Od 27 zemalja članica EU, veću međugodišnju inflaciju od Srbije u januaru je imalo sedam zemalja, objavljeno je u najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
Međugodišnja inflacija je u januaru, prema konceptu harmonizovanog indeksa potrošačkih cena, koji se primenjuje u EU, u Srbiji iznosila 2,7 odsto, u EU 2,0 odsto a u evrozoni 1,7 odsto.
U evrozoni, kao i na nivou cele EU, međugodišnja inflacija je u januaru 2026. smanjena za 0,3 procentna poena u odnosu na decembar 2025. godine.
Posmatrano po pojedinačnim zemljama, međugodišnja inflacija je povećana u januaru u svega tri zemlje i to Kipar, Slovačka i Nemačka a u 23 zemlje je zabeleženo smanjenje međugodišnje inflacije.
Razlike u međugodišnjem rastu cena u januaru 2026. između Srbije i EU i evrozone su izražene kod svih grupa proizvoda.
Tako je u januaru u Srbiji zabeležen znatno manji međugodišnji rast cena hrane od 0,8 odsto u poređenju sa Evropskom unijom, gde je hrana poskupela za 3,1 odsto.
S druge strane, u Srbiji je registrovan međugodišnji rast cena energije od 2,5 odsto, dok je u EU zabeleženo smanjenje cena energije za 2,9 odsto.
U Srbiji je, takođe, zabeležen veći rast cena neenergetskih industrijskih proizvoda i usluga.
Realni bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u januaru 2026. godine međugodišnje je uvećan za oko 1,3 odsto, navodi se u danas objavljenom izdanju „Makroekonomske analize i trendovi“ i procenjuje da je kriza oko Naftne industrije Srbije (NIS) „pojela“ rast koji je u januaru ove godine mogao premašiti tri odsto.
„Ispostaviće se da je u novembru proizvodnja ovde međugodišnje redukovana za 3,7 odsto, u decembru za 8,3 odsto, dok je u januaru 2026. godine međugodišnji pad još izraženiji – 12,4 odsto“, dodaje se u publikaciji MAT, koju objavljuje Privredna komora Srbije.
Međugodišnja inflacija u januaru 2026. godine dodatno je usporila i iznosila je 2,4 odsto, a od 27 zemalja članica Evropske unije, veću međugodišnju inflaciju nego Srbija imalo je sedam zemalja.
Analizirajući situaciju na Bliskom istoku i cene nafte, u MAT se navodi da se cena fjučersa Brent nafte u ponedeljak ujutro, 9. marta kretala oko 107 dolara po barelu, dok je dan pre izbijanja sukoba bila na 72 dolara.
Porast cene od 15 dolara bi se odnosio na situaciju da se moreuz u potpunosti zatvori na mesec dana, a da se pri tome ne obezbede kompenzacioni mehanizmi.
Ukoliko bi zatvaranje bilo duže od mesec dana, cena nafte bi verovatno premašila 100 dolara po barelu, a ta cena bi sprečila da zalihe padnu na „kritično nizak nivo“, koji je definisan na nivou od oko 2,6 miliona barela, što je bio najniži nivo komercijalnih zaliha nafte tokom 2022. godine, prenosi MAT.
Brojne prednosti javnih akcionarskih društava ne odgovaraju političkim strukturama u Srbiji i zato ona već godinama gube značaj na domaćem tržištu kapitala i predstavljaju čak i nepoželjan oblik organizovanja preduzeća. To potvrđuje i aktuelan primer promene pravnog statusa javnih preduzeća. Pošta, Putevi Srbije i Srbijašume su postali društva sa ograničenom odgovornošću, uprkos tome što su ova javna preduzeća ispunjavala sve uslove da pređu u akcionarska društva. Zaposleni u ovim kompanijama će najverovatnije definitivno izgubiti pravo na besplatne akcije, jer akcija ovih preduzeća nikada neće ni biti.
Akcionarska društva podrazumevaju udruživanje kapitala manjeg ili većeg broja akcionara, pri čemu u razvoju tržišta kapitala poseban značaj imaju javna akcionarska društva. U odnosu na druge forme organizovanja preduzeća, javna akcionarska društva odlikuje veći broj vlasnika (akcionara), lakša prodaja kapitala, veća transparentnost u poslovanju i kvalitetnije izveštavanje.
Međutim, navedene prednosti ovih društava ne odgovaraju političkim strukturama u Srbiji. Zato ona već godinama gube značaj na domaćem tržištu kapitala i predstavljaju čak i nepoželjan oblik organizovanja preduzeća. Podsetimo da je u Srbiji od Drugog svetskog rata do danas realizovana samo jedna inicijalna javna ponuda akcija (IPO), za razliku od sveta gde su ovakve transakcije veoma česte.
Primera radi, s ciljem da smanje zavisnosti od uvoza američkih čipova iz oblasti veštačke inteligencije, kineski regulatori aktivno podržavaju inicijalne javne ponude preduzeća iz ove oblasti.
Najveće i najuspešnije kompanije u svetu upravo su organizovane kao javna akcionarska društva, što podrazumeva da se njihovim akcijama javno trguje na berzama. Kolika je njihova tržišna vrednost može se videti iz primera da vrednost BDP-a Srbije predstavlja svega oko 2% tržišne vrednosti kompanije NVIDIA, trenutno najvrednije korporacije na američkom tržištu akcija. Drugim rečima, vrednost BDP-a Srbije se može posmatrati kao dnevna promena vrednosti ove kompanije.
Veliki broj naučnih istraživanja ukazuje na međusobnu povezanost ostvarenih stopa ekonomskog rasta i kretanja berzanskih indikatora, što ilustruju i podaci o odnosu godišnjeg prometa akcijama i BDP-a vodećih ekonomija u svetu. Svetska banka navodi da godišnji promet akcijama u svetu iznosi 119% BDP-a, u zemljama OECD-a 111,5%, a u državama članicama EU 44%.
Šta pokazuju podaci za Srbiju? Na najkvalitetnijem segmentu tržišta Beogradske berze (Prime Listing) nalazi se samo pet kompanija, pri čemu se akcijama NIS-a ne trguje duže od godinu dana. Tokom 2025. godine na berzi je ostvaren promet akcijama od 13,2 miliona evra, što predstavlja samo oko 0,01% BDP-a Srbije.
Poređenja radi, na Atinskoj berzi sa kojom Beogradska berza trenutno nastoji da razvije saradnju, godišnji promet akcijama dostiže vrednost od oko 12,2% BDP-a Grčke, dok je dnevni promet akcijama za preko 20 puta veći od godišnjeg na Beogradskoj berzi. Obeshrabruje i činjenica da Beogradska berza nije uključena u zajedničku platformu koju radi integrisanja tržišta od sredine 2025. razvija osam zemalja u regionu – Slovenija, Hrvatska, Poljska, Slovačka, Rumunija, Bugarska, Mađarska i Severna Makedonija. Izostanak Beogradske berze iz ovog projekta dodatno ukazuje da naša država nema jasnu orijentaciju u razvoju domaćeg tržišta kapitala.
Na to upućuje i odnos zaključenih transakcija na Beogradskoj berzi i na OTC tržištu u Centralnom registru. Naime, pored transakcija zaključenih na Beogradskoj berzi, u sistemu Centralnog registra se saldiraju transakcije zaključene na OTC tržištu. OTC tržište je vanberzansko tržište za trgovanje finansijskim instrumentima koje ne mora da ima organizatora tržišta, već prodavci i kupci direktno pregovaraju.
Najveća vrednost saldiranih transakcija na OTC tržištu odnosi se na repo kupovinu i prodaju blagajničkih zapisa Narodne banke Srbije (NBS). Transakcije zaključene na OTC tržištu čine čak oko 99% vrednosti ukupno saldiranih transakcija kod Centralnog registra, dok transakcije zaključene preko Beogradske berze imaju učešće manje od 1%.
Imajući u vidu slabu razvijenost Beogradske berze i njen potencijal za razvoj, Svetska banka je 2023. godine odobrila program podrške razvoju tržišta kapitala u Srbiji u vrednosti od 30 miliona dolara. Međutim, značajan deo ovih sredstava namenjen je razvoju korporativnih obveznica. Uz podršku ovog programa realizovano je nekoliko emisija korporativnih obveznica, uz nezaobilazno učešće društvenih i državnih preduzeća kao emitenata.
U međuvremenu, oko 4,8 miliona građana Srbije (malih akcionara) koji imaju udeo u vlasništvu Telekoma i EPS-a, slušaju već duže od 15 godina najave o izlasku ovih preduzeća na berzu.
Kada je reč o Telekomu, ne postoji nijedan racionalan razlog zašto se ovo akcionarsko društvo ne nalazi na listingu Beogradske berze. Podsetimo da je jedna od prvih privatizacija na svetu bila javna prodaja akcija kompanije British Telecom 1984. godine, a Telekom Srbije ni 40 godina nakon ove privatizacije nije izvršio javnu ponudu akcija.
Činjenica da se ova kompanija za vreme pandemije korona virusa zadužila u iznosu od 23,5 milijarde dinara (200 milion evra), te da je prilikom dospeća ovog duga Telekom bio primoran na novo zaduživanje u istom iznosu ali po veoma nepovoljnijim uslovima, upućuje da je pravi razlog za njegov izostanak sa berze u tome što javna preduzeća i dalje služe za ostvarivanje kratkoročnih političkih interesa.
Što se tiče EPS-a, izlazak ove javne kompanije na berzu je još manje verovatan nego u slučaju Telekoma. Na to pre svega upućuje pitanje zašto je prilikom prelaska EPS-a u formu akcionarskog društva u vlasničku strukturu ove kompanije upisana samo država, ali ne i građani koji zbirno imaju pravo na 15% akcija u ovom preduzeću? Takođe, nejasno je zašto se ova kompanija na sajtu Centralnog registra ne nalazi u odeljku „Statistika vlasništva AD čije su akcije dodeljene u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije”?
Možda je odgovor na ova pitanja dao predsednik Srbije, koji je bio izričit u svojoj oceni da građani ne bi trebalo da imaju pravo na besplatne akcije, iako je ono u slučaju NIS-a, Aerodroma, Telekoma, EPS-a i Akcionarskog fonda još uvek zagarantovano Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.
Odnos kreatora ekonomske politike prema razvoju tržišta kapitala ilustruje i način na koji su javna preduzeća čiji je osnivač država promenila svoj pravni status. Mada je prilikom definisanja kriterijuma bilo naglašeno da će samo javna preduzeća koja ne ispunjavaju kriterijume za akcionarska društva (AD) promeniti pravnu formu u društva sa ograničenom odgovornošću (DOO), Pošta, Putevi Srbije i Srbijašume su postali društva sa ograničenom odgovornošću, uprkos tome što su ova preduzeća ispunjavala sve uslove da pređu u akcionarska društva.
Ovim potezom je bez sumnje opet naneta velika šteta razvoju akcionarstva i tržištu akcija. Pored toga, zaposleni u ovim kompanijama će najverovatnije definitivno izgubiti pravo na besplatne akcije, jer akcija ovih preduzeća nikada neće ni biti.
Aktuelna vlast je još Zakonom o privatizaciji iz 2014. godine ukinula mogućnost građanima i zaposlenima u preduzećima sa državnim kapitalom da dobiju akcije ovih preduzeća kada bude došlo do njihove privatizacije, a 2024. je izbrisan član 30. Zakona o pravu na besplatne akcije koji je to omogućavao.
Dragan Stojković, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu
Biznis i finansije 242, februar 2026.
Foto: dannyuser40, Depositphotos
Finansijska kuća Coface predviđa da će ove godine globalni privredni rast dostići 2,6%, što je mali pad u odnosu na 2,8% iz 2025. godine.
U svom izveštaju Coface navodi da su prošle godine kompanije pokazale da mogu da se nose sa raznim izazovima, i da će im ta sposobnost dobro doći u 2026. koja je počela u uslovima velike neizvesnosti i brojnih rizika.
Naime, geopolitički rizici su se materijalizovali, što su pokazali nedavni događaji u Latinskoj Americi, Iranu i na Grenlandu. Pojavili su se i finansijski rizici zbog visokih nivoa duga i precenjenih vrednosti imovine, u okruženju trajno povišenih kamatnih stopa. Makroekonomski rizici su ostali izraženi usled nepredvidive ekonomske politike SAD i stalne pretnje od novih trgovinskih sukoba, u kontekstu sve jače međunarodne konkurencije i slabljenja globalne saradnje. Na to treba dodati i društvene i političke rizike koji se ispoljavaju kroz duboko ukorenjeno nezadovoljstvo koje raste u sve većem delu populacije, naročito u Evropi. Pored toga, prisutni su i sve izraženiji zdravstveni i klimatski rizici.
Globalni ekonomski izgledi su i dalje neujednačeni. U SAD je projekcija rasta od 2,2% podržana solidnom potrošnjom uprkos značajnom porastu bankrotstava u drugoj polovini 2025. (15%). U evrozoni se očekuje da će aktivnost dostići oko 1% podstaknuta oporavkom Nemačke nakon velikog investicionog plana, dok bi Francuska – potisnuta javnim deficitom koji se tvrdoglavo drži iznad 5% BDP-a – trebalo da se stabilizuje na oko 0,9%. Centralna Evropa je pokazala mnogo snažniju dinamiku, predvođena Poljskom (3,8%).
S druge strane, rast Kine će se usporiti na 4,4% dok će učinak Jugoistočne Azije biti neujednačen. Nasuprot tome, Indija je potvrdila svoju ulogu globalnog motora rasta, podržanog snažnom domaćom potražnjom i proaktivnim javnim politikama, sa prognozom rasta od 6,1%.
Uprkos zabrinutostima izazvanim američkim carinskim merama, globalna trgovina je u 2025. godini iznenadila mnoge, ostvarivši rast obima trgovine od 3,9%, podstaknut snažnim uvozom SAD i povećanjem američkih carinskih dažbina koje su se na kraju pokazale nižim nego što se u početku strahovalo.
Efektivna prosečna carinska stopa iznosila je 9,4% u novembru, u poređenju sa očekivanih 36% na vrhuncu tenzija sa Kinom.
Vijetnam je bio jedan od najvećih dobitnika reorganizacije lanaca snabdevanja (43% američkog uvoza od januara do novembra 2025. godine), dok je Evropa stabilizovala svoju spoljnu trgovinu. Za 2026. godinu očekuje se postepeno usporavanje, uz pad vozarina usled prekomernih kapaciteta i mogućeg ponovnog otvaranja tradicionalnih pomorskih ruta.
Čile (A4 → A3): rastuće investicije u bakar i energetiku, uz podršku stabilizovanog institucionalnog okruženja.
Poljska (A4 → A3): snažan investicioni zamah zahvaljujući fondovima EU i trajno snažnoj potrošnji domaćinstava. Švedska (A3 → A2): otporna privatna tražnja i poboljšanje tržišta rada, uz podršku ekspanzivne fiskalne politike
Kipar (A4 → A3): rekordni rezultati u turizmu i fondovi EU koji podstiču ekonomsku aktivnost.
Barbados (C → B): efikasna fiskalna konsolidacija i kontinuirano smanjenje duga, što podržava ekonomsku otpornost.
Ekvador (D → C): snažan oporavak nakon energetske krize 2024. godine, uz podršku fiskalnih reformi i podrške MMF-a
Senegal (B → C): fiskalno popuštanje i neodrživ nivo duga koji komplikuju pregovore sa MMF‑om.
Foto: AntonMatyukha, Depositphotos
Najbogatiji Nemac je Diter Švarc, vlasnik Lidla i Kauflanda, čije se bogatstvo procenjuje na 35 milijardi evra. Na svetskoj listi je na 37. mestu.
Ujedinjeno Kraljevstvo ima 55 milijardera, sa zajedničkim bogatstvom od 203 milijarde evra. Najbogatiji Britanac je Majkl Plat sa 16 milijardi evra, koji zauzima 106. mesto na svetu.
Francuska ima 52 milijardera, čime zauzima četvrto mesto u Evropi. Najbogatiji Francuz je Bernar Arno, šef luksuznog carstva LVMH (Louis Vuitton, Christian Dior, Sephora i dr.), sa bogatstvom od 152 milijarde evra, što ga čini petim najbogatijim čovekom na svetu.
Istočna Evropa i dalje značajno zaostaje, što odražava razliku u ekonomskom obimu, industrijskoj razvijenosti i kapitalnim tržištima.
Rezultati ukazuju da je veličina ekonomije presudan faktor u broju milijardera. Četiri evropske zemlje sa najviše milijardera ujedno su i među pet najvećih ekonomija kontinenta.
Velika Britanija i Švajcarska su, uz to, vodeći evropski finansijski centri, što dodatno privlači bogatstvo.
Ipak, promenjeni uslovi na tržištu rada utiču na to da se zaposleni lakše mire sa pravilima koja im ne odgovaraju. Zapošljavanje u SAD je tokom 2025. godine zabeležilo najslabiji rast još od 2003. godine van recesije, dok raste i broj dugoročno nezaposlenih.
Zbog toga je spremnost zaposlenih da daju otkaz znatno opala. U decembru je samo 40 odsto radnika reklo da bi napustilo posao zbog obaveznog povratka u kancelariju, dok ih je početkom godine bilo čak 91 odsto.
Stručnjaci upozoravaju da to ne znači veće zadovoljstvo, već prilagođavanje iz nužde.
Istraživanja pokazuju da upravo najiskusniji i najkvalitetniji radnici češće odlaze nakon uvođenja strogih RTO pravila. Prema analizama, verovatnoća odlaska visoko kvalifikovanih zaposlenih veća je za čak 77 odsto u odnosu na ostale.
Postoje i mišljenja da pojedine kompanije svesno koriste povratak u kancelarije kao način da smanje broj zaposlenih bez formalnih otkaza.
Iako pojedine firme insistiraju na potpunom povratku, većina poslodavaca i dalje nudi hibridne modele rada. Upravo takve kompanije, smatraju stručnjaci, imaće lakši zadatak da privuku i zadrže vrhunske kadrove u narednim godinama.
Pitanje više nije da li se radi iz kancelarije ili od kuće, već koliko su poslodavci spremni da se prilagode realnim očekivanjima zaposlenih.
Najnoviji napadi SAD mogli bi da podignu cene goriva na pumpama, ali su Trampove vojne operacije već pomogle da se bogatstvo milijardera iz sektora pomorskog transporta uveća za 45 milijardi dolara i više.
Trećeg dana američkih i izraelskih udara na Iran, tajkun u sektoru tankera Nikolas Cakos primao je učestale pozive svog tima iz Londona. Pokušavali su da obezbede osiguranje za njegove tankere koji plove neposredno izvan Persijskog zaliva, dok su premije naglo rasle zbog odmazde Teherana protiv energetskih postrojenja u regionu.
„U stanju smo pripravnosti. Imamo tri broda u tom području“, kaže Cakos za Forbes u telefonskom razgovoru iz svoje kancelarije u Atini. „Ali vremena su zanimljiva. Koristimo prednosti spot tržišta, koje je veoma povoljno“.
Cakos je u poslu sa tankerima već decenijama. Osnovao je kompaniju Tsakos Energy Navigation – grčku firmu za transport sirove nafte i naftnih derivata – 1993. godine, sa 30 godina. Kompanija je izašla na berzu u Njujorku 2002. godine. Pod kontrolom je njega i njegovog 89-godišnjeg oca Panajotisa, grčkog brodarskog milijardera.
Iako je poslovanje sa tankerima oduvek oscilovalo u skladu sa cenama nafte i geopolitičkim događajima, ova godina je izuzetno dobra za Cakosa i njegovu kompaniju. Iz, moglo bi se reći, neuobičajenih razloga.
Administracija Donald Trump zarobila je 3. januara venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Njegovo uklanjanje otvorilo je izvoz nafte iz te zemlje i omogućilo većem broju zapadnih tankerskih kompanija da obnove poslovanje tamo. Jedan od Cakosovih brodova, Mediterranean Voyager, bio je prvi tanker koji je tog dana ukrcao naftu u Venecueli.
Cakos navodi da su spot cene zakupa njegovih brodova u Venecueli do kraja januara porasle na 110.000 dolara dnevno, u odnosu na prethodnih 70.000 dolara. Toliko klijent – poput naftne kompanije ili trgovca naftom – plaća tankerskoj firmi za jedan brod dnevno sa trenutnim utovarom. Sada, nakon udara na Iran, kaže da cena za pojedine brodove dostiže i 160.000 dolara dnevno. „To je dobra stvar. Nadao sam se da sve ovo neće biti zbog ove situacije [u Iranu], ali tu smo gde smo“, dodaje.
Više cene podstaknute su i poremećajima u pomorskim rutama, kako u Crvenom moru – gde je proiranska Huti milicija gađala zapadne brodove – tako i sada u Ormuskom moreuzu. Teheran praktično zatvara ključni prolaz kroz koji svakodnevno prolazi oko 20% svetskih zaliha nafte. To je dovelo i do rasta cena akcija tankerskih kompanija.
Akcije kompanije Tsakos Energy Navigation porasle su 69% od početka godine. Uključujući više od 4% u ponedeljak, prvog dana trgovanja nakon udara na Iran. Akcije kompanije Frontline, pete najveće svetske firme za transport nafte tankerima, u kojoj milijarder Džon Fredriksen ima značajan udeo, ostvarile su još bolji rezultat. Porasle su 93% u poslednjih 60 dana.
Svi ovi faktori povećali su bogatstvo 13 najbogatijih vlasnika tankera koje prati Forbes za više od 50% tokom protekle godine, na ukupno 130 milijardi dolara, uglavnom zahvaljujući višim cenama akcija i vrednosti brodova.
Čak i pre američkih vojnih poteza, cene pojedinih tankera su brzo rasle. Na primer, potražnja za ogromnim tankerima poznatim kao VLCC (Very Large Crude Carrier), koji mogu da obavljaju dugolinijske plovidbe, počela je naglo da raste u decembru.
Veliki deo toga podstakla je južnokorejska kompanija Sinokor, koja je u oko tri meseca potrošila više od 2,5 milijardi dolara na ubrzanu kupovinu VLCC brodova kako bi formirala jednu od najvećih flota na svetu. (Postoje navodi da Sinokor zapravo deluje kao paravan za švajcarsko-italijanskog milijardera Đanluiđija Apontea i njegovu firmu MSC, najveću svetsku kompaniju za kontejnerski transport. Predstavnik MSC-a nije odmah odgovorio na zahtev za komentar). Nedavno su cene polovnih VLCC brodova dostigle nivoe kakvi nisu viđeni u protekloj deceniji. Deset godina stari brodovi prodaju se za više od 100 miliona dolara po komadu, prema podacima firmi Veson Nautical i Signal Group.
„Svi ovi brodovi kupljeni su po cenama znatno višim nego prilikom njihove prethodne prodaje“, kaže Fredrik Dibvad. On je analitičar investicione banke Fearnley Securities iz Osla, specijalizovane za pomorstvo i energetiku.
Dodatni podsticaj tankerskim kompanijama daje i američka kampanja protiv takozvane „sive“ ili flote „u senci“. To je grupa više od 1.000 zastarelih tankera registrovanih u nejasnim jurisdikcijama. Oni plove bez zapadnog osiguranja i prikrivaju svoju lokaciju ili obavljaju pretovar nafte sa broda na brod. Ovu flotu su dugo koristili Iran i Venecuela za izvoz nafte mimo zapadnih sankcija, a od 2022. i Rusija nakon invazije na Ukrajinu.
Od decembra prošle godine, SAD su zaplenile 10 tankera iz flote „u senci“ koji su prevozili naftu iz Irana, Rusije i Venecuele i uvele sankcije za još oko 300 brodova. Taj obračun, zajedno sa uklanjanjem Madura, otvorio je prostor kompanijama koje posluju u skladu sa sankcijama da preuzmu deo tog tržišta. Kina je ranije bila najveći kupac venecuelanske nafte, oslanjajući se uglavnom na „sivu“ flotu za transport.
„Sada postoji novo tržište“, kaže Cakos. „Kina neće prestati da uvozi. Plaćali su ogromne sume sivoj floti, ali sada će plaćati dobar novac legitimnim brodovima“.
Kompanija Tsakos Energy Navigation ima više brodova iznajmljenih kompaniji Ševron. To je jedina američka naftna kompanija koja je nastavila da posluje u Venecueli tokom Madurovog režima. Kako zemlja počinje da obnavlja svoju naftnu industriju i odobrava više dozvola stranim firmama, kompanije koje već imaju prisustvo poput Ševrona – i tankerske firme poput Cakosove – spremne su da profitiraju.
„Dugoročno gledano, kada se proizvodnja nafte ponovo pokrene punim kapacitetom, videćete pozitivan uticaj na sektor tankera“, kaže Dibvad.
Bez obzira na krajnji ishod američkih napada na Iran, tankerske kompanije će verovatno profitirati. Kina je najveći kupac iranske nafte, ali rat otežava Iranu da nastavi izvoz. Ako se sukob produži i nastavi da remeti tokove nafte, Kina će morati da pronađe alternativne izvore. To bi verovatno dodatno koristilo tankerskim firmama. „Videćete više cene nafte kratkoročno“, kaže Dibvad. „A tu naftu morate nabaviti negde drugde. Najverovatnije iz zemalja koje nisu pod sankcijama, što bi trebalo da bude pozitivno za tankere za sirovu naftu“.
Ako bi režim u Iranu pao – i ako bi zapadne sankcije bile ukinute – to bi takođe otvorilo iransku naftu za najveće svetske tankerske kompanije. I praktično ostavilo Rusiju kao jedinu zemlju koja se oslanja na flotu „u senci“.
Kako zaključuje Cakos: „Biće više proizvodnje iz Irana, više proizvodnje iz Venecuele i, bez sive flote u igri, mnogo veća potražnja za legitimnim brodovima“.
Izvor: Đakomo Tonjini, novinar Forbes
Foto: Pixabay
Nedugo nakon prvih iranskih raketnih i bespilotnih napada na Dubai prošle nedelje, dvojica tamošnjih indijskih poduzetnika pokušala su da prebace po više od 100.000 dolara sa svojih lokalnih bankovnih računa u Singapur kako bi se osigurali od rizika.
Tehnički problemi koji su usledili nakon iranskih napada isprva su im osujetili planove, rekli su poduzetnici za Reuters, želeći da ostanu anonimni zbog osetljivosti situacije. Jedan od njih je naknadno, preko druge banke u Emiratima, ipak uspeo da prebaci novac na svoj singapurski račun, piše Rojters.
Mnogi drugi bogati Azijati raspituju se o sličnim koracima ili ih već preduzimaju kako bi svoju imovinu iz Dubaija prebacili u regionalna finansijska središta poput Singapura i Hong Konga. Savetnici i advokati iz finansijske industrije navode da rat SAD-a i Izraela protiv Irana narušava status Zaliva kao „sigurne luke“ i uznemiruje ulagače.
Iako bogati ulagači u pravilu diversifikuju svoja ulaganja po regionima i vrstama imovine, mesto na kojem će bazirati svoje poslovanje biraju na osnovu poreskih, regulatornih, privatnih i operativnih razmatranja. Dubai se poslednjih godina profilisao kao omiljeno središte za poduzetnike i bogate porodice iz Azije, posebno iz Kine, koje su privukle njegove povoljne politike. Uz to, zahvaljujući procvatu tržišta nekretnina i infrastrukture, Zaliv je postao i privlačna investiciona destinacija.
Taj trend je sada doveden u pitanje jer su napadi na Dubai i Abu Dabi poljuljali reputaciju Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) kao stabilne zemlje.
Advokat za privatno bogatstvo sa sedištem u Singapuru, Rajan Lin, rekao je da ga je ove nedelje kontaktiralo šest ili sedam od svojih 20 klijenata iz Dubaija, od kojih svaki u proseku raspolaže imovinom od 50 miliona dolara. Trojica od njih planiraju hitno da prebace imovinu u Singapur. Jedan klijent „proverava koliko brzo može sve da prebaci u Singapur“, rekao je Lin.
Iris Xu, direktorka globalne firme za korporativne i fondovske usluge Anderson Global, kazala je da se njenoj firmi ove nedelje javilo između 10 i 20 porodičnih kancelarija sa upitima o prebacivanju imovine sa Bliskog istoka nazad u Singapur, zbog straha da bi sukob mogao da se oduži. Porodične kancelarije su firme koje upravljaju portfeljima bogataša. – Dubai je uvek bio privlačan zbog poreskih olakšica, ali sada mislim da im olakšice možda više nisu glavni prioritet – rekla je.
Savetnik za upravljanje imovinom u Singapuru, koji je želeo da ostane anoniman jer nije ovlašćen da razgovara s medijima, izjavio je da je dosad razgovarao sa 13 klijenata iz UAE, od kojih više od polovine ozbiljno razmišlja o preseljenju imovine u Singapur. „Putovanja će biti izazovna čak i ako sukob sutra završi. To je pitanje poverenja“, rekao je savetnik.
Grejs Tang , izvršna direktorka firme Phillip Private Equity, kaže da su njeni klijenti, pretežno iz Azije, nervozni te da se njih 10 do 20 raspituje o prebacivanju bogatstva u Singapur kako bi sačuvali svoj kapital.
Ipak, ne smatraju svi upravitelji imovinom da trenutni sukob na Bliskom istoku podstiče na trenutni beg kapitala. Dhruba Džjoti Sengupta, izvršni direktor grupe za upravljanje bogatstvom WRISE Private Middle East sa sedištem u Dubaiju, rekao je da firma nije zabeležila „ozbiljne razgovore o begu kapitala“ jer su klijenti uvereni u dugoročnu otpornost UAE.
– Oni su sofisticirani globalni ulagači, već međunarodno diverzifikovani, ali i duboko involvirani u priču o rastu UAE – rekao je. – Uprkos širim geopolitičkim previranjima u regionu, klijenti se osećaju sigurno i zaštićeno.“
Guverner Centralne banke UAE, Khaled Mohamed Balama, izjavio je u četvrtak da je bankarski i finansijski sektor otporan, snažan, stabilan i dobro pozicioniran za nošenje sa regionalnim događajima, dodajući da banke, finansijske firme i osiguravači posluju normalno i bez prekida.
Vodeći singapurski upravitelji imovinom, Bank of Singapore i DBS Group, naveli su da njihovi klijenti prate razvoj događaja u regionu i za sada zauzimaju stav čekanja i promatranja.
Dok se UAE bori za očuvanje statusa sigurne luke, neki nastavljaju sa svojim planovima širenja u Emiratima. Džeremi Lim, suosnivač firme GrandWay Family Office, u procesu je otvaranja porodične kancelarije u Abu Dabiju i kaže da se njegovi planovi nisu promenili – sve dok se UAE direktno ne uključi u sukob i pod uslovom da ne dođe do dalje eskalacije iz Irana.
Izvor: Seebiz
Foto: Pixabay
Finansijski nepismeni pojedinci su idealne žrtve za prevare, a rizik da neko ostane bez celokupne ušteđevine višestruko se povećao sa digitalnim tehnologijama. Iskustva finansijskih stručnjaka u Srbiji i regionu pokazuju da i mladi, iako su digitalno potkovani, uveliko nasedaju na prevare jer nemaju dovoljno finansijskog znanja. Šta više, čak i većina studenata ekonomije ne zna koliko iznosi prosečan račun za struju ili vodu, pa čak ni koliko košta prosečan odlazak u prodavnicu, jer o tome počinju da brinu tek kada se osamostale od roditelja.
Kada se govori o finansijskoj pismenosti u domaćoj javnosti, najčešće se koriste podaci iz istraživanja kompanije S&P Global, prema kojima je u Srbiji finansijski pismeno tek 38% odraslih, što je procenat koji delimo sa Kenijom, Madagaskarom i Belorusijom. Međutim, ova studija je urađena još 2014. godine, a novijih uporednih podataka nema, jer Srbija od tada nije učestvovala u međunarodnim istraživanjima na ovu temu, poput onih koje sprovode OECD i Eurobarometar.
Analizu o finansijskoj pismenosti domaćeg stanovništva, Narodna banka Srbije (NBS) je poslednji put objavila 2012. godine. Jedan od glavnih zaključaka u tom istraživanju glasi da je finansijska pismenost usko povezana za obrazovnim i imovinskim statusom ispitanika. Sa finansijskim proizvodima je najbolje bilo upoznato radno aktivno stanovništvo, a ispitanici su pokazali najslabije rezultate u oblasti finansijskog planiranja. Centralna banka zato od 2007. sprovodi programe finansijskog opismenjavanja dece i odraslih kroz različite vidove edukacije, kojima je do kraja prošle godine prisustvovalo više od 340.000 ljudi.
Naučni rad „Finansijska pismenost i upotreba finansijskih usluga u Srbiji” koji je objavio beogradski Fakultet organizacionih nauka 2021. godine, potvrdio je da obrazovanje i imovinski status bitno utiču na znalačko baratanje novcem. Naime, u istraživačkom uzorku, sa ponudama finansijskih usluga najbolje su bili upoznati ispitanici koji su tada zarađivali više od 100.000 dinara mesečno.
Među istraživanjima na ovu temu najaktuelnije je ono koje je uradila Erste banka 2024. godine. Prema dobijenim nalazima, skoro četvrtina anketiranih nema osnovna znanja o finansijskim proizvodima i uslugama, dok većina ispitanika ne planira da radi na poboljšanju svoje finansijske pismenosti. Kada je reč o izvorima informacija o ovoj temi, 76% anketiranih se o tome obaveštava iz medija, slede banke i štedionice (72%), a potom članovi porodice (68%).
Erste banka zato već osam godina sprovodi program #ErsteZnali za finansijsko opismenjavanje građana, a krajem prošle godine je organizovala konferenciju za mlade „Finansijska pismenost – od finansijskog fitnesa do finansijskog zdravlja“, na kojoj se diskutovalo i o digitalnoj finansijskoj pismenosti.
Govoreći o ovoj temi, Dajana Barbić, profesorka Ekonomskog fakulteta u Zagrebu je istakla da su cele generacije u ovom regionu decenijama odrastale u političkom i ekonomskom sistemu koji je bio potpuno drugačiji od današnjeg i da iz tog razloga finansijska pismenost najčešće nije mogla da se stiče u porodici.
Zato ne čudi da smo nespremni dočekali i digitalizaciju finansijskog sektora, koja je pred potrošače postavila neke nove zamke. „Primera radi, postoji psihološki koncept koji se zove ‘bol plaćanja’. On podrazumeva neprijatnost koju osećamo kada se odvajamo od svog novca, i znatno je veći kada na kasi dajemo stvarne novčanice, nego kada prislanjamo karticu na aparat. Istraživanja pokazuju da zato više trošimo kada plaćamo karticama i telefonima, kao i da impulsivnije kupujemo kada to činimo onlajn”, objašnjava profesorka.
Osim ove nesvesne velikodušnosti, nove tehnologije donele su nam i ozbiljnije rizike, kao što su sajber prevare. One nisu zaobišle ni mlađe generacije, koje prema rečima profesorke jesu digitalno pismene, ali nisu finansijski. To znači da su mladi, iako znaju kako funkcioniše internet, ipak podložni dezinformacijama i da veruju influenserima više nego što bi trebalo, bez svesti da su oni često plaćeni za promovisanje određenih sadržaja.
Svim generacijama preti i jedna nova opasnost – prevare zasnovane na sposobnosti veštačke inteligencije da pravi lažne snimke koji deluju veoma realno. Građani Hrvatske su prošle godine gubili svoj novac zbog jednog takvog lažnog videa. U njemu je hrvatski ministar finansija navodno predstavljao platformu za investiranje, sa obećanjima da građani zahvaljujući ulaganju od svega 250 evra mogu da zarade i do 10.000 evra. Nešto slično desilo se pre neki dan kod nas sa lažnim snimkom ministra Siniše Malog.
Zato bi ulaganjima trebalo da prethodi znanje o finansijama. No, jedan projekat na kom je Barbić radila sa studentima ekonomije pokazao je da 99% njih ne zna ni koliko iznosi prosečan račun za struju ili vodu, pa čak ni koliko košta prosečan odlazak u prodavnicu, jer o tome počinju da brinu tek kada se osamostale od roditelja.
Profesorka zagrebačkog Ekonomskog fakulteta smatra da sa finansijskim opismenjavanjem treba početi u ranom uzrastu. „Istraživanja pokazuju da deca stara četiri do pet godina razumeju šta je novac i utiču na potrošnju. Prodavci postavljaju rafove sa slatkišima nisko uz kasu upravo zato što računaju na decu koja sa roditeljima čekaju u redu”, ukazuje Barbić i napominje da tako malu decu ne treba učiti o složenim pojmovima kao što su krediti, investiranje na berzi i slično, već o samodisciplini koja je osnov finansijske odgovornosti.
Sličnog mišljenja je i Nenad Gujaničić, glavni broker kompanije Momentum Securities, koji smatra da bi razumevanje upotrebne vrednosti određenih proizvoda trebalo da prethodi finansijskoj pismenosti. Kao primer navodi zahteve mnogih tinejdžera u Srbiji da poseduju ajfon iako im on realno ne treba, a pored toga košta više od prosečne plate njihovih roditelja koji se čak i zadužuju kako bi im priuštili ovaj uređaj.
Mladi se suočavaju sa zamkama i u nešto kasnijem uzrastu, kada počnu da zarađuju i da razmišljaju o „oplodnji“ svog kapitala. „Istraživanje koje je sprovela Hrvatska agencija za nadzor finansijskih usluga pokazalo je da je veliki broj mladih ili ulagao ili planira da ulaže u kriptovalute bez znanja o rizicima koje nose ta ulaganja. Mnogi od njih misle da su kriptovalute pravno regulisane isto kao tradicionalni finansijski proizvodi i usluge”, navodi Barbić.
O investiranju u kriptovalute na konferenciji Erste banke govorio je Ivan Andrejević iz subotičke organizacije CTB Crypto. Prema njegovim rečima, postoje stabilne digitalne valute koje nose manje prinose, ali i one nestabilne, sa većim rizikom i većom zaradom. „Svi znaju za bitkoin, a malo ko zna da je na našem kripto tržištu moguće investirati i u neke manje rizične proizvode. Recimo, srpska regulativa dozvoljava izdavanje digitalnih tokena čija vrednost je stabilna a ipak obezbeđuje pasivni prihod, kao u slučaju Walnut tokena”, objašnjava Andrejević.
Gde je novac tu su i prevare, što znači da ih ima u svim oblastima finansijske industrije. Međutim, Andrejević tvrdi da ih u kripto industriji ima manje nego što se misli, pozivajući se na podatak Svetske banke da se manje od 0,8% kriptovaluta koristi u prevarama. Dodaje da je tehnologija uvek moralno neutralna i da iza prevara stoje ljudi.
Ljudi su ti koji i nasedaju na prevare, i to najčešće iz želje za brzom zaradom. „Nedavno sam razgovarao sa osobom koja ima ekonomsko znanje, ali je uprkos tome izgubila novac u prevari, verujući obećanoj zaradi od 150% za tri meseca. Takve prinose nisu obećavali čak ni Jezda i Dafina”, podseća Gujaničić.
On upozorava da treba biti oprezan svaki put kada se pomene velika i laka zarada. „Prinosi na korpu akcija najvećih američkih kompanija, dakle S&P500, na godišnjem nivou iznose oko 10%. Kamata na štednju u bankama je 2-3%, a prinos na obveznice 4-5%. To su realni iznosi, a prevarant može da vam obeća i 1.000% jer zna da vam to neće isplatiti”, ističe ovaj broker dok objašnjava zašto neko ko želi da se upusti u ulaganja prethodno mora da ima osnovna znanja o finansijama.
Marija Dukić
Biznis i finansije 242, februar 2026.
Foto: alphaspirit, Depositphotos