojima bi se postiglo ubrzano uključivanje mladih u tržište rada i njihovo zapošljavanje. Neophodno je pojačati saradnju obrazovnih institucija i privatnog sektora, kako bi se izašlo u susret potrebama male i srednje privrede. A sve to uz maksimalno forsiranje neophodnih inovacija”.

O privatnom sektoru švajcarski ministar ekonomije kaže:

“Naši programi i projekti su usmereni i na poboljšanje ukupne administrativne regulative kojom bi se podstaklo brže i jednostavnije formiranje većeg broja malih i srednjih firmi, otvaranje novih radnih mesta i povećanje produktivnosti.”

U nastavku konferencije moglo se čuti i dosta frapantnih podataka, poput onog da je “nivo obrazovanja jednog majstora zanatlije u Srbiji jednak znanju učenika prvog razreda srednje zanatske škole u Švajcarskoj”. Zatim da ima jako mnogo švajcarskih firmi koje bi rado prenele deo proizvodnje u Srbiju ali da se gotovo uvek prvo suoče sa velikim brojem administrativnih problema – oko otvaranja firme, započinjanja rada i sl. – a drugo, kada i krenu da rade, najveći im je problem kvalifikovana i obučena radna snaga, pa se mnogo vremena i novca potroši u osposobljavanje zaposlenih.

Jedan od prisutnih je ovo slikovito pojasnio rečima “i da je problem što je danas najveći deo proizvodnih linija maksimalno kompjuterizovan a kod nas ljudi, pogotovo majstori i zanatlije nemaju pojma kako da koriste moderne softvere ili kompjuterizovane sisteme tipa strug, pakerica ili nešto slično”.

Poseban problem o kojem su pristuni u neformalnom ćaskanju govorili bio je vezan za “slabo ili nikakvo poznavanje modernog sistema poslovanja kod većine vlasnika malih i srednjih firmi na celom prostoru Zapadnog Balkana (od Hrvatske do Makedonije).”

Tako je jedan od učesnika rekao da “većina malih i srednjih firmi nema web stranicu, da ne govorimo o nečemu drugom. Tekstilci imaju veličine roba, koje kada dobijete ovde, kao uzorke, ne odgovaraju veličinama koje važe u Evropi”.

Mnogo je problema ali tu je i spremnost Švajcarske da pomogne, koju rteba iskoristiti.

Kako ?

U okviru pomoći DEZA i SECO postoje i dva programa koja su posebno atraktivni. Jedan je program Start up fondova SSF a drugi je SIFEM.

Putem SSF-a omogućeno je, po rečima Ive Germana, rukovodioca sektora za podsticanje razvoja SME (SECO) “zapošljavanje više od 11.000 ljudi. Poslednji je slučaj jedne firme u Srbiji koja radi za švedsku Ikeu drvene elemente, i koja je do danas zaposlila preko 120 ljudi u Ćupriji, a koja je posao započela uz pomoć SSF fonda i stručnu asistenciju eksperata SECO.“

Putem SSF-a može se dobiti 50% novca neophodnog za započinjanje biznisa, sa godišnjom kamatom od 1 do maksimalno 5%, na period od 3 godine. Da bi se dobila sredstva iz SSF-a (maksimum je 500.000 franaka) neophodno je priložiti biznis plan, finansijski izveštaj primaoca kredita, finansijski izveštaj drugih davalaca kredita (obzirom da je 50% od strane SSF-a) i kopiju poreskog izveštaja.

Predlozi i zahtevi za izdavanje kredita iz Start Up fondova SSF, moraju biti prosleđeni na organizaciju FINANCE Contact (deo SECO sistema); uz aplikaciju neophodno je uplatiti 1000 franaka za administrativne troškove odobravanja kredita, i sačekati maksimalno 2 meseca da se dobije potvrdan odgovor od strane eksperata FINANCE Contacta.

Rukovodioci kojima se za SSF start-up fond treba obratiti su g. Andreas Ragaz i Dr Reinchard Behrens (ragaz@finance-contact.ch; behrens@finance-contact.ch).

A od 2011. godine kao još jedan instrument pomoći Švajcarske državama u tranziciji (i državama Afrike i Azije gde je godišnji GDP ispod 6.500 dolara po stanovniku) je SIFEM – švajcarski investicioni fond za malu i srednju privredu.

Fond je namenjen za podsticanje razvoja SME i to pre svega za tzv equity i mezzanin zajmove. Naime, danas postoji veliki broj projekata i još veći broj potencijalnih investitora ali se uvek kao problem pojavi “osiguranja investicije“ ili equity. Ovaj “equity” podrazumeva osiguranje investicije, finansiranje studija izvodljivosti, pre-feasibility studija i drugog.

Uz pomoć SIFEM-a moguće je dobiti privatni equity, mezzanin finansiranje i kredite.

Iznos kredita je do 7.5 miliona američkih dolara a na period od 5 do 10 godina. Ulaže se u profitabilne projekte a sa ciljem jačanja sektora male i srednje privrede. Ovaj instrument, koliko se čulo na konferenciji, u Srbiji je malo poznat i veoma malo se koristi. Više informacija o SIFEM-u svi zainteresovani mogu pronaci na web sajtu www.sifem.ch.

Zoran Vitorović, Cirih

U poslednje vreme učestalo je pokrivanje obveznica neobičnim garancijama, pa je i ovo poslednje u nizu. Sa kamtnim stopama na istorijskom minimumu, investitori su potražili takve obveznice sa najvećim prinosom. Iconix je vlasnik prava za gomilu poznatih brendova, a pustila je u opticaj obveznice u vrednosti od 600 miliona dolara zbog velike tražnje (prvobitno planirano 500 miliona), kako bi što pre pokrila svoju akviziciju Umbra, proizvođača sportske opreme, koju je preuzela od Nike za 225 miliona dolara. Deo prodatih obvezncia pokriven je prihodima od prodaje 23 brenda, koji godišnje donose 13 milijardi dolara. Među njima je i poznati lik iz crtanih filmova i stripova, pas Snupi, ali i Madonin album Material Girl.

Izvršni direktor kompanije Nil Kole rekao je da je prezadovoljan intzeresovanjem, ali da ga ono ne čudi, jer u poslednjem kvartalu sledi veća prodaja, pogotovo zbog lansiranja novog crtanog filma o Snupiju, koji se tradicionalno prikazuju za Dan zahvalnosti i Božić na američkim nacionalnim televizijama već duže od 20 godina i generišu velike profite od oglašavanja.

U Irskoj je finansiranje zdravstva smanjeno za 7,9 odsto u 2010., a prosečna stopa rasta između 2000. i 2009. bila je 6,5 odsto. U Estoniji je palo za 7,3 procenta, u Grčkoj za 6,7. Rast ulaganja najviši je u Rumuniji (4,2 odsto), Malti (3,6 odsto) i Nemačkoj (2,7 odsto), Slovačkoj (2,4 odsto) i Mađarskoj (2,2 odsto).

U izvštaju ove dve institucije piše da bi bilo mnogo finansijski učinkovitije da se sada ulaže u prevenciju nego kasnije u lečenje bolesti. Tamo se takođe navodida se broj doktora po stanovniku povećao u gotovo svim zemljama EU u poslednjih deset godina, a rast je posebno primetan u Grčkoj i Velikoj Britaniji.

Bezos je još 1995. godine spojio ljubav prema knjigama i poslovne veštine stvorivši web stranicu Amazon, da bi izrastao u vlasnika kompanije vredne više od 100 milijardi dolara, koja je napravila revoluciju u čitanju knjiga ali i poimanju internet poslovanja.

Njegov najozbiljniji protivkandidat u ovom takmičenju bio je Tim Kuk koji je za poslednjih godinu dana upravljanja Appleom uspeo da postigne rekordne vrednosti akcija ove kompanije i da poslednji iPhone proda u pet miliona primeraka za veoma kratko vreme.

Brajan Roberts, direktor Comcasta koji je inače vlasnikNBCUniversala, rizikovao je plaćajući 13,8 milijardi dolara ovu televizijsku mrežu ali to mu se konačno i isplatilo – emitovanje zabavnog programa podiglo joj je rejtinge i prihode, posebno tokom Olimpijade, pa su akcije Comcasta skočile za 58% ove godine.

Na četvrtom mestu je Džon Donahju iz eBay-a, slede ga Oh-Jun Kvon iz Samsunga, Leri Pejdž iz Googlea, i mnogi drugi od kojih većina pripadaju tehnološkoj sferi.

Henkelova prodaja u trećem kvartalu 2012. godine iznosila je 4,294 milijarde evra, što predstavlja povećanje od 6,6 odsto u poređenju sa ciframa za isti taj period prošle godine. Nakon korekcije jednokratnih dobiti, jednokratnih troškova i troškova restrukturiranja, korigovani operativni profit povećan je za 16,7 odsto, sa 541 miliona evra na 631 miliona evra. Dobit izražena u procentima u odnosu na ostvarenu prodaju (EBIT marža) značajno je povećan za 1,3 odsto, sa 13,4 odsto na 14,7 odsto. Zabeležen prihod od prodaje iznosio je 13,6 odsto, u odnosu na 11,2 odsto u istom periodu prošle godine. Finansijski rezultat kompanije Henkel iznosi -42 miliona evra u poređenju sa -37 miliona evra u istom kvartalu prošle godine, a ova promena je ostvarena primarno zbog ograničavanja valutnog rizika. Neto dug smanjen je na 612 miliona evra na dan 30.septembra 2012 (30.septembra 2011. Iznosio je 1,570 milijardi evra).

Sva tri poslovna sektora doprinela su dobrom rezultatu: Sektor Detergenti i kućna hemija zabeležio je snažan rast organske prodaje od 4,6 odsto; rast organske prodaje u sektoru Beauty care dostigao je solidnih 3,3 odsto, dok je sektor Adhezivi tehnologije takođe zabeležio organski rast prodaje u iznosu od 1,0 odsto.

Svi regioni su doprineli dobroj prodaji, dok su najveći doprinos dala tržišta u razvoju, gde je ukupni rast bio na dvocifrenom nivou. Prodaja u Istočnoj Evropi je porasla za 6,5 odsto na 825 milion evra, dok je organski rast bio 4,3 odsto. Među najzaslužnijima za ovo poboljšanje su firme koje kompanija ima u Turskoj i Rusiji.

„Henkel i dalje očekuje rast organske prodaje između 3 i 5 procenata u fiskalnoj 2012. godini. Verujemo da će se pozitivan trend rasta u poslovanju u oblasti robe široke potrošnje nastaviti i očekujemo rast korigovane EBIT marže na 14 odsto, kao i rast korigovanog prinosa po prioritetnoj akciji na oko 15 odsto“, rekao je Kasper Rorsted, predsednik Upravnog odbora kompanije Henkel.

„Životna sredina u kojoj živimo svakim danom je sve zagađenija. Želim da ovim filmom na satiričan način prikažem svakodnevnicu jednog sasvim običnog čoveka, koji sentimentalno izražava svoja osećanja za neka davna čistija vremena“, izjavila je autorka kojoj je uručeno svečano priznanje i smart telefon Samsung Galaxy Beam I8530. Film možete pogledati na sajtu www.vipekomotivacija.rs.

Svi posetioci festivala su takođe imali priliku da pogledaju i skulpturu i dva mozaika, napravljena od starih mobilnih telefona koje je kompanija Vip mobile sakupila u okviru akcije „Vip ekomotivacija”. Autor ovih umetničkih dela je mladi beogradski vajar Vuk Mikalački, koji je na veoma kreativan i interesantan način uspeo da iskoristi telefone koji nisu više u upotrebi.

Međunarodni festival zelene kulture „Green Fest“ održan je od 14. do 16. novembra u Domu omladine Beograda. Ove godine se po prvi put održao pod ovim imenom i predstavlja nastavak prakse uspešnog organizovanja Međunarodnog festivala ekološkog filma „Green Screen Fest“, koji je publika u Beogradu imala prilike da vidi tokom 2010. i 2011. godine. Centar za unapređenje životne sredine i kompanija Vip mobile su želeli da osnaže ekološku svest kod ljudi i time pokažu koliko zapravo svako od nas može da doprinese razvoju ekološki odgovorne šire zajednice.

Takmičenje Sempler 2012, koje se održava u sklopu konferencije medijskih trendova (SEMPL), ove godine će okupiti 22 autora čak 64 rada iz celog regiona, među kojima će se naći i 4 predstavnika iz Srbije. Takmičari će se nadmetati u 6 različitih grupa, a najveći broj prijavljen je u kategoriji strateško korišćenje medijske mreže.

Žiri će u svakoj kategoriji izabrati najbolje radove, koji će dobiti zlatne nagrade – torpede. Najuspešniji od nagrađenih radova biće nagrađen i velikim semplerom, nagradom za najbolju medijsku akciju 2012.

Prema rečima predsednice žirija Saše Leben, žiri će pri ocenjivanju uzimati u obzir celovitost činilaca koji su uticali na celokupni izgled i krajnji rezultat medijske akcije. “Definitivno ću uzeti u obzir način izvođenja i ideju, ali neću zanemariti ni ishodište ni ostvarenje ciljeva”, dodala je Saša.

Nagrađeni radovi javnosti bi trebalo da pokažu kako “svaka dobra kreativna osnovna ideja oglašivačkih akcija iza sebe ima tim ljudi, koji za konkretne komunikacione projekte zna da odredi pravu ciljnu grupu, komunikacionu platformu i poveže sve elemente u celoviti komunikacioni projekat, koji zaista oživljava u potrošačkom društvu, sa svim medijskim prilikama koje nam se nude”, kaže Valerija Prevolšek, predsednica Sempla i direktorka Media Poola. Na takmičenju Sempler ocenjivaće se i elementi povezivanja, ča u skladu sa sloganom konferencijskog dela SEMPL-a – “Poveži se”.

Stručni žiri novogodišnjeg Semplera, osim Saše Leben, direktorke Publicis Groupe u Sloveniji čini još šest profesionalaca iz čitavog regiona – Božidar Abramović (Omnicom Media Group), Renata Hafner Granić (Nova TV), Tina Kumelj (Ljubljanske mlekarne), Marjana Robavs (Futura DDB / Futura Media), a iz Srbije Maja Kolar, iz Banca Intesa i Jozo Laurenčić, direktor i partner agencije Idea Plus Communications.

Ostvareni ovonedeljni promet prepolovljen je u odnosu na ionako skromnu prethodnu nedelju i iznosio je količinski 233,5 tona robe, odnosno vrednosno 8.007.240,00 dinara.

Ovakav promet jednostavno ukazuje i na činjenicu da nije bilo značajnijih cenovnih pomeranja.

Kukuruz se, nakon blagog pada cene početkom nedelje, vratio na svoju prošlonedeljnu cenovnu poziciju od 24,90 din/kg, bez PDV-a. Ipak, nedeljna ponderisana cena od 26,68 din/kg, sa PDV-om (24,70 din/kg, bez PDV-a), za blizu 1% je niža nego prethodne nedelje.

I dok je statistički uzorak na tržištu kukuruza od 100 tona, koliko toliko reprezentativan, to se za tržište pšenice ne može reći. Naime, na ovom tržištu prometovano je svega 25 tona robe, po ceni od 29,38 din/kg, sa PDV-om (27,20 din/kg, bez PDV-a), pa se time i konstatacija o rastu cene ovog artikla u odnosu na prethodnu nedelju, mora uzeti sa rezervom i biti tretirana samo kao statistički podatak, a nikako kao cenovni trend.

Cene suncokretove sačme je nepromenjena i kreće se na nivou od 28,20 din/kg, bez PDV-a, dok je cena sojine sačme u daljem padu i iznosi 64,00 din/kg, bez PDV-a. Od ostalih artikala ove nedelje trgovano je još samo repinim rezancem, po ceni od 31,44 din/kg, sa PDV-om (26,20 din/kg, bez PDV-a).

Prema rečima direktora Vladimira Nikolića sajt Limundo.com, na kome se vrši aukcijska prodaja predmeta, beleži oko 200.000 poseta i 7.000 uspešnih prodaja dnevno. Nikolić je izjavio da ova kompanija „želi da korisnicima otvori mogućnost iznajmljivanja predmeta“, kao i da se „već dugo razmišlja“ o širenju u zemljama bivše Jugoslavije. Limundo.com ima preko 300.000 članova, a 600 novih se prijavljuje svakog dana, dok na Kupindo.com trenutna ponuda premašuje 500.000 ponuđenih artikala.