Ekonomija

„Dodatnu pažnju zahteva i provera da li postoje sve potrebne odluke organa upravljanja firme. Kada je reč o imovini velike vrednosti, za prodaju nije dovoljan samo potpis direktora, već je često neophodna i odluka skupštine društva ili odbora direktora. Bez takve saglasnosti, ugovor može biti osporen. Rizik predstavlja i eventualna loša finansijska situacija preduzeća. Ako se firma nalazi pred stečajem, prodaja nekretnine neposredno pre otvaranja stečajnog postupka može kasnije biti osporena od strane stečajnog upravnika“, naglašava Mitić.

Pošto postoje jasna ograničenja u radu maloletnika, najpre ćemo se baviti tim granicama koje se strogo moraju poštovati. Potom ćemo detaljnije govoriti o razlikama u radu kroz radni odnos i van radnog odnosa, navodi sajt Poslovi Infostud.
Zabrana angažovanja dece mlađe od 15 godina

Prema članu 66. stav 4. Ustava Republike Srbije, deca mlađa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlađa od 18 godina, mogu da rade na poslovima štetnim po njihovo zdravlje ili moral.

Shodno navedenom, lica mlađa od 15 godina ni na koji način ne mogu da budu radno angažovana i to je apsolutna ustavna zabrana, te se odnosi na rad kroz radni odnos, ali i na eventualni rad van radnog odnosa.

Što se tiče rada maloletnika starijih od 15 godina, rad je dozvoljen, ali postoji navedeno ustavno ograničenje u pogledu vrste poslova, koje se dalje razrađuje kroz zakon.

Prema tome, maloletna lica starija od 15 godina mogu da rade. Pod kojim uslovima se zapošljavaju maloletnici i na koji način uživaju posebnu zaštitu – o tome mora da vodi računa poslodavac, o čemu ćemo pisati u nastavku teksta.

Imajući u vidu rečeno, prema Ustavu i zakonima Republike Srbije, dete sa 15 godina već stiče ograničenu radnu sposobnost. Radna sposobnost znači da lice, pa tako i maloletnik preko 15 godina starosti, može da se zaposli, da bude nosilac prava i obaveza po osnovu ličnog vršenja rada, te da ostvaruje zaradu i raspolaže samostalno istom.

Ograničenja te radne sposobnosti maloletnika ogledaju se u zabrani obavljanja određenih poslova. Ograničenje postoji i kod zasnivanja radnog odnosa, u smislu potrebne dozvole roditelja i lekarskog uverenja, o čemu pišemo u nastavku.

Deca koja imaju radnu sposobnost, to jest imaju najmanje 15 godina starosti, mogu da rade kroz formu radnog odnosa ili na osnovu ugovora o angažovanju van radnog odnosa.

Potrebna je pismena saglasnost roditelja. Roditelji mogu kasnije, sve do punoletstva njihovog deteta koje je zasnovalo radni odnos, tu saglasnost da opozovu, što dovodi do prestanka radnog odnosa;

Lice mlađe od 18 godina života može da zasnuje radni odnos samo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa (medicina rada) kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos i da takvi poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje;
Posao koji će maloletnik obavljati ne sme da ugrožava njegovo zdravlje, moral i obrazovanje, odnosno takav rad ne sme da bude zabranjen zakonom.

Zakonom o radu je već utvrđeno koji poslovi mogu da budu opasni za maloletnika, pa je tako propisano da zaposleni mlađi od 18 godina ne može da radi na poslovima:

a) na kojima se obavlja naročito težak fizički rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini;

b) koji uključuju izlaganje štetnom zračenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena ili koja prouzrokuju nasledna oboljenja, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoće, toplote, buke ili vibracija;

v) koji bi, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa, mogli štetno i sa povećanim rizikom da utiču na njegovo zdravlje i život s obzirom na njegove psihofizičke sposobnosti.

Poslove ovde navedene pod tačkama a) i b) mogu pod određenim uslovima da obavljaju i srednjoškolci i studenti.

Naime, navedene poslove mogu da rade i lica koja imaju između 18 i 21 godine života (mlađa punoletna lica) na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa kojim se utvrđuje da takav rad nije štetan za njihovo zdravlje.

Međutim, i pored opisane mogućnosti zasnivanja radnog odnosa, maloletnici, učenici i studenti najveći deo godine nisu u mogućnosti da rade, pa se uglavnom angažuju na osnovu ugovora bez zasnivanja radnog odnosa – pre svega na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Moguće je, ali i veoma retko, i rad na osnovu ugovora o delu.

Poslodavac može za obavljanje poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova sa:

nezaposlenim licem;

zaposlenim koji radi nepuno radno vreme – do punog radnog vremena;

korisnikom starosne penzije;

sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge.

Zakon predviđa da se ovakav ugovor obavezno zaključuje u pisanom obliku, što ga svrstava u ugovore sa obaveznom formom.
Mora se raditi o poslovima koje poslodavac ne obavlja konstantno, tokom čitave godine, već samo povremeno (periodično, s vremena na vreme) ili privremeno (u kratkom vremenskom periodu), s tim da to ne sme biti duže od 120 radnih dana u jednoj kalendarskoj godini.

Ugovor se može zaključiti samo sa gore navedenim kategorijama lica.

Najčešće primere ovakvog angažovanja zapažamo u ugostiteljstvu, poljoprivredi i turizmu. Dakle, radi se o privrednim granama za koje su tipični sezonski poslovi (npr. samo leti) i poslovi koji se obavljaju u kraćem vremenskom periodu tokom godine.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, kada se radi o maloletnicima, oni mogu potpisati ovakvu vrstu ugovora ako imaju status nezaposlenog lica ili ako su članovi omladinske ili studentske zadruge.

Maloletnik može imati status nezaposlenog lica samo ako je završio osnovnu školu i nije upisao nikakvu srednju školu. Takođe mora imati bar 15 godina, saglasnost roditelja i lekarsko uverenje da poslovi nisu štetni za njega.

Zapošljavanje preko omladinskih i studentskih zadruga zakonski je uređeno kao rad van radnog odnosa, i to kroz Zakon o zadrugama i Zakon o radu.

Omladinske zadruge su posrednici između poslodavaca i mladih koji rade po osnovu privremenih i povremenih poslova kod poslodavca. Zadruga je ta koja formalno ima ugovor i sa poslodavcem i sa studentom/omladincem.
Mladi koji žele da rade preko omladinske zadruge učlanjuju se u zadrugu koju odaberu dostavljanjem potrebne dokumentacije i plaćanjem članarine.

Zadruga za njih pronalazi adekvatne poslove i oni zaključuju ugovore ako i kada žele da rade.

Osim toga, zadruga vrši prijavu i odjavu na socijalno osiguranje, vrši obračun naknade i isplatu iste, te plaćanje poreza i doprinosa.

Poslodavac plaća za navedene usluge direktno zadruzi.

Ovde treba naglasiti da se ne radi o radnom odnosu, pa angažovano lice nema ni prava iz radnog odnosa (bolovanje, godišnji odmor itd.). Omladinci dobijaju naknade samo za sate provedene na radu. Naravno, imaju pravo na bezbedne uslove rada, kao i svi zaposleni.

Zadrugari mogu biti mladi od 15 do 35 godina. To obuhvata učenike, studente i nezaposlena lica.

Sa poslodavcem se sklapa ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Po tom ugovoru jedno lice može raditi kod istog poslodavca na istom poslu najduže 120 radnih dana u kalendarskoj godini. Nakon isteka, lice može nastaviti rad kod istog poslodavca na drugim poslovima.

Pre početka rada, zadruga izdaje poslodavcu uput za rad.

Poslodavci često biraju ovaj vid angažovanja za učenike i studente (do 26 godina), jer plaćaju samo porez na dohodak i doprinose za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti. Zbog ovih povoljnosti, stopa dažbina na neto zaradu je znatno niža (iznosi oko 31,6%). Radni staž se ne evidentira.

Dakle, zadrugar koji je učenik ili student do 26 godina starosti ne stiče penzijski staž radeći na osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova preko studentske zadruge.

Za nezaposlena lica (od 26 do 35 godina), dakle zadrugare koji nisu učenici ni studenti, poslodavac uplaćuje celokupne doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje, čime se obezbeđuje upisivanje radnog staža. Zbog toga su dažbine na neto zaradu više (oko 59%).

Ovaj model rada se retko koristi za maloletnike i za letnje poslove zbog visokih poreza i strogo definisanih pravila u pogledu vrste posla.

Prvo, jer se koristi isključivo za poslove van delatnosti poslodavca (npr. prevod teksta, izrada internet sajta itd.). Ne sme se potpisati za poslove koji su sistematizovani kod poslodavca (npr. market ne može da potpiše takav ugovor za rad na kasi, restoran za konobare itd.).

Drugo – ovo je najskuplji vid angažovanja. Država uzima oko 50% na neto zaradu (porez na dohodak i doprinosi za PIO i zdravstvo). Zadruge su jeftinije, pa poslodavci radije biraju omladinske zadruge jer su porezi za đake i studente tamo znatno niži (oko 26–28%).

Posebna zaštita na radu

Sem zaštite u smislu zabrane obavljanja određenih poslova (koji su navedeni u prethodnom poglavlju teksta), zaposleni mlađi od 18 godina uživaju i sledeću zaštitu:

maksimalno trajanje punog radnog vremena maloletnika je 35 časova nedeljno i osam časova dnevno;

maloletnicima je zabranjen prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena;

zabranjen je noćni rad maloletnika, osim u sledećim situacijama: Ako obavljaju poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti;

Kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav rad traje određeno vreme i da mora da se završi bez odlaganja, a poslodavac nema dovoljno punoletnih zaposlenih.

Pri kupovini nekretnina, Crna Gora se rangira iznad većine zemalja u regionu, sa porezom na promet u rasponu od tri do šest procenata. Istovremeno, godišnja stopa poreza na nekretnine i poreza na kapitalnu dobit od 15 procenata svrstava je među zemlje sa umerenijim opterećenjem u evropskom poređenju.

Jedinstvenu rang listu je teško napraviti jer zemlje primenjuju različite stope i poreske osnovice. Međutim, Belgija je često među zemljama sa najvećim opterećenjem.

Za zakupninu od 12.000 evra mesečno, Belgija je na vrhu sa stopom od 47,27 odsto, sledi Danska sa 43,22 odsto, dok Nemačka i Grčka naplaćuju oko 41 odsto

Kupac nekretnine vredne 500.000 evra u Briselu ili Valoniji bez povlastica mogao bi da plati 62.500 evra poreza. Međutim, postoje značajne povlastice za kupce koji rešavaju stambeno pitanje.

U Francuskoj, Španiji i Belgiji godišnje obaveze često se kreću od 700 do 1.800 evra. Kipar i Malta uopšte nemaju godišnji porez na nekretnine.

Malta ne oporezuje sam profit, već naplaćuje porez na prodajnu cenu, dok u Nemačkoj vlasnik koji poseduje nekretninu duže od deset godina može biti potpuno oslobođen poreza na dobit.

Belgija je najviše opterećena, Kipar i Malta su među najpovoljnijima.

Na suprotnom kraju su Kipar i Malta. Kipar ima niske početne poreske stope na prihod od zakupnine, Malta ne oporezuje kapitalne dobitke na uobičajen način, a nijedna zemlja ne naplaćuje godišnji porez na imovinu.

Stoga, kupovna cena nije jedina informacija koju treba uzeti u obzir. Profitabilnost nekretnina u velikoj meri zavisi od toga koliko prihoda i profita vlasniku ostane nakon plaćanja svih lokalnih poreza.

Podaci pokazuju da najveće poresko opterećenje za kupca u Crnoj Gori nastaje prilikom sticanja nekretnine, dok su godišnje obaveze vlasnika i porez na dobit od prodaje umjereniji u poređenju sa većim dijelom Evrope.

Izvor: Bankar.me/Euronews

Uz najavu paketa ekonomske pomoći građanima Srbije od oko 600 milona evra – od penzionera, preko socijalno ugroženih do boraca – država je najavila i isplatu novca svim punoletnim građanima. Koliki tačno iznos – još je nepoznanica. Ono što se konačno zna je da će isplata ići iz Akcionarskog fonda koji je u većinskom vlasništvu 4,8 miliona građana Srbije. Ovaj Fond ima 27,5 milijardi dinara gotovine „na štednji“ i još 492 miliona dinara na tekućim računima. U 2025. ostvario je profit od 1,5 milijardi dinara.

Višednevno nagađanje odakle će država svim punoletnim građanima da isplati određeni finansijski iznos a da nije iz budžeta, „presekao“ je Siniša Mali izjavom da „novac čija je isplata najavljena iz Akcionarskog fonda pripada svim građanima Srbije“.

Do tada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao isplate prvo iz „akcijskih fondova“.

„Pametno smo postupali i skupljali pare godinama, to je već 15 godina koliko se skuplja taj novac kroz akcijske fondove, pa ćemo da vas obradujemo, sve punoletne građane(…)“, rekao je Vučić, a preneo Tanjug, 12. jula.

Potom, dva dana kasnije:

„To ima veze sa Akcijskim fondom. To ima veze sa onim što se od 2011. godine ako se ne varam, prikuplja od prodaje onoga što smo… kroz stečajnu masu i sve ono što bi ostalo državi, od Beobanke do svega drugog što je davno propalo, i to je onaj mali deo što sam govorio da mogu da dobiju svi građani“, naveo je predsednik Srbije novinarima u Parizu, gde je prisustvovao paradi povodom Dana Francuske (RTS, 14. jula).

Da je definitivno u pitanju Akcionarski fond (koji je naslednik Akcijskog fonda), potvrdio je u sredu 15. jula ministar finansija.

Ministar finansija Siniša Mali je, kako je preneo RTS, izjavio da će država „pored paketa koji obuhvata pomoć našim najstarijim sugrađanima, zatim socijalno ugroženim kategorijama, borcima, i zdravstveno ugroženim građanima, podržati i naše punoletne građane, koji će dobiti novac iz Akcionarskog fonda“.

„Taj Fond se puni novcem građana godinama unazad, on pripada svim građanima Srbije, i sada će im biti isplaćen“, naveo je ministar.
A šta je Akcionarski fond zna 4,8 miliona građana Srbije, koji su pre više od decenije postali njegovi vlasnici kroz besplatnu podelu akcija.

Vlasnici Fonda – 4,8 miliona građana

Većinski vlasnici Akcionarskog fonda (98,65 odsto) su građani Srbije. Ali ne svi, već oni koji su na to stekli pravo po Zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije. Reč je o punoletnim državljanima Srbije, koji su navršenih 18 godina imali poslednjeg dana 2007. godine i koji do tada nikada nisu dobili nijednu besplatnu akciju preduzeća.
Takvih je bilo 4,8 miliona koji su dobili 31 akciju Telekoma Srbija, po jednu akciju Aerodroma Nikola Tesla, pet akcija NIS i sedam akcija pomenutog Akcionarskog fonda.

Od svih ovih akcija građanima je u proteklom periodu na ime dividende isplaćeno ukupno 8.509,93 dinara. Od Akcionarskog fonda građani su dobili svega 1.700 dinara u vidu jednokratne naknade.

Imovinu Akcionarskog fonda čine akcije prenete na njega tokom postupka privatizacije i dividende kao učešće u dobiti po osnovu tih akcija preduzeća.

Šta kažu završni računi Akcionarskog fonda

„Na dan 31. decembar 2025, u vlasništvu Akcionarskog fonda nalaze se akcije i udeli u ukupno 373 privredna društva. Od tog broja Fond poseduje akcije u 250 javnih akcionarskih društava, akcije u 42 nejavna akcionarska društva i udele u 81 društvu sa ograničenom odgovornošću“, navodi se u Napomenama uz finansijske izveštaje Fonda za 2025. godinu.

Od 373 preduzeća koja se vode u portfelju Fonda, 141 privredno društvo vodi se kao neaktivno – u postupku stečaja ili likvidacije – dok kod 232 aktivna društva postoji mogućnost prodaje kapitala u vlasništvu Fonda.

„U 2025. godini oročena su slobodna finansijska sredstva u iznosu od 27,5 milijardi dinara u skladu sa Zaključkom Vlade od 16.oktobra 2025“, navodi se u dokumentaciji.

Na tekućim računima Fond ima ukupno 492.398.000 dinara.

Fond je u 2025. ostvario profit od 1,5 milijardi dinara.

Od kamata je Fond prošle godine prihodovao više od 1,54 milijarde dinara.

Fond lane nije imao ni dinar poslovnih prihoda, ali su ukupni prihodi dostigli 1.556.282.000 dinara, upravo zahvaljujući prihodima od
-kamata u iznosu 1.543.045.000 dinara.
–Neto dobit Fonda bila je 1.501.123.000 dinara.

Prema podacima Centralnog registra hartija od vrednosti, u vlasništvu građana je ukupno 33.754.147 akcija Akcionarskog fonda, što je 98,65 odsto. U vlasništvu Republike Srbije je 462.936 akcija, što je 1,35 odsto.

Knjiga akcionara, u kojoj su poimence pobrojani svi akcionari jednog akcionarskog društva, nažalost nije objavljena ni za jedno preduzeće čije su akcije besplatno deljene građanima. Stoji samo spisak 10 do 15 akcionara sa najvećim brojem akcija.

Akcijama samog Akcionarskog fonda nikada nije bilo omogućeno trgovanje, između ostalog, jer za to nije ni postojalo interesovanje.

Osnivanje Akcionarskog fonda bilo je predviđeno upravo Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.

„Kako bi se uvećala imovina od čije prodaje bi se prikupila sredstva za isplatu novčane naknade, izmenama zakona iz 2010. godine osnovan je Akcionarski fond u čiju imovinu je prenet značajan kapital izražen u akcijama i udelima. Na osnovu imovine koja mu je preneta, Akcionarski fond je izdao akcije koje je bez naknade preneo svim građanima koji su stekli status nosioca prava u skladu sa zakonom. Svaki građanin je dobio po sedam akcija Akcionarskog fonda, nominalne vrednosti od 550 dinara, odnosno akcije u nominalnoj vrednosti od 3.850 dinara“, navodi se u jednom od narednih predloga izmena ovog zakona, 2014. godine.

Prema inicijalnom zakonu, imovinu Akcionarskog fonda čini pravo svojine koju Fond ima na nenovčanom ulogu i to:

-na akcijama i udelima evidentiranim u Privatizacionom registru;
-na akcijama i udelima koje je Akcijski fond preneo Akcionarskom Fondu, u skladu sa zakonom.

Imovina Fonda povećava se unosom:

-15% kapitala iskazanog u akcijama subjekata privatizacije koji se privatizuju metodom javnog tendera;
-15% kapitala iskazanog u akcijama javnih komunalnih preduzeća koja budu privatizovana u skladu sa propisima kojima se uređuje privatizacija;
-dividende po osnovu akcija, odnosno raspodeljene dobiti po osnovu udela, u vlasništvu Fonda.

„Ukupna imovina Fonda iskazuje se u akcijama Fonda koje se bez naknade prenose nosiocima prava“, stoji u zakonu.
Akcije prenete Fondu prodaju se na berzi, a može i tenderom, aukcijom ili kroz ponudu za preuzimanje.

„Transakcija je realizovana nakon iskazanog interesovanja međunarodnih investitora, a privatni plasman je odabran kao najefikasniji način realizacije finansiranja u postojećim tržišnim uslovima. Obveznice su emitovane sa kuponskom stopom od 4,75 odsto i rokom dospeća od šest godina“, prenosi Forbs odgovor iz Ministarstva finansija.

Država je privatnim plasmanom, a ne na javnoj aukciji, emitovala šestogodišnje obveznice koje na naplatu dospevaju u julu 2032. godine, a nose kuponsku stopu od 4,75 odsto.