Home Vesti Ekonomija
Category:

Ekonomija

EkonomijaVesti

Cena otkupnog mleka već šest godina ista

by bifadmin
Predsednica Saveza udruženja odgajivača goveda u Srbiji Sanja Bugarski rekla je da su proizvođači mleka finansijski propali jer otkupljivači šest godina isplaćuju istu otkupnu cenu mleka.
Ona je za Betu rekla da je prosečna proizvođačka cena litra mleka 56,60 dinara, a da je prosečna otkupna oko 30 dinara.
„Zadužili smo se kreditima u nadi da ćemo postići neki dogovor sa otkupljivačima o povećanju otkupne cene mleka, ali nismo naišli na razumevanje“, rekla je Bugarski.
Dodala je da je dodatni udar na proizvođače mleka poskupljenje žitarica i uljarica od 50 do 80 odsto.
Ona je rekla da proizvodjači od države dobijaju premiju od sedam dinara po litru desetak godina i da bi taj novac trebalo da se koristi za obnovu opreme koja se amortizuje.
„Iscrpeli smo sve zalihe da bi spasli proizvodnju i sada ostaje kao jedina mogućnost da država propiše minimalnu cenu za otkupljivače ili da sačekamo sudske izvršitelje“, rekla je Bugarski.
Istakla je da je proizvođače u težak položaj doveo i „ogroman uvoz mlečnih proizvoda čiji kvalitet treba ispitati“.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Novi podsticaji za poljoprivrednike

by bifadmin

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede raspisalo je šesti konkurs za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.

Kako se navodi na sajtu Podsticaji.rs, Predmet ovog Javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u vezi sa izgradnjom, kao i nabavkom nove opreme, mašina i mehanizacije, uključujući i podizanje zasada voća, povrća i grožđa, osim investicija u nabavku novih traktora.

No, predmet Javnog poziva mogu biti i investicije u nabavku nove mehanizacije ali je uslov da njena emisija izduvnih gasova ne prelazi normative i standarde koji su definisani u Prilogu 2 na ovom sajtu.

Ovaj konkurs za poljoprivrednike će trajati od 21. juna 2021. godine do 10. septembra 2021. godine. Ukupno je za podsticaje opredeljeno 6.460.900.000 dinara. Sve obrasce i priloge vezane za ovaj konkurs možete pronaći na ovom linku.

O ostalim konkursima za poljoprivrednike možete čitati na našem sajtu. 

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

Rusija i Kina u kampanji protiv kriptivaluta

by bifadmin

Kao da su se dogovorile, iz ruske i kineske centralne banke stiže isto upozorenje za građane i privredu: budite oprezni prilikom ulaganja u kriptovalute.

Kineska centralna banka pozvala je banke i platne kompanije da budu ekstremno oprezne kada je u pitanju trgovanje kriptovalutama. Prethodno je vlast najveće azijske ekonomije najavila da će pooštriti restrikcije vezane za rudarenje bitkoina i trgovanje ovom digitalnom valutom.

Zvanični Peking naime već nekoliko nedelja vodi žestoku kampanju protiv kriptivaluta, sve zbog, kako navodi, „špekulativnog trgovanja koje potkopava ekonomski i finansijski poredak, ali i zato što se one koriste za pranje novca i druge kriminalne aktivnosti“.

Gotovo istovremeno iz ruske centralne banke stiglo je upozorenje za obične građane da su se na kriptovalutama obogatili retki ali da je većina, posebno onaj njen deo koji je neupućen u ovo tržište, izgubila novac, odnosno da kriptovalute predstavljaju veći rizik nego šansu.

Posebno se ističe njihova volatilnost a često i uticaj nekih netržišnih mehanizama na veštačko podizanje i spuštanje njihovih cena. Najbolja ilustracija ove tvrdnje je Ilon Mask koji večito, na bizarne načine, obara i podiže bitkoin.

No, Mask nije jedini koji svojim komentarima utiče na cene kriptovaluta. U protekloj nedelji kineske i ruske vlasti su vodile kampanju protiv bitkoina i njegova vrednost na svetskom tržištu je za to vreme pala za 18,6 odsto. On danas vredi 32.611 dolara. Koliki padovi su u pitanju kada se radi o ovoj kriptovaluti najbolje pokazuje podatak da je u aprilu ona vredela 63.000 dolara.

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Srbija je privukla 3,44 milijarde dolara stranih direktnih investicija u 2020. godini

by bifadmin
Srbija je privukla 3,44 milijarde dolara stranih direktnih investicija u 2020. godini, što je za više od polovine ukupnih stranih direktnih ulaganja u Jugoistočnoj Evropi u godini pandemije kovid-19j javlja Radio-televizija Srbije.
Prema današnjem izveštaju Konferencije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD) koje prenosi RTS, te investicije su dostigle 6,11 milijardi dolara.
Prema dokumentu UNCTAD-a, Srbija zauzima treće mesto među ekonomijama u tranziciji po prilivu stranih direktnih investicija u prošloj godini, a ispred nje su Rusija sa iznosom od 9,7 milijardi dolara i Kazahstan sa 3,9 milijarde dolara.
Globalni tokovi stranih direktnih investicija su lani opali za 35 procenata, pri čemu su ova ulaganja, kako piše u „Izveštaju o svetskim investicijama za 2021. godinu“ tela UN za trgovinu i razvoj sa sedištem u Ženevi, pala na 998,9 milijardi dolara sa 1,5 biliona dolara prethodne godine, usled globalne zdravstvene krize i mera zatvaranja ekonomija širom sveta.
Ulaganja u razvijene privrede su više nego prepolovljena, na 312 milijardi dolara.
U SAD su strane direktne investicije pale za 40 procenata, ali su uprkos tome ponovo privukle najveći iznos od ukupno 156,32 milijarde dolara, u Evropi je zabeležen pad od čak 80 posto, na 72,5 milijardi dolara, u Rusiji pad iznosi 59,8 posto, a u Srbiji 19 procenata.
UNCTAD očekuje da će u tekućoj godini globalne stranih direktnih investicija biti deliumično nadoknađene zahvaljujući oporavku u Aziji.
Od zemalja na regionu, strana direktna ulaganja u Hrvatskoj su dostigla prošle godine 1,3 milijarde dolara, u Albaniji 1,1 milijardu, u Sloveniji i Crnoj Gori po 529 miliona dolara, u Bosni i Hercegovini 371 milion, a u Severnoj Makedoniji 274 miliona dolara.
Ukupna strana direktna ulaganja u ekonomijama u tranziciji iznosila su samo 24,16 milijardi dolara.
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Prestonica milijardera nije više Njujork, nasledio ga Peking

by bifadmin
Prvi put posle sedam godina Njujork je izgubio titulu svetske prestonice milijardera.
U 2020. godini Peking je prestigao Veliku jabuku, jer je dobio 33 nova milijardera.
Peking je sada na prvom mestu, i za dlaku ispred Njujorka, jer u njemu živi tačno 100 osoba sa bogatstvom vrednim milijardu dolara ili više, dok ih je u Njujorku 99.
Podaci potiču sa Forbsove liste, koja pokazuje da četvrtina od 2.755 ekstremno bogatih živi u samo 10 gradova sveta.
Takođe, čak 10 odsto svetskih milijardera nalazi se u četiri kineske metropole.
Osim Pekinga, među 10 prestonica milijardera su i Šangaj, Šenžen i Hangdžu, a na listi je i Hongkong, posebna administrativna oblast Kine, koji je na visokom trećem mestu sa 80 milijardera, prenosi RTS.
Međutim, iako je Njujork na drugom mestu, ukupno bogatstvo njegovih milijardera iznosi 560,5 milijardi dolara, što je više nego što „vrede“ bogataši Pekinga (484,3 milijarde dolara).
Najbogatiji stanovnik kineske prestonice, sa neto bogatstvom od 35,6 milijardi dolara, je Džang Jiming, dok je Majkl Blumberg najbogatiji stanovnik Njujorka, sa bogatstvom od 59 milijardi dolara.
Izvor: B92
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Najveće upumpavanje novca u istoriji

by bifadmin
Ne čudi ako u naglom oporavku ekonomije nakon pandemije rastu i cene. Ali, ako se tome dodaju „besplatan novac“ i veliki državni paketi pomoći privredi – onda i inflacija kuca na vrata. Hoće li sve stalno poskupljivati?

Hoće li cene stalno rasti?

Ekonomisti bez većih briga prate trenutne stope poskupljenja u procesu povratka svetske ekonomije na staro. Nove okolnosti su uzrokovale i veću potražnju – pa tako i veću cenu energenata, sirovina, a i čitav lanac dostave još ne radi kako treba. Što se toga tiče, izvesno je da će u dogledno doba ponuda narasti – a cene opet pasti.
Ali kad se tome već pribroje čak negativne kamate cenralnih banaka kako bi plasirale novac, onda su prognoze složenije. Američke Federalne rezerve – tamošnja centralna banka – najavile su da će sledeće godine u dva koraka povećati eskontnu stopu što je izazvalo paniku među špekulantima na berzi koji su se naučili na poplavu državnog novca, ali bez pada njegove vrednosti, piše DW.
Tomas Majer iz ekonomskog instituta „Flosbah fon Štorh“ u Kelnu odavno negoduje zbog niske kamatne stope Evropske centralne banke. On ne misli da je panika među špekulantima na berzi opravdana, ali i ovaj put upozorava da „stari mehanizmi“ kojima centralne banke mogu obuzdati inflaciju – više ne funkcionišu jer su ispucani, piše Majer u komentaru za list Velt.
„Evropska centralna banka ne može da uvede više referentne kamatne stope bez ugrožavanja stabilnosti visoko zaduženih zemalja kao što je Italija“, upozorava i Gabrijel Felbermajer iz Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu.
A kad se sve zbroji, to znači da ćemo morati da naviknemo na višu stopu inflacije. Taj institut procenjuje da će ove godine ona biti 2,6 odsto, najviša još od 2008. ali ni to nije kraj: „Moraćemo da se naviknemo na porast cena čak i kad prođu efekti pandemije.“

Preti začarani krug

Friedrih Hajneman iz Centra za evropska ekonomska istraživanja u Manhajmu se takođe pomalo brine i to iz više razloga. Prvi je psihološki: posebno u SAD već mnogi veruju da dolazi inflacija – a kada ljudi veruju, onda inflacija i dolazi. A onda, kad je stopa inflacije u SAD trenutno dostigla čak pet odsto, preti ulazak u začarani krug.
„Tih pet odsto inflacije u SAD je zaista bilo pravi šok. Znamo da su cene i plate u SAD mnogo fleksibilnije nego u Evropi pa je tako i stopa poskupljenja mnogo snažnije reagovala na oporavak konjunkture. Ali tako visok postotak je ipak bio iznenađenje“, kaže Hajneman.
Drugi razlog je još ozbiljniji: ovog marta su SAD odlučile da se upuste u najveći paket obnove ekonomije u istoriji te zemlje u visini od 1,9 biliona dolara – to je osam odsto BDP-a te zemlje. Takva gomila novca će neminovno uticati i na njegovu vrednost.
„Bajdenova vlada stvara dugove brzinom kakva se nije videla nikad u doba mira. A Federalne rezerve još uvek nude nulte kamate kako bi uopšte mogli da se finansiraju istorijski visoki deficiti“, konstatuje Hajneman.
To se u određenoj meri može videti i u Evropi, ali „evropski ministri finansija su kod novih dugova još uvek male bebe u poređenju s američkom ministarkom finansija Jelen. Ta mešavina zaduživanja, otkupa vrednosnih papira od centralne banke i nula posto referentne stope je u SAD već tako ekstremna da onda dolazi do neugodnog iznenađena inflacije.“

Što pre počnu…

U svakom slučaju već raste pritisak na centralne banke neka smire preteću inflaciju, pogotovo kad je reč o otkupu hartija od vrednosti. No tržište novca je već postalo pravi narkoman u zavisnosti od jeftinog novca centralnih banaka. Već smanjivanje te doze bi moglo uzrokovati šok na tržištu novca.
„To je veliki problem“, priznaje Hajneman. „U Evropi, SAD i Japanu se decenijama smatra da su centralne banke jemstvo stabilnosti banaka, tržišta deonica i država. Do sad je sve išlo dobro jer već decenijama nismo niti imali neki pravi udar inflacije. Možda je to sad ispit, jesu li centralne banke stvarno još slobodne i nezavisne da se bore za stabilnost cena. Imam dilema i kad je u pitanju Evropska centralna banka, i Federalne rezerve, mada iz različitih razloga“, kaže ekonomista iz Manhajma.
Jer Sjedinjene Države sebi ne mogu da dopuste nagli i trajni pad vrednosti na berzama jer će tako ugroziti ne samo privatni imetak, nego i tamošnje penzione fondove. A Evropa ne može da priušti visoke kamate bez opasnosti za zemlje koje grcaju u dugovima kao što je Italija i koje „potpuno vise na kiseoničkoj boci negativnih kamata Evropske centralne banke“, kaže Hajneman.

Šanse ima

Ta zavisnost se još povećala u doba pandemije tako da centralne banke stvarno mogu doći u situaciju da bukne inflacija – i da nemaju nikakve instrumente da je obuzdaju.
Ipak, šanse ima – ali treba i pameti i odlučnosti. I treba početi odmah, i u Evropi i u SAD. „Što pre centralne banke počnu da pripremaju tržište na izlazak iz ekstremne ekspanzije, to će lakše izbeći da kasnije moraju ‘do daske’ da stisnu kočnicu“, kaže ekonomista.
Rešenje se čini logičnim i jednostavnim: upravo ovi paketi konjunkturne pomoći treba da zamene to veštačko održavanje niskih kamata kod zaduženih zemalja. Sad je pravi trenutak: Evropska komisija je upravo počela da šalje prve milijarde iz paketa od 750 milijardi pomoći za oporavak od pandemije u države članice. „Neće biti boljeg trenutka da Evropska centralna banka ukine tu drogu zvanu nula odsto kamata“, zaključuje Hajneman.
Izvor: DW-Bizlife
Foto: Pixabay
0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Ekonomija

U roditeljskom gnezdu i posle 30-te: Zašto je mladima u Srbiji teško da se osamostale?

by bifadmin

Život sa roditeljima i nakon 30-te u Srbiji je već odavno postao normalna pojava. Uzroci ovog fenomena su mnogobrojni, a posledice koje samostalan život u poznijim godinama sa sobom nosi mogu negativno da se odraze i na razvoj karijere, piše za Infostud blog Nataša Sedlaček.

Prema poslednjim istraživanjima Eurostata u 2019.godini čak 71,9% mladih u Srbiji, uzrasta od 18-34 godine i dalje živi sa roditeljima. Ni u zemljama okruženja nije mnogo bolja situacija – u Hrvatskoj je taj procenat 74,5, Crnoj Gori 77,8, Makedoniji 72,3 dok je znatno niži u Sloveniji, i iznosi 58%.

Neumoljiva statistika je poražavajuća posebno kada se brojke uporede sa nekim evropskim zemljama poput Danske, Finske ili Švedske u kojima svaka peta osoba ove životne dobi živi i dalje sa roditeljima. Da li je ovaj problem kulturološke prirode, ekonomske situacije, tržišta rada ili komfora, pitali smo Anu Mirković, magistra psihologije i suosnivača i direktora Instituta za digitalne komunikacije.

Finansijska sigurnost je presudna

Pomisao na samostalan život u isto vreme može biti uzbudljiva i zastrašujuća. Napuštanje roditeljskog gnezda u Srbiji mnogo je dugotrajniji proces kako zbog dobrih prilika za pristojnu zaradu tako i zbog mentaliteta.

“Sve zavisi od kulture, ekonomske i finansijske situacije, porodične dinamike i uopšte odnosa u porodici. Idealno je da se osoba u dvadesetim godinama finansijski i na svaki drugi način osamostali, ali kako živimo u zemlji u kojoj je nezaposlenost i dalje velika, a mladi ljudi često teško dobiju priliku da rade poslove koji im obezbeđuju rešenje svih egzistencijalnih pitanja, prinuđeni su da ostanu u primarnoj porodici i na taj način smanje troškove”, objašnjava Mirković.

Veliku nezaposlenost mladih u Srbiji potvrđuje i podatak Nacionalne službe za zapošljavanje koji pokazuje da je u aprilu 2021.godine na evidenciji bilo registrovano 157.639 lica starosti od 20-34 godina, što je za skoro 5% više u odnosu na isti period prethodne godine. Ana Mirković navodi da se u svetu mladi ranije osamostaljuju dok je kod nas sve češća situacija da su i u kasnim tridesetim i dalje sa roditeljima.

Kako samostalan život donosi veću odgovornost, preciznije planiranje organizacije života, mladi koji žive sami ranije sazrevaju, adaptibilniji su na promene i lakše se suočavaju sa životnim izazovima.

“U okolnostima u kojima mi živimo, bilo bi idealno da se separacija od roditelja desi tokom ili nakon studija, odnosno po zasnivanju radnog odnosa”, smatra Mirković.

Sporo odrastanje ostavlja tragove

Negativna strana napuštanja roditeljskog doma može biti jedino to što je osoba možda isuviše mlada da se suoči sa pojedinim teškoćama u životu. Isto tako, roditelji umeju da budu previše zaštitnički nastrojeni prema deci što je odlika naše kulture.

“Svi mladi koje ja poznajem i sa kojima sam u čestoj interakciji bi voleli da žive samostalno, rade poslove za koje su se školovali, zarađuju onoliko novca koliko im treba za normalan život i finansijski budu potpuno nezavisni. Verujem da je manji broj onih kojima je komfornije da ostanu u ‘kratkim pantalonama’ što duže jer neko drugi vodi računa o svim tehničkim aspektima života – nabavkama, računima, pripremi hrane…Međutim, sporo odrastanje ostavlja mnogo tragova koji se tiču samostalnosti, odgovornosti, donošenja odluka, i preuzimanja rizika”, tvrdi Ana i dodaje da je ovde ekonomska situacija loša, a ponuda poslova nije uvek takva da zadovoljava potrebe velikog broja mladih.

Ona kaže i da je otud i logično da se ovaj trenutak odlaže: “Mane vezujemo i za one mlade koji sporije sazrevaju, veliki broj obaveza ume da bude frustrirajuć, a organizacija svega je iscrpljujuća. Ako se tome doda i gimnastika da se sve postigne sa minimumom finansijskih sredstava – samostalan život može za mlade da predstavlja ozbiljnu prepreku i teret”.

Žene spremnije od muškaraca?

O sposobnosti mlade osobe da se odvoji od roditelja odlučuje, pre svega, ekonomski faktor, a zatim i njena intelektualna, socijalna i emocionalna zrelost, sposobnost da funkcioniše u društvu i brine se o sebi. Prema nepisanom pravilu, devojke brže sazrevaju pa se lakše i otisnu iz roditeljskog gnezda. Naša sagovornica kaže kako misli da je ženama malo lakše jer su vaspitanjem stekle više veština za samostalan život i da, tu najčešće misli na sve te neke organizacione aktivnosti i poslove oko održavanja svakog domaćinstva.

Pogubno i za razvoj karijere

Put do zaposlenja može da bude trnovit. Ipak, najveći problem mladih nezaposlenih osoba je nedostatak radnog iskustva, zbog čega oni spadaju u jednu od ugroženijih grupa na tržištu rada. No nije isto ako ako ste u ovoj situaciji, a imate 20 ili 30 godina.

“Gubi se dragoceno vreme za sticanje vanredno važnog iskustva, zato što su mlađe osobe pune elana, radoznale, istraživačkog duha, a to sa godinama ume da nestane ili malo opadne. Još jedan razlog je što sve firme i kompanije podrazumevaju da se ima određeno radno iskustvo. Kada HR odlučuje koga će primiti na posao, najčešće odluči iskustvo, ne samo zbog forme, već što iskustvo donosi i samopouzdanje, novo znanje i odnos prema poslu”, pojašnjava Ana Martinović.

Zato i ne čudi preporuka koja je mnogim mladima i te kako pomogla – formalno radno iskustvo i razvoj profesionalnih veština može se steći kroz stručne prakse, volonterski rad ili angažovanje na različitim projektima tokom studiranja.

Najznačajnijji benefit programa stručnih praksi je činjenica da mlada osoba na praksi istovremeno uči i radi posao na kojem će potencijalno nakon završetka prakse nastaviti da radi.

Nataša Sedlaček

Izvor: Infostud blog

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusEkonomija

Kako je hrana siromašnih postala simbol prestiža?

by bifadmin

Prezreni sastojak mizerne potrošačke korpe siromašnih u jugoistočnoj Aziji, riba azijska arovana, postala je vruća roba onog trenutka kada je proglašena ugroženom vrstom. Iako je u međuvremenu dozvoljen uzgoj arovane, njenom prestižu na globalnom tržištu kao statusnom simbolu najviše su doprineli novi bogataši u Kini. Sa pojedinim vrstama koje dostižu cenu i do 300.000 dolara po komadu, ovaj posao je postao toliko profitabilan, da ga prate prevare, pljačke i ubistva zbog kojih sada više nalikuje uzgajanju droge, nego ribe. Zato ovu ribu nazivaju i „agentom haosa“.

Retko se događa da nešto što je bilo simbol siromaštva postane luksuz i stvar prestiža među najbogatijima. Upravo to se desilo sa azijskom ribom arovana, koja krasi akvarijume državnika, poslovnih magnata, ali i dobrostojećih tajkuna „sumnjivih zanimanja“ širom sveta, a neki od primeraka ove vrste mogu koštati više od Ferarija.

Ova riba je sve do sedamdesetih godina prošlog veka bila jedan od glavnih sastojaka u mizernoj potrošačkoj korpi mnogih siromaha u jugoistočnoj Aziji. Zbog preteranog ulova i potrošnje, zamirala su njena staništa sve dok arovana nije proglašena ugroženom vrstom 1975. godine, na osnovu Konvencije o međunarodnom prometu ugroženih vrsta divlje flore i faune (CITES). Ali od kada je zabranjena trgovina azijskom arovanom, ona postaje vruća i sve traženija roba na tržištu.

Najveće lokalno tržište arovane bilo je u Maleziji, odakle je krenuo i prvi krijumčarski lanac koji se preko Tajvana povezao sa kriminalnim grupama u Japanu. U pokušaju da smanje ilegalnu trgovinu, vlasti u zemljama jugoistočne Azije su u dogovoru sa zvaničnicima CITES-a dozvolile poljoprivrednicima da legalno uzgajaju i prodaju arovanu, nadajući se da će na taj način sniziti cene i tako ujedno urušiti crno tržište.

Broker sa škrgama

Pokazalo se, međutim, da tržište ima svoju logiku, koja uprkos neoliberalnim teoretičarima, ume da bude nelogična. Iako se legalno prodavala, arovana je dobila pedigre otmenosti zbog svog izgleda i dugovečnosti, a narastajuća srednja klasa i novokomponovana azijska elita, pre svega u Kini, stvorila je novu „arovana“ mitologiju.

Nekadašnja hrana siromašnih preobratila se u „ribe zmajeve“ koje donose sreću i bogatstvo, a uz to, ni manje ni više, svojim ponašanjem predskazuju investitorima kada su njihove odluke o ulaganju ispravne, a kada ih mogu odvesti u propast. Ovo ludilo se prelilo na svetsko tržište, presvučeno u simbol bogataškog prestiža ali i u pametnu investiciju koja se može višestruko isplatiti preprodajom.

Naime, danas se cene ove ribe, u zavisnosti od vrste, kreću od nekoliko stotina dolara po komadu, do primeraka koji koštaju desetine, pa i stotine hiljada dolara, a procenjuje se da globalno tržište vredi oko 200 miliona dolara godišnje.

Stoga ne čudi da su, iako na papiru zaštićena vrsta, divlje arovane gotovo izumrle. Istovremeno, podstaknuti ponašanjem velikih igrača, oni manji su prepoznali priliku za sebe, pa su uzgajališta arovane počela da niču širom Azije. Danas ih ima preko 250, najviše u Maleziji, Indoneziji i Singapuru.

Agent haosa

Najveći proizvođač u Indoneziji je kompanija „PT Munjul Prima Utama“, čiji je vlasnik Tris Tanoto prethodno bio direktor u jednoj novinskoj kući. On je još osamdesetih godina, odmah pošto su vlasti dozvolile uzgoj arovane, napustio tadašnji posao i okrenuo se novom, azijskim arovanama, kupivši 12 riba za 170 dolara. Sada ova firma iz Džakarte prihoduje od prodaje oko tri miliona dolara godišnje. U ponudi ima osam vrsta arovane, čije cene se kreću od 1.200 do 5.500 dolara po komadu, ali jarko crvene sorte „Super Red“, koje su posebno popularne u Kini gde je crvena boja simbol sreće, prodaju se i za 30.000 dolara po jednoj ribi.

No, izuzetno retke vrste, poput albino odraslih arovana mogu dostići i deset puta veću cenu, tvrdi američka novinarka Emili Vojt u svojoj knjizi „Zmaj iza stakla“, koja je istraživala ovo tržište širom sveta. Cena albino arovana kreće se od 70.000 dolara pa naviše, a najskuplja je prodata na jednoj aukciji u Maleziji 2017. godine za čak 300.000 dolara.

Uzgajivač je američkoj novinarki tvrdio da je ovaj primerak, koji je tada koštao više od Ferarijevog modela „Kalifornija“ čija je cena iznosila 200.000 dolara, završio u akvarijumu jednog visokog komunističkog funkcionera u Kini.

Uzgajališta se masovno šire i po Singapuru, gde je najveći uzgajivač Keni Jep, poznat pod nadimkom „Keni Riba“. U široj javnosti je postao prepoznatljiv kada se radi reklame slikao go sa ribama koje uzgaja. Njegova kompanija „Kian Hu“ proizvodi čak sedam hiljada vrsta arovane i distribuira ih u 80 zemalja preko pet globalnih čvorišta. Kompanija se kotira na Singapurskoj berzi, a 2019. godine ostvarila je prodaju u vrednosti od 30 miliona dolara.

Konkurencija je jaka, ali i nezdrava. Često se dešavaju prevare, tako što se u ime najpoznatijih uzgajivača lažno predstavljaju manji preprodavci širom sveta. Nije retkost ni da se jedna ista riba prodaje za pozamašne avansne sume različitim kupcima.

Mada najpoznatiji uzgajivači neće javno to da priznaju, činjenica da su njihova uzgajališta zaštićena betonskim ogradama, žicom, sigurnosnim kamerama i naoružanim čuvarima, potvrđuje nezvanične priče da ovo tržište po oružanim pljačkama i ubistvima sve više nalikuje uzgajanju droge, a ne ribe. Zato Emili Vojt, koja detaljno opisuje kriminal i malverzacije vezane za arovanu, naziva ovu ribu „agentom haosa“.

Riblja mafija

To je verovatno i jedan od razloga što se manji uzgajivači rađe odlučuju za veleprodaju trgovcima u drugim zemljama. Među njima je i Britanac Dejvid Kar, vlasnik ogromne prodavnice „Planet Arovana“ u Londonu. Kar je bivši kuvar, koji je postao opsednut azijskom arovanom, toliko da je u Maleziji proveo godinu dana kako bi što više naučio o ovoj ribi.

Prvo je kupovao arovanu od manjih uzgajivača i prodavao je u Velikoj Britaniji, da bi potom i sam, u zajedništvu s još nekolicinom ulagača, u Maleziji pokrenuo sopstveno uzgajalište. Prema njegovim rečima, potrebno je ulaganje od 50.000 do 100.000 dolara da bi posao za relativno kratko vreme postao veoma isplativ, a sa svog uzgajališta prodaje ribe ljubiteljima na zapadnim tržištima po ceni od 300 pa do preko 4.000 dolara.

Bivši kuvar tvrdi da se potražnja sve više seli na Zapad, gde finansijska elita sada ima novi sport – međusobno razmenjuju primerke arovane na određeno vreme. Ipak, to nije ni blizu ekscentričnom ponašanju vlasnika ovih ekskluzivnih kućnih ljubimaca u Kini, koja ne samo da je najveće tržište za ovu vrstu ribe, nego i rasadnik novih poslova koji profitiraju na strasti kolekcionara. Jedan od njih je i specijalizacija plastičnih hirurga isključivo za ulepšavanje arovana. Vrše se estetski zahvati na očima, bradi i repu riba, koji koštaju od 60 do preko 100 dolara po zahvatu.

Za razliku od Azije i Evrope, gde je prodaja uzgajanih arovana legalna, u Sjedinjenim Američkim Državama je strogo zabranjena prema američkom zakonu o ugroženim vrstama. Stoga je Severna Amerika najveće crno tržište za pomenute ribe među zapadnim zemljama. Procenjuje se da ilegalni trgovci prodaju pojedine primerke i po trostruko većoj ceni od nabavne. Zato mnogi smatraju da su kazne koje se kreću između 5.000 i 15.000 dolara za ovu vrstu ilegalne trgovine premale da bi „stale na rep“ ribljoj mafiji.

Zorica Žarković

broj 185, maj 2021. 

Foto: Marcel Burkhard, Wikipedia

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Najskuplji proizvod u bankama je dozvoljeni minus

by bifadmin

Bankari ne kriju, ubedljivo najskuplji proizvod je dozvoljeni minus. Prema poslednjim podacima za april 2021. godine, prosečna kamata na dozvoljena prekoračenja po tekućem računu stanovništva na godišnjem nivou iznosila je 29,2 odsto, dok je na nedozvoljena prekoračenja u proseku iznosila 27,7 odsto.

Iz centralne banke upozoravaju građane da je, kao i u drugim zemljama, minus po tekućem računu najskuplja pozajmica, pišu Novosti.

“Prosečna kamatna stopa na dug po kreditnim karticama niža je od kamatne stope na prekoračenja po tekućem računu i, prema podacima za april, iznosila je 21,9 odsto. Takođe, predstavlja jedan od skupljih vidova zaduživanja”, kažu u NBS.

Dodaju da učešće minusa na tekućem računu i kreditnih kartica u ukupnom stanju kredita stanovništvu čini 3,6 odsto ukupnog duga.

Za razliku od troškova ovih vrsta pozajmica, prosečne kamatne stope na ukupne dinarske kredite stanovništvu u aprilu 2021. godine iznosile su 8,8 odsto i niže su za 11,8 procentnih poena nego u maju 2013. godine, kada je započet ciklus ublažavanja monetarne politike Narodne banke Srbije.

Prosečna kamata na dinarske gotovinske kredite iznosila je 9,4 odsto i u prethodnih osam godina ona je znatno smanjena.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
EkonomijaVesti

Dolazi „majka svih krahova“

by bifadmin

Majkl Bari predviđa da će „mim akcije“ i tržište kriptovaluta propasti.

Mim akcije su akcije koje su postale „viralne“ na internetu, privlačeći tako pažnju malih investitora, piše „The Balance“. Dobar primer za ovaj termin jesu akcije Gejmstopa koje su pre izvesnog vremena doživele ogroman rast, upravo zahvaljujući internetu.

Upravnik hedž fonda koji je proslavljen u poznatom filmu „The Big Short“ i koji je svojim investitorima doneo veliku zaradu tako što je predvideo krah tržišta nekretnina 2008. godine, sada najavljuje da dolazi „majka svih krahova“.

Bari je ukazao na glavni problem za kriptovalute – tzv. „levridž“ (leverage: prev. – poluga; investiciona strategija korišćenja pozajmljenog novca, preciznije – koriščenje raznih finansijskih instrumenata ili pozajmljenog kapitala, kako bi se povećala potencijalna dobit od investicije; može označavati i iznos duga koji preduzeće koristi za finansiranje imovine).

Kako je upozorio, investitori koji kupuju mim deonice i kriptovalute „prijavljuju se za razorne gubitke“, prenosi Klix. Bari je dodao da je strah ljudi od propuštanja pokrenuo cene imovine na neodrživ nivo.

Šef „Scion Asset Management-a“ takođe je alarmirao kriptofanove koji su se nepromišljeno zaduživali da bi kupili svoje omiljene novčiće.

„Problem sa kriptom, kao i u većini stvari, je levridž. Ako ne znate koliki je on u kriptu, ne znate ništa o kriptu“, tvitovao je, prenosi Biznis insajder.

Šef „Scion-a“ privukao je brojne fanove otkako je svojevremeno predvideo krah na tržištu nekretnina, koji je ubrzao globalnu finansijsku krizu.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci