Home Vesti IT i nauka
Category:

IT i nauka

IT i nauka

U 2021. su samo ransomware napadi koštali američke banke 1,2 milijarde dolara

by bifadmin

Broj ransomware napada na američke banke prošle godine je porastao za 188% u odnosu na 2020. a sa njim i visina štete.

Američke banke su, bar prema zvaničnim podacima o napadima koji su prijavljeni, prošle godine platile skoro 1,2 milijarde dolara hakerima kako bi mogle da nastave normalno poslovanje posle ransomware napada.

U pitanju su podaci iz najnovije analize finansijskih trendova koju je objavilo američko Ministarstvo finansija, odnosno njegov odsek FinCEN. Zvaničnici kažu da je ovo posledica rasta broja hakerskih napada ali i ohrabrivanja finansijskih institucija da ih prijavljuju. Takođe tvrde da se za deo napada utvrdilo da su povezani sa „izvorima u Rusiji“.

Da podsetimo, ransomware je zlonamerni tip programa koji zaključava zaraženi kompjuter, tablet ili pametni telefon, ili enkriptuje fajlove na njemu i zatim zahteva otkup za njihovo bezbedno vraćanje. Zbog sve veće učestalosti ovih napada, kompanijama se savetuje da redovno bekapuju svoje podatke, kako niko ne bi mogao da ih otme i ucenjuje ih. Takođe, savetuje se i da se više radi na zaštiti kompanija i njihovih onlajn servisa, u koju spada i edukacija zaposlenih koji su često slaba karika u sajber bezbednosti.

Izvor: The Register

Foto: Max Bender, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Kako je Poljska postala regionalni IT centar

by bifadmin

Kombinacija veličine tržišta, lokacije i državnih mjera podrške i poreznih olakšica pretvorilo je Poljsku u centar za istraživanje i razvoj globalnih IT kompanija. Najveći razvojno istraživački centar Amazona, izvan SAD ,i Samsunga, izvan Južne Koreje, danas su u Poljskoj, čulo se na prezentaciji o pozadini poljskog „ekonomskog čuda“, na Web Summitu, najvećoj globalnoj IT konferenciji, koji se održava u Lisabonu, prenosi dopisnik Biznis i Finansija sa konferencije.

-Inicijalno, strani investitori su ulagali u nisko tehnološku proizvodnju da bi nakon toga profit reinvestirali u tehnološki sve naprednije projekte. Trenutno u Poljskoj softverskoj industriji radi oko 400.000 developera i Poljska je postala tehnološki hub za čitav region. Između 2010. i 2020. godine zabilježen je i konstantan rast priliva radnika iz EU koji su dolazili u Poljsku, što je posljedica činjenice da Poljska dijaspora ima oko 16 miliona ljudi koji su i značajan ekonomski potencijal.

Istovremeno, između 2015. i 2020. godine, znači prije rata u Ukrajini u Poljsku je došlo 2-3 miliona Ukrajinaca od kojih su mnogi visokokvalifikovani i vrlo brzo su se uklopili na tržište rada, objasnio je Dariusz Duda, direktor Lisabonske kancelarije poljske Agencije za investicije i trgovinu.

Od Ivone do Alekse

U periodu od 1990. do 2019. godine poljski BDP, mjeren paritetom kupovne moći, porastao je impresivnih 850 posto kao rezultat stranih investicija i pametnog korištenje evropskih fondova.

-Amazonova „Aleksa“, bazirana je na poljskom softveru „Ivona“ i danas u Amazonovom razvojnom centru u Poljskoj radi 900 ljudi. Osim Amazona i Samsunga, razvojne centre u Poljskoj imaju i ostale vodeće svjetske kompanije, Intel, Microsoft i niz drugih. APTIV koji radi na razvoju novih tehnologija u automobilskoj industriji tako u Poljskoj ima ukupno 5.500 zaposlenih od čega je 2.500 inžinjera, kaže Agnieszka Szweda, ekspert poljske Agencije za investicije i trgovinu.

Na Web Summitu 298 učesnika iz Srbije

Privlačenje stranih investitora ide uporedo sa podsticanjem domaćih investicija posebno kada je riječ o malim preduzećima. Mjere poreznih podsticaja tako uključuju porez na profit kompanija od 19 posto ali kompanije sa ukupnim prihodima manjim od dva miliona eura plaćaju samo devet posto.
Na ovogodišnjem Web Summitu u Lisabonu prisutno je rekordnih 71.033 učesnika iz 160 zemalja, od kojih je 298 iz Srbije. Tokom tri dana učesnici će imati priliku da čuju 1.050 govornika iz različitih oblasti, od IT, finansija, pa do medija i kulture.

Dražen Simić (bif.rs)

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Hakeri češće napadaju male kompanije nego velike

by bifadmin

Tri puta je veća mogućnost da će hakeri napasti malo preduzeće nego veliku kompaniju, piše u nalazima firme Barracuda Networks koja se bavi bezbednošću cloud-a.

Broj sajber napada na kompanije, organizacije i pojedince povećava se iz dana u dan. Napadi su sve sofisticiraniji i nanose veću materijalnu štetu budući da sada i pravna i fizička lica sve više transakcija obavljaju onlajn, tj da je njihov novac izloženiji.

Međutim, ne targetiraju sajber kriminalci sve podjednako. Najviše napada vrše na mala preduzeća. U SAD je to posebno izraženo, gde je između 2020-21 broj sajber napada na male kompanije porastao za 150 odsto, bar sudeći prema podacima kompanije RiskRecon, dela Mastercarda koji se bavi sajber bezbednošću.

Razlog za to je činjenica da male firme ne izdvajaju mnogo novca za softvere za zaštitu, ali i da nemaju posebna IT odeljenja koja bi se bavila bezbednošću na internetu. A ipak rade sa novcem i ima šta da im se ukrade. Osim toga, realizacija ovakvih napada nije veliki rizik za hakere jer postoji mala šansa da će biti otkriveni od strane stručnjaka, a teško i da će ti napadi privući pažnju vlasti i organa koji se bave visokotehnološkim kriminalom, kao što se dešava kada napadu neku veliku i važnu kompaniju poput na primer Colonial Pipeline.

Kako se realizuju ovi napadi?

“Od trenutka hakovanja obično prođe 200 dana dok žrtva napada ne primeti da je neko neovlašćeno pristupio njenom uređaju ili sajtu”, kaže Juhvan Kim, profesor računarstva na Univerzitetu u Nevadi, i potvrđuje da male kompanije ne ulažu mnogo u bezbednost i da su zato podložnije napadima.

Mnoge od njih možda čak i nisu svesne koliku štetu im mogu naneti sajber napadi. Prema podacima NVO Nacionalna alijansa za sigurnost, oko 60 odsto malih kompanija se šest meseci posle napada zatvori zato što ne može da pokrije štetu koju su oni izazvali.

Naravno da one ne mogu uložiti količinu novca u prevenciju sajber napada koju ulažu velike kompanije i time unapred obeshrabriti hakere. Ali, postoje neke preventivne mere koje mogu da preduzmu, kao npr. da naprave plan delovanja u slučaju napada i da identifikuju svoje važne podatke te da ih bolje zaštite. Takođe, od koristi može biti i edukacija zaposlenih kako da ne nasednu na phishing, budući da se najveći deo napada realizuje upravo zahvaljujući ljudskim greškama.

Izvor: BBC

Foto: Towfiqu Barbhuiya, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

Proizvodnja mleka u laboratoriji: Da li ima mleka? A šta podrazumevate pod mlekom?

by bifadmin

Nestašice mleka su izazvale uzbunu širom sveta, ali uskoro bi odgovor na pitanje „da li li ima mleka?“, mogao postati mnogo komplikovaniji, zavisno od toga šta se uopšte podrazumeva pod mlekom. Pored mlečnih alternativa na biljnoj bazi, sada stočarskim gazdinstvima najavljuju konkurenciju predvodnici takozvane „ćelijske poljoprivrede“, koji forsiraju proizvodnju mleka u laboratoriji.

Nestašica mleka je među udarnim temama ne samo u Srbiji, već širom sveta, od Evrope, preko SAD, do Južnoafričke Republike. I svuda se vodi ista polemika – dok nadležni u državi i prerađivači mleka tvrde da je glavni uzrok nezapamćena suša i da je reč o kratkoročnom poremećaju na tržištu, poljoprivrednici najavljuju dugoročnu nestašicu i kao glavni uzrok ističu nerealno niske cene mleka u otkupu.

Primera radi, stočari u Francuskoj se žale da je otkupna cena mleka za petinu niža nego u Nemačkoj ili Holandiji. Poljoprivrednici u Velikoj Britaniji tvrde da je ova delatnost postala toliko neisplativa da više niko neće u njoj da radi. Kandidata nema i pored toga što su stočari značajno povećali nadnice i u oglasima za posao tražena zanimanja okitili zvučnim nazivima, poput onog da je potreban „menadžer stada“. Američki uzgajivači stoke upozoravaju da je za samo poslednjih godinu dana zatvoreno 2.500 stočnih gazdinstava koja su proizvodila mleko. To je 7% od ukupnog broja preostalih farmi mleka u SAD, čiji se broj u protekle četiri decenije smanjio za preko 16 puta.

Žalbe američkih stočara zvuče kao da su prepisane direktno iz Srbije. U njima se ističe da su otkupne cene mleka već decenijama znatno ispod troškova proizvodnje, te da država ništa ne preduzima povodom monopola velikih prerađivača mleka koji guraju u propast mlečnu industriju. U Američkom udruženju stočara (NFFC) tvrde da su poljoprivrednici toliko očajni u pokušaju da pokriju troškove opreme i zaliha, da su u ovoj organizaciji čak morali da uvedu i psihološku podršku za svoje članove.

Ali odgovor na pitanje „da li ima mleka?“, uskoro bi mogao postati mnogo komplikovaniji, zavisno od toga šta se uopšte podrazumeva pod mlekom. Trenutno, američka Uprava za hranu i lekove (FDA) dozvoljava proizvođačima bademovog, sojinog i pirinčanog mleka da svoje proizvode označe kao „mleko“. U zemljama kao što su Velika Britanija i Kanada, gde su proizvođači mleka životinjskog porekla mnogo zaštićeniji, tim proizvodima na biljnoj bazi nije dozvoljeno da koriste reč „mleko“, već moraju da upotrebljavaju druge nazive kao što su „napitak“ ili „piće“.

„Ćelijska poljoprivreda“

Bez obzira na nacionalne propise, tržište mlečnih alternativa je jedno od najbrže rastućih u razvijenim zemljama i prošle godine je u zapadnoj Evropi vredelo 2,5 milijardi evra. Samo u Velikoj Britaniji, ovo tržište je poraslo za 69% u poslednjih pet godina, a potrošnja sojinog mleka za vrtoglavih 129%. Potrošačima je pored pomenutih mlečnih napitaka na biljnoj bazi dostupno i ovseno mleko, pa čak i mleko od krompira, koje su pre dve godine lansirali na tržište švedski naučnici. Od trenutka kad se pojavilo na trgovinskim policama, „krompir“ mleko je podjednako hvaljeno zbog načina proizvodnje koji ne ugrožava životnu sredinu i kritikovano zbog sadržaja ugljenih hidrata koji ugrožava ljude.

Sada je „sveti gral“ u potrazi za takozvanim održivim mlekom, korisnim i za ljude i za životnu sredinu, mleko napravljeno u laboratoriji. Za razliku od veštačkog mesa spravljenog u retortama, koje se teško može uskladiti sa složenošću i teksturom životinjskog mesa, sintetičko mleko se reklamira kao proizvod koji ima isti biohemijski sastav kao životinjsko mleko, pa time i isti izgled i ukus za potrošače.

Sve veći broj startap firmi, od Silicijumske doline do Singapura, ubrzano se uključuje u trku za proizvodnju sintetičkog mleka, zasnovanu na biotehnološkom postupku precizne fermentacije, kojim se dobija kultivisana biomasa iz ćelija. Pobornici nove „ćelijske poljoprivrede“ tvrde da oni stvaraju mleko budućnosti koje će zameniti tradicionalnu proizvodnju mleka. Trenutna vrednost mlečne industrije u svetu se procenjuje na oko 800 milijardi dolara, ali zagovornici ideje o mleku iz laboratorije najavljuju da je konvencionalnom načinu proizvodnje odzvonilo, jer je ekološki neodrživ.

Maks Rej, glavni strateg u biotehnološkom startapu „TurtleTree Labs“ iz Singapura koji razvija proizvodnju kultivisanog mleka iz ćelija sisara, navodi da proizvodnja životinjskog mleka produkuje 4% ukupnih emisija štetnih gasova, oko dve milijarde tona ugljen dioksida godišnje i 37% ukupnih emisija metana koji ima 25 puta štetnije efekte od ugljen dioksida. Rej dodaje da uporedo sa tim, tradicionalna mlečna industrija troši ogromnu količinu najvažnijih resursa, zemljište, vodu i energiju, što sve zajedno sa rastom broja stanovnika na planeti od kojih 80% konzumira mleko – postaje neizdrživo.

Zato „TurtleTree Labs“ razvija osnovu za spravljanje mleka, sira, kajmaka i putera, koji će, kako tvrdi Rej, imati isti ukus i nutritivnu vrednost za potrošače, a neće zagađivati životnu sredinu. U ovom startapu uzgajaju ćelije sisara u laboratoriji, koje se lepe za male slamke kroz koje se tečnost uvlači i izbacuje na drugom kraju. Uspeli su da proizvedu uzorke koji bi mogli da zamene kravlje, ovčje, kozje i mleko kamila, s ciljem da se masovno proizvode u džinovskim bioreaktorima. Startap je do sada od ulagača prikupio oko 40 miliona dolara za dalji razvoj i izgradnju pogona u Kaliforniji, uz obećanja da će u potpunosti komercijalizovati svoj proizvod u naredne četiri godine.

Kada bi život bio kao u reklami

Kandidata za investitore koji su spremni da ulože u novu mlečnu budućnost iako je ona tek u povoju ima sve više. Australijski startap „All G Foods“ prikupio je 25 miliona dolara za razvoj sintetičkog mleka koje bi trebalo da zameni kravlje. Istu sumu je obezbedio i američki startap „New Culture“, koji razvija mocarela sir za picu, koristeći fermentisano mleko na bazi proteina. Australijska organizacija za naučnoindustrijska istraživanja CSIRO je u saradnji sa nekolicinom lokalnih startapova razvila tehnologiju za laboratorijsku proizvodnju mleka koje sadrži identične proteine kao kravlje, a koji se dobijaju fermentacijom kvasca.

Izraelski startap „BioMilk“ je prošle godine postao prva inovativna kompanija za proizvodnju sintetičkog mleka koja je izašla na berzu. Ipak, jedina kompanija koja je do sada izbacila na tržište proizvode zasnovane na fermentaciji proteina je „Perfect Day“. Ovaj startap iz Silicijumske doline je razvio prvi protein surutke iz kravljeg mleka, a sada prodaje svoje proizvode u pet hiljada prodavnica širom SAD.

Pojedine procene tvrde da će američka industrija precizne fermentacije za proizvodnju sintetičkog mleka otvoriti najmanje 700.000 radnih mesta već do 2030. godine, ali nisu svi naučnici baš ubeđeni u takav ishod. Skeptici opominju da je kao i u slučaju proizvodnje mesa iz laboratorije, i kod imitacije životinjskog mleka reč o reklami koju ne potvrđuju dosadašnji rezultati.

Tako Tomas Sanders, profesor na „Kings koledžu“ u Londonu, ističe da su fondovi rizičnog kapitala, kompanije kao što su „Nestle“ i „Danone“ i tehnološki milijarderi „koji sipaju novac u industriju mlečnih alternativa“, glavni akteri u guranju ove priče na tržištu. Ali dodaje da su alternative za mlečne proizvode daleko od nivoa za koji se može pouzdano tvrditi da je bezbedan za ljudsko zdravlje. Britanski profesor upozorava da nijedan takav proizvod koji je trenutno dostupan na tržištu ne bi preporučio potrošačima, posebno kada je reč o deci.

Nisu svi kritičari „ćelijske poljoprivrede“ tako oštri, ali im je zajednička procena da su rezultati dosadašnjih istraživanja još daleko od momenta kada bi masovna proizvodnja mleka iz laboratorije mogla da postane isplativa. Zanimljivo je da čak i vodeći istraživač u pomenutom američkom startapu „New Culture“, Inja Radman, priznaje da su u razvoju veštačke mocarele mnogo napredovali u poslednje dve godine, ali da je komercijalizacija ovog proizvoda još daleko jer se u istraživanjima i dalje sporo dolazi do rezultata.

Bojana Maričić

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Foto: Mae Mu, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Srbija je treća u Evropi po kapacitetima geotermalnih voda

by bifadmin

Zašto brinuti da li će gas ili nafta preći hiljade kilometara i da li će neko zaustaviti taj tranzit u međuvremenu, kada se važan resurs za proizvodnju električne i toplotne energije nalazi ispod naše kuće i na našem imanju. Taj resurs je geotermalna energija.

Tako profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dejan Milenić opisuje resurs koji nas neće zagađivati, a opet će obezbediti dovoljno energije i smanjiti zavisnost od uvoza energenata. Takođe ukazuje na to da će geotermalna energija u skorijoj budućnosti zameniti prljava fosilna goriva, čija se era bliži kraju.

Ogromne zalihe

Procene su, kako kaže, da će uglja biti maksimalno za još 50 godina, gasa još 70-80 godina, ako se otvori Severni pol, ali svakako do 2100. više neće biti fosilnih goriva, dodaje on.

Ispod Zemljine površine nalaze se ogromne zalihe tople vode, koja se naziva geotermalna energija. To je zapravo toplotna energija akumulirana u fluidima i stenskim masama u Zemljinoj kori. Nastala je polaganim raspadanjem radioaktivnih elemenata, hemijskim reakcijama ili trenjem pri kretanju tektonskih masa, piše Bloomberg Adria.

Količina takve energije je tako velika da se može smatrati skoro neiscrpnom, pa se vodi kao obnovljivi izvor energije, iako je u suštini neobnovljiva. Procenjeno je da zalihe geotermalne energije daleko prevazilaze energetske zalihe uglja, nafte, prirodnog gasa i uranijuma zajedno.

– Uvek volim da se šalim, mi dajemo garanciju da je to resurs koji će trajati od milion do milijardu godina, posle nas ne pitajte da li će ga biti, ali dok postoiji naša planeta, postojaće i geotermalna energija – kaže profesor Milenić, govoreći o količini geotermalne energije.

Prednosti i nedostaci geotermalne energije

Geotermalna energija ima brojne prednosti u poređenju sa fosilnim gorivima. Najveća prednost je to što je čista, sigurna za okolinu i ne stvara emisije štetnih gasova. Prednost su i velike zalihe koje su na raspolaganju. Takođe, elektrane koje koriste geotermalnu energiju zauzimaju mali prostor, za razliku od hidroelektrana. Pored toga, pouzdana je, jer za razliku od hidroelektrana, vetroelektrana i solarnih elektrana, ne zavisi od meteoroloških prilika. Geotermalne elektrane imaju vrlo niske troškove proizvodnje, dok su potrošačima računi minimalni.

Kada je reč o nedostacima, najveći nedostatak je to što nema mnogo lokacija koje su prikladne za iskorišćavanje geotermalne energije i izgradnju geotermalnih elektrana. Geotermalna energija se ne može transportovati. U mestima gde se iskorišćava geotermalna energija dolazi do povećane pojave potresa tla. Pored toga, bušotine geotermalne energije za proizvodnju struje su veoma skupe, kaže profesor Milenić.

Profesor i stručnjak za gas, naftu i geotermalnu energiju Mišo Soleša takođe je izjavio da je bušenje skup i dug proces. „Ako su bušotine do 3.000 metara, u zavisnosti od karakteristika stena i fluida, ako se koriste visokokvalitetni materijali, jedna bušotina može da košta i preko dva, tri pa i do pet miliona evra ili dolara.“

Srbija u prve tri zemlje u Evropi

Prema rečima profesora Soleše, Srbija se po izvorima geotermalne energije svrstava u prve tri zemlje u Evropi. Ne postoji zvaničan podatak koliko ukupno geotermalnih buštoina ima u Srbiji, koliko od njih se koristi, a koliko je napušteno. Većina stručnih i naučnih radova ukazala je na to da je Vojvodina oaza geotermalne energije u Srbiji.

Najveća ekspanzija geotermalne energije u Srbiji bila je od sedamdesetih do devedesetih godina, kada su urađena najveća istraživanja, bušenja, prvi geotermalni sistemi i nastale prve banje, među kojima su Vranjska banja, Niška banja, Sokobanja. Tokom devedesetih je sve stalo zbog ratova, sankcija i loše ekonomske situacije u zemlji, piše Bloomberg Adria.

Međutim, u poslednjih 15 godina ova oblast u Srbiji se ponovo razvija, kaže profesor Milenić. Prema njegovim rečima, u Srbiji geotermalnu energiju za zagrevanje trenutno koristi oko 5.000 objekata, od kojih je više od 1.000 u Beogradu.

Od tih 5.000 objekata, 80 odsto koristi toplotne pumpe koje dogrevaju vodu jer su bušotine plitke (do 100 ili 200 metara), na kojima je temperatura vode do 30 stepeni. Dogrevanjem se dostiže temperatura i do 50 ili 60 stepeni. Samo 20 odsto se greje direktno na geotermalnu energiju, jer su bušotine dublje i temperatura vode dostiže više od 30 stepeni.

S obzirom na to da su geotermalne bušotine, kako kaže, skupe, svi se odlučuju za pliće bušotine i toplotne pumpe sa kojima nema rizika, dok bušotine na dubinama većim od 1.000 metara nose sa sobom mnogo problema, ulaganja i pitanja da li će biti upotrebljive.

Dug i skup proces

U Srbiji se geotermalna energija koristi za direktno grejanje objekata, balneologiju, proizvodnju hrane (sušenje hrane, zagrevanje ribnjaka), zagrevanje plastenika i staklenika, industriju, grejanje i hlađenje objekata putem toplotnih pumpi, ali ne i za proizvodnju električne energije.

Profesor Soleša kaže da je Srbija još daleko od proizvodnje struje iz geotermalne energije, ali da potencijali postoje i da su to dokazala brojna istraživanja. Da bi se došlo do potrebnih između 150 i 170 stepeni vode za proizvodnju struje, potrebne su bušotine dublje od 3.000 metara, objašnjava profesor.

Dodaje da je proizvodnja električne energije iz geotermalne energije veoma dug i skup proces i da je njegovu primenu uvek kočio nedostatak novca.

Bogatić – primer dobre prakse

Geotermalna energija, za početak, dobra je zamena za prljave kotlove i skup gas, a opština Bogatić je dobar primer kako se ovaj resurs može koristiti za zagrevanje objekata.

Pre tri godine, ova opština je zamenila prljave kotlove mazuta i uglja geotermalnom energijom u desetak javnih ustanova. Geotermalnu bušotinu, koja je bila u vlasništvu lokalne samouprave i koja je oticala uprazno 30 godina, iskoristila je za toplotnu energiju i time postala prva opština u Srbiji sa daljinskim grejanjem zasnovanim na geotermalnoj energiji. U planu je da se tako greju i domaćinstva opštine.

Profesor Milenić, koji je i bio autor ovog projekta, kaže da je pored čistije sredine opština i uštedela. Bogatić je pre prelaska na ovaj sistem grejanja trošila oko 160.000 evra godišnje za zagrevanje tih javnih objekata, a prošle godine je potrošila svega 3.000 evra. Ovaj sistem se isplati za tri-četiri godine, dodaje Milenić.
Budućnost je u geotermalnoj energiji

Budućnost je, ističe Milenić, u geotermalnoj energiji, prema kojoj se, kako navodi, okreće sve veći broj zemalja u svetu.

– Procenjuje se da u svetu postoji oko 29 miliona napuštenih naftnih bušotina koje se mogu ispitati i iskoristiti za proizvodnju geotermalne energije. Zato većina zemalja zbog aktuelne energetske krize ispituje da li se one mogu upotrebiti – dodao je Milenić.

Beč je, kako kaže, već napravio plan da se do 2040. godine pola grada greje preko toplana, a pola preko toplotnih pumpi i geotermalne energije.

– Ništa drugo se neće koristiti sem toplotnih pumpi i bečkih toplana. A i u okviru toplana 40 odsto će biti iz geotermalne energije – kaže on.

Za Srbiju je, naglašava, veoma važno da ne uđe u haos i nekontrolisano korišćenje geotermalne energije, jer će to biti loš imidž za našu zemlju.
– Svaki sistem mora da ima dozvolu, svaka eksploatacija podzemne vode ili geosonde mora da dobije odobrenje za eksploataciju, što trenutno radi Ministarstvo rudarstva i energetike. To je imperativ, jer razvoj mora biti održiv – rekao je Milenić.

Profesor Soleša očekuje da će Srbija aktivirati resurse geotermalne energije koje poseduje i smatra da je ona jedno od rešenja za izlaz iz energetske krize.
Izvor: Bloomberg Adria/24sedam
Foto: Pixaby

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Recikliranje otpadnog taloga od kafe koristi se za proizvodnju peleta i briketa

by bifadmin

Velika Britanija proizvodi 500.000 tona otpadnog taloga kafe svake godine, od čega se većina odlaže na deponije, pri čemu se emituje metan, gas staklene bašte koji je 28 puta štetniji od ugljendioksida.

Prerađivačka kompanija Bio – bean (Velika Britanija) je zasnovana na viziji prema kojoj otpad ne postoji, već samo resursi, koji se pogrešno tretiraju. Talog kafe veoma je kaloričan i sadrži vredne supstance, što ih čini idealnom sirovinom za proizvodnju čistih goriva, piše sajt opstinesanulaotpada.com.

Bio – bean je u tome prepoznao svoju razvojnu šansu. Kompanija se bavi recikliranjem otpadnog taloga od kafe koristeći ga za proizvodnju peleta i briketa i istražuje mogućnosti za proizvodnju biodizela i biohemijskih materija.

Sakupljanje istrošenog taloga od kafe

Bio – bean kroz svoj dobavljački lanac sprovodi sakupljanje istrošenog taloga od kafe iz kafića, restorana i fabrika, koji se zatim odvozi u njihov pogon za reciklažu i koristi u izradi tzv. B20 mešavine. Novo biogorivo dobiva se ekstrakcijom ulja iz taloga kafe koje se potom meša sa drugim mastima i uljima. Novonastala smeša ulja i masti se zatim meša s mineralnim dizelom kako bi se proizvelo gorivo u kojem će udeo bio-komponente iznositi 20%.

Na ovaj način kompanija je proizvela 6.000 litara ulja od kafe u toku sprovođenja jednog pilot projekta što je dovoljno da pomogne u pogonu jednog gradskog autobusa tokom cele godine. Korišćenjem ovog biodizela za pogon londonskih autobusa, očekuje se smanjenje emisije CO2 za 10% – 15%.

Pored toga, u prvoj svetskoj kompaniji za reciklažu kafe Bio – bean, inženjeri pretvaraju talog kafe u kvalitetne tzv. cepanice kafe (eng. Coffee Logs) – koje se koriste u kaminima i pećima kao održiva alternativa drvnim cepanicama i drugim konvencionalnim fosilnim gorivima.

Godišnje se u fabrici može preraditi oko 50.000 tona taloga kafe, što je otprilike četvrtina godišnjeg otpada od taloga kafe nastalog u Londonu.

U narednom periodu kompanija planira da proizvede „čistu smešu“ biodizela u kojoj neće biti drugih masti i ulja koja se trenutno nalaze u mešavini B20 biodizela.

Recikliranje kafe doprinosi smanjenju gasova staklene bašte, smanjuje odlaganje otpada na deponijama, pomaže u smanjivanju korišćenja fosilnih goriva i daje kafi novu dodanu vrednost.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Šta je „Zalenije“ – Plastična ili kartonska čaša?

by bifadmin

Plastika štiti prehrambene proizvode i povećava im rok trajanja, izjavio je FoNetu potpredsednik Udruženja plastičara Srbije i sektora plastične industrije u Privrednoj komori Srbije Viktor Grujić i istakao da bi ljudi mnogo hrane bacali kada ne bi bilo plastike

On je istakao da je plastika učinila da proizvodi postanu jeftiniji, što ih čini i lako zamnjivim, pa je plastika postala problem kada je počela da se gomila kao otpad. Međutim, i kao otpad ona može biti ponovo upotrebljena, bilo za dobijanje energije, bilo kroz reciklažu.

On je ilustrovao da potrošač može kupiti nekoliko jabuka koje će staviti u plastičnu kesu i odneti kući, dok pojedino voće, povrće i delikatesi ne mogu biti pakovani u papirne kese, jer su vlažni ili masni.

“Da nemate tu malu plastičnu kesu, nama bi već sve to voće i povrće dolazilo spakovano u plastiku, samo mnogo težu plastiku”, objasnio je Grujić.

Čak 90 odsto proizvoda koje koristimo upravo je od plastike, rekao je on i podsetio da su nekada kontrolne table u automobilima bile napravljene od drveta i da su tada automobili bili veoma skupi, ali i teški.

Problem kod korišćenja plastike je otpad

“Da koristite drvo, umesto plastike, imali bismo situaciju da za godinu dana posečemo Amazon”, upozorio je Grujić.

Prema njegovim rečima, plastika je omogućila da postanemo potrošačko društvo, tako što je sve ono što je nekada bilo skupo i teško, sada postalo jeftino i lagano.

“Ali kada smo postali potrošačko društvo, baš zato što je sad sve jeftino, mi smo postali društvo koje nešto iskoristi, pa baci, tako da je plastika sad postala i deo problema“, ukazao je Grujić.

Osim dobrih strana, ona ima i loše strane, a to je nagomilavanje plastičnog otpada, poručio je Grujuć, koji problem vidi pre svega u ponašanju ljudi prema plastici.

“Problem plastike nije njena upotreba i korisna vrednost, već kada ona postane otpad”, obrazložio je Grujić.

Kako je naglasio, potrebno da postoji primarna selekcija plastike, pri čemu je ona i veoma dobar energent za spaljivanje.

U Beču, koji je proglašen najpoželjnijim mestom za život na svetu, istakao je Grujić, postoje tri spalionice, dok se ceo Stokholm greje na otpad.

„Plastika za jednokratnu upotrebu vam je na primer čaša za kafu. Sada se, međutim, uvode papirne čaše, ali onda moraju da budu premazane plastikom ili voskom da bi mogle da trpe visoku temperaturu tečnosti, što ih čini nemogućim za reciklažu“, tvrdi Grujić.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
B&F PlusIT i nauka

Anora, pametna rukavica za slepe: Iz Srbije s ljubavlju

by bifadmin

Nikola Krstić, mladi preduzetnik iz Beograda, napravio je pametnu rukavicu koja slepim osobama pomaže da se bolje orijentišu u prostoru, ali i da razlikuju novčanice i boje. Uskoro će započeti njenu masovnu proizvodnju, a Krstić insistira na tome da rukavica za korisnike bude besplatna. Trenutno pregovora sa državom da do kraja godine preko RFZO-a plasira ovo pomagalo na srpsko tržište, a potom će se ono, ako sve bude išlo po planu, naći i na inostranim tržištima.

U celom svetu postoji samo jedna pametna rukavica koja slepim ljudima pomaže da se orijentišu u prostoru, da identifikuju boje, datum i vreme, da detektuju svetlo, ali i da prepoznaju novčanice prilikom obavljanja kupovine. Sastoji se od kamera, senzora i drugih elektronskih delova, koji se mogu skidati po potrebi, ako je rukavici potrebno pranje. Radi po principu vibracija i glasovnih upozorenja – što je korisnik bliži nekom predmetu to će ona više vibrirati, a ukoliko korisnik želi da sazna koju novčanicu je izvadio iz novčanika, rukavica će mu to saopštiti preko zvučnika. Njena baterija traje dva dana i puni se običnim punjačem.

Ovo pomagalo osmislio je i napravio tek svršeni student Elektrotehničkog fakulteta Nikola Krstić, koji je u preduzetništvo ušao još kao srednjoškolac.

„Otprilike 2016. godine došao sam na nekoliko ideja za tehnološke proizvode koji bi bili od pomoći ljudima sa određenim zdravstvenim problemima – onima koji ne vide, ne čuju ili ne mogu da se kreću samostalno. Međutim, pametna rukavica za slepe bila je najizvodljivija od svih tih ideja, pa sam se sa njom prijavio na jedno srednjoškolsko takmičenje u preduzetništvu. Odatle je sve krenulo“, počinje svoju priču Krstić. Na takmičenju je dobio mnoštvo pohvala, ali i stekao značajna poznanstva. Tu je upoznao i Igora Sužnjevića, svog budućeg mentora i poslovnog partnera.

Od HTZ opreme do pametnog uređaja

„Nisam imao slepu osobu u svom okruženju, ali sam zamišljao sa kakvim se sve izazovima one suočavaju. Tako sam došao na ideju o pametnoj rukavici. Prvi prototip smo uradili nekih godinu dana posle pomenutog takmičenja. To je bio pokazni model – zelena ‘ruka’, štampana pomoću 3D tehnologije, na koju je bila prikačena elektronika. Ali, radila je, i to dobro“, priseća se naš sagovornik.

Međutim, za ozbiljniji razvoj ovog proizvoda bio mu je potreban novac. U Srbiji se najčešće početni kapital pozajmljuje od prijatelja i rodbine, ali Krstić u tom trenutku nije mogao da računa na ovaj vid finansiranja. Zato je, kako bi prikupio dodatna sredstva, 2019. godine zajedno sa Sužnjevićem osnovao preduzeće Anoris Technology u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu. Od tada su, kao kompanija, mogli da konkurišu za različite vidove finansijske podrške.

„Imam utisak da je bilo teže prikupiti prvih hiljadu dinara nego nešto kasnije na desetine hiljada evra“, priča Krstić kako je izgledalo obezbeđivanje sredstava. Za celokupan razvoj rukavice bilo im je potrebno oko 150.000 evra, a prikupljanje novca je teklo sporo. Međutim, situaciju je znatno popravila finansijska podrška Fonda za inovacionu delatnost u visini od 80.000 evra.

Zahvaljujući ovom novcu uspeli su da završe prvu verziju pametne rukavice napravljenu od HTZ opreme, odnosno radničke rukavice, u koju su ugradili elektronske uređaje i bateriju. Ona je pomagala slepim osobama da se orijentišu u prostoru, informišu o datumu i vremenu u toku dana, ali i da prepoznaju boje. „Kada je prva slepa osoba probala rukavicu bilo nam je jasno da smo na pravom putu. Potom smo sproveli masovno testiranje i zapisivali komentare korisnika. Tako smo dobili dodatne sugestije koje smo, naravno, uvažili, jer smo želeli da napravimo proizvod koji je zaista koristan onima kojima je namenjen“, ističe Krstić. U saradnji sa Savezom slepih Srbije saznali su koje su još funkcije potrebne budućim korisnicima ove rukavice. Jedna od njih je, na primer, dugme koje korisnik može pritisnuti ako se izgubi, kako bi poslao svoju lokaciju bližnjima.

Pametno finansiranje pametne rukavice

Da bi zaradili novac za dalji razvoj rukavice, dva preduzetnika su osnovala i preduzeće koje se bavi uslužnim projektovanjem i razvojem softvera i hardvera. Ono poseduje farmu industrijskih 3D štampača, te štampa različite predmete po narudžbini, najviše za kompanije kojima su potrebna kućišta za elektroniku i slični proizvodi. Pored toga, ima i svoje programere i poslovne konsultante.

„Moja ideja je bila da budemo od pomoći ljudima koji se nalaze u situaciji u kojoj sam i ja bio – koji imaju dobru ideju ali iz nekog razloga ne mogu da je realizuju. Zato, pored izrade prototipa i softvera, nudimo softverske, dizajnerske i usluge poslovnog savetovanja. To znači da klijent može da dođe kod nas, pokaže nam šta želi da napravi, i mi ćemo to izdizajnirati i napraviti. Ako već zna šta hoće, onda nam je posao još lakši, odmah idemo u proizvodnju“, kaže naš sagovornik.

Deo novca koji su stekli na ovaj način uložili su u razvoj dodatnih funkcija pametne rukavice. Druga verzija ovog pomagala sada je i estetski unapređena, a pored osnovnih funkcija, uskoro će biti moguće da korisnici poruče dodatne aplikacije shodno svojim potrebama. Te aplikacije će se nalaziti u „oblaku“ i imaće brojne funkcije, od toga da omogućavaju čitanje knjiga, do igranja igrica. Tako će Anoris Technology zarađivati i kada osnovni proizvod bude dostupan većini slepih osoba koje ga žele, odnosno kada se bude manje prodavao.

Ipak, novac nikada nije bio glavni motiv ovog mladog preduzetnika. Na pitanje šta ga podstiče da toliko radi na proizvodu od kojeg do sada nije zaradio ni dinara, odgovara: „Ideja da ću nekome olakšati život i učiniti svakodnevicu prijatnijom. Osim toga, želim da stavim do znanja slepim ljudima da neko misli na njih. To što oni ne čine većinu potrošača, ne znači da privreda i društvo ne treba da se bave njima“.

Takođe, to što neko ne vidi ne znači da ne treba da ima život kakav imaju svi ostali, smatra sagovornik B&F-a. „U narodu je uvreženo pogrešno mišljenje da slepe osobe nisu zainteresovane za modne ili neke druge estetske proizvode. A oni, kao i svi ostali, vole lepe stvari. Oni prate Instagram i Fejsbuk, komentarišu jedni drugima fotografije… Više puta sam čuo pitanje: zašto je slepoj osobi bitno da razaznaje boje? To može da kaže samo neko ko vidi i ko ne može da ‘uđe u tuđe cipele’. Jer, i slepe osobe žele da izgledaju lepo, da budu moderne, da uklope boje. To što one ne vide, ne znači da njih drugi ne vide”, objašnjava Krstić zašto će se rukavica praviti u različitim bojama i zašto ima funkciju raspoznavanja boja.

Dvostruko niža cena za Srbiju

Uskoro bi trebalo da započne industrijska proizvodnja Anora rukavica. Elektronski delovi za njih će se nabavljati iz Kine, kućišta će biti brizgana 3D štampačima u Krstićevom preduzeću, a rukavice, odnosno prevoje za ruke, proizvodiće jedna domaća kompanija.

Prvi kontigent pametnih rukavica trebalo bi da se nađe u rukama korisnika u Srbiji ove godine. Ne zna se tačno kada će se to desiti, ali zna se da će one biti besplatne, bar za krajnje korisnike. „Trenutno smo u pregovorima s državom koja bi trebalo da otkupi određenu količinu Anora rukavica i da ih preko zdravstvenog osiguranja ponudi slepim osobama. Koliko ja znam, preko 4.000 osoba je trenutno zainteresovano za nju”, tvrdi Krstić.

Anoris Technology vodi pregovore o plasiranju svoje robe i na češko, nemačko, špansko, austrijsko i američko tržište, ali prvo će se potruditi da rukavicu dobiju stanovnici Srbije. „Razlog je dvojak – želimo da pomognemo ljudima koji su pomogli nama da napravimo ovako koristan proizvod, ali i da dobro istestiramo svoj servis i podršku, što je lakše učiniti na domaćem tržištu”, objašnjava sagovornik B&F-a.

Posle toga, kompanija će prodavati svoju pametnu rukavicu i u inostranstvu, gde postoji značajno interesovanje za ovakve proizvode. Ali, gde ima interesovanja, tu ima i konkurencije. Međutim, Krstić tvrdi da nijedna od kompanija koje prave pomagala za slepe ljude ne može cenovno da parira Anorisu. Primera radi, pomagala poput dodataka za naočare koštaju po nekoliko hiljada dolara po komadu, a Anora pametna rukavica će stajati do 1.000 dolara u inostranstvu i oko 400 evra u Srbiji.

Marija Dukić

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i naukaVesti

Umesto ljudi – goste uslužuju roboti-konobarice

by bifadmin

Ideja je da se biznis razvija dalje, te da mašine ne služe samo kao konobarice, već i sobarice
U kafeu MaSiRo u Akihabari, bučnoj šoping zoni Tokija (Japan), umesto ljudi – goste uslužuju roboti-konobarice.

Konkretno, postoje tri robotske konobarice, po imenu Masiro, Ciro i Ciya, koje sebe smatraju sestrama. Obučene su u specifične uniforme za poslugu i imaju krupne oči koje trepću.

Robotske konobarice mogu da primaju narudžbine koristeći QR kod, a imaju i sposobnost da prepoznaju lica gostiju. Ovo je samo početak ideje, jer se MaSiRo nada da će proizvesti i robotske sobarice za sređivanje domova ljudi.

Inače, uključivanje robota u redove radne snage nije ništa novo, ali mnogo toga zavisi od primene, funkcije robota, tržišta na koje se plasira. Mnogi i dalje veruju da će nam mašine oduzeti mnogo radnih mesta koje sada obavljaju ljudi, a neki opet tvrde da to nije tako jednostavno.

Pisali smo i o White Castle-u, vodećem regionalnom lancu restorana brze hrane u SAD, koji je počeo da zapošljava robote-kuvare.

Oni su otvoreno rekli da je tzv. Flipi „uskočio“ da pomogne u spremanju pomfrita, jer ima manjka radne snage. Osim tog problema, mnoge gazde uviđaju da – sa one tehničke strane – imaju manje problema s robotima nego s ljudima (plate, bolovanja, kašnjenja…), te se zato okreću rešenjima veštačke inteligencije.

Dokle će to sve otići, ostaje da se vidi.

Izvor: Ekapija.com

Foto: Pixabay

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
IT i nauka

Hakeri napali konferenciju o sajber bezbednosti

by bifadmin

Da i hakeri imaju smisla za humor pokazuje podatak da su napali onlajn konferenciju ni manje ni više nego o – sajber bezbednosti.

Nemio događaj odigrao se u Australiji kada je organizacija koja okuplja rukovodioce preduzeća Australian Institute of Company Directors (AICD) planirala da na onlajn konferenciji objavi set principa iz sajber bezbednosti koji bi trebalo da budu uvršteni u javne politike.

Međutim, hakeri su podmetnuli lažni link za onlajn konferenciju koja je trebalo da bude održana na društvenoj mreži Linkdin, tako da su posetioci zapravo usmereni na pogrešnu adresu.

Ne samo što su na ovaj način napravili tehnički problem organizatoru konferencije, već su pokušali da dođu i do podataka učesnika, kao što su detalji o njihovim kreditnim karticama. Još uvek se zna da li su u tome uspeli, mada se organizator nada da su svi koji su došli u kontakt sa njima ipak dovoljno osvešćeni da znaju da ne treba nikome davati svoje podatke onlajn.

Konferencija na kraju nije održana, ali je sada bar jasnije zašto je ulaganje u sajber bezbednost bitno.

Izvor: SMH

Foto: Towfiqu Barbhuiya, Unsplash

0 komentara
0 FacebookTwitterLinkedinEmail
Noviji članci
Stariji članci