Ekonomija

Zbog prelaska na novi sistem objedinjene naplate od 1. marta postoje poteškoće sa prepoznavanjem šifre za uplate primanja zaposlenih. Istovremeno, doprinosi državi po novim šiframa uplaćuju se bez problema. Na telefonske pozive banke ne odgovaraju, a u poreskoj upravi ne znaju kada će ovaj problem biti otklonjen.

Evropska komisija je objavila da su donesena pravila pomoću kojih će lakše identifikovati investitore uključene u rizično trgovanje banaka, sve u sklopu reformi za ograničavanje bankarskih bonusa.

Evropsko bankarsko regulatorno telo je u nacrtu ovog dokumenta definisalo 15 kriterijuma za otkrivanje onih zaposlenih u bankama koji se bave rizičnim transakcijama. Ovi kriterijumi odnose se na menadžment, kao i one koji donose odluke o davanju rizičnih kredita. Nova pravila poslovanja banaka će pogoditi i one koji zarađuju više od 500.000 evra.

Cilj svega ovoga je zatvaranje zakonske “rupe” koja je bankama omogućavala da zaobilaze isplaćivanje bonusa davanjem “fiksnih sledovanja” top menadžmentu. To bi trebalo da se postigne jasno propisanim pravilima kome i za šta se tačno bonusi smeju isplaćivati – to će, nadaju se regulatori, smanjiti zloupotrebe u ovom sektoru.

Međutim, top menadžment će izgleda opet moći da se izvuče iz neprilika u koje ga ponekad pohlepa dovodi, ali samo ako dokaže vlastima i istražnim organima da nije bio uključen u rizičnije transakcije svojih banaka.

Da podsetimo, pre ovoga, u aprilu 2013. EU je u okviru reforme bankarskog psolovanja već propisala obavezu da banke budu kapitalizovanije i da moraju ograničiti bonuse na 100% zarada za zaposlene u njima.
Izvor: EU Obsever

Restrukturiranje poslovanja za čak 71% finanisijskih direktora u Srbiji predstavlja jedan od glavnih prioriteta, pokazuje najnovije Istraživanje stavova finansijskih direktora u srednjoj Evropi koje je sprovela revizorsko – konsultanstka kuća Deloitte.

Uprkos finansijskoj i ekonomskoj neizvesnosti, većina finansijskih direktora iz Srbije je optimistična, 54%, kada je reč o finansijskoj perspektivi preduzeća u kojima rade, a njih 32% smatra da će situacija ostati nepromenjena.

Pored restrukturiranja, kao prioriteti ističu se rast prihoda na postojećim i novim tržištima, smanjenje direktnih troškova i poboljšanje likvidnosti preduzeća. Investicije su i dalje na dnu lestvice prioriteta s obzirom da kompanije ne žele da preuzimaju rizike već da poboljšaju operativnu efikasnost i povećaju produktivnost.

„Ovakvi nalazi ne čude s obzirom da je spremnost na preuzimanje rizika niska (7%) i da većina ispitanika (72%) ne predviđa rast BDP-a i smanjenje nezaposlenosti“, komentariše Nada Suđić, partner u Deloitte-u.

Nezaposlenost je još jedno područje u kojem se očekuje nepovoljan trend. Čak 72% finansijskih direktora očekuje rast broja nezaposlenih, a 21% ne očekuje nikakve promene.

Činjenica da 57%, odnosno 54% preduzeća u Srbiji, smatra da su dostupnost kreditiranja odnosno troškovi finansiranja nepromenjeni u proteklih šest meseci ne znači i veću verovatnoću da će ta preduzeća koristiti eksterno finansiranje da bi više investirala; to je posledica očekivanih nepovoljnih opštih izgleda na tržištu. To nas dovodi do činjenice da 41% anketiranih preduzeća navodi da bi se najradije odlučilo za pribavljanje kapitala kao način za finansiranje svog poslovanja.
Više o predviđanjima finansijskih direktora iz regiona možete saznati u izveštaju na adresi www.deloitte.com/cecfo

Najnoviji izveštaj EK ističe zemlje članice EU koje imaju makroekonomski disbalans. Nabrojano je čak 14 država EU koje trenutno imaju probleme takve prirode, ali po veličini problema se zbog svoje prezaduženosti izdvajaju Italija, Slovenija i Hrvatska.

EK je nabrojala Belgiju, Bugarsku, Nemačku, Irsku, Španiju, Francusku, Hrvatsku, Italiju, Mađarsku, Holandiju, Sloveniju, Finsku, Švedsku i Veliku Britaniju kao zemlje EU sa makroekonomskim disbalansom. Iako se vide prvi znaci ekonomskog oporavka EU, najveći izazovi još uvek ostaju na snazi. „Progres nije ujednačen“, istakao je danas potpredsednik EK Oli Ren. U izveštaju se kaže da je doprinos najvećih članica EU njenom ekonomskom rastu veoma važan: strukturne reforme, fiskalna konsolidacija i srednjeročni rast su neophodni u Italiji i Francuskoj, socijalni problemi u Španiji, jačanje domaće tražnje i dalji rast u Nemačkoj.

Hrvatska se na prvom mestu suočava sa sve brže narastajućim javnim dugom, uz veliki pad izvoza. Ključno je da se u ovoj zemlji servisira fiskalni deficit do kraja 2014, navodi EK. Italija se suočava sa jedva primetnim rastom bez rasta proizvodnje, uz visok nivo zaduženosti. Problem manjka proizvodnje i jačanje kompetitivnosti italijanske industrije morali bi da se poprave što pre kako ne bi ugrožavale ekonomiju evrozone. Iako je Slovenija popravila svoje izglede u odnosu na period od pre godinu dana brzom i odlučnom promenom i primenom regulative, situacija u zemlji mora još uvek da bude pažljivo praćena od strane EU, kako bi se na vreme napravila dodatna makroekonomska prilagođavanja i izbegla opasnost od eskalaciej problema.

Tokom 2013. godine ukupno je raspisano 13.800 oglasa za posao na sajtu poslovi.infostud.com, a na njih je poslato preko 2.100.000 biografija, pokazala je poslednja analiza ovog sajta. Drugim rečima, to znači da je prosečan broj prijava po oglasu, uzimajući u obzir sve gradove kao i radne pozicije, oko 152 prijave na jedno radno mesto.

Iako veliki broj ljudi koji se prijavljuje na oglase potvrđuje da je tržište rada i dalje u krizi, ova analiza pokazala je da je tokom prethodne godine ipak došlo do rasta broja oglasa u odnosu na 2012, i to od čak 17%.

Baš kao i tokom prethodne dve godine, i u 2013. poslodavci su najčešće oglašavali radna mesta u oblastima ekonomije, trgovine i prodaje, kao i administracije i računovodstva. Ujedno kandidati su takođe najčešće slali radne biografije za ove pozicije.

Nezaposleni su pokazali veliku zainteresovanost i za oglase vezane za turizam, saobraćaj i logistiku, marketing i PR, pozicije srednjeg menadžmenta, transport i pravo, međutim u odnosu na broj pristiglih prijava, može se zaključiti da ponuda ovih radnih mesta ne zadovoljava potrebe tržišta.

U poslednje vreme u javnosti se često pominjala oblast informacionih tehnologija koja je u velikom usponu i razvoju, te je tako i broj oglasa u ovoj kategoriji u protekle tri godine u stalnom rastu. To je bio slučaj i tokom 2013, međutim broj prijava na ove oglase i dalje nije dovoljno velik da zadovolji potrebe tržišta, te je ovo smer u kom se treba edukovati radi lakšeg zaposlenja. Slična situacija vlada i u oblasti elektrotehnike i mašinstva – slabiji je odziv kandidata u odnosu na ponudu posla.

Primera radi, samo za programere tokom godine bilo je objavljeno skoro 500 oglasa, ali u proseku, na ovu poziciju stizalo je svega oko 26 prijava. Druga deficitarna zanimanja u Srbiji su inženjer elektrotehnike, inženjer mašinstva, mašinski tehničar i operater na mašini.

Posao u 2013. godini nije bilo lako pronaći, a trend neusklađenosti potreba kandidata i poslodavaca se nažalost nije prekinuo. Dok su neki do posla u struci mogli da dođu relativno brzo, slobodno se može reći da se drugima ovaj proces verovatno čini nemogućim.

Upravo zato, ali i zbog mladih koji se možda još nisu opredelili u kojoj struci je najbolje da se usavršavaju, sajt poslovi.infostud.com izdvojio je 20 zanimanja za koja je tokom prošle godine bilo najviše šanse za zaposlenje, odnosno radnih mesta na koja je bilo najmanje prijava u odnosu na broj oglasa koji je bio objavljen:

Izvršni direktor Raiffaisen Bank International Karl Sevelda izjavio je austrijskim novinarima da je zasad zamrznuta ranije planirana prodaja poslovnog segmenta u Ukrajini. Sevelda je izjavio agenciji Rojters da je samo zbog berzanskih pravila usled nedavnog povećanja kapitala RBI dovoljan razlog da se prodaja obustavi.

Ukrajinsko poslovanje RBI beležilo je najbolje rezultate od svih tržišta RBI koje ne predstavljaju tzv. glavni fokus poslovanja. U periodu januar-septembar 2013. u Ukrajini je RBi zabeležio profit od 91 miliona evra, u poređenju sa 45 miliona evra u Srbiji u istom periodu.

Izvor: portfolio.hu

Kompanija Siemens je za godinu dana duplirala broj zaposlenih u svojoj fabrici za vetrogeneratore u Subotici, pa je tako u februaru 2013. godine fabrika upošljavala 453 radnika, dok je do kraja februara ove godine Simensov tim uvećan na čak 992 zaposlena.

„Potražnja na svetskom tržištu rezultirala je uvećanjem broja porudžbina generatora koji se proizvode u našoj fabrici u Subotici, što je dovelo i do novih zapošljavanja. Siemens je zahvaljujući kvalitetu proizvoda, poštovanju rokova i standarda, kao i stalnim inovacijama u proizvodnji jedan od 10 najvećih izvoznika iz Srbije. Naš tim u Subotici i Beogradu sada čini 1066 zaposlenih, a nastojaćemo da i u ovoj godini utičemo na pozitivnu privrednu klimu Srbije i u skladu sa tim otpočnemo i novi ciklus zapošljavanja“, rekao je Tihomir Rajlić, generalni direktor kompanije Siemens d.o.o. Beograd.

Proizvodna aktivnost u američkim fabrikama u februaru je porasla više od očekivanog – prema ISM-ovom indeksu sa januarskih 51,3 poena na 53,2 poena. Inače, sve preko 50 poena se smatra oporavkom, a manje od 50 poena padom proizvodnje.

Zvanični podaci pokazali su i da je u januaru neznatno porastao i građevinski sektor, što je takođe ohrabrujući podatak jer su industrijska proizvodnja i građevinarstvo ključni elementi američke ekonomije.

Američko Ministarstvo trgovine je naime objavilo da su ulaganja u gradnju u januaru uprkos veoma hladnom vremenu porasla za 0,1%, što je u poređenju sa istim periodom 2013. godine skok od 9,3%.
Izvor: BBC

Ruska valuta dosegla istorijski minimum prema američkom dolaru i evru, a u jutrošnjoj trgovini pala je i Moskovska berza za 9%. Ovo je rezultat odluke Ruske centralne banke smanjila kamatnu stopu sa 7% na 5,5% u pokušaju da „unese stabilnost na tržište finansija usled povećane volatilnosti i smanji rizik od inflacije“, kaže se u saopštenju Banke.

Međutim, pravi razlog za ovakve trendove u Rusiji leži u eskalaciji sukoba u Ukrajini. „Sada kada su dve zemlje na ivici rata investitori počinju ubrzano da prodaju ruske akcije“, kažu analitičari u Rossiysky Capital u izveštaju za svoje klijente. Istovremeno, manje privatne menjačnice u Rusiji ostale su bez američkih dolara usled povećane potražnje, prenosi jutros BBC.