Ekonomija

Falsifikovani med uvozimo ali ga i sami „proizvodimo“

Evropska platforma za med

Svetska proizvodnja sirovih retkih minerala porasla je sa 220.000 tona 2019. na 390.000 tona 2024. godine, odnosno za 77 % tokom pet godina, prema podacima francuske istraživačke grupe Cercle CyclOpe.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa organizuje veliki sastanak sa ministrima Evropske unije i drugih država o „ključnim mineralima“.

Reč je o širokoj kategoriji koja obuhvata desetine materijala poput kobalta, nikla, mangana, grafita i litijuma, ali i „retke zemne minerale“, odnosno niz od 17 elemenata ključnih za mnoge visokotehnološke uređaje, u čijoj proizvodnji prednjači Kina.

Za vetroturbine i avione

Većina ekonomske vrednosti ovog sektora odnosi se na četiri elementa: neodimijum, praseodimijum, disprozijum i terbijum.

Ova četiri „magnetna“ retka zemna minerala uglavnom se koriste za proizvodnju trajnih magneta, od kojih su najpoznatiji neodimijumski, a oko deset puta su snažniji od konvencionalnih.

– Upotrebom retkih zemnih minerala povećava se snaga magneta, a smanjuju njegova veličina i težina – izjavio je Damijen Ambroaz iz francuske energetske konsultantske kompanije Bartle.

Jedna turbina za priobalnu (ofšor) vetroelektranu sadrži i do jedne tone takvih magnetnih retkih zemnih minerala.

Proizvođači aviona veliki su potrošači retkih zemnih minerala, naročito kada je reč o borbenim avionima.

Prema američkom biltenu Rare Earth Exćanges, kompanija Lockheed Martin najveći je američki korisnik samarijuma, koji omogućava magnetima da izdrže ekstremno visoke temperature.

Svaki borbeni mlazni avion F-35 zahteva više od 400 kilograma retkih zemnih minerala, navodi se u izveštaju istraživačke službe američkog Kongresa.

Neophodni i za pametne telefone

Skandijum se koristi za izradu lakih, ali izuzetno čvrstih legura sa aluminijumom, koje se, osim u avio-industriji, primenjuju i u proizvodnji palica za golf i bejzbol, kao i bicikala, piše Pd.

Retki zemni minerali nalaze se i u svakom pametnom telefonu, gde poboljšavaju kvalitet ekrana i omogućavaju vibraciju uređaja.

Svaki telefon sadrži oko tri grama ovih minerala, što znači da je u 1,24 milijarde uređaja prodatih širom sveta 2024. godine ukupno bilo oko 3.700 tona.

Svaki motor u hibridnom ili električnom vozilu sadrži između 1,2 i 3,5 kilograma retkih zemnih minerala, prema proceni Francuskog biroa za geološka i rudarska istraživanja.

Oni se takođe koriste u proizvodnji malih motora, poput onih koji automatski pomeraju retrovizore automobila nakon parkiranja.

Od ekologije do kozmetike

Vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem takođe sadrže retke minerale, naročito u katalizatorima.

Lantan i cerijum smanjuju štetne emisije automobila. U hemijskoj industriji cerijum se široko koristi u preradi nafte i poliranju stakla.

Erbijum ima primenu u različitim medicinskim oblastima, uključujući stomatologiju, dermatologiju i oftalmologiju.

Erbijum i neodimijum takođe su važni u proizvodnji lasera za industrijsko graviranje i sečenje.

– Dodavanje različitih zemnih metala menja talasnu dužinu lasera, a time i njegovu namenu i boju. To obezbeđuje lepe boje za svetlosne efekte – objasnio je Ambroaz.

Izvor: BizPortal

Foto: Pixabay

Volstrit je već neko vreme skeptičan prema softverskim akcijama, ali se raspoloženje poslednjih dana preokrenulo iz negativnog u gotovo apokaliptično.

Trgovci masovno prodaju akcije kompanija širom industrije, dok se gomilaju strahovi od razaranja koje bi veštačka inteligencija mogla da nanese tom sektoru.

„Mi to zovemo ‘Saasapokalipsa’, apokalipsa za akcije softvera kao usluge“, rekao je Džefri Favuca, koji radi na trgovačkom pultu za akcije u kompaniji Džefriz.

„Trgovanje je u potpunosti u fazonu: samo me izvucite napolje. Ljudi prodaju bez razmišljanja.“

Nervoza je dodatno pojačana u utorak, nakon što je startap za veštačku inteligenciju Antropik predstavio alat za povećanje produktivnosti namenjen internim pravnim timovima. To je izazvalo nagli pad akcija firmi koje se bave pravnim softverom i izdavaštvom.

Akcije Londonske berze, koja ima veliki biznis u oblasti analitike podataka, pale su 13 odsto, dok je Tomson Rojters potonuo 16 odsto. Kompanija Si-Es Disko zabeležila je pad od 12 odsto, a Legalzum čak 20 odsto.

Strahovi tinjali mesecima, sada su eskalirali

Percepcija rizika u softverskoj industriji tinja već mesecima, ali je januarsko lansiranje alata Klod Kouork iz Antropika dodatno pojačalo strah od poremećaja. Prošle nedelje u pad su uvučene i akcije proizvođača video-igara, nakon što je Alfabet počeo da uvodi Projekat Džini, alat koji može da stvara imerzivne svetove na osnovu tekstualnih ili slikovnih zahteva.

Sve ukupno, indeks severnoameričkog softverskog sektora u okviru indeksa S i P beleži gubitke već tri nedelje zaredom, što je dovelo do pada od 15 odsto u januaru, najvećeg mesečnog pada još od oktobra 2008. godine.

„Pitam klijente: gde vam je granica kada biste zapušili nos i kupili? Čak i uz svu ovu kapitulaciju, nisam čuo jasnu uverenost gde je taj nivo“, rekao je Favuca. „Ljudi jednostavno prodaju sve i ne zanima ih cena.“

Privatni kapital proverava ranjivost portfelja

Zabrinutost se širi i na sektor privatnog kapitala. Fondovi poput Arkmont Aset Menadžmenta i Hejfina Kapital Menadžmenta angažuju konsultante kako bi proverili da li u njihovim portfeljima postoje kompanije koje bi mogle biti posebno ranjive, tvrde izvori upoznati sa situacijom. Apolo je tokom 2025. godine gotovo prepolovio izloženost softveru u svojim fondovima direktnog kreditiranja, sa oko 20 odsto početkom godine.

Među američkim javnim kompanijama, u dosadašnjoj sezoni objavljivanja rezultata samo 67 odsto softverskih firmi iz indeksa S i P 500 nadmašilo je očekivanja u pogledu prihoda, prema podacima koje je prikupio Blumberg. U celokupnom tehnološkom sektoru taj procenat iznosi 83 odsto. Iako su sve softverske kompanije premašile očekivanja zarade, to je malo značilo u svetlu zabrinutosti za dugoročne perspektive.

Volstrit je već neko vreme skeptičan prema softverskim akcijama, ali se raspoloženje poslednjih dana preokrenulo iz negativnog u gotovo apokaliptično.

Mladi inovatori napravili AI alat koji bira smeštaj koji sve rešava za 30 sekundi: „Ne moraš čekati sledeći GPT da bi napravio nešto revolucionarno“!
Krastafarijanizam: Nova „religija“ razvijena od strane veštačke inteligencije“ – samo za AI agente?
Trgovci masovno prodaju akcije kompanija širom industrije, dok se gomilaju strahovi od razaranja koje bi veštačka inteligencija mogla da nanese tom sektoru.

„Mi to zovemo ‘Saasapokalipsa’, apokalipsa za akcije softvera kao usluge“, rekao je Džefri Favuca, koji radi na trgovačkom pultu za akcije u kompaniji Džefriz.

„Trgovanje je u potpunosti u fazonu: samo me izvucite napolje. Ljudi prodaju bez razmišljanja.“

Nervoza je dodatno pojačana u utorak, nakon što je startap za veštačku inteligenciju Antropik predstavio alat za povećanje produktivnosti namenjen internim pravnim timovima. To je izazvalo nagli pad akcija firmi koje se bave pravnim softverom i izdavaštvom.

Akcije Londonske berze, koja ima veliki biznis u oblasti analitike podataka, pale su 13 odsto, dok je Tomson Rojters potonuo 16 odsto. Kompanija Si-Es Disko zabeležila je pad od 12 odsto, a Legalzum čak 20 odsto.

Strahovi tinjali mesecima, sada su eskalirali

Percepcija rizika u softverskoj industriji tinja već mesecima, ali je januarsko lansiranje alata Klod Kouork iz Antropika dodatno pojačalo strah od poremećaja. Prošle nedelje u pad su uvučene i akcije proizvođača video-igara, nakon što je Alfabet počeo da uvodi Projekat Džini, alat koji može da stvara imerzivne svetove na osnovu tekstualnih ili slikovnih zahteva.

Sve ukupno, indeks severnoameričkog softverskog sektora u okviru indeksa S i P beleži gubitke već tri nedelje zaredom, što je dovelo do pada od 15 odsto u januaru, najvećeg mesečnog pada još od oktobra 2008. godine.

„Pitam klijente: gde vam je granica kada biste zapušili nos i kupili? Čak i uz svu ovu kapitulaciju, nisam čuo jasnu uverenost gde je taj nivo“, rekao je Favuca. „Ljudi jednostavno prodaju sve i ne zanima ih cena.“

Privatni kapital proverava ranjivost portfelja

Zabrinutost se širi i na sektor privatnog kapitala. Fondovi poput Arkmont Aset Menadžmenta i Hejfina Kapital Menadžmenta angažuju konsultante kako bi proverili da li u njihovim portfeljima postoje kompanije koje bi mogle biti posebno ranjive, tvrde izvori upoznati sa situacijom. Apolo je tokom 2025. godine gotovo prepolovio izloženost softveru u svojim fondovima direktnog kreditiranja, sa oko 20 odsto početkom godine.

Među američkim javnim kompanijama, u dosadašnjoj sezoni objavljivanja rezultata samo 67 odsto softverskih firmi iz indeksa S i P 500 nadmašilo je očekivanja u pogledu prihoda, prema podacima koje je prikupio Blumberg. U celokupnom tehnološkom sektoru taj procenat iznosi 83 odsto. Iako su sve softverske kompanije premašile očekivanja zarade, to je malo značilo u svetlu zabrinutosti za dugoročne perspektive.

Majkrosoft je, na primer, prošle nedelje objavio solidne poslovne rezultate, ali su se investitori fokusirali na usporavanje rasta prihoda od klaud usluga i rastuće troškove ulaganja u veštačku inteligenciju. To je dovelo do pada akcija od 10 odsto u četvrtak. Januar je bio najgori mesec za akcije Majkrosofta u više od decenije. U međuvremenu, izveštaji o zaradi ServisNaua i Sapa dodatno su podstakli oprez investitora kada je reč o budućem rastu softverskih kompanija.

Akcije Majkrosofta pale su dodatnih 2,9 odsto u utorak, četvrti dan zaredom u minusu.

S druge strane, Palantir Tehnolodžis je ponudio optimističnu prognozu prihoda kada je u ponedeljak nakon zatvaranja tržišta objavio rezultate. Kompanija je zabeležila rast prihoda u četvrtom kvartalu od 70 odsto, znatno iznad očekivanja Volstrita, a akcije su skočile 6,9 odsto.

„Strah u vezi sa veštačkom inteligencijom je u tome što ona donosi više konkurencije, veći pritisak na cene i pliće zaštitne rovove oko poslovnih modela“, rekao je Tomas Šip, šef istraživanja tržišta kapitala u LPL Fajnenšlu, koji upravlja sa 2,4 biliona dolara brokerske i savetodavne imovine. „Raspon mogućih ishoda za rast je postao širi, što otežava određivanje fer vrednosti ili procenu šta je zaista jeftino.“

Obaranja rejtinga i traženje pobednika

Zbog tih strahova povezanih sa veštačkom inteligencijom, Pajper Sendler je u ponedeljak snizio preporuke za kompanije Adobe, Frešvorks i Verteks. „Naša zabrinutost je da narativi o kompresiji broja korisnika i takozvanom vajb kodiranju mogu da postave plafon valuacijama“, napisao je analitičar Bili Ficsimons. Vajb kodiranje se odnosi na korišćenje veštačke inteligencije za pisanje programskog koda.

Ipak, neki investicioni profesionalci smatraju da je rasprodaja softverskih akcija prilika. Fond Sajkomor Sastejnbel Tek, evropski otvoreni fond koji je u poslednje tri godine nadmašio 99 odsto konkurenata, kupovao je akcije Majkrosofta tokom pada, uz očekivanje da će kompanija dugoročno izaći kao pobednik u trci veštačke inteligencije.

Akcije trenutno deluju jeftino

Akcije softverskog giganta trenutno deluju jeftino, jer se njima trguje po manje od 23 puta procenjene zarade, što je najniži nivo u poslednje tri godine. Tehnički pokazatelji, poput indeksa relativne snage za 14 dana, ukazuju da je akcija u zoni preprodatosti. Šire gledano, i ceo softverski indeks trguje se po najnižim multiplikatorima u poslednjih nekoliko godina.

„Softverski sektor je verovatno dovoljno preprodat da bi došlo do tehničkog oporavka“, napisao je prošle nedelje Džonatan Krinski, glavni tržišni tehničar u BTIG-u. Ipak, dodao je da će „biti potrebno mnogo vremena da se stanje popravi i izgradi nova baza“, kao i da njegova kuća već neko vreme nije naklonjena softveru zbog pogoršanja relativne snage koje se ubrzalo u četvrtom kvartalu prošle godine.

Neke kompanije će nesumnjivo napredovati

Ključno pitanje za investitore koji razmatraju kupovinu softverskih akcija jeste razdvajanje pobednika i gubitnika u eri veštačke inteligencije. Neke kompanije će nesumnjivo napredovati, što znači da su njihove akcije možda na rasprodaji nakon nedavnog kraha. Ipak, za sada je verovatno prerano da se sa sigurnošću kaže koje su to firme.

„Najdrastičniji pogled je da će softver postati sledeći štampani mediji ili robne kuće, kada je reč o perspektivama“, zaključio je Favuca iz Džefriza.

„Činjenica da se klatno toliko pomerilo ka strategiji ‘prodaj sve’ sugeriše da će se pojaviti izuzetno privlačne prilike. Ali svi čekamo ubrzanje, a kada gledam projekcije za 2026. ili 2027. godinu, teško je videti veliki potencijal rasta. Ako Majkrosoft ima problema, zamislite koliko bi loše moglo biti za kompanije koje su direktnije izložene poremećajima ili nemaju njegovu dominantnu poziciju.“

Izvor: Blic biznis/finance.yahoo

Foto: olly18, Depositphotos

Zaduživanje u evrima pred vratima

Koliko smo se zadužili od početka godine?

Poslodavcima dodatni pritisak stvara rast minimalne zarade

Deset uspešnih osnivača počelo je u dobi od 44 do 85 godina. Njihove različite priče, od 85-godišnjeg stratega za veštačku inteligenciju do 63-godišnjeg hirurga, dokazuju da su iskustvo, otpornost i radoznalost neprocenjivi resursi. Naglašava se da godine nisu prepreka za pokretanje uspešnog biznisa i pokazuje da se mudrost vremenom sabira, što vodi ka većem uspehu i manjim greškama.

Svet startapa obožava priče o mladim osnivačima. Mark Zakerberg u svojoj studentskoj sobi. Stiv Džobs u svojoj garaži. Mitologija sugeriše da moraš da počneš mlad ili promašiš šansu potpuno. Ali pukovnik Sanders je počeo da franšizira KFC sa 65 godina. Rej Krok je proširio Mekdonalds sa 52. Sem Volton je otvorio svoj prvi Volmart sa 44. Arijana Hafington je osnovala Hafington Post sa 55. Opsesija mladosti ignoriše osnivače koji su sticali bogatstvo nakon decenija učenja šta zaista funkcioniše. Ironija je surova. U dvadesetim i tridesetim godinama kažu ti da ti nedostaje iskustvo. U četrdesetim, kažu da si propustio priliku. Prozor nikad ne izgleda otvoreno. Ja sam svoj prvi biznis pokrenula sa 22 i prodala ga sa 32, a lekcije koje sam tada naučila primenila sam u kompaniji koju sam pokrenula kasnije. One su ubrzale rast i smanjile greške. Iskustvo se sabira tokom decenija. Ne možeš ga imitirati.

Ovih 10 ljudi imaju između 44 i 85 godina. Sagoreli su, otpustili su ih, izgubili sve, ali su se ipak ponovo izgradili. Njihove priče ruše mit da preduzetništvo pripada mladima.

Zašto su ovi osnivači pokretali biznise posle 40

Džoan Alford (85) započela je karijeru 1962. kao matematičarka u Brookhaven National Laboratory. Kada je stigao ČetGPT, uočila je priliku. Sada je priznata kao jedna od 5% najboljih korisnika ČetGPT-a i označena kao “strateški” power-user, piše knjigu i dokazuje da relevantnost nema starosnu granicu. „Radoznalost, hrabrost i relevantnost se ne penzionišu“, kaže Alford. Većina ljudi koji su upola mlađi od nje izbegava novu tehnologiju. Ona je savladava.

Nezaustavljiva sa 144 dolara mesečno

Kada je hiperinflacija u Venecueli svela njen prihod na 144 dolara mesečno, hirurg Silvija Ruimvajk (63) mogla je da odustane. Njena porodica je emigrirala. Ona je ostala. Bez laptopa, sa stalnim nestancima struje i bez investicionog kapitala, izgradila je biznis životnog koučinga potpuno preko telefona. „Kada sumnjate u sebe, setite se mene“, kaže Ruimvajk. „Sa 63 godine, bez resursa, u izazovnoj zemlji, ali sa željom da ostvarim svoje ciljeve sa apsolutnom sigurnošću i verom u sebe. Nezaustavljiva sam“. Većini ljudi su potrebni savršeni uslovi da bi počeli. Ona je počela bez ičega.

Karijerno osiguranje pre nego što dođe lom

Šezdesetogodišnja bivša izvršna direktorica u oblasti hipotekarnih operacija i veteranka vojne inteligencije, Šeli Spens je videla kolaps industrije kako dolazi. Dok je radila u američkom Ministarstvu stanovanja i urbanog razvoja, provodila je noći i vikende gradeći svoj lični brend na Linkdinu. Kada je nova administracija zapretila federalnim otkazima, ona je pivotirala po sopstvenim uslovima. „Održiv lični brend je karijerno osiguranje“, kaže Spens. Sada uči druge menadžere na srednjem nivou da unaprede svoje profile pre nego što im zatrebaju.

Čineći izolaciju privlačnom sa 73

Specijalistkinja za ekološka renoviranja je odlučila da razmišlja šire o klimatskim promenama. Džudit Džojs je održala TEDx govor, napisala dve knjige i izgradila Instagram publiku od 150.000 pratilaca sa više od 70 miliona pregleda. Njena unučad je zove InstaBaka. „Počela sam da radim velike i kul stvari sa 73 godine“, kaže Džojs. „Stara dama koja se suprotstavlja građevinarima“. Svoju misiju je pronašla nakon što se većina ljudi smiri u penziji.

Zaustaviti se da bi otkrio ko si

Nakon 30 godina vođenja velikih infrastrukturnih projekata širom Evrope i Australije, Murijel Demarkus (52) učinila je nešto neplanirano. Zaustavila se. Preseljenje u Singapur je nametnulo pauzu i suočavanje sa pitanjem koje uspešne žene obično izbegavaju: Ko sam ja osim što ispunjavam očekivanja drugih? Osnovala je Marsham Edge, implementirajući AI rešenja za vladine agencije širom sveta. „Iskustvo srednjih godina, majčinstvo, otpornost i sistemsko razmišljanje su moćne prednosti liderstva, a ne slabosti“, kaže Demarkus. Veštine koje je razvila tokom tri decenije postale su njena nefer prednost i biznis.

Kada ti identitet ode sa poslom

Otpuštena u 2020. nakon 30 godina u korporativnoj modi, Melisa Koen (u pedesetim) je shvatila koliko je njena vrednost bila vezana za njen naslov. Njen Linkdin nalog je bio neaktivan od 2008. Potpuno je promenila stvari, postavši strateg za lični brend, govornik i autorka. „Trudim se da inspirišem svakoga ko misli da je prestar da bi se menjao“, kaže Koen. „Sledi svoje srce i sa zajednicom je sve moguće“.

Kada gubitak svega postane oslobađanje

Lista katastrofa koju je Gven Vilkoks (63) preživela slomila bi većinu ljudi. Javno poniženje sa 17, otkaz sa 53 i požar 2020. koji je uništio sve što je posedovala. Šesnaest sati pre tog požara, izgovorila je reči: „Volela bih da se rešim svega i počnem iznova“. I učinila je to. Sada je međunarodno nagrađivana dizajnerka, Vilkoks se ponovo izgradila od nule. „Gubitak može biti oslobađajući“, kaže ona. „I katalizator da uzdrmam mali grad i prestanem da igram na sigurno“.

Promena imena promenila je sve

Nakon ružnog razvoda u srednjim godinama, Kirsten Bombdigiti učinila je nešto jasno. Pravno je promenila prezime. Taj polarizujući potez privukao je prave ljude i odbio pogrešne bez dodatnog napora. Ta odluka dovela je do bestselera na Amazonu i lansirala njen rad kao „dopaminskog kouča“ za žene preko 40. „Magnetna prirodna selekcija pobeđuje samocenzuru. Svaki put“, kaže Bombdigiti. Ponekad je najhrabrija promena ona koja pokazuje tvoju ličnost.

Uspeh nema rok trajanja

Deset osnivača. Starosti od 44 do 85. Koučevi, izvršni direktori, matematičari, marketari. Svakom je rečeno da im je prozor zatvoren, a svaki je otvorio novi. Prestani da čekaš dozvolu, prestani da veruješ u mit i počni da gradiš ono što samo tvoje iskustvo omogućava.

Izvor: Forbes, Džodi Kuk, saradnica Forbes
Foto: Pixabay