Category:

Ekonomija

NBS: Poslednjih 13 godina isplativije bilo štedeti u dinarima nego u evrima

by bifadmin 11. фебруар 2026.

Najnovija analiza isplativosti dinarske i devizne štednje, koja je obuhvatila period od decembra 2012. do decembra 2025. godine, potvrdila je da je u prethodnih 13 godina bilo isplativije štedeti u dinarima, bez obzira na rok oročenja štednje, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Kao primer, naveli su oročavanje 100.000 dinara na period od godinu dana, od decembra 2024. do decembra prošle godine,

„Takav štediša dobio bi blizu 1.800 dinara više od štediše koji bi u istom periodu oročio protivvrednost 100.000 dinara u evrima“, navela je NBS u analizi, uz podatak da je štednja u domaćoj valuti oročena na godinu dana koja nije zanavljana bila isplativija u gotovo 99% posmatranih godišnjih potperioda (143 od ukupno 145) od takve štednje u evrima u prethodnih 13 godina.

Isplativost dinarske štednje i na dugi rok

Takođe, prema računici NBS, štediša koji je u decembru 2012. godine oročio ulog od 100.000 dinara na godinu dana i reoročavao ga u periodu od 12 godina na kraju perioda oročenja (u decembru 2025. godine) dobio bi preko 52.000 dinara (blizu 450 evra) više od štediše koji bi u istom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa, preračunato po prosečnom kursu dinara prema evru u mesecu oročenja.

„Na veću isplativost dinarske štednje od štednje u evrima uticale su očuvana finansijska stabilnost i relativna stabilnost kursa dinara prema evru, zatim više kamatne stope na štednju u dinarima nego na štednju u evrima, kao i povoljniji poreski tretman prihoda od kamate na štednju u domaćoj valuti u odnosu na štednju u stranoj valuti“, ocenili su iz NBS.

Krajem decembra 2025. godine, inače, prosečan iznos dinarske štednje po partiji iznosio je 189 hiljada dinara, a devizne 4.100 evra.

Ukupna štednja raste

Štednja građana u domaćim bankama nastavila je da raste tokom 2025. godine, dostižući nove rekordne nivoe. Dinarska štednja je na kraju decembra iznosila 206,2 milijarde dinara, što predstavlja porast od 15 milijardi dinara, odnosno 7,8 odsto u odnosu na kraj prethodne godine. U istom periodu rasla je i štednja u devizama, koja je na kraju 2025. godine dostigla 16,2 milijarde evra. To je za 772,5 miliona evra ili 5 odsto više nego godinu dana ranije.

Ovakvi rezultati ukazuju na stabilnost finansijskog sistema, pri čemu se posebno izdvaja rast poverenja u domaću valutu. Dok je 2012. godine dinarska štednja činila manje od 2 odsto ukupne štednje, na kraju 2025. godine njen udeo je porastao na blizu 10 odsto. Pozitivan trend se prenosi i u 2026. godinu, s obzirom na to da su već u januaru zabeleženi još veći iznosi i u dinarima i u evrima.

Izvor: Nedeljnik

Foto: Pixabay

11. фебруар 2026. 0 komentara

Lagard traži evropsku platnu nezavisnost: Može li Wero prekinuti dominaciju američkih Visa i Mastercard?

by bifadmin 11. фебруар 2026.

Predednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard pozvala je donosioce odluka Evrope da hitno razviju domaću digitalnu platnu infrastrukturu, upozoravajući da praktično svaka kartična ili mobilna transakcija evropskih građana danas prolazi kroz sisteme pod kontrolom američkih ili kineskih kompanija.

Nekoliko dana nakon njene poruke, 2. februara, Evropska inicijativa za plaćanja (EPI) i EuroPA savez potpisali su sporazum o izgradnji panevropske interoperabilne mreže plaćanja koja bi obuhvatila oko 130 miliona korisnika u 13 zemalja. Srce sistema je digitalni novčanik Wero, zamišljen kao evropska alternativa Visi, Mastercardu i PayPalu.

Problem o kojem se retko govori

Svaki put kada Evropljanin plati karticom, online ili podijeli račun putem aplikacije, podaci o transakciji – ko je šta kupio, gde, kada i za koliko – prolaze kroz infrastrukturu u vlasništvu kompanija poput Visa, Mastercard, PayPal ili Alipay.

Kartična plaćanja čine oko 56% svih bezgotovinskih transakcija u EU, dok Visa i Mastercard zajedno godišnje procesuiraju oko 24 triliona dolara transakcija širom sveta.

Lagard je u intervjuu za irski radio otvoreno rekla da Evropa mora imati „digitalna plaćanja pod sopstvenom kontrolom“. U geopolitičkom okruženju u kojem EU nastoji smanjiti zavisnost od SAD u oblasti energetike, odbrane i trgovine, platni sistemi su ostali gotovo neprimijećena strateška ranjivost.

Iskustvo Rusije dodatno je pojačalo zabrinutost. Nakon zapadnih sankcija 2022. godine i isključenja iz Visa i Mastercard sistema, domaća plaćanja u toj zemlji bila su ozbiljno poremećena. Pitanje koje se sada postavlja u Briselu glasi: šta ako bi EU jednog dana bila izložena sličnom pritisku?

Wero – evropski odgovor

EPI, konzorcijum 16 velikih banaka i platnih procesora, među kojima su BNP Paribas, Deutsche Bank i Worldline, pokrenuo je Wero u julu 2024. godine.

Wero funkcioniše na SEPA instant kreditnim transferima i omogućava slanje novca samo uz broj telefona – bez IBAN-a, bez kartice, bez posrednika.

Rezultati su za sada ohrabrujući: više od 47 miliona registrovanih korisnika u Belgiji, Francuskoj i Nemačkoj, preko 7,5 milijardi eura procesuiranih transfera i više od 1.100 finansijskih institucija u sistemu.

U Nemačkoj su krajem 2025. pokrenuta i maloprodajna plaćanja, a trgovci poput Lidl, Decathlon, Rossmann i Air Europa već prihvataju Wero online.

Ključni iskorak desio se 2. februara kada je EPI potpisao memorandum o saradnji sa EuroPA savezom, koji okuplja nacionalne sisteme poput Bancomat, Bizum, MB WAY i Vipps MobilePay. Time je povezano oko 130 miliona korisnika u 13 zemalja, što pokriva oko 72% populacije EU i Norveške.

Prekogranična peer-to-peer plaćanja startuju ove godine, dok se e-trgovina i plaćanja na prodajnim mestima očekuju 2027.

Zašto su prethodni pokušaji propali?

Evropa je i ranije pokušavala da izgradi sopstveni sistem. Projekat Monnet (2008–2012) propao je zbog povlačenja banaka i nedostatka političke volje. I sama EPI inicijativa je prvobitno bila zamišljena kao potpuna zamjena za kartice, ali je zbog odustajanja pojedinih članova svedena na model plaćanja „račun–račun“.

Glavni problem je fragmentacija. Svaka država razvila je sopstveni sistem – Bizum u Španiji, iDEAL u Holandiji, Payconiq u Belgiji, Girocard u Njemačkoj – ali nijedan nije funkcionisao preko granica. Belgijski kupac u holandskoj online prodavnici i dalje je morao koristiti Visu ili Mastercard.

EuroPA sporazum pokušava da reši upravo taj problem – umesto da gradi sve od nule, povezuje već postojeće baze korisnika.

Digitalni euro – paralelni projekat

Uporedo se razvija i projekat digitalnog eura pod okriljem ECB-a, koji bi predstavljao digitalnu valutu centralne banke dostupnu širom eurozone. Iako zakonodavni okvir još nije u potpunosti usvojen, procene su da bi, nakon odobrenja, implementacija trajala dodatne dve do tri godine.

Wero je privatna inicijativa, dok je digitalni euro javni novac. Formalno su komplementarni, ali ambicija je ista – platni suverenitet Evrope.

Može li Evropa zaista uspeti?

Skepticizam je opravdan. Prema procenama EPI-ja, potrebne su milijarde eura investicija da bi se izgradio održiv konkurent američkim gigantima. Niske međubankarske naknade u EU dodatno otežavaju profitabilnost. Potrošačke navike su duboko ukorijenjene, a Visa i Mastercard neće pasivno posmatrati gubitak tržišta.

Ipak, politički momentum nikada nije bio jači. EU regulativa o instant plaćanjima, ambicija jačanja Kapitalne unije tržišta i šira strategija evropske strateške autonomije idu u istom pravcu.

Poruka Lagard je jasna: Evropa ima kapacitete da izgradi sopstveni sistem. Pitanje je da li će ga izgraditi dovoljno brzo da postane relevantan – prije nego što zavisnost postane preskupa.

Izvor: European Business Magazine/Investitor

Foto: Pixabay

11. фебруар 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Banke upozoravaju klijente: Ne plaćajte čak ni kada vam poruka stigne sa poznatog broja telefona

by bifadmin 11. фебруар 2026.

„Ne šaljite novac na osnovu poruke, čak i ako dolazi sa poznatog broja telefona“, upozorile su banke svoje klijente na učestale prevare koje završavaju gubitkom novca.

Proteklih dana banke upozoravaju korisnike na prevare zbog kojih mogu da ostanu bez novca.

„Upozoravamo vas na slučajeve prevare u kojima napadači nakon kompromitacije tuđeg mobilnog telefona ili WhatsApp naloga, šalju poruke osobama iz kontakt liste i traže hitnu uplatu na broj računa koji dostavljaju u poruci. Poruka dolazi sa poznatog broja i može delovati uverljivo zbog postojanja prethodne prepiske sa tim kontaktom“, stoji u obaveštenju koje je Rajfajzen banka poslala svojim korisnicima.
Ovu poruku, pojašnjava banka, prepoznaćete po tome što u njoj postoji naglašena hitnost, pritisak ili izgovor da ne mogu da pričaju (npr. da im je „pokvaren mikrofon“) – traži se uplata na račun koji vam dostavljaju u poruci i insistira na komunikacij isključivo porukama, dok se pozivi ili video pozivi izbegavaju.

„Ne šaljite novac na osnovu poruke, čak i ako dolazi sa poznatog broja! Proverite identitet osobe pozivom na ranije poznat broj ili video pozivom; potvrdite detalje uplate sa osobom za koju verujete da traži pomoć kroz drugi kanal“, ukazuje banka.
Oni koji su se ipak prevarili, pa uplatili – treba odmah da kontaktiraju kol centar banke radi moguće blokade transakcija.

Podsetimo, MUP je nedavno upozorio na aktuelne onlajn prevare.

Tako je Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Uprave za tehniku, u petak upozorila građane na pojavu novog vida internet prevare kojom se zloupotrebljava WhatsApp aplikacija.
„Prevara se najčešće vrši tako što građani dobijaju poruke koje deluju kao da su poslate od poznate osobe, sa sadržajem poput ‘našao sam link sa tvojom slikom’, ‘glasaj klikom na link’ ili ‘pogledaj ovo, ti si na fotografiji, uz prilog ili internet link. Кlikom na takav link, građani budu navedeni da prate dalja uputstva, čime nesvesno omogućavaju neovlašćenim licima pristup svom WhatsApp nalogu“, naveo je MUP.

Nakon toga, napadači mogu da čitaju poruke, šalju poruke u ime žrtve i nastave širenje prevare drugim kontaktima.

MUP je apelovao na građane da „ne otvaraju sumnjive linkove, čak i ako stižu od poznatih kontakata, ne unose kodove niti prate uputstva sa nepouzdanih internet stranica, da redovno proveravaju da li na svom WhatsApp nalogu postoje nepoznati ‘povezani uređaji’, kao i da odmah uklone svaki uređaj koji ne prepoznaju“.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

11. фебруар 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Indeks percepcije korupcije za 2025: Najlošiji rezultat Srbije u poslednje dve decenije

by bifadmin 10. фебруар 2026.

Srbija je po Indeksu percepcije korupcije (Corruption Perception Index – CPI) za 2025. godinu zauzela 116. poziciju, među ukupno 182 zemlje i teritorije u svetu, što je njen najgori plasman u poslednje dve decenije, saopštila je jutros organizacija Transparentnost Srbija.

Srbija je na ovogodišnjoj listi globalne organizacije „Transparency International“, na skali od nula (izuzetno korumpirane) do 100 (veoma „čiste“) ostvarila skor 33, što je za dva poena niže nego prethodne godine, i ujedno najlošiji plasman od 2004. godine.

Ocena Srbije je devet poena ispod globalnog proseka, a 29 poena niža od proseka Evropske unije.

Pozicija Srbije je, kako je navela Transparentnost Srbija, za čak 45 mesta lošija od najbolje pozicije zabeležene pre 10 godina, a prvi put je najlošije ocenjena među zemljama regiona.

Srbija je tako prvi put iza Bosne i Hercegovine (34), a u celoj Evropi iza nje su samo Belorusija (31), Turska (31) i Rusija (22).

Na vrhu globalne liste su Danska (89) i Finska (88), a na samom dnu Somalija (9) i Južni Sudan (9).

U regionalnom saopštenju Transparency International se navodi da slabe nstitucije i nazadovanje demokratije pogoduju korupciji i ograničavaju prostor za rad civilnog društva. Prema oceni TI, u nekoliko zemalja Zapadnog Balkana, nedovoljno postupanje pravosuđa je jedna od glavnih prepreka uspešnoj borbi protiv korupcije, dok i pored toga sudije i tužioci postaju meta napada od strane drugih grana vlasti.

Kao ilustracija ove pojave, za Srbiju se navode dešavanja u vezi sa Tužilaštvom za organizovani kriminal: „Nakon istrage navodnih zloupotreba članova vlade, Tužilaštvo za organizovani kriminal u Srbiji suočava se sa sve većim pritiskom, uključujući vladine kampanje blaćenja, ometanje policijske saradnje i zakonske promene koje slabe njegovu sposobnost da istražuje organizovani kriminal i korupciju na visokom nivou“.

U regionalnom izveštaju se ukazuje i na netransparentno odlučivanje u vezi sa vrednim javnim i privatnim investicijama, i kao jedan od primera navodi slučaj „Generalštab“, gde je Vlada Srbije, bez primene kompetitivnih procedura potpisala tajni ugovor sa stranim investitorom i nezakonito ukinula zaštitu spomenika kulture, kako bi na tom mestu bio izgrađen luksuzni hotel.

U globalnom saopštenju TI iskazana je zabrinutost zbog pogoršanja stanja širom sveta i porasta korupcije, čak i u stabilnim demokratskim društvima.

Podseća se da su 2025. godinu obeležili antikorupcijski protesti mladih, generacije Z), većinom u zemljama koje su u donjoj polovini CPI tabelei čiji su indeksi stangnirali ili padali prethodnih godina.

Izvor: N1

Foto: Alexas_Fotos, Pixabay

10. фебруар 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Evropska komisija usvojila mere kojima se sprečava uništavanje neprodate odeće i obuće

by bifadmin 10. фебруар 2026.

Evropska komisija je usvojila mere kojima se sprečava uništavanje neprodate odeće, modnih dodataka i obuće kako bi se podstaklo recikliranje i smanjila šteta po životnu sredinu. Ova pravila će pomoći u smanjenju otpada, ograničavanju štete po životnu sredinu i stvoriti ravnopravnije uslove za kompanije koje primenjuju održive poslovne modele, omogućavajući im da iskoriste prednosti cirkularne ekonomije, navode iz Evropske komisije.

Procenjuje se da svake godine u Evropi 4 do 9% neprodate tekstilne robe bude uništeno. Ovaj otpad generiše oko 5,6 miliona tona ugljen-dioksida (CO2).

Zabrana uništavanja biće obvezna za velike kompanije od 19. jula ove godine, a za srednja preduzeća od 2030. godine. Uništavanje će biti dozvoljeno samo u opravdanim situacijama, poput bezbednosnih razloga ili zbog oštećenja proizvoda. Nacionalne vlasti će nadgledati poštovanje ovih pravila.

Umesto da odbacuju zalihe, kompanije se podstiču da efikasnije upravljaju zalihama, vraćanjem robe i istraže alternative kao što su preprodaja, prerada, donacije ili ponovna upotreba.

– Tekstilni sektor predvodi u tranziciji ka održivosti, ali i dalje postoje izazovi. Brojke o otpadu pokazuju potrebu za delovanjem. Sa ovim novim merama, tekstilni sektor će biti osnažen da se kreće ka održivim i cirkularnim praksama – izjavila je komesarka za životnu sredinu Džesika Rosval.

Samo u Francuskoj svake godine se uništava roba u vrednosti od oko 630 mil EUR. Onlajn kupovina takođe pogoršava problem: u Nemačkoj se svake godine odbacuje gotovo 20 miliona vraćenih proizvoda.

Izvor: Beta

Foto: jarmoluk, Pixabay

10. фебруар 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Tržište lizinga u Srbiji dostiglo vrednost od 1.023,7 miliona evra

by bifadmin 10. фебруар 2026.

Asocijacija lizing kompanija Srbije saopštila je da je tržište lizinga u Srbiji na kraju 2025. godine dostiglo rekordnu vrednost od 1.023,7 miliona evra, čime je po drugi put zaredom ostvarena jedna milijarda evra novozaključenih ugovora. Uz rast od 4,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, ovaj rezultat potvrđuje stabilan i održiv trend razvoja lizing industrije, koja se sve jasnije pozicionira kao ravnopravan i pouzdan instrument finansiranja na domaćem tržištu. Vrednost novozaključenih ugovora davalaca finansijskog lizinga u Srbiji povećana je za 42,6 miliona evra u odnosu na četvrti kvartal prethodne godine.

Analizirajući kretanje lizing tržišta, Bojan Erak, predsednik UO ALCS istakao je: „U segmentu putničkih vozila, vrednost novozaključenih ugovora davalaca finansijskog lizinga je iznosila 506,9 miliona evra i u odnosu na kraj 2024. godine je povećana za 72,7 miliona evra, što predstavlja rast od 17%. Vrednost novozaključenih ugovora davalaca finansijskog lizinga u segmentu komercijalnih, teretnih i ostalih vozila iznosila je 364.9 miliona evra, u segmentu mašina i opreme vrednost novozaključenih ugovora davalaca finansijskog lizinga na kraju 2025. godine je iznosila 149 miliona evra, a nekretnina 2.8 miliona evra.“

Putnička vozila učestvuju sa 49.5%

Teodora Milenković, generalni sekretar ALCS, ukazala je se na rastuću potražnju za hibridnim i električnim vozilima u Srbiji, koja prati globalne trendove prelaska ka održivoj mobilnosti. Takođe, istakla je i sledeće: „Ukupna vrednost finansiranja hibridnih i električnih vozila i opreme je na kraju 2025. godine iznosila 151.6 miliona evra, što predstavlja rast od 66% u odnosu na isti period prethodne godine. Zabeležen rast finansiranja novih električnih vozila ostvaren je i uz podršku državnih subvencija, a naročito se beleži u segmentu manjih vozila namenjenih taksi i kurirskim službama.

Prema strukturi finansiranja, putnička vozila učestvuju sa 49.5% u ukupnom finansiranju. Slede segment komercijalnih i teretnih vozila sa učešćem od 35.6%, segment mašina i opreme sa 14.6% i nekretnina sa 0.3%. Rast vrednosti finansiranja teretnih vozila podržan je visokim investicijama u infrastrukturne projekte i takav trend se očekuje i u narednom periodu.

Broj ugovora sklopljenih u periodu od 1. januara zaključno sa 31. decembrom 2025. godine iznosi 24.713, što je za 4.3% više nego u istom periodu prethodne godine.“

Foto: Pixabay

10. фебруар 2026. 0 komentara

B&F Plus Ekonomija

Radničko i poslovno udruživanje: Sindikati i klasteri na infuziji

by bifadmin 9. фебруар 2026.

Radničko udruživanje u Srbiji svodi se uglavnom na formalno članstvo u sindikatima, koji sve više nalikuju korporacijama, nego organizacijama čiji je osnovni cilj borba za bolji položaj radnika. Ovde se nije zapatilo ni udruživanje privrednika, jer od nekada toliko promovisanih klastera, danas je uspešna samo nekolicina. Zašto kod nas sve funkcioniše po principu „dva Srbina, tri mišljenja”?

Jedna od najvećih svetskih kompanija, američki „Alphabet“, zaradila je prošle godine 100 milijardi dolara, a plate zaposlenih kreću se od 7.000 do preko 20.000 dolara. Mesečno. Uslovi rada o kojima dobar deo planete može samo da sanja, nisu sprečili deo radnika da pre četiri godine osnuju sindikat sa parolom „težimo da zaštitimo naše zaposlene, naše korisnike i naš svet“.

Poslednjih godina sindikati se osnivaju i u netradicionalnim sektorima, usled geopolitičkih i tehnoloških promena koje neki analitičari ocenjuju kao tektonske. U ovom trenutku teško je proceniti da li će ovaj trend zaustaviti osipanje sindikalnog članstva koje se beleži u mnogim zemljama, ali je očigledno da se u bitno drugačijim društvenim i ekonomskim okolnostima menjaju i načini radničkog udruživanja.

Promene su neophodne i u Srbiji, tvrde u jednom malom prosvetnom sindikatu koji nastoji da preraste u potpuno novi, i po formi i po suštini. Forum beogradskih gimnazija koji broji oko 500 članova početkom godine istupio je iz reprezentativnog Sindikata radnika u prosveti Srbije.

Kap koja je prelila čašu bio je Posebni kolektivni ugovor, čijim potpisivanjem je matični sindikat pristao na odredbe suprotne Ustavu. Reč je o odredbama koje diskriminišu kolege koje nisu članovi reprezentativnih sindikata potpisnica. Njima su jubilarne nagrade smanjene na pola, a sleduju im dve umesto tri otpremnine. „Uz to, mi smo rešili da podržimo aktuelne građanske proteste i uđemo u obustavu rada“, kaže za B&F predsednica Foruma Ana Dimitrijević.

Gde se izgubila solidarnost?

„Kad smo se odvojili od reprezentativnih sindikata koji su izdali očekivanja svog članstva, nama su se obratile kolege koje su iz tih sindikata izašle ili nisu bile članovi, sa željom da se priključe. Morali smo da ih odbijemo, jer ili ne rade u gimnaziji ili nisu iz Beograda. Iz toga se rodila ideja da osnujemo republički sindikat Forum škola Srbije i trenutno čekamo rešenje nadležnog ministarstva o registraciji”, navodi Dimitrijević.

Neki bi rekli „samo nam fali još jedan sindikat“, ali predsednica novog udruženja tvrdi da je njihov cilj da to bude potpuno drugačiji, decentralizovani sindikat sa širokom autonomijom lokalnih članica. Da bi uspeli u svom cilju, potrebno je da sindikat bude reprezentativan, što u prosveti znači da broji oko 11.000 članova.

„Sindikati su, nažalost, postali veliki posao. Pretpostavljam da uprave velikih sindikata moraju da ih vode kao firmu jer imaju mnogo članova. Ali, sindikat nije ni nevladina organizacija ni korporacija, već organizacija u kojoj su solidarnost, jednakost i sve ono za šta se mi zalažemo na prvom mestu“, ističe Dimitrijević.

Prema njenim rečima, suštinski problem u prosveti je taj što ljudi rade i po deset godina na određeno i zato direktori, koji mogu da ne produže takve ugovore, imaju moć da ih drže u neizvesnosti i pokornosti. Između ostalog, i političkoj. „Ne možete da nađete ljude koji hoće da rade u prosveti, a nećete da ih zaposlite za stalno. Zašto bi, onda, neko ostao u prosveti? Danas, sindikati ili idu ruku pod ruku sa vlašću, ili se bore sa vetrenjačama“, ocenjuje Dimitrijević.

Ulaganje u domaće znanje i saradnju

Slična situacija je i u privredi, gde oni koji se oslanjanju samo na svojih „deset prstiju“, sve teže opstaju u neravnopravnim tržišnim uslovima. Mogućnost da se njihov položaj poboljša je u međusobnom udruživanju, a jedan od načina da manja preduzeće povećaju svoje ljudske, finansijske i infrastrukturne kapacitete je povezivanje u klastere.

Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IKT klastera kaže za B&F da su koristi od klasterskog udruživanja vrlo konkretne, od zajedničkih obuka i promocija, do pristupa projektima, novim tržištima i partnerima.

„Istina je da je srpski IKT sektor dominantno izvozno orijentisan kroz autsorsing, a ono što klasteri omogućavaju jeste prelazak iz te razvojne faze u narednu, kada stvarate sopstvene proizvode i usluge sa većom dodatom vrednošću. Ti procesi ne dešavaju se preko noći“, napominje Šolaja, „ali već vidimo početničke i druge kompanije koje su iz klasterskih okvira izašle sa sopstvenim rešenjima za inostrana tržišta“.

Prednost klastera u odnosu na model subvencionisanja stranih investitora je u održivijem i dugoročno isplativijem pristupu, jer se ulaže u domaće znanje i saradnju, što privredni razvoj čini manje ranjivim na spoljne potrese. Da bi ovaj vid poslovnog udruživanja bio uspešan, država bi morala sistemski da prepozna klastere kao razvojne partnere a ne kao privremene projekte i da im omogući stabilnu podršku, ističe direktor Vojvođanskog IKT klastera.

Veća šansa da se obezbede deficitarni radnici

Na teritoriji EU aktivno je oko 3.000 klastera, u njima radi svaki četvrti zaposleni. Produktivnost u kompanijama koje su deo klastera veća je za četvrtinu od proseka EU, a godišnji rast produktivnosti je viši za 0,3%.

Na pitanje zašto nema više uspešnih klastera kod nas, Šolaja odgovara da je jedan od glavnih razloga to što se takav koncept ovde često shvata kao puka organizaciona forma, a ne kao prilika za saradnju, koja se zasniva na zajedničkim potrebama i ciljevima članova, transparentnosti, poverenju i znanju kako da se ostvari vizija zajedničkog dobra. Ako se ovi uslovi ispune, onda je moguće razvijati održiv sistem i u uslovima koji nisu idealni.

Profesor Fakulteta tehničkih nauka Slobodan Morača kaže za B&F da klasteri u Srbiji danas jedva preživljavaju zbog nedostatka državne podrške i opšte krize, ali i zato što vlasnici kapitala iskoriste šta mogu i napuste klaster. To je velika šteta, jer po mišljenju Morače klasteri su dobar način da se reši i jedan od gorućih problema privrede – da se obezbede deficitarni radnici, kroz uravnoteženiju politiku prekvalifikacije domaćih radnika i uvoza radne snage tamo gde je to zaista neophodno.

Udruživanjem protiv teških vremena

Kako „osipanje“ klastera može da se izbegne, pokazuje još jedan uspešan primer. Vojvodina metal klaster, pored pokrajine ima svoje ogranke u Čačku i Nišu, okuplja proizvođače u metalskoj i elektroindustriji, akademske institucije, javne i privatne institucije za podršku privredi i specijalizovana strukovna udruženja. Klaster ima edukativni centar, centar za podršku malim i srednjim preduzećima, centar za razvojne projekte – od tehnologije do marketinga i inovativno-tehnološki centar za saradnju nauke i privrede.

Govoreći na skupu CEVES-a o mogućnostima povezivanja malih i srednjih preduzeća, direktor ovog klastera Zorana Pekez je istakao: „Potrebno je da svi zajedno pomognemo udruživanje, da domaći privrednici shvate da je to nužno jer je naša privreda mala i stoga nijedno preduzeće, čak i ako posluje u sada tako popularnoj IT industriji, ne može samo mnogo da uradi, posebno u teškim vremenima koja dolaze“.

Vremena su posebno teška za autoindustriju, ali direktor Automobilskog i mobiliti klastera Srbije Igor Vijatov kaže za B&F da uprkos tome imaju nove upite za članstvo, iako ovaj klaster koji uspešno radi već petnaestak godina, gotovo polovinu tog vremena nije dobio nikakvu podršku države.

„Dobro je što imamo ’Fijat’, ali za ovu industriju, naročito za proizvođače delova, poželjno je da dođe još jedan proizvođač automobila. Kineski proizvođači pokazuju sve veće interesovanje za naše tržište, što mislim da je dobro jer su napravili čudo u oblasti elektromobilnosti, ovladali su tehnologijom i imaju sve potrebne sirovine“, ocenjuje Vijatov.

Samo još da vidimo kakva prava i plate bi imali radnici u toj novoj kineskoj fabrici, pošto smo Italijanima već skupi, pa Fijat za potrebe proizvodnje u Srbiji uvozi Marokance. Vijatov kaže da je to, ipak, neka druga tema.

Jelena Stjepanović

Biznis & finansije 238, oktobar 2025.

Foto: ndanko, Depositphotos

9. фебруар 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

U Srbiji zvanično 339.187 nezaposlenih u decembru 2025. godine

by bifadmin 9. фебруар 2026.

U Srbiji je u decembru prošle godine, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), bilo 339.512 nezaposlenih, što je za 13.725 manje nego pre godinu dana kada je na evidenciji NSZ bilo 353.237 nezaposlenih.Gledano po regionima, najveći broj nezaposlenih bio je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji-119.983, zatim Južnoj i Istočnoj Srbiji- 96.558.

U Beogradu, iako u njemu živi trećina stanovništva Srbije, nezaposlenih je bilo 32.190 građana.

Kada je reč o starosnoj dobi ljudi koji nemaju posao, po brojnosti su najveće grupacije od 55 do 59 i od 60 do 65 godina u kojima je bilo po više od 46.000 ljudi.

Brojna je i grupacija građana od 50 do 54 godine života u kojoj je na kraju prošle godine bilo više od 43.000 nezaposlenih.

Sudeći po podacima NSZ, mlađi se lakše zapošljavaju nego stariji, pošto je onih od 20 do 24 godine na evidenciji bilo nešto više od 25.000 a mladih između 25 i 29 godina, oko 1.000 više.

Kada je reč o dužini čekanja na posao, najbrojniji su oni koji na zaposlenje čekaju duže od 10 godina.

Njih je na kraju 2025. godine bilo više od 66.000.

Slede nezaposleni koji su na birou manje od tri meseca-47.261 a na trećem mestu je grupacija sa stažom čekanja na radno mesto između godinu i dve I koja je brojala nešto više od 44.000 ljudi.

Izvor: Telegraf.rs/Tanjug

Foto: Pixabay

9. фебруар 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Koje zemlje su i dalje lideri, a koje „gube trku“ poslednjih decenija

by bifadmin 9. фебруар 2026.

Tokom protekle četiri decenije globalni ekonomski pejzaž doživio je dramatičnu transformaciju. Dok su neke zemlje zadržale svoju dominaciju, druge su se iz relativne anonimnosti vinule u red najvećih svetskih ekonomija.

Podaci za analizu, koja upoređuje najveće svetske ekonomije od 1980. do 2025. godine. preuzeti su iz izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda – World Economic Outlook (oktobar 2025). Podaci o BDP-u prikazani su u tekućim američkim dolarima i nisu prilagođeni inflaciji.

SAD zauzimaju prvo mesto tokom celog prikazanog perioda. Godine 1980. američki BDP iznosio je približno 2,9 biliona dolara. Do 2025. godine dostigao je više od 30 biliona dolara, znatno ispred bilo koje druge ekonomije.

1980.

Rand – Zemlja – BDP

Sjedinjene Američke Države 2.857
Japan 1.293
Nemačka 857
Francuska 695
Ujedinjeno Kraljevstvo 605
Italija 480
Kina 304
Kanada 276
Meksiko 242
Argentina 234
Španija 231
Nizozemska 194
Indija 186
Saudijska Arabija 165

Ova dugotrajna dominacija odražava kombinaciju faktora, uključujući tehnološko liderstvo, razvijena tržišta kapitala, snažnu domaću potražnju i globalnu ulogu američkog dolara.

2025.

Rand – Zemlja – BDP

Sjedinjene Američke Države
Kina 19.399
Nemačka 5.014
Japan 4.280
Indija 4.125
Ujedinjeno Kraljevstvo 3.959
Francuska 3.362
Italija 2.544
Ruska Federacija 2.541
Kanada 2.284
Brazil 2.257
Španija 1.891
Meksiko 1.863
Republika Koreja 1.859

Istorijski uspon Kine

Kina predstavlja najdramatičniju promenu na rang listi. Godine 1980, bila je daleko izvan pet najvećih svetskih ekonomija, sa BDP-om od nešto više od 300 milijardi dolara.

Do 2010. godine, Kina je pretekla Japan i postala druga najveća svetska ekonomija, a do 2025. godine njen BDP je, prema procenama, dostigao skoro 19,4 biliona dolara. Ovaj rast je podstaknut brzom industrijalizacijom, rastom vođenim izvozom, urbanizacijom i masivnim ulaganjima u infrastrukturu.

Stagnacija Japana i stabilnost Evrope

Japan je bio druga najveća svetska ekonomija tokom većeg dela 1980-ih i 1990-ih, dostigavši vrhunac sredinom 1990-ih. Međutim, sporiji rast i demografski izazovi doveli su do pada na četvrto mesto do 2025. godine.

U međuvremenu, vodeće evropske ekonomije poput Nemačke, Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske ostale su stabilne na vrhu liste. Iako je njihov rast bio umereniji u poređenju sa Kinom, one i dalje igraju izuzetno važnu ulogu u globalnoj trgovini i finansijama.

Uspon tržišta u razvoju

Pored Kine, nekoliko tržišta u razvoju se vremenom popelo na rang listi. Indija je postepeno napredovala i postala jedna od pet vodećih ekonomija do 2025. godine, dok su zemlje poput Indonezije, Turske i Saudijske Arabije dobile na značaju kako su njihove ekonomije rasle i diverzifikovale se.

Istovremeno, neke ekonomije koje su bile visoko rangirane 1980. godine – poput Italije i Argentine – pale su u odnosu na svoje brže rastuće konkurente.

Izvor: Bankar.me/Blic

Foto: joophoek, Depositphotos

9. фебруар 2026. 0 komentara

Ekonomija Vesti

Ukupan dug bankama veći za 15,2 odsto

by bifadmin 9. фебруар 2026.

Stanovništvo i privreda u Srbiji su 31. januara ove godine na ime kredita bankama dugovali 4.373,23 milijarde dinara.

Stanovništvo je dugovalo 1.949,15 milijardi, pravna lica 2.327,84 milijarde dinara, a ostalo je dug preduzetnika, objavilo je Udruženje banaka Srbije (UBS).

Kako je navedeno u izveštaju Kreditnog biroa UBS za januar 2026, ukupan dug bankama je 31. januara bio veći za 15,2 odsto nego godinu dana ranije.

Za proteklih godinu dana, najviše je, i to za 19,7 odsto, poraslo dugovanje stanovništva.

Građani su kao i ranijih meseci, na kraju decembra najviše dugovali na ime gotovinskih kredita, 953, 13 milijardi što je za 21,8 odsto više nego na kraju januara 2025. godine.

Slede stambeni i krediti za adaptaciju koji su iznosili 830,26 milijardi dinara.

Učešće kašnjenja u dugu po osnovu bankarskih kredita je iznosilo ukupno 1,9 odsto, koliko i pre mesec dana, dok je godinu dana ranije, kašnjenje iznosilo 2,5 odsto.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

9. фебруар 2026. 0 komentara

Noviji članci

Stariji članci