Fiаt SpA (F) razmišlja o seljenju svog sedišta u Detroit nаkon plаnirаnog spаjаnjа sа Chrisler Group LLC javlja Blumberg . Tаkаv potez bi mogаo dodаtno da ojаčа Detroit, a zasnovan je na činjenici da je na tržištu SAD oživela prodaja automobila.
Najveća ekonomija na svetu samnjiće svoj deficit za 24% do kraja godine, odnosno na nivo od oko 4% BDP (642 milijarde dolara), kažu najnovije vesti iz Kongresa. Do 2015. očekuje se dalje smanjivanje deficita do 2,1% BDP.
Oporavak tržišta nekretnina u Sjedinjenim Državama, zbog kojeg je zapravo i započeo prvi talas svetske ekonomske krize još 2008. godine, sada pokreće nabolje čitavu ekonomiju ove zemlje. Ipak, iako će za refinansiranje dugova SAD ove godine biti potrebno 200 milijardi dolara manje nego što se prvobitno očekivalo, te će zahvaljujući pozitivnom trendu državni dug spasti sa 76% BDP na 71% BDP u 2018. pesimisti smatraju da je to i dalje mnogo veći iznos nego pre finansijske krize. Ekonomski rast već neko vreme je primetan, ali prilično „anemičan i dalje nepouzdan“, smatraju ovi analitičari. Neophodno je napraviti korenite budžetske zaokrete kako bi se situacija zaista preokrenula, kažu oni. S druge strane, optimistični ekonomisti misle da je sada najverovatnij enajbolji trenutak za reforme u budžetu, jer ekonomija ipak raste a budžet je izbalansiran.
Danas su objavljeni zvanični podaci koji pokazuju da se francuska ekonomija smanjila za 0,2% u prvom kvartalu ove godine, zabeležila pad šest meseci za redom i ponovo ušla u recesiju. Predsednik Oland zatražio hitne reforme ekonomskog sistema.
Uz rekordnu nezaposlenost i smanjeno poverenje investitora i nacionalnih poslodavaca Francuska je ponovo ušla u recesiju. Međutm, za razliku od ekonomija Grčke, Kipra, Irske ili Slovenije, recesija treće po veličini evropske ekonomije može predstavljati ogroman problem izgledima za skori oporavak evrozone. U istom kvartalu Nemačka ekonomija napredovala je za veoma skromnih 0,1%.
Sada se već može konstatovati da je Francuska ušla u najgoru recesiju od Drugog svetskog rata. Ove vesti su došle na prvu godišnjicu Olandovog predsedavanja. Evropska komisija je ranije upozorila da će Francuska najverovatnije ući u recesiju u prvom ili drugom kvartalu, kao i da će čitava evrozona završiti godinu sa gubitkom od 0,4%. Evropska centralna banka je smanjila kamatne stope u Francuskoj na rekordni minimum od 0,5% kako bi stimulisala ekonomski rast u zemlji. Međutim, umesto toga očekuje se dalji rast deficita na 3,9% BDP. Stopa nezaposlenosti u Francuskoj, iako na rekordno visokom nivou za državu, sa 10,6% i dalje je ispod proseka evrozone od 11,4% u 2012. i daleko ispod Španiej i Grčke, koje beleže oko 27% nezapsolenih.
Osiguravajuća kompanija AXA, članica AXA Grupe – lidera na svetskom tržištu osiguranja, predstavila je svog novog direktora u Srbiji Adamantiosa Hadžistilisa, kao i svoje planove da u naredne dve godine uđe u top 5 osiguravajućih kuća na lokalnom tržištu.
Na pitanje novinara da li će to učiniti organskim rastom ili akvizicijama (koje su sastavni deo poslovanja AXA Grupe u proteklih 25 godina) g. Hadžistilis je odgovorio da će proširivanjem asortimana usluga i inovacijama unaprediti poziciju AXA osiguranja na lokalnom tržištu, a u međuvremenu će pratiti prilike na tržištu i shodno njima se odlučiti za moguće preuzimanje neke druge kuće.
Za dve godine, koliko je na našem tržištu, AXA osiguranje je najviše poslovalo sa bankama, ali kako kažu, nedavno je ta situacija počela da se menja. Prošle godine broj klijenata im je porastao za 75% na 56.000, a u prvom kvartalu ove godine na 63.000. Kako bi mogli da ponude više kanala distribucije, odnosno veći broj različitih usluga, ove godine planiraju povećanje broja zaposlenih za 63%.
AXA Grupa inače ima 102 miliona klijenata širom sveta a g. Hadžistilis tvrdi da uspešno posluje zbog diversifikacije, kako poslovne, tako i geografske. Grupa se bavi osiguranjem, upravljanjem aktivom i štednjom, kao i zdravstvenom zaštitom, na gotovo svim kontinentima. Kada se negde pogoršaju uslovi poslovanja, kao sada u evrozoni, negde se obično poboljšaju, kao npr. trenutno u Latinskoj Americi. Na tim principima diversifikacije posluje AXA grupacija koja je u 2012. imala rast prihoda u odnosu na prethodnu godinu od 4 milijarde evra.
Da podsetimo, ogranak globalne osiguravajuće kuće u Srbiji, AXA osiguranje, osnovan je 2010. godine, da bi naredne godine od Narodne banke Srbije dobio licencu za neživotno osiguranje. U 2012. pokrenuo je biznis sa privredom, i počeo da razvija i druge kanale distribucije.
Okretanje Severne Amerike ka sve većoj proizvodnji nafte iz škriljaca izazvalo je šok na globalnom tržištu nafte i sve više utiče na preoblikovanje energetske industrije, saopštila je Međunarodna agencija za energetiku (IEA), predstavljajući istraživanje o perspektivama naftnog tržišta u narednih pet godina.
U izveštaju se ističe da je „bum naftnih i gasnih škriljaca postao zlatna groznica 21. veka, donoseći desetine milijardi dolara prihoda i stotine hiljada novih radnih mesta u zabačenim regionima, posebno u Sjedinjenim Državama“. Prema prognozama, SAD bi zahvaljujući energentima iz škriljaca mogle do 2017. da postanu najveći svetski proizvođač nafte. IEA prognozira i da bi severnoameričke zalihe mogle porasti za 3,9 miliona barela nafte dnevno do 2018. godine.
Američki mediji ovih dana postavljaju pitanje u kojoj meri su novi modeli kalifornijskog proizvođača električnih automobila Tesla Motors namenjeni „običnim smrtnicima“, a koliko povlašćenoj klasi od 1% najbogatijih. Za takvu klijentelu novi, „zeleni“ automobili predstavljaju stvar trenutnog prestiža, a ne borbe za očuvanje prirode.
Rezultati prodaje luskuznih automobila u prvom kvartalu 2013. bili su prilično iznenađujući. Među modelima za koje je potrebno izdvojiti skoro šestocifreni iznos u dolarima neočekivano se na prvom mestu našao Tesla Model S sa 4.900 prodatih primeraka, ispred Mercedesa S Klase (3.077 prodatih) i BMW Serije 7 (2.338). Sportski sedan na električni pogon prevazišao je sva očekivanja ali je, zapravo, samo plod promišljene i drugačije strategije direktora Tesla Motorsa, Elona Muska. Naime, dok se najveći globalni proizvođači poput Tojote, Dženeral Motorsa, Nisana i Forda, već godinama utrkuju za najbolju poziciju na, veruje se, budućem unosnom tržištu električnih automobila, Musk je još pre nekoliko godina odlučio da akcenat stavi na luksuzne modele. I, posle nekoliko sezona tavorenja, ispostavlja se da se ta odluka isplatila.
Model S košta između 71.000 i 96.000 dolara, u zavisnosti od kvaliteta i veličine baterije u njemu (donekle i od dodatne opreme). Doduše, eventualna pogodnost prilikom kupovine ovog auta je odbijanje 7.500 dolara od njegove pune cene, zahvaljujući federalnom kreditu na oporezivanje automobila, zbog „zelene“ tehnologije koju koristi. Međutim, da li će se Tesla Motors ustanoviti kao ozbiljan igrač na tržćištu automobila videćemo tek kada se u prodaji pojavi dugo najavljivani Model X.
Kipar je dobio prvu tranšu pomoći od ranije dogovorenih 10 milijardi evra sa međunarodnim kreditorima.
Prvi deo novca dobio je u vidu pozajmica u vrednosti od 2 milijarde evra, a još milijardu dobiće pre 30. juna.
Sada je glavna tema sastanka ministara finansija evrozone u Briselu Slovenija, u kojoj vide potencijal da završi kao Grčka ili Kipar. Mnogi ne veruju da će plan slovenačke vlade koji se sastoji od restrukturiranja bankarskog sistema, podizanja poreza i privatizacija biti dovoljno uspešan.
Naš novinar Milutin Mitrović pak piše da Slovenija verovatno neće deliti sudbinu Kipra jer se njena ekonomska situacija dosta razlikuje od situacije male mediteranske zemlje – saldo uloga u slovenačkim bankama iznosi 144 odsto njenog BDP, a Kipar i Malta imaju saldo od 800.
Najveći problem Sloveniji prave gubici akumulirani u bankama koje je ljubomorno čuvala u državnom vlasništvu, zapravo najviše u Novoj ljubljanskoj banci (NLB). Zato bi deo rešenja zaista mogao da bude u prodaji banaka.
Izvor: BBC
Maloprodaja u SAD je drugi mesec uzastopno beležila pad, ali jedan drugi ekonomski indikator – rast poseta Diznilendu – pokazuje bolju krvnu sliku američke ekonomije.
Naime, preliminarni podaci za april pokazuju da sektor trgovine i proizvodnje usporavaju. Amerikanci su smanjili kupovinu za 0,4% u martu i još 0,3% u aprilu, bar prema listi Blumberga i Ministarstva trgovine.
Međutim Kvarc meri ekonomski sentiment i jednom drugom metodom – rastom poseta Diznilendu. A prihodi Diznilenda su ove godine porasli za 9,6% u odnosu na prošlu, na 10,55 milijardi dolara. Neto prihod porastao mu je za 32,4%.
Ovi podaci, misle u Kvarcu, govore o tome je kupovna moć Amerikanca stabilna.
U pogledu rasta i profita, bankarski sektor u srednjoj i istočnoj Evropi (CEE) nastavlja da ostvaruje bolje rezultate od banaka u zapadnoj Evropi, budući da su mogućnosti rasta i margine u centralnoj i istočnoj Evropi i dalje znatno više. Novi bankarski propisi u Evropi i CEE doneće nove izazove za region, navode analitičari Raiffeisen Bank International AG (RBI) i Raiffeisen Centrobank AG (RCB) u svom izveštaju o bankarskom sektoru CEE, koji je prezentovan prilikom godišnjeg sastanka Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Istanbulu. Mađarska i Rumunija najugroženija tržišta, ali najgore je za nama.
“Ukupni rast kredita u toku 2012. godine u CEE dostigao je stopu od 14,8% na međugodišnjem nivou u pogledu evra. Još jedna godina ekspanzije donosi kumulativni rast kredita u periodu od 2010. do 2012. u centralnoj i istočnoj Evropi od 21,8%. U evrozoni, tokom istog ovog perioda realni rast kredita je bio negativan. Ukupni obim kredita u bankarskom sektoru CEE porastao je, u poređenju sa evrozonom, sa 9,6% u toku 2011. na 11,1% u toku 2012. Na nivou ukupne aktive, tokom 2012. godine rast bankarskog sektora centralne i istočne Evrope bio je, u odnosu na evrozonu, najviši u toku poslednje decenije,” objasnio je Gunter Deuber, direktor Odeljenja za istraživanje u Raiffeisen Research-u. Prema očekivanjima Raiffeisen Research za 2013. godinu, ukupna bankarska aktiva će premašiti iznos od 2.500 milijarde evra, što će iznositi oko 20% iznad ukupne aktive Industrial & Commercial Bank of China (ICBC), najveće svetske banke u 2012. godini.
Budući da se očekuje zaokret ekonomskog ciklusa u 2013. godini, analitičari Raiffeisen Research vide povoljne mogućnosti za kreditiranje u drugoj polovini 2013. Očekuje se da će učešće kredita u bruto domaćem proizvodu rasti na šest ili sedam bankarskih tržišta visokog rasta u centralnoj i istočnoj Evropi. Kako se očekuje, bankarski sektori Rusije i Poljske će izbiti na sam vrh grupe tržišta visokog rasta s godišnjim rastom kredita od 13%, odnosno 10% (u evrima, od 2013. do 2017.). Slede Češka Republika, Slovačka, Rumunija, Srbija i Albanija s ukupnim godišnjim rastom kredita u rasponu od 7 do 10% u evrima (6 do 9% u lokalnim valutama), što se čini održivim na srednjoročnom planu.
Prema analitičarima, solidna agregatna profitabilnost bankarskog sektora CEE u toku 2011. i 2012. očigledno premašuje pokazatelje profitabilnosti bankarskog sektora globalnih razvijenih tržišta i evrozone. Pokazatelji profitabilnosti u 2011. u pogledu prinosa na aktivu (RoA) ili prinosa na kapital (RoE) u 2011. bili su čak nešto viši u 2012. Prosečan RoE u bankarskim sektorima centralne i istočne Evrope iznosio je 16% u 2012.g odini (u odnosu na 15% u 2011.), dok je prosečan RoA iznosio 1,9% u 2012. (u odnosu na 1,7% u 2011.). „RoE u bankarstvu na globalnom nivou iznosio je oko 7 – 8% poslednjih godina, dok je u okviru evrozone RoE zabeležio nisku pozitivnu vrednost u toku 2012. godine, nakon što je bio negativan u 2011. Stoga, dobro diversifikovane banke mogu da zarade više od cene kapitala u centralnoj i istočnoj Evropi, dok je to pretažak zadatak za bankarske sektore zapadne Evrope. Međutim, takođe je jasno da je ova solidna profitabilnost bankarskog sektora CEE rezultat nekolicine uspešnih tržišta,“ kaže Deuber. Na bankarskim tržištima Rusije, Poljske i Češke, prosečan RoA je iznosio 1,7 do 1,8% u 2012, dok je RoE u proseku iznosio približno 20%. Stabilna profitabilnost bankarskog sektora CEE u 2012.godini potpomognuta je stabilnim koeficijentom nenaplativih kredita u regionu.
„Iako je u 2012. godini ukupni iznos nenaplativih kredita u CEE bio za samo 0,1 procentnih poena iznad 10,1%, celokupna slika u pogledu nivoa i kretanja koeficijenta nenaplativih kredita je pomešana,“ ističe Deuber. Postoje pojedina tržišta u CEE na kojima su koeficijenti nenaplativih kredita između 15 i 20%. Međutim, na drugim tržištima, koeficijenti nenaplativih kredita su ostali u rasponu od 4 do 8%, tj. skoro nepromenjeni u odnosu na 2011. Otuda, iznosi nenaplativih kredita dobro diversifikovanih zapadnoevropskih banaka banaka u centralnoj i istočnoj Evropi ne deluju suviše visoki. U pogledu povećanja nenaplativih kredita, jugoistočna Evropa beleži značajan porast u toku 2012. (na 17,3 % sa 14,5% u 2011.). Prema podacima Raiffeisen Research, visoki koeficijenti nenaplativih kredita u Mađarskoj i Sloveniji i dalje imaju veliki negativan uticaj na celokupni region centralne Evrope, ostavljajući u senci stabilne ili čak opadajuće koeficijente nenaplativih krdita u bankarskim sektorima Češke Republike i Slovačke. U regionu ZND, prosečan racio nenaplativih kredita beležio je neznatni pad, sa oko 7,5% u 2011.godini na 7% na kraju 2012.
Analitičari ističu da se relativno smanjenje profitabilnosti u okviru bankarskog sektora centralne i istočne Evrope od početka finansijske krize ne može porediti sa uočenim padom na globalnom ili zapadnoevropskom nivou. Globalno, profitabilnost bankarskog sektora se manje-više prepolovila poslednjih godina i u okviru evrozone, ukupni prinos na kapital (RoE) bankarskog sektora posle krize iznosi manje od jedne trećine nivoa koji je beležio pre krize. Izvesno je da će banke i u 2013. godini biti suočene s uslovima poslovanja s niskim kamatnim stopama na većini tržišta centralne i istočne Evrope. „Međutim, ovakva situacija u centralnoj i istočnoj Evropi bi trebalo da traje mnogo kraće nego unutar evrozone. Stoga, ne vidimo bilo kakve znake povlačenja posvećenih zapadnih banaka,“ dodaje Deuber. Na kraju 2012.godine, ukupna izloženost u CEE tri najznačajnija bankarska sektora za ovaj region (Austrija, Italija i Francuska) bila je na manje-više istom nivou koji je ostvaren u 2009.godini.
U gotovo svim bankarskim sektorima centralne i istočne Evrope, odnos kredita i depozita (L/D) ostao je znatno ispod nivoa ostvarenih u poslednjim godinama buma pre krize. U proseku, odnos kredita i depozita u centralnoj i istočnoj Evropi od 98% je sada znatno niži od ukupnog odnosa kredita i depozita u evrozoni koji je takođe neznatno opao poslednjih godina (sa 112% u 2007. godini na 105% u 2012. godini). U srednjoročnom periodu, najnovije opadanje odnosa kredita i depozita u centralnoj i istočnoj Evropi upravo odražava promenu nakon žive kreditne aktivnosti u poslednjoj fazi snažne ekspanzije bankarskog sektora u godinama pre krize. U godinama ranog buma, još uvek je postojao znatan višak depozita u u centralnoj i istočnoj Evropi. Nasuprot tome, odnos kredita i depozita za evrozonu je poslednjih desetak godina uvek bio znatno viši od 110%. Značajno rebalansiranje odnosa kredita i depozita u centralnoj i istočnoj Evropi poslednjih godina (tj. smanjenje za 15-20 procentnih poena) pokazuje visok stepen fleksibilnosti bilansnih pozicija u regionu. Pored toga, prikupljanje depozita u u centralnoj i istočnoj Evropi zabeležilo je značajan porast u 2011. i 2012.godini (nakon ograničene ekspanzije u periodu 2008/09.), što predstavlja trend kakav nije primećen u evrozoni. Većina međunarodnih banaka koje posluju u centralnoj i istočnoj Evropi smatra da je trenutno stanje u pogledu finansiranja na veoma solidnom nivou.
U pogledu strategija pojedinih banaka, celokupna slika u 2012. godini ostala je slična onoj u 2011. UniCredit, RBI, Erste, SocGen i KBC i dalje čine grupu od pet najvećih zapadnoevropskih banaka u centralnoj i istočnoj Evropi. UniCredit je i dalje ubedljivo na prvom mestu sa konsolidovanom ukupnom aktivom od 121,6 milijardi evra, a za njom su RBI (84 miljarde evra), Erste (83,4 milijarde evra) i SocGen (78,6 miljarde), što pokazuje da su sve prilično blizu jedna druge. Uprkos divestiranju, KBC je zadržala peto mesto sa aktivom od 53,1 milijarde evra, iako se povećala razlika između ove banke i preostale četiri na vrhu lestvice. Evidentno je da nijedna banka nije širila svoju mrežu ekspozitura u toku 2012. U proseku, ukupni broj ekspozitura smanjen je za 4% u celom regionu. Očigledno su banke koje su imale program smanjenja investiranja kao KBC izgubile najviše. RBI je zadržala prvo mesto u pogledu prisustva ekspozitura ispred UniCredit. RBI je povećala broj ekspozitura u Poljskoj usled preuzimanja Polbank, ali je istovremeno smanjila svoje prisustvo u Ukrajini, Mađarskoj i Rumuniji.
Ako se sagledaju osnovni prihodi (neto prihod od kamate i prihod od provizija i naknada), vidljiv je pritisak na neto prihod od kamate usled niskih kamatnih stopa, dok je slabiji prihod od provizija i naknada uslovljen manjim brojem kredita u drugoj polovini 2012. Banke sa relativno snažnom prisutnošću u regionu Zajednice nezavisnih država (UniCredit, RBI, SocGen, OTP) mogle su da odbrane svoje ukupne konsolidovane prihode zahvaljujući Rusiji, uključujući prihode od poslovanja u Ukrajini, koji su sve u svemu bili stabilni u 2012. na međugodišnjem nivou. S druge strane, banke koje su poslovale samo u jugoistočnoj Evropi (kao na primer grčke banke), dodatno opterećene smanjenjem aktive i agresivnijim rastom depozita, očito su se suočile sa najjačim padom na međugodišnjem nivou. Kada je reč o regionu centralne Evrope, analitičari su uočili umeren pad prihoda, koji je očigledno negativniji u Mađarskoj i Sloveniji nego u drugim zemljama ovog regiona. Poljska, Češka Republika i Slovačka ostvarile su solidne profite za međunarodne banke, iako je uvođenje bankarskog poreza u Slovačkoj izazvalo negativne efekte. „Banke sa usklađenom kombinacijom aktivnosti u Rusiji, Poljskoj i Češkoj Republici imale su posebno dobru osnovu za stabilnost obima i zarade, dok su banke isključivo izložene prema jugoistočnoj Evropi i primorane da preorijentišu svoje poslovanje u jugoistočnoj Evropi pretrpele značajne teškoće“, izjavio je Jovan Sikimić, analitičar RCB.
Prema mišljenju većine banaka, Mađarska i Rumunija su shodno tome najugroženija tržišta. Međutim, najnovije političke i ekonomske okolnosti daju nadu da je najgore prošlo. „Ovo posebno važi za rumunsko bankarsko tržište gde se neke uspešnije banke već spremaju na uzlazni trend, što pokazuju prodaja Citibank portfolija stambenih kredita ili najavljena prodaja RBS poslovanja sa stanovništvom UniCredit banci,“ kaže Sikimić. Stalne postepene promene na planu konkurentnosti okruženja u CCE (igrači iz određenih niša koji izlaze sa tržišta) takođe idu u prilog posvećenim igračima. Pored velikih transakcija preuzimanja koje su se očekivale već u 2011, analitičari RCB su uočili nekoliko manjih divestiranja. UniCredit je prodala svoju ATF Group u Kazahstanu i smanjila većinski udeo u svojoj najvećoj banci, Bank Pekao u Poljskoj. I Swedbank i Erste povukle su se sa tržišta Ukrajine.
“Bakina tajna”, brend kompanije “Foodland”, osvojila je svetsku nagradu za najbolju ambalažu u kategoriji hrane na takmičenju za dizajn pakovanja “World package Grand Prix”, jedina u Srbiji i regionu. Ovo je prvi put da domaća kompanija dobije globalno priznanje u oblasti dizajna pakovanja. Teglice i flaše ocenjene kao najbolje na svetu, osmislio je srpski tim dizajnera predvođen Jovanom Trkuljom i Marijanom Zarić.
Dodela nagrada upriličena je 9. maja u Sidneju od strane “Svetske organizacije za pakovanja” (World Packaging Organisation), a priznanje za “Bakinu tajnu” primio je Vaso Lekić, generalni direktor Foodlanda. Lekić je izrazio zadovoljstvo što se mladi, domaći brend našao u društvu globalno uspešnih brendova poput Coca-Cole, McDonald’s-a i Johny Walkera.
“Svetsku nagradu “WorldStar” donosimo u Srbiju uvereni da će ona biti podsticaj za celo naše tržište da počne da razmišlja u pravcu unapređenja amabalaže. Verujem da vrhunski proizvod zaslužuje vrhunsku ambalažu. Mi smo puno energije, snage, vremena, ideja utrošili da bismo dobili savršeno pakovanje i ova nagrada je veliko ohrabrenje i nabolja moguća potvrda da smo uradili veliku i pravu stvar”, izjavio je Lekić i dodao da nagrada dokazuje kako i domaće firme mogu biti priznate i konkurentne na globalnom nivou.
“World package Grand Prix” tradicionalno okuplja pobednike regionalnih takmičenja za najbolje pakovanje. Početkom godine Foodland je osvojio nagrada za najbolju ambalažu u regionu „Regpak“, dok je na nedavno održanom takmičenju najboljih domaćih ambalaža „Packtivity“ osvojena nagrada za najbolji dizajn ambalaže u Srbiji.